Banjaluka – Kao lep gest prema narodu koji je nekad činio trećinu stanovništva Sarajeva, koliko je Srba pre rata naseljavalo grad na Miljacki, novoizabrana gradonačelnica mogla bi da od 152 ulice koje su do devedesetih nosile imena po ličnostima iz srpske istorije, inicira i založi se za vraćanje imena makar njih pedeset, kaže Đorđe Radanović, predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH.
„Takođe, vreme je da se počne sa zapošljavanjem ljudi, onako kako su to propisali Ustav Federacije BiH i kantonalne odredbe. U četiri opštine koje čine grad Sarajevo, u kojem je pre rata živelo 30 odsto Srba, u tom procentu bi u gradskoj administraciji trebalo da bude zaposlenih pripadnika srpskog naroda. No, danas je to zanemariv broj. Očekujemo, pre svega, da neko napokon na konkretnom planu pokaže da su pripadnici srpskog naroda dobrodošli u Sarajevu, što dosad nismo imali”, objašnjava Radanović za „Politiku”.
Gradsko veće izabralo je u četvrtak tridesetogodišnju Benjaminu Karić, potpredsednicu SDP-a, za novu gradonačelnicu Sarajeva. Srpski predstavnici stalno opominju da je u tom gradu od nešto više od 150.000 Srba, koliko ih je bilo u celom gradu na Miljacki uoči početka rata (oko 100.000 ih je 1991. živelo na teritoriji koju danas obuhvata taj grad), danas tu tek deo nekadašnjih žitelja. Prema podacima poslednjeg popisa, u Sarajevu je tek desetak hiljada pripadnika srpskog naroda. A više od polovine preostalih Srba čine penzioneri i stari ljudi, dok je broj zaposlenih na nivou statističke greške.
Srpski povratnici neretko se žale kako su u nepovoljnijem položaju od migranata. Nova gradonačelnica, koja dosad nije bila značajno istaknuta u političkom životu, etnički se izjašnjava kao pripadnica „ostalih”. Dobila je jednoglasnu podršku prisutnih članova gradskog veća s obzirom na to da se u Sarajevu, kao i Mostaru, izbor gradonačelnika ne odvija direktno na izborima, već posredno. Predložena je na to mesto nakon što je funkciju odbio Bogić Bogićević, nekadašnji član Predsedništva bivše SFRJ, koji se razočarao jer nije imao očekivanu podršku vladajuće koalicije u Sarajevu. Karićeva je uporedo diplomirala na dva fakulteta, na Pravnom fakultetu i na Odseku za istoriju Filozofskog fakulteta. Zaposlena je na Pravnom fakultetu u Travniku, a doktorirala je rimsko pravo u Zenici. Nakon izbora na mesto gradonačelnice najavila je kako će se zalagati za „očuvanje njegovog kosmopolitskog karaktera”.
Izabrana je kao zajednički kandidat SDP-a, Naše stranke (NS) i stranke Narod i pravda (NiP). Te partije, koje se predstavljaju kao stranke levičarske orijentacije, udružile su se kako bi sa vlasti u Sarajevu skinule Izetbegovićev SDA.
Za zamenike gradonačelnika izabrani su Haris Bašić (NiP), kao Bošnjak, i Anja Margetić (NS), iz reda hrvatskog naroda.
„Ja ne priznajem, niti podržavam podele, naša i moja misija je da ujedinimo i da stvaramo nove vrednosti”, istakla je Karićeva.
Aleksa Ćebić, predsednik Srpskog humanitarnog udruženja „Dobrotvor” u Sarajevu, u sklopu kojeg deluje javna kuhinja, ispričao je za naš list da je interesantno da je Benjamina Karić druga gradonačelnica u istoriji Sarajeva, ali ističe da nema isuviše velika očekivanja od novog gradskog rukovodstva. Kaže kako gradonačelnik i gradsko veće nemaju značajne ingerencije, jer su to titularne funkcije, s obzirom na to da je Kanton Sarajevo (jedan od deset kantona u entitetu Federacija BiH) preuzeo više od 85 odsto ovlašćenja gradske uprave.
„Želim da verujem da gradonačelnica ima dobre namere, ali Grad Sarajevo nema gotovo nikakve nadležnosti kojima bi mogao doprineti da se pospeši položaj srpskog naroda. Odnos kantonalnih i federalnih vlasti prema našem udruženju i narodnoj kuhinji je uglavnom dobar, ali odnos institucija prema srpskim povratnicima je potpuno druga priča. Svaka sudbina je drugačija. Mnogi naši članovi žale se na odnos institucija u FBiH kad je reč o povratku”, rekao je Ćebić.
Ni Nenad Stevandić, predsednik Srpskog kluba u Predstavničkom domu parlamentarne skupštine BiH, ne očekuje iskorak u odnosu prema pravima Srba u Sarajevu od nove gradonačelnice Sarajeva ili, kako kaže, bilo kog pojedinca. Za to je, kaže Stevandić, nužna promena cele paradigme i odnosa prema srpskom narodu i Republici Srpskoj, „koji je trenutno u Sarajevu istovetan ili još gori u odnosu na prve godine devedesetih”.
„Srpski narod u Sarajevu živi u senci otvorene mržnje prema RS, koju ispoljava većina tamošnjih partija, uključujući i one koje se predstavljaju kao levica, i prikrivene mržnje koja se odašilje iz SDP-a, iz kojeg dolazi nova gradonačelnica. Percepcija RS iz Sarajeva direktno se odražava na položaj srpskog naroda u tom gradu, to su spojene posude”, kaže Stevandić za „Politiku”.
Uveren je kako izbor bilo kog gradonačelnika ili funkcionera neće promeniti ništa ukoliko se iz temelja ne promeni način na koji se konstituiše politika prema RS u Sarajevu. „Zato sam uveren da će Sarajevo i dalje ostati mesto gde je najveći broj nerazjašnjenih ratnih ubistva i otmica, kao i veliki broj nestalih iz ratnog perioda. Atmosfera u tom gradu je takva da se od Srba za bilo kakav angažman ili uspeh zahteva izražavanje negativnog odnosa prema RS, u protivnom ste na margini”, kaže Stevandić.
