Fudbalska reprezentacija Srbije u četvrtak dočekuje selekciju Škotske, u okviru baraža za plasman na Evropsko prvenstvo. Posle dužeg vremena, oči i uši nacije biće upereni u reprezentaciju, koja ima priliku da ispravi negativan utisak koji je stečen u proteklih 20 godina. Koliko u četvrtak na stadionu “Rajko Mitić”, biće poznata budućnost srpskog fudbala, jer se na meč sa Škotima gleda kao na istorijsku raskrsnicu.
Pred selektorom Ljubišom Tumbakovićem i njegovim izabranicima je veliki ispit, a mnogi smatraju i najveći meč koji je reprezentacija Srbije odigrala u proteklih deset godina.
Nakon 20 godina pauze, Srbija ima veliku šansu da, prvi put pod svojim imenom, izbori plasman na Evropsko prvenstvo i pomalo povrati ugled fudbalske nacije.
Istorija neuspeha na koje smo se navikli
Sada je već toliko davno ta 2000. godina, kada je Jugoslavija učestvovala na šampionatu “starog kontinenta” održanom u Holandiji i Belgiji.
Period od 20 godina dobar je deo, ili je čitav nečiji život, a u tom periodu, iznova i iznova gledali smo i bili razočarani nastupima naše reprezentacije.
Naravno, uspeha u kvalifikacijama za Mundijal je bilo, ali je nekako gorak ukus neuspeha na kontinentalnom nivou, dosta odmogao Srbiji proteklih godina.
Čak i taj EURO 2000. godine nije ostao u najboljem sećanju. Iako nije bila samo puki učesnik, već se herojski izvukla protiv Slovenije, nesrećno izgubila od Španije i dovoljno savladala Norvešku, Jugoslavija je potom deklasirana od domaćina turnira, selekcije Holandije sa 6:1.
Veliku patnju naneli su nam ti Holanđani, a posle Mijatovićeve prečke, poraz od “Oranja” te 2000. godine, bila su prva fudbalska sećanja mnogih, pa tako i moja.
Generacije i generacije nisu imale tu čast i privilegiju da odrastaju na uspesima fudbalske reprezentacije, kako na Mundijalima, tako na olimpijskim medaljama, bravurama Galića, Kostića, Šekularca, Džajića, Cvetkovića, Piksija Stojkovića i mnogih drugih…
Upravo zato meč sa Škotskom, velikom broju generacija predstavlja istorijsku šansu da vidi Srbiju tamo gde odavno pripada, u vrhu evropskog fudbala.
Meč sa Norveškom bio je uvod za ovu istorijsku prekretnicu. Do tog meča sa Norvežanima, takozvani “hajp”, tačnije interesovanje za reprezentativnim fudbalom bio je u debelom minusu.
Ne samo prosečni građani, ili simpatizeri fudbala, već mnogi kojima je taj sport profesija, nisu ni znali da reprezentacija igra neki bitan meč.
To možda i dovoljno govori koliko se nacija navikla da neuspehe fudbalske reprezentacije.
Ipak, “orlovi” su nakon dugog niza godina napokon izgledali kao tim, opravdali kvalitet i napravili krupan korak ka istorijskom uspehu.
Daleko od toga da reprezentacija Srbije svih ovih godina nije imala taj kvalitet, tačnije kvalitetne igrače i postavu koja se na papiru može “pobiti” sa najvećima i najjačima, ali je uvek nedostajalo da se to na papiru opravda na terenu.
Opet, ne treba gledati dalje od četvrtka i meča sa Škotskom, jer smo previše puta dobili šamar realnosti, kad god bismo projektovali i prognozirali više od jednog koraka unapred.
Škotska
Srbija će u četvrtak od 20.45 na praznom stadionu “Rajko Mitić” dočekati selekciju Škotske.
Na prvu, mada i na drugu pomisao, mnogi bi sa razlogom rekli da je naša selekcija opravdani favorit i da bi bez većih problema trebala da izbori pobedu i tako se plasira na EURO.
Ipak, u Beograd dolazi jedna borbena i disciplinovana reprezentacija, spremna da kao autsajder iznenadi favorita, da „pogine” svih 90, 120 ili koliko god je minuta potrebno, kako bi odbranila čast dresa i zastave na njemu.
Mnogi na Škotsku gledaju kao na neki drugi ili treći sastav reprezentacije Engleske.
Škotska je strogo sačinjena od fudbalera koji nastupaju ili u Premijer ligi, ili u domaćem prvenstvu, tako da fudbaleri Srbije koji nastupaju ili su nastupali u istim, znaju šta mogu od njih da očekuju.
