Crvena zvezda je preživela ozbiljnu elementarnu nepogodu u prvom poluvremenu duela sa Zenitom, ali je u nastavku ozbiljno popravila utisak i i pokazala da je u Rusiji postala neuništiva. Zenit je delovao kao tim na steroidima u prvih 45 minuta, bio je brži, konkretniji, lakše dolazio u ozbiljne situacije u duelima nosio igrače Vladana Milojevića. Međutim, ulaskom Luke Ilića, te demonstracijom klase Aleksandra Kataija, crveno-beli su se uspravili, počeli da igraju fudbal. A onda je kao šlag na tortu došao nebeski skok Stefana Lekovića za treći trijumf u nizu crveno-belih nad neprikosnovenim ruskim timom – 2:1
Lepo je pobedizi Zenit i osvojiti pehar na Bratskom kupu (bolji skor od Zenita), ali sigurni smo da će imati šta da kaže Vladan Milojević izabranicima tokom večerašnje i sutrašnje analize. Zvezda je u prvom poluvremenu, blago rečeno, bila inferiorna, mada se možda takva slika i očekivala s obzirom na brojne izostanke. U tom intervalu niti je bilo trke, presinga, niti ofanzivnih akcija i defanzivne stabilnosti. Zvezda je posebno bila slaba iza lopte, kao da su se Dalsio i Hvan još hvatali i nisu imali konekciju sa Kataijem i Ivanićem
Vatreno kršetenje kada je u pitanju moderan fudbal imao je mladi desni bek Ognjen Mimović. Mladi Zvezdin produkt kao da je upao u vir u prvih 20 minuta, bilo mu je teško da se fokusira usled kvaliteta Mostovoja i Klaudinja. Kasnije se stabilizovao, dok su 90 minuta na viskom nivou bili štoper Naser Điga i golman Guteša. Njih dvojica su definitivno najveći benefit večerašnjeg susreta, kao i spoznaja da je ulaskom Luke Ilića Crvena zvezda dobila na stabilnosti u veznom redu. Drugu asistenciju zabeležio je Dalsio, mada se videlo da nije uigran sa Hvanom.
Kako je počelo prvo poluvreme za Crvenu zvezdu protiv Zenita – dobro se završilo. Pravu lekciju iz brzog i modernog fudbala dobila je kombinovana postava srpskog šampiona, bez Glazera, Olajinke, Mijailovića, Spajića i pristiglih Seola i Pume. Najblaže rečeno Crvena zvezda se nije na vreme adaptirala na suvi kvalitet neprikosnovenog ruskog tima.
Tokom proleća vrlo dobri Mimović bio je u baražnoj vatri Mostovoja i Klaudinja. Pamtiće ovaj meč desni bek rođen 2004. godine kao ozbiljnu školu. Posle njegove izgubljene lopte u opasnoj zoni, Klaudinjo je perfektno naciljao u šesto minutu i savladao mladog Gutešu. Međutim, nije to bila najveća nevolja za Vladana Milojevića. Njegov tim je izgledao suviše sporo, naspram rastrčanih legionara ruskog šampiona. Zenit je direknom igrom, posle par dodavanja dolazi u situacije da zapreti. A Ognjen Mimović je nastavio da pati. Svaka lopta iza njegovih leđa bila ja opasnost za Zvezdin gol.
Bilo je uočlmjivo još nešto. Kao centralni tandem štopera prvi put su igrali zajedno Naser Điga i Nemanja Stojić. Korektan utisak ostavio je ponovo reprezentativac Burkine Faso, presekao nekoliko opasnih napadač Zenita. Dok je nonšalentnim prijemom lopte Nemanja Stojić otvorio kontru ruskom timu, spasao ga je mladi Guteša.
Tražila se Crvena zvezda, ali nije ozbiljnije zapretila. Aktivan je bio mladi Lazar Jovanović po desnoj strani, istovremeno sebičan u nekoliko situacija. Nije bilo pravog doprinosa Ivanića i Kataija, kao ni Hvanga ni Dalsija. Crvena zvezda je u pasu bila nemirna, prljavim loptama praktično poklanjala šansu Zenitu da igra bez postavljene odbrane. A i kada je bila postavljena defanziva crveno-belih nije delovala dobro, niti je kompaktnoću otežavala posao igračima Zenita. Neće zbog toga biti zadovoljan Vladan Milojević.
Crvena zvezda je mnogo bolje počela drugo poluvreme. Videlo se da su učenici Vladana Milojevića počeli da izlaze visoko. Izjednačenje je brzo stiglo. Posle oduzete lopte Dalsio je finom loptom u prostor proigrao Kataija. Ostalo je bila stvar rutine i klase kapitena crveno-belih.
Bilo je šansi na obe strane do kraja utakmica. Mada i slabijeg tempa usled brojnih promana. Imao je šansu Šerif Endijaje, Guteša je odbranio udarac Vilsona Isidora. Na kraju je udario Stefan Leković.
%20(1).jpg)
