Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, skoro dve milijarde ljudi je imalo miopiju 2010. godine, a očekuje se da će se taj broj povećati na 3,3 milijarde do 2030. godine.
U modernom dobu, digitalni uređaji su duboko ukorenjeni u naš svakodnevni život. Što više vremena provodimo pred ekranom, veća je verovatnoća da ćemo imati problema sa vidom. Posebno zabrinjava rasprostranjena upotreba elektronskih uređaja među decom.
„Tokom poslednjih nekoliko decenija, prevalencija miopije, ili kratkovidosti, porasla je, što se poklapa sa povećanom upotrebom digitalnih uređaja. Veza između vremena ispred ekrana i razvoja miopije kod dece i tinejdžera je podržana rastućim brojem istraživanja, sa sve većim uticajem na decu mlađu od tri godine, što je kritična faza razvoja vida“, kaže dr Sidart Keservani. sa očne klinike u Mumbaju, prenosi Times of India.
Da li količina vremena ispred ekrana utiče na kratkovidost?
Nedavna studija uključivala je sveobuhvatnu analizu više od 3.000 studija koje su istraživale korelaciju između upotrebe pametnih uređaja i miopije kod ljudi starosti od tri meseca do 33 godine.
Nakon detaljnog ispitivanja i statističke sinteze dostupnih podataka, istraživači su došli do značajnog otkrića: utvrđeno je da je produženo izlaganje ekranima pametnih uređaja, kao što su mobilni telefoni, povezano sa približno 30 odsto većim rizikom od razvoja miopije. Kada se prekomerna upotreba računara kombinuje sa produženim vremenom ispred ekrana, rizik je eskalirao na približno 80 odsto.
Uobičajeni znaci i simptomi kratkovidosti:
– zamagljen vid kada pokušavate da vidite predmete koji su udaljeni
– potreba da žmirkate ili delimično zatvorite kapke da biste jasno videli udaljene predmete
– imate česte glavobolje
– osećate naprezanje očiju, posebno posle dužeg perioda fokusiranja na udaljene predmete
„U slučaju dece, mogu imati problema sa gledanjem informacija na belim tablama ili projekcijskim platnima u učionici. Mlađa deca možda ne izražavaju eksplicitno poteškoće sa vidom, ali mogu pokazivati ponašanja kao što su uporno žmirkanje, nesvesnost udaljenih predmeta, preterano treptanje, često trljanje očiju ili sedenje blizu televizora“, kaže Keservani.
Odraslim osobama sa kratkovidošću može biti teško da čitaju ulične znakove. Neki pojedinci takođe mogu doživeti zamagljen vid u uslovima slabog osvetljenja, na primer kada voze noću, čak i ako im je vid jasan tokom dana. Ovo posebno stanje se naziva noćna miopija.