Prof. dr Neda Milošević objašnjava za portal N1 da je mucanje složen neurorazvojni poremećaj čiji nastanak definišu nasledni, ali i sredinski faktori.
Prema istraživanjima u osnovi mucanja pronalaze se genetski faktori koji stvaraju „sklonost“ ka mucanju, a takva sklonost će se ispoljiti ukoliko u sredini postoje umereni okidači za nastanak mucanja među kojima su prepoznati strahovi, preveliki zahtevi i očekivanja od strane okoline koje dete nije u stanju da samostalno prevaziđe.
„Takođe, dokazano je i da mucanje koje perzistira može biti uzrokovano genima koji ne upravljaju govornim već metaboličkim procesima. Tako su neurološka istraživanja otkrila hiperaktivnost dopamina čime ukazuju na neurohemijsku osnovu, ali sa još uvek nejasnim mehanizmom delovanja“, navodi logoped.
Prema njenim rečima, mucanje se karakteriše svesnim, a nenamernim isprekidanim govorom koji se javlja kao posledica neadekvatnih grčeva organa za fonaciju, artikulaciju i disanje.
„Dete i odrasla osoba koja muca nije u stanju da samostalno kontroliše svoj govor te se stvara dodatna tenzija koja ostavlja posledice na psiho-socijalnom planu funkcionisanja. Mucanje se ispoljava prekidima u govoru, ponavljanjem glasova i/ili slogova i reči, umetanjem glasova (uh, pa), produženim izgovorom glasova, nepravilnim disanjem“, ističe ona.
Simptomi
„Pojedini simptomi mucanja često se javljaju kod dece uzrasta između 2 i 3 godine, a posledica su jezičke disfluetnosti kada dete usled naprednog jezičkog razvoja nije u stanju da isprati sadejstvo misaonog toka i njegovog izgovaranja, te žuri, što takođe dovodi do simptoma u vidu ponavljanja, oklevanja, nekada i blokiranja, čime se bitno narušava govorni iskaz“, navodi naša sagovornica.
Ono što ovu vrstu „normalne“ disfluentnost razlikuje od pravog mucanja jeste to što u ovakvom izrazu nema vidljivih grčeva govornih organa, dodaje ona.
Kod pravog mucanja prvi simptomi obično traju duže od dve nedelje, nakon čega dolazi do faze mirovanja (govora bez napora), potom se simptomi vraćaju sa dužim trajanjem i sve kraćim fazama mirovanja.
„Stoga je veoma važno da se roditelji pri pojavi prvih simptoma kod deteta što pre jave logopedu koji se bavi ovom vrstom problema. Rane intervencije kratko traju i daju najefikasnije rezultate. Tretman kod dece u akutnoj fazi sprovodi se pod dvadesetčetvoročasovnim roditeljskim nadzorom i usmerenošću ka programu za lečenje mucanja“, kaže ona.
Mucanje koje perzistira godinama i koje nije tretirano nije moguće u potpunosti izlečiti već se adekvatnom metodom govor stavlja pod svesnu kontrolu osobe koja muca kako bi ona govorila bez smetnji, ukazuje logoped.
Posledice
Mucanje često dovodi do razvoja negativnih emocija kod dece, a kasnije do izrazite govorne anksioznosti odnosno straha i neprijatnosti od govorenja. Stoga je veoma važno da tokom razgovora sa osobom koja muca budemo tolerantni, ne prekidamo u toku grča i uvek dozvolimo da osoba završi svoj iskaz, savetuje sagovornica.
„Zanimljivo je da je baš u Srbiji razvijen jedan od efikasnijih holističkih pristupa u lečenju mucanja pod nazivom Svesna sinteza razvoja autora profesora Cvetka Brajovića koji danas predstavlja osnovu velikog broja metoda koje se primenjuju u svetu. Takođe, danas je razvijen i veliki broj tehnologija koje se primenjuju u lečenju mucanja kao što su uređaji i aplikacije sa tzv. DAF efektom koji može da pomogne velikom broju osoba sa mucanjem, a razvijen je i veliki broj drugih bio feedback pomagala“, izjavila je prof. dr Neda Milošević.
