Razbijeno drvo viri iz peskovitog dna mora, ribe se kreću između njihovih senki. Između trulih dasaka su kosti mornara koji su se borili protiv neprijatelja. Malo svetlosti dopire do ovolike dubine, ali obučeno oko moglo bi da uhvati odsjaj zlata ili blistanje dragulja, sakrivenih od vremena. Upravo ti dragoceni predmeti su motivisali avanturiste da istražuju mora u potrazi za bogatstvom, a evo gde najveća blaga leže u dubinama.
Morska blaga koja leže u velikim dubinama inspirisala su pisce da pišu svoje knjige, snimani su i filmovi, ali i motivisala avanturiste da se “bace” u potragu dragulja, zlata i ostalih dragocenosti. Pravila o tome ko može da “ide u lov” na vredne predmete je složena, a stručnjaci i regionalne vlasti su zabrinuti da bi pljačkaši mogli uništiti delikatnu strukturu starog, raspadnutog broda i prodati artefakte, oduzimajući javnosti priliku da sazna njihovu istoriju i vidi ih na uživo, na nekoj od izložbi. Zato arheolozi i pomorska policija daju sve od sebe da sačuvaju ove komade kulturnog nasleđa. Pojedine dragocenosti otkrivene u potopljenim brodovima su izuzetno skpocene, a evo i koji su brodovi rekorderi u ovoj kategoriji.
San José u Karipskom moru uz obalu Kolumbije
Često nazivan “najbogatijim” potopljenim plovilom, ratni brod San José nosio je do 200 tona zlata, srebra i dragulja kada je potonuo 1708. godine u borbi sa britanskim ratnim brodovima. Procenjuje se da vrednost blaga premašuje cifru od 20 milijardi dolara. Međutim, iako je reč o velikoj svoti novca, kolumbijski zakoni nalažu da se artefakti ne mogu prodavati, a neki arheolozi veruju da bi bilo najsigurnije da tu i ostanu.
Tražeći dijamante u oblasti poznatoj po nalazištima tog dragocenog kamena, jedan geolog je 2008. godine na tom mestu pronašao ingote (komade metala koji se dobijaju izlivanjem u neki oblik) od bakra. Ovo slučajno otkriće podstaklo je arheologe da temeljnije istraže regiju. Potraga je urodila plodom: oni su našli 22 tone ingota, kao i više od 100 slonovih kostiju, bronzani top, mačeve, lančiće. Ukupno nekoliko hiljada artefakata.
Palmwood Wreck u Vadenskom moru kod Holandije
Unutar olupine ovog broda pronađeno je više od 1.500 artefakata uključujući i elegantne odevne predmete, srebrnu čašu i pribor za jelo, luksuzni set za negu, persijski tepih i međunarodnu kolekciju knjiga vezanu u kožu – sve što bi moglo da nam da uvid u to kako je živela elita 17. veka. Većina predmeta još uvek je neistražena i prekrivena mrežom kako bi se zaštitila od razornih morskih struja, piše Nššnal Džiografik, a konzervatori vredno rade na tome da artefakte koje su izvukli iz olupine sačuvaju od zuba vremena.
Olupina broda kod ostrva Belitung, Indonezija
Godine 1998. lokalni ribari koji su ronili u potrazi za ribom otkrili su blago – više od 60.000 ručno rađenih predmeta od zlata, srebra i keramike iz vremena dinastije Tang. Ova olupina važi za najbogatiju i najveću riznicu dragocenosti i keramike iz južne Kine sa početka devetog veka ikada otkrivenu u jednom mahu.
Nanhai No. 1 u Južnom kineskom moru, Kina
Jedna britanska kompanija je 1987. godine tražila brod druge kompanije koji je potonuo vekovima unazad. Umesto toga pronašla netaknut trgovački brod dug 100 stopa, a mulj sa morskog dna sačuvao je vredne predmete poput porcelana, novčića iz vremena dinastije Sonk, zlata i srebra.
Santo Cristo de Burgos u Tihom okeanu kod obale Oregona, Amerika
Španska galija je 1693. plovila od Filipina do Meksika kada je skrenula sa kursa i nestala, a na brodu su se u tom trenutku nalazili skupi kineski porcelan i dragocena svila. Do kraja 19. veka, lokalne legende o “lovu na blago” redovno su se pojavljivale na stranicama novina u Oregonu, a ti izveštaji su privukli pažnju reditelja Stivena Spilberga i, verovatno ga inspirisali da stvori film The Goonies. Da li je i to legenda niko ne zna, premda reditelj ovo nikada nije ni potvrdio, ni demantovao.
