Nakon što je kanadsko istorijsko udruženje objavilo pismo 1. jula u kojem je “potpuno jasno” da je Kanada kriva za genocid, koalicija kanadskih istoričara uzvratila je otvorenim pismom optužujući da ovo telo diktira svima, jedinstven pogled na istoriju.
“Nema osnova za takvu tvrdnju koja bi trebala predstavljati stavove svih kanadskih profesionalnih istoričara”, stoji u pismu koje je potpisalo više od 50 kanadskih istoričara i akademika.
U pismu je opomenuto ovo 100-godišnje udruženje, koje je navodno “promovisalo jedinstvenu istoriju Kanade” konsenzusom “.
“Sa ovom taktikom prisile, ovo udruženje deluje kao ne vladina organizacija, a ne kao stručno telo “, navodi se.
U izjavi povodom dana Kanade, kanadsko istorijsko udruženje je reklo da postoji “širok konsenzus” među istoričarima da je “genocidna namera” prisutna u gotovo svim zvaničnim kanadskim politikama prema autohtonim narodima.
“Vlade doseljenika, bilo da su kolonijalne, imperijalne, federalne ili provincijske, radile su, a verovatno i dalje rade, na uklanjanju autohtonih naroda kao posebne kulturne i fizičke grupe”, napisano je tada.
U saopštenju su takođe kritikovani istoričari koji su pomogli u “ovekovečenju nasilja” kolonizacije “suzdržavanjem da priznaju ovu istoriju kao genocid”.
U e -poruci za National Post, predsednik kanadskog istorijskog udruženja Steven High, rekao je da “nemamo službeni odgovor na jučerašnje otvoreno pismo, osim da ponovimo da postoji zajednički široki konsenzus unutar ovog pitanja.”
Profesor sa Univerziteta Trent. Christopher Dummitt, biograf bivše premijerke Mackenzie King, bio je jedan od potpisnika otvorenog pisma.
U e -poruci Nacional Post-u, Dummitt je rekao da je namera pisma bila naš ” protest da (Kanadsko istorijsko udruženje) ima institucionalnu moć da pogrešno kaže, da se naučna rasprava o genocidu zajednička, kada nije. ”
Dummitt je dodao: ” Istorijsku raspravu ne rešavaju izjave u javnosti.”
Ova izjava je jedna od mnogih, koje odražavaju ogorčenu borbu koja se vodila u kanadskim istorijskim krugovima, mnogo pre nego što su indijanske rezidencijalne škole ponovo ušle u svest javnosti, otkrivanjem neoznačenih dečijih grobova u Kamloops-u u maju 2021. godine.
Profesorka Univerziteta Ryerson, Pamela Palmater bila je najistaknutiji predstavnik pokreta ” Ne više zagađenja ” 2013.
U dokumentu iz 2014. pod naslovom “Genocid, indijanska politika i zakonsko eliminisanje Indijanaca u Kanadi”, Palmater je tvrdila da je indijanski zakon, zakon sa kojim još uvek upravlja većinom saveznih interakcija sa ljudima iz prvih nacija, dokument koji je u potpunosti osmišljen da uništi starosedilačke narode kao grupe.
„Zakon nikada nije osmišljen da formira grupu (Indijanaca) radi njihove vlastite kulturne zaštite; namera je bila identifikovati i ukloniti ” problem” tj. one koji stoje na putu pristupa ogromnoj zemlji i resursima u Kanadi.
Palmater je takođe imala značajnu ulogu u završnom izveštaju Nacionalne istrage o nestalim i ubijenim autohtonim ženama i devojkama, te u svojoj kontroverznoj tvrdnji da je Kanada sada isto toliko sklona genocidu kao i u doba rezidencijalnih škola. “Današnji rasistički vladini zakoni, politike i postupci pokazali su se jednako smrtonosnim za autohtone narode kao i genocidni činovi iz prošlosti”, rekla je Palmater u izveštaju za 2019.
Dok se reč “genocid” najčešće koristi u odnosu na organizovana masovna ubistva poput holokausta ili genocida u Ruandi, konvencija o genocidu Ujedinjenih nacija iz 1948. definiše brojne načine, na koje se genocid može izvršiti bez direktnih ubistava.
