Svako ko je iole pratio tržište nekretnina u poslednje dve decenije zna da je u mnogim zemljama, a naročito u Sjedinjenim Državama, postalo mnogo teže kupiti kuću.
Ali novi izveštaj sumira osećanja mnogih potencijalnih kupaca kuća kreirajući kategoriju koja neke velike gradove označava kao „potpuno neisplative.“
Gradovi na zapadnoj obali SAD i Havaji zauzeli su pet od deset najneisplativijih mesta, prema godišnjem izveštaju Demographic International Housing Affordability, koji prati cene kuća već 20 godina.
Verovatno ne iznenađuje da su najskuplji gradovi u SAD za kupovinu kuće u Kaliforniji, gde su San Hose, Los Anđeles, San Francisko i San Dijego, svi među prvih deset.
Glavni grad Havaja, Honolulu, takođe je zauzeo šesto mesto od 94 velika tržišta koja su istražena u osam zemalja.
Australija je jedina zemlja osim SAD koja dominira listom „neisplativih“, predvođena Sidnejom i južnim gradovima Melburnom u Viktoriji i Adelajdom u Južnoj Australiji, piše CNN.
Sidnej, gradovi (Pixabay)
Hong Kong na samom vrhu
Ali na vrhu globalne liste je Hong Kong, kompaktno azijsko finansijsko središte poznato po svojim sićušnim stanovima i vrtoglavim kirijama. Primetno je da je to jedino kinesko tržište obuhvaćeno izveštajem.
Redovan učesnik na listama „najskupljih“, Hong Kong, ima najnižu stopu vlasništva nad nekretninama od svih istraženih gradova, sa samo 51 odsto, u poređenju sa azijskim rivalom Singapurom gde vlasništvo nad nekretninama prelazi 89 odsto zahvaljujući višedecenijskoj posvećenosti vlade javnom stanovanju.
Hong Kong je najmanje pristupačan grad na svetu, ali potencijalni kupci kuća mogu da budu ohrabreni činjenicom da nije toliko neisplativ kao nekada.
Cene kuća su pale tokom pandemije 2020. godine, kada je vlada zatvorila granice grada i uvela politiku nulte tolerancije na Covid — uz nove zakone o nacionalnoj bezbednosti koji su imali zastrašujući efekat na grad. Zašto su cene tako visoke?
Izveštaj meri pristupačnost koristeći odnos cene i prihoda, gde se srednja cena kuće deli sa bruto srednjim prihodom domaćinstva.
Hong Kong, gradovi (Pixabay)
Gradovi
Izveštaj povezuje porast rada od kuće tokom pandemije sa „šokom potražnje“ za kućama van gradskih centara, koje imaju više spoljnog prostora. Ali takođe okrivljuje vrtoglave cene kuća za politike korišćenja zemljišta, uključujući „urbano ograničavanje“, vrstu planiranja koja ima za cilj da zaustavi širenje gradova.
„Srednja klasa je pod opsadom prvenstveno zbog eskalacije troškova zemljišta. Kako je zemljište racionalizovano u pokušaju da se obuzda širenje gradova, višak potražnje nad ponudom je podigao cene“, stoji u izveštaju. Cene su dodatno porasle kako su investitori ušli na tržište da ostvare profit.
Jedno rešenje, napisao je autor izveštaja, je da se ugledamo na Novi Zeland.
U autorskom tekstu za kanadski Financial Post, Vendel Koks, saradnik u ,,Frontier Centre for Public Policy“, zagovarao je da Kanada, posebno, treba da sledi primer Novog Zelanda i oslobodi više zemljišta za trenutni razvoj.
Neisplativi vs. isplativi gradovi
I Vankuver i Toronto su se našli na listi gradova koji su „neisplativi“.
Koks ukazuje na politiku „Going for Housing Growth“, koju je uvela koaliciona vlada Novog Zelanda i koja zahteva od lokalnih vlasti da odmah planiraju 30 godina stambenog rasta.
„Toronto i Vankuver pokazuju da su troškovi obuzdavanja širenja neprihvatljivo visoki“, napisao je on.
Toronto, Kanada (Freepik)
Za one koji ne mogu da čekaju na promenu politike ili pad potražnje, izveštaj takođe identifikuje najpristupačnije gradove od 94 istražena širom sveta.
To su Pitsburg, Ročester i St. Luis u SAD, Edmonton i Kalgari u Kanadi, Blekpul, Lankašir i Glazgov u Ujedinjenom Kraljevstvu; i Pert i Brizbejn u Australiji.
Izveštaj su sastavili istraživači iz Centra za demografiju i politiku Univerziteta Chapman u Kaliforniji i Frontier Centra za javnu politiku u Kanadi.
Top 10 „neisplativih“ gradova:
-
Hong Kong
-
Sidnej
-
Vankuver
-
San Jose
-
Los Anđeles
-
Honolulu
-
Melburn
-
San Francisko/Adelejd
-
San Dijego
-
Toronto
