Podgorica – Crna Gora je odahnula nakon što su utihnule komitske trupe i uklonjene barikade na ulazu u Cetinje pošto je na tron Svetog Petra Cetinjskog ustoličen mitropolit Joanikije.
Crkva nastavlja svoju misiju sa novim mitropolitom Joanikijem (Mićovićem) koji je već učinio značajna kadrovska razmeštanja od sedišta Mitropolije na Cetinju do Eparhije budimljansko-nikšićke i svih drugih eparhija i mesnih parohija.
Glavna tema svakako su dešavanja proteklih dana na Cetinju, odnosno posledice divljanja takozvanih komita predvođenih rukovodstvom Demokratske partije socijalista, njenim predsednikom Milom Đukanovićem i njegovim savetnikom za bezbednost i bivšim direktorom Uprave policije (UP) Veselinom Veljovićem, ali i doskorašnjim vojnim ministrom Predragom Boškovićem.
UP je saopštio da je tokom nemira i sukoba komita i policije na Cetinju povređeno 30 građana i 30 policajaca, ali da niko nije teže ozleđen. Tokom demonstracija i dan posle njih u Odeljenje bezbednosti Cetinje privedeno je 30 osoba po raznim osnovama i svi su pušteni kućama, jer je tužilaštvo ocenilo da u njihovim radnjama „nema elemenata bića krivičnog dela”.
Zbog napada na službeno lice u vršenju službene dužnosti u „betonjerci” cetinjske policije već drugu noć su pritvoreni Veljović i Nikola Žugić, kojeg takođe sumnjiče da je počinio krivično delo napad na službeno lice. Žalba, koja je uložena, na odluku Osnovnog državnog tužilaštva (ODT) Cetinje, da se Veselinu Veljoviću ukine tužilačko zadržavanje od 72 sata je odbijena.
Nakon njegovog saslušanja kod istražnog sudije biće poznato da li će se u daljem postupku braniti sa slobode ili će mu biti određen pritvor od 30 dana. Zadržavanje mu je određeno zbog opasnosti od ponavljanja krivičnog dela i uticaja na svedoke. Rukovodilac ODT Cetinje, Duško Milanović, rekao je da je ta institucija formirala predmet radi utvrđivanja da li su policijski službenici 4. i 5. septembra, prilikom protestovanja građana u prestonici Cetinje izvršili neko krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.
Poslanik Demokratske Crne Gore Momo Koprivica ocenio je da je DPS izvršio „napad na ustavni poredak države” i da čini nešto „što su klasične terorističke akcije”.
„Država je obezbedila puno poštovanje ljudskih prava i prava na slobodu veroispovesti, dokazala da je jača od bilo kojeg pojedinca ili grupe koji su pokušali da sprovedu puč i poslala poruku da je država vladavine prava. Potrebno je spustiti tenzije i vratiti se normalnom životu”, poručio je on.
Predsednik skupštinskog odbora za međunarodne odnose i lider Demosa, Miodrag Lekić, kaže da sve govori da je nastup Veljovića, „kako izjavama, tako i grubo nasilnim delovanjem na Cetinju, samo deo plana čiji je organizator Đukanović”.
„Očigledno je da su Đukanović i Veljović poslednjih meseci bili sasvim kompatibilni u političko-intelektualnom smislu s jedne strane i organizaciono-pučističkom na Cetinju, s druge. Ovaj pokušaj rušenja ustavnih principa radi ostvarivanja političkih ciljeva je bliže pojmu državnog puča nego udara, jer je puč neustavna promena vlasti od strane političkih snaga koje su deo samog sistema. Đukanović u statusu predsednika države to bez sumnje jeste, kao uostalom i njegov savetnik za bezbednost”, ocenio je Lekić.
U izjavama za crnogorske medije, brojni građani zahtevaju da se pravdi privedu svi koji su napadali policiju, ali i oni koji su ih na to podstrekavali navodeći da su to Đukanović, bivši lider Socijaldemokratske partije i Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić, bivši vojni ministar Bošković, pojedine smenjene policijske starešine, tužioci i ne mali broj onih kojima je nova vlast obezbedila penzioni status.
Građani traže da policija identifikuje sve one sa barikada koji su pucali iz vatrenog oružja podsećajući na izjavu Abazovića da je „na Cetinju bilo naoružavanja”. U prilog toj tvrdnji ide i činjenica da je na barikadi kod Belvedera, na ulazu u prestoni grad, bilo i rafalnog pucanja iz automatskog naoružanja, a desetine protestanata imali su gas-maske kakve ima crnogorska policija i vojska. Zato se s pravom postavlja pitanje odakle takva oprema.
Najviše je zahteva da se identifikuje lice koje je snajperskom puškom vrebalo podesan trenutak da usmrti srpskog patrijarha i ne samo njega. O snajperisti se već ne priča kao da se želi zaboraviti taj mračni scenario kojim je i započeo veliki obračun među braćom u Crnoj Gori.
Pojedini Cetinjani se pitaju zašto su iz Bijelog Polja i još nekih gradova sa severa zaštitne metalne ograde rušili i kamenicama gađali pripadnici bošnjačkog naroda. O njihovom učešću svedoče i brojni snimci objavljeni na društvenim mrežama. I na kraju, da li je predsedniku bilo koje države pa i Crne Gore dozvoljeno da vređa, ponižava, blati i govorom mržnje obraća se bilo kome?