To uključuje politike koje sprečavaju rađanje unutar ciljane grupe. Genocid takođe može izazvati uslove koji su “smišljeni da ljude dovedu do njihovog fizičkog uništenja u celosti ili delimično”.
Istoričar James R. Miller, potpisnik otvorenog pisma, bio je jedan od prvih kanadskih istoričara koji je počeo u potpunosti istraživati zloupotrebe i kulturno destruktivne namere rezidencijalnih škola. Ipak, on je dosledno smatrao da se Kanada ne kvalifikuje za genocid po definiciji Ujedinjenih Nacija.
U nedavnom članku za National Post, Miller je citirao neke od najšokantnijih izjava arhitekata sistema rezidencijalnih škola, uključujući ozloglašenu tvrdnju odbora Senata, za indijanske poslove da je „naš cilj nastaviti uništenje, sve dok ne ostane ni jedan jedini indijanac u Kanadi koji nije apsorbovan. ”
Dok je Miller rekao da postoje dokumenti u SAD -u koji pokazuju spremnost vlade da izbriše domoroce sa karte, isto se ne može reći za Kanadu. “Nikada nije objavljeno saopštenje kanadske vlade ili neobjavljeni vladin dokument koji sadrži dokaze o nameri uništenja,u celosti ili delimično, nacionalne, etnička, rasne ili verske grupe ”, napisao je.
Murray Sinclair, predsednik komisije za istinu i pomirenje, je učinio reč “kulturni genocid” središnjim delom svoga završnog izveštaja komisije o kanadskom indijanskom rezidencijalnom školskom sistemu.
Sinclair je 2015. rekao da sistem “nije ništa drugo do kulturni genocid, sistematski i složen pokušaj da se ugasi duh domorodaca”.
Harry LaForme, prvi kanadski drugostepeni sudija, uneo je sličan ton u članku iz 2019. u Literary Review of Canada, rekavši da nema sumnje, da je kanadsko stvaranje sistema indijskih rezidencijalnih škola imalo za cilj uništiti starosedelačku kulturu i jezik.
“Ova rasprava je važna, ali je sistem ugušen “, napisao je LaForme. “Ti kolonijalni potomci, i svi drugi koji nastavljaju tvrditi da odnos Kanade sa autohtonim narodima nije bio jedan od” kulturnog genocida “, namerno ignorišu istinu.”
LaFormeovoj kolumni su se suprotstavili naučnici iz Prerije, Don Smith i J.R. Miller, koji tvrde da, ako je Kanada želela da uništiti starosedilačko stanovništvo, ona “ne bi uložila toliko truda u pokušaje da ih pretvori u euro-kanađane”.
“Cilj politike koje sada smatramo užasnom, prisilno pohađanje škola za stanovanje, ograničenja mobilnosti, preoblikovanje ekonomije i sistema upravljanja i suzbijanje jezika i duhovne prakse, bio je kontrolisati autohtone ljude, ali ne i iskoreniti ih “, napisali su , dodajući da ” asimilaciju ne treba mešati s genocidom niti izjednačavati.”
U međuvremenu, članak profesora prava sa univerziteta McGill Payam Akhavan iz 2016. godine upozorio je na akademsku opsesiju definisanjem preciznih termina za opisivanje zločina u indijskim rezidencijalnim školama. “Plač šestogodišnjakinje otrgnute iz majčinih ruku, je snažnije od bilo koje pravne oznake, i govori o ozbiljnosti ove istorijske nepravde “, napisao je Akhavan, koji je radio kao pravnik savetnik Međunarodnog krivičnog suda koji je procesuirao ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji. “Preživeli koji slave ovo priznanje kao kulturni genocid, verovatno se manje brinu o preciznoj terminologiji, nego što oplakuju svoj gubitak”, napisao je Akhavan.
U otvorenom pismu u kojem se kritikuje kanadsko istorijsko udruženje apeluje se na Kanađane, da pročitaju delove izveštaja komisije za istinu i pomirenje koji objašnjavaju smrt na hiljade dece, koja su umrla u rezidencijalnim školama, te navodi da se obaveza potpisnika da ispitaju istorijsko i tekuće nasleđe rezidencijalnih škola i drugih oblika asimilacije, koji su nepokolebljivi. “
SERBIANNEWS/CANADA
