Naučnici su oživeli crva koji je zamrznut još od pre 46.000 godina – u vreme kada su Zemljom lutali runasti mamuti, sabljozubi tigrovi i džinovski losovi.
Valjkasti crv, nepoznate vrste, preživeo je na dubini od 40 metara u sibirskom permafrostu ali u stanju mirovanja poznatom kao kriptobioza, objasnio je profesor emeritus na Institutu Maks Plank za molekularnu biologiju i genetiku ćelije u Drezdenu, i jedan od naučnika uključenih u istraživanje, Tejmuras Karčalija.
Valjkasti crv preživeo je na dubini od 40 metara
Organizmi u kriptobiotičkom stanju mogu da izdrže potpuno odsustvo vode ili kiseonika i izdrže visoke temperature, kao i smrzavanje ili izuzetno slane uslove. Oni ostaju u stanju „između smrti i života“, u kojem se njihov metabolizam smanjuje na nivo koji se ne može detektovati, objasnio je Karčalija.
„Život se može zaustaviti a onda se može započeti ponovo. Ovo je veliki nalaz“, rekao je profesor, dodajući da su drugi organizmi koji su ranije oživeli iz ovog stanja preživeli decenijama, a ne milenijumima.
Pre pet godina, naučnici sa Instituta za fizičkohemijske i biološke probleme nauke o tlu u Rusiji, pronašli su dve vrste valjkastih crva u sibirskom permafrostu.
Jedna od članova naučnog tima, Anastasija Šatilovič, oživela je dva crva u institutu tako što ih je jednostavno rehidrirala vodom, pre nego što je oko 100 crva odnela u laboratorije u Nemačkoj na dalju analizu.
Nakon odmrzavanja crva, naučnici su koristili radiokarbonsku analizu biljnog materijala u uzorku i utvrdili su da naslage nisu bile odmrznute u periodu od pre 45.839 do pre 47.769 godina.
Ali ipak, nisu znali da li crv pripada nekoj od poznatih vrsta. Na kraju, genetska analiza koju su sproveli naučnici u Drezdenu i Kelnu pokazala je da ovi crvi pripadaju novoj vrsti, koju su istraživači nazvali panagrolaimus kolimaenis.
Istraživači su takođe otkrili da panagrolaimus kolymaenis „deli sudbinu“ sa c. elegans – još jednim organizmom koji se često koristi u naučnim studijama kao „molekularni alat“ i koji bi mu mogao omogućiti da preživi kriptobiozu.
Oba organizma proizvode šećer koji se zove trehaloza, što im verovatno omogućava da izdrže smrzavanje i dehidraciju.
„Videti da se isti biohemijski put koristi u vrsti koja je vremenski udaljena 200, 300 miliona godina, to je zaista zapanjujuće“, rekao je Filipp Šifer, vođa istraživačke grupe Instituta za zoologiju Univerziteta u Kelnu i jedan od naučnika uključenih u istraživanje.
„Gledajući i analizirajući ove životinje, možemo se dodatno informisati o biologiji očuvanja, ili možda čak pojačati i usavršiti metode za zaštitu drugih vrsta, ili barem naučiti šta da radimo da ih zaštitimo u ovim ekstremnim uslovima koje sada imamo“, rekao je za Si-En-En Šifer.
