Inženjer koji dizajnira gelove a koji oponašaju ljudska tkiva osvojila je glavnu kanadsku nagradu za nauku
Profesorkа hemijskog inženjerstva u Torontu osvojila je zlatnu medalju Gerhard Herzberg iz Kanade, u iznosu od milion dolara, glavnu nagradu za naučne radnike u zemlji, za svoj rad na dizajniranju gelova koji oponašaju ljudska tkiva.
Kanadsko veće za prirodne nauke i inženjerstvo (NSERC) objavilo je u utorak da je Molly Shoichet, profesorka hemijskog inženjerstva i primenjene hemije na Univerzitetu u Torontu, ovogodišnja dobitnica nagrade, koja priznaje ” ukupni uticaj “istraživanja u Kanadi u prirodnim naukama ili inženjerstvu.
Shoichetovi hidrogelovi koriste se za razvoj i isporuku lekova i regenerativnu medicinu za lečenje povreda i lečenje bolesti.
NSERC je objavio da je Shoichet-in rad doveo do razvoja nekoliko aplikacija takvih materijala. Oni su “postigli presudan proboj” omogućivši da se ćelije uzgajaju u tri dimenzije kao u telu, umesto u dve dimenzije koje obično rade u labaratorijama.
Njena saradnja sa biolozima dovela je do poboljšavanja u lečenju raka, moždanog udara i degenerativnog slepila.
Hidrogelovi su polimerni materijali, materijali poput plastike, izrađeni od ponavljajućih jedinica,koji nabreknu od vode.
“Ako ste ikada jeli Jell-o, to je slično hidrogelu”, rekla je Shoichet. Sluz i upijajući materijal unutar pelena su takođe hidrogelovi.
Shoichetovi hidrogelovi su posebno dizajnirani da oponašaju tkiva u ljudskom telu.
“Većina naših tkiva je vrlo mekana, a to su hidrogelovi.”
Shoichet je rođena u Torontu, a studirala je nauku i inženjerstvo na Massachusetts Institute of Technology i Univerzitetu Massachusetts Amherst. Nakon što je diplomirala, radila je u biotehnološkoj industriji zajedno sa biolozima, rekla je. Primetila je da je istraživanje biologa ograničeno onim vrstama materijala koji su dostupni.
Kao inženjer, shvatila je da može pomoći prilagođenim dizajniranjem materijala za biologe. Mogla je napraviti materijale koji odgovaraju njihovim potrebama, kako bi odgovorila na njihova specifična pitanja dizajnirajući hidrogelove koji oponašaju određena tkiva.
“Ne postoji postojeći materijal koji ima svojstva koji nama treba”, rekla je. “I tako smo na kraju izmislili ove nove materijale … to je tako uzbudljivo.”
Shoichet je dodala da je bila veoma uzbuđenja sarađujuči sa biotehnološkim sektorom u Bostonu 90-ih, i da želi stvoriti takvu zajednicu u Torontu. Mnogi njeni studenti završavaju karijeru u SAD-u, rekla je. “Ali Kanada je toliko uložila u njihovo obrazovanje. I zar ne bi li bilo sjajno, kad bismo imali više prilika da studenti ovde dobiju posao?”
Tajna je čuvana 5 meseci
55-godišnja Shoichet bila je već najveća naučnica u Ontariju i osvojila je na desetine priznanja za svoj rad, uključujući nagradu za inženjerstvo. Proglašena je laureatom L’Oreala-UNESCO-a za žene u nauci. “Ali”, rekla je, “mislim da je ovo vrhunac.”
Sjajane vesti prvi je put čula telefonom u maju, tada je NSERC nameravao objaviti nagradu, ali je odložio zbog pandemije COVID-19. Shoichet, studenti i saradnici u njenoj laboratoriji, napokon su mogli podeliti svoju tajnu nakon pet meseci.
Novac će finansirati njihova istraživanja i pružiti Shoichet-inom timu mogućnost da postavlja i odgovara na naučna pitanja u širem obimu, jer nije vezan za određeni projekt, rekla je.
“Naša najveća otkrića i unapređivanje znanja čine najvećim kada imamo priliku razmišljati i biti kreativni”, rekla je Shoichet. “Divno je imati priliku baviti se istraživanjem.”