Glavne uzdanice ove ekipe su Robertson, Tirni i Mektominej, sada već redovni članovi postava Liverpula, Arsenala i Mančester junajteda.
Robertson već par godina važi za verovatno najboljeg levog beka na svetu, dok druga dvojica polako, ali sigurno izbijaju na mapu evropskih velikana.
Tirni je imao mnogih problema sa zdravljem, tj povredama, a zanimljivo je da i on i Mektominej, u reprezentaciji ne igraju istu ulogu kao i u klubu.
Tirni zbog Robertsona završi ili na drugom beku ili na mestu levog štopera, dok je Mektominej, zbog svojih fizičkih predispozicija, često iz veznog reda povučen u defanzivu.
Kada se pogleda ostatak igrača koje na raspolaganju ima genijalni Stiv Klark, ističu se imena poput Frejžera iz Njukasla, Dajksa iz Kvins Parka, Grifitsa i Kristija iz Seltika, Mekgina iz Aston Vile…
I pored mnogo poznatih imena, ono što odlikuje ovu reprezentaciju nije kvalitet pojedinaca, već snaga timske hemije i predanosti na terenu i to je nešto na čemu bi mnoge selekcije, pa i naša, mogle da im pozavide.
Škotska igra dobro poznati ostrvski fudbal, često se opredeljuje za formaciju sa trojicom štopera, te se brane, ali i napadaju sa velikim brojem igrača. Dosta su disciplinovani, pa iako njihove igre nisu lepe za gledanje, umeju da daju rezultata.
U skorašnjim mečevima, Škoti nisu uspeli da naprave velika iznenađenja protiv mnogo jačih od sebe, ali su reprezentacije koje su na papiru jednake njima ili slabije od njih, znali da pobede, često i na jedvite jade, ali ipak pobede.
Tako je bilo i protiv Izraeala, meča koji je Škotska dobila nakon boljeg izvođenja penala i tako zakazala susret sa Srbijom.
Stoga se protiv njih ne sme opuštati i čekati da se igra razvija sama od sebe, već odlučno nametnuti ritam i preuzeti stvari u svoje ruke, tačnije noge – biti krojač svoje sudbine.
Pritisak i važnost meča
Srbija 20 godina čeka na EP, dok Škoti čak 22 godine čekaju da se njihova selekcija plasira na neko veliko takmičenje.
Ulozi su veliki, a samim tim i pritisci koje oseća svaki član ove dve reprezentacije, od predsednika saveza, preko selektora i igrača, pa do ekonoma.
“Orlovi” sa razlogom važe za favorite, jer poseduju igrače koji se u poslednje vreme nalaze u sjajnoj formi i koji su gladni i željni dokazivanja na reprezenrtativnom nivou.
Tome svedoči i odluka fudbalera koji nastupaju u Seriji A, da uprkos zakonima Italije, napuste tu zemlju i budu uz reprezentaciju u meču ovakve važnosti.
Takođe, mnogi fudbaleri odazvali su se uprkos umoru ili manjim ili većim povredama.
Takvi potezi su nešto što je bilo potrebno prošlim generacijama, kako bi se trgli i napokon pokazali partije vredne nacionalnog dresa.
Stadion “Rajko Mitić”, popularna “Marakana”, možda će biti prazan, ali je toliko puta u istoriji bio bojno polje i svedok istorijskih pobeda Srbije i njenih timova.
Škoti, uprkos timskom duhu, disciplini i odanosti koja ih krasi, imaće veoma težak zadatak da zaustave majstore ove igre i srpske ratnike, koji imaju priliku da ispišu nove stranice istorije fudbala.
Poslednji put, ove dve selekcije sastale su se 2013. godine u ovkiru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. Srbija je u Novom Sadu slavila sa 2:0, golovima Filipa Đuričića.
Nažalost, selektor Tumbaković ovoga puta ne može da računa na jednog od najboljih igrača italijanskog Sasuola ove sezone, jer je Đuričić zaražen koronavirusom, ali se svi nadamo da će “orlovi” ponoviti takav rezulat, savladati Škotsku i napokon se plasirati na Evropsko prvenstvo.
Ukoliko to uradi, selekcija Srbije bi se u grupi na EP našla sa Engleskom, Hrvatskom i Češkom.
Lepa i jaka grupa, ali ima vremena za duele sa starim dužnicima. Škoti neka budu prva žrtva novih, ambicioznih, istrajnih “orlova”. Neka utakmica protiv Škotske pokrene novu eru srpskog fudbala, na čijim uspesima će odrastati neke mlađe generacije.
