Naučnici su pronašli način da bez antibiotika leče kožne infekcije “zlatnog stafilokoka” koje su pošast nekih pacijenata obolelih od karcinoma i predstavljaju pretnju za sve posetioce bolnica.
Laboratorijska studija istraživača sa Univerziteta u Kopenhagenu koristila je veštačku verziju enzima koji prirodno proizvode bakteriofagi (virusi koji inficiraju bakterije) i koristila ga za iskorenjivanje Staphilococcus aureus, ili zlatnog stafilokoka, u uzorcima biopsije osoba sa limfomom kože, prenosi Science Alert.
„Osobe koje su teško obolele od limfoma kože, stafilokok može da bude veliki, a ponekad i nerešiv problem, jer su mnogi zaraženi vrstom Staphilococcus aureus koja je otporna na antibiotike“, objašnjava imunolog Nils Odum sa Univerziteta u Kopenhagenu.
Kako Odum dalje navodi, da se zbog toga pazi da se antibiotici ne daju svima, da bi izbegli otpornost bakterija.
„Zato je važno da pronađemo nove načine lečenja ovih infekcija“, objašnjava on.
S. aureus je čest stanovnik naše kože i nosnog trakta, i generalno je bezopasan. Ali to je oportunistički patogen: kada je imunitet smanjen, može da izazove sve vrste infekcija, od manjih kožnih infekcija kao što su čirevi i apscesi, pa do bolesti opasnih po život kao što su upala pluća i sepsa.
U bolničkom okruženju, sojevi bakterija otporni na lekove predstavljaju ozbiljan i rastući problem. S. aureus može da pronađe svoj put u krvotok tokom operacije ili preko medicinskih uređaja kao što su kateteri, provlačeći se pored prve linije odbrane tela, kakve su barijera kože i sluzokože.
Ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom koji posećuju bolnice zbog redovnih tretmana kao što je hemoterapija takođe su u opasnosti da „pokupe“ takozvane superbakterije koje su postale otporne na antibiotike.
Posebno, ljudi sa limfomom kože su veoma podložni bakterijskim infekcijama. Nazvan kožni T ćelijski limfom, CTCL je redak oblik non-Hočkinovog limfoma koji počinje kancerogenim T ćelijama koje migriraju na kožu. Tamo, ove lažne imunske ćelije izazivaju osip i lezije pre nego što se prošire na druge delove tela.
S. aureus izbacuje supstance nazvane enterotoksini za koje se smatra da podstiču napredovanje CTCL, jer kada pacijenti sa CTCL završe terapiju antibioticima, S. aureus može ubrzo da se pojavi u lezijama kože i njihovi simptomi kancera mogu da se pogoršaju.
Sojevi S. aureus koji su rezistentan na meticilin i druge antibiotike nazivaju se MRSA, i dok bolnice rade na suzbijanju MRSA infekcija, druge superbakterije otporne na lekove brzo zauzimaju njegovo mesto.
Dakle, u ovoj studiji, profesor Odum i njegove kolege su eksperimentisali sa novom klasom antibakterijskih agenasa pod nazivom endolizini.
Endolizini su enzimi koje prirodno proizvode bakteriofagi, virusi koji inficiraju bakterije. Nakon infekcije, oni seku molekule zvane peptidoglikani koji formiraju mrežaste strukture u ćelijskom zidu bakterija, uništavajući bakterije iznutra.
Svaka bakterijska vrsta ima jedinstvene peptidoglikane, na koje bi pravi endolizin mogao selektivno da cilja. Jedan endolizin, KSZ.700, testiran je u ovoj studiji, na uzorcima kože prikupljenim od ljudi sa zdravom kožom i onih sa CTCL.
„Sjajna stvar u vezi sa ovim enzimom je što je dizajniran da prodre u zid Staphilococcus aureus“, objašnjava glavni autor i istraživač imunologije Univerziteta u Kopenhagenu Emil Palesen.
On dodaje da mu ovo omogućava da cilja i ubije štetni stafilokok i ostavi kožne bakterije nepovređene“.
U laboratorijskim eksperimentima, endolizin KSZ.700 je ubio sojeve S. aureus koji su bili izolovani od CTCL pacijenata i blokirao njegove efekte podsticanja tumora na maligne T ćelije uzgojene u laboratoriji.
Tretman endolizinom je takođe „duboko“ zaustavio S. aureus da kolonizuje uzorke zdrave kože i biopsije oštećene kože ljudi sa CTCL. Takođe je odstranjivao kolonije S. aureus koje su se već naselile na koži sa biopsije.
„Naši laboratorijski testovi su pokazali da endolizini ne samo da iskorenjuju Staphilococcus aureus iz uzoraka kože, već oni takođe inhibiraju njihovu sposobnost da promovišu rast kancera“, kaže Olsum.
Iako su ovi eksperimenti zasnovani na laboratoriji sa uzorcima biopsije kože u plastičnim posudama daleko od lečenja kožnih infekcija i kancera u stvarnom svetu, rezultati su obećavajući.
Istraživači se nadaju da bi endolizin KSZ.700 mogao da uništi sojeve otporne na lekove kao što je MRSA, pa čak i biofilmove, čvrsto povezane skupove mikroba koje za koje je poznato da se teško leče.
Nedavne laboratorijske studije ukazale su da bi to bilo moguće, a da pritom S. aureus ne razvije otpornost na endolizine.
Ova poslednja tačka je ključna, jer su bakterije promenljivi mikrobi vešti u pronalaženju novih načina delovanja.
U 2019. godini otpornost na antibiotike registrovana je kao treći vodeći uzrok smrti širom sveta. Hitna potreba za pronalaženjem novih tretmana za borbu protiv bakterija rezistentnih na lekove nije samo problem pacijenata sa kožnim limfomom, već predstavlja globalni problem.
Studija je objavljena u Journal of Investigative Dermatology.
