Borba za potomstvo jedna je od najvećih u životu mnogih porodica. Tu bitku tridesetčetvorogodišnja Georgina Tešanović iz Jelava kod Loznice uspela je da dobije pre 14 meseci, kada je rodila tri dečaka. Međutim, njeni problemi počinju tek tada, jer je ostala sama sa bebama u sobi od deset kvadrata.
Posle višegodišnjeg iščekivanja i borbe, rodili su se Nikola, Mateja i Mihailo. Zdravi su i vesli dečaci. Broje prve korake kroz jedinu sobu prepunu vlage.
“U ovoj jednoj prostoriji, koja je da kažem namenjena da bude kuhinja, dočekujemo i leto, i zimu, i proleće. Jedemo i spavamo ovde. Imamo još tri prostorije pored ove, ali nisu u dobrom stanju zbog toga što nam krov prokišnjava, vlaži ploču i počeli su da otpadaju zid i malter”, navodi Georgina Tešanović iz Jelava.
Da kroz život ide sa osmehom i kada je najteže, Georgina je naučila odavno. Nakon odlaska majke i očeve smrti, godinama se brinula o dve mlađe sestre zarađujući u nadnici.
Neposredno posle porođaja napustio ju je i suprug, i od tada se sama brine o bebama, uz socijalnu pomoć kao jedini prihod. To joj je, kaže, dovoljno za osnovne životne potrebe – hranu i pelene, ali ne i za adaptaciju kuće i drva za zimu.
“Dočekaćemo zimu u ovoj prostoriji u kojoj je stolarija jako loša, prozori su u jako lošem stanju, zimi je ovde jako hladno, peć ne može dovoljno da postigne da zagreje. Bebe su u fazi prohodavanja, žele veći prostor da puze, da se kreću, ovde to baš i nije moguće, nije lako ni najmanje”, objašnjava Tešanovićeva.
Da nije sama sa bebama, Georgina, kaže, ne bi birala posao, jer je odmalena naučila da brine o sebi i drugima.
Dodatan problem joj je i to što bi zbog nerešenih imovinskih odnosa mogla da napusti kuću u kojoj sad žive.
