Zarđali ostaci osam britanskih lovaca „hoker hariken“ iz vremena Drugog svetskog rata pronađeni su zakopani u šumi u Ukrajini. Tri hiljade „harikena“ poslato je kao vojna pomoć Sovjetskom savezu u okviru američkog Zakona o zajmu i najmu, koji je bio ključan u pobedi Saveznika nad Nemcima.
Stručnjaci za avijaciju kažu da je ovo prvi put da je toliko „harikena“ pronađeno u Ukrajini. „Vrlo retko pronalazimo ovakve letelice u Ukrajini. Veoma je važno za našu avijacionu istoriju jer nijedan avion iz programa zajma i najma nije ovde ranije pronađen“, navodi Oleks Štan, bivši pilot koji je predvodio otkopavanje.
„Hoker hariken“ bio je radni konj britanske avijacije i presudan u Bici za Britaniju – vazdušnoj kampanji 1940. godine u kojoj je britanska kraljevska avijacija pobedila nemački „Luftvafe“ u pokušaju da obezbedi nebo za nacističku invaziju na britanska ostrva.
Iako se često ističe uloga novijeg i poznatijeg „spitfajera“, zapravo su „harikeni“ oborili više od polovine neprijateljskih aviona. Tokom rata su korišćeni na svim frontovima.
„Hariken je bio jaka i laka mašina za letenje. Bio je stabilna oružana platforma i odličan čak i za neiskusne pilote. Pouzdan avion“, ističe Štan.
Zakopani posle rata
Ukupno je oko 3.000 „harikena“ poslato Sovjetskom savezu između 1941. i 1944. godine kako bi pomogli Sovjetima u borbi protiv Trećeg rajha. Većina je uništena u borbama ili rasklopljena za delove.
Neki od „harikena“ su namerno uništavani i zakopavani posle rata da SSSR ne bi morao da ih otplati.
Po Zakonu o zajmu i najmu, od Sovjetskog saveza se zahtevalo da plati za bilo koju vojnu opremu koja bi ostala čitava posle rata.
Tako je i ovih osam „harikena“ zakopano u šumi južno od Kijeva.
Zakon o zajmu i najmu ključan u pobedi SSSR-a nad Nemcima
Sovjetski savez podneo je najveću žrtvu i herojskim naporima uspeo da pobedi Nemce. U tome je umnogome pomogao američki Zakon o zajmu i najmu usvojen je 11. marta 1941. godine, a u skladu sa njim SAD su Saveznicima izvezle ogromne količine ratnog i logističkog materijala, hrane i drugih namirnica.
Pomoć Sovjetskom savezu iznosila je oko 11,3 milijardi dolara (180 milijardi danas). Iako je američka ratna industrija poslala hiljade tenkova i aviona, najvažnija pomoć bila je u logističkom aspektu.
Crvena armija je za snabdevanje trupa bila apsolutno zavisna od železničke mreže, a više od 90 odsto proizvodnje železničke opreme, lokomotiva i vagona tokom rata došlo je iz Zakona o zajmu i najmu – 1.911 lokomotiva i 11.225 vagona.
Podjednako važnim pokazao se ogroman broj američkih kamiona i džipova. Stotine hiljada isporučeno je Sovjetskom savezu tokom rata. „Dodž“ i „studebejker“ (dvoipotonci) bili su najpouzdaniji kamioni u ratu. Do 1945. godine trećina logističke moći Crvene armije došla je iz SAD.
Ključna je bila i isporuka velikih količina telefonskog kabla, aluminijuma, hrane u konzervama i odeće.
Osim logistike, Sovjetski savez dobio je 18.200 aviona, što je činilo oko 30 odsto sovjetske lovačke i bomarderske avijacije.
Posebno važna je bila isporuka hrane, jer je SSSR u inicijalnim fazama nacističke ofanzive „Barbarosa“ izgubio ogromna prostranstva najplodnije zemlje. Više od 40 odsto obradive površine bilo je pod nacističkom okupacijom do 1942. godine, a radna snaga koja je trebalo da obrađuje polja bila ili mobilisana za rat ili porobljena.
Brojni istoričari ističu veliku važnost Zakona o zajmu i najmu u odbrani od Nemaca i da SSSR bez pomoći ne bi uspeo da odoli napadu Sila osovine.
Lider Sovjetskog saveza Josif Staljin je tokom Teheranske konferencije 1943. godine javno istakao važnost američke pomoći: „Bez američkih mašina i Saveznika nikada ne bismo pobedili u ratu.“
Nikita Hruščov, koji je nasledio Staljina 1953. a tokom rata služio kao vojni komesar i veza između Staljina i generala na frontu, takođe je isticao ključnu ulogu pomoći.
„Staljin je više puta otvoreno rekao dok smo neposredno razgovarali da bez pomoći SAD ne bismo pobedili u ratu. Da smo se borili sa Nemačkom jedan na jedan ne bismo uspeli da odolimo pritisku i izgubili bi rat“, naveo je Hruščov.
