Ako ustajemo u sedam ujutru od ponedeljka do petka onda ni subotom i nedeljom ne bi trebalo da ostajemo u krevetu posle devet
Da se za vikend naspavam i nadoknadim ono što nisam tokom nedelje… To je misao koja mnogima ulepšava radne dane a izležavanje u krevetu nedeljom ujutru predstavlja im jedno od najvećih zadovoljstava. I tako dok neki nastoje da podmire svojih devet sati dnevnog sna, drugi su sveži i orni sa samo pet sati provedenih u postelji.
Trebalo bi razumeti jedne i druge, jer se procenjuje da su potrebe čoveka za spavanjem upravo između šest i osam sati sna dnevno za dobar oporavak. Kao i mnogo toga drugog potreba za snom je upisana u gene i takva je od rođenja i predstavlja unutrašnji biološki sat.
– Ciklus budnosti i spavanja koji se smenjuju kod čoveka poznat je kao cirkadijalni ritam. To je prirodni ritam koji nam govori da je mozak kreiran tako da noću ulazi u san. Na žalost, modernizacija društva i tehnologija donose veliki broj distraktora koji čine da čovek ignoriše signale potrebe za snom, narušavajući tako ovaj prirodni ritam – objašnjava neurolog Sreten Nedeljković.
Po njegovim rečima cirkadijalni ritam regulišu moždane strukture odgovorne ne samo za smenu budnosti i spavanja već i za kontrolu različitih aspekata spavanja. San i spavanje imaju nekoliko faza, svaka ima različitu i značajnu ulogu u skladištenju učenja, pamćenja kao i za fiziološke funkcije.
– S obzirom da je spavanje sastavni deo čovekovog dnevnog funkcionisanja, nije iznenađujuće da poremećaj spavanja i cirkadijalnog ritma može da izazove mnogo teškoća u koncentraciji, opštem raspoloženju, fokusiranju pažnje, dakle kako mentalnih tako i fizioloških funkcija i zdravlja. Energija svetlosti je ključna za ljudsko zdravlje. Spektar plave svetlosti kojoj smo izloženi ujutro je potreban da bi se aktivirala proizvodnja melatonina – dodaje specijalista.
Interesantno je da na stručnim skupovima budu često predstavljeni rezultati istraživanja na istu temu pa se ispostavi da se zaključci sudare. Tako postoje i studije o spavanju, čak i one koje su pokušale da otkriju navike u vezi sa spavanjem, satima „izgubljenim” okom nedelje, uticaju na zdravstveno stanje. Ipak čini se da kroz sve njih provejava mogućnost da se zbog nenaspavanosti i poremećenog ritma sna povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, depresije i metaboličkih poremećaja.
– Nema sumnje da je redovno spavanje uz poštovanje biološkog ritma najbolje jer svi živimo pod uticajem 24-časovnog cirkadijalnog ritma, kojim upravlja naš mozak. Ovo bi moglo da znači da bi skraćene noći tokom nedelje mogle biti nadoknađene tokom vikenda, ali tako da ako ustajemo u sedam ujutru od ponedeljka do petka onda vikendom to bude najkasnije do devet sati, čak i ako to znači i navijanje budilnika – savetuje naš sagovornik.
Kako onda nadoknaditi nedostatak sna nagomilanog tokom nedelje? Čini se simboilično.
– Poželjno je da čovek i u slučaju velikog umora tokom nedelje malo odspava popodne – ili tokom dana ako mu se ukaže prilika – recimo 30 minuta, najviše sat, da ne bi „pao u dubok san”. Tako neće biti remećenja cirkadijalnog ritma, lučenja hormona za spavanje, jer u prevelikim količinama spavanje može dovesti do mnogih neželjenih efekata. Tako se lako poremeti ritam uspavljivanja koje bi trebalo da bude pre ponoći – uverava neurolog Nedeljković, uz savet da je poželjno da se zbog izloženosti sunčevom svetlu zbog već pomenutih hormona i drugih komplikovanih procesa u našim glavama tokom dana što više šeta.
Dakle, spavanje vikendom može da utiče na ritam sna i izazove probleme sa spavanjem u toku naredne radne sedmice. I tako smo se vratili na početak priče. Biološkom satu izgleda budilnik ne treba.
