Stopa nezaposlenosti u Kanadi je samo najnoviji ekonomski indikator koji treperi crveno. Popela se na 6,6 % prošlog meseca a to je najviše od 2017.
A ekonomisti kažu da se nelagodnost na tržištu rada produbljuje.
“Otpuštanja takođe rastu ispod površine. A smanjenje broja otvaranja radnih mesta signalizira da potražnja za zapošljavanjem u preduzećima i dalje usporava”, napisao je zamenik glavnog ekonomiste RBC-a Nathan Janzen u poruci klijentima.
Zapravo, cela ekonomija i dalje usporava.
Više od dve godine, inflacija je bila dominantna premisa. Centralna banka je preduzela vanredne mere kako bi pokušala da stavi pod kontrolu rast cena. Podigla je kamatne stope u pokušaju da uspori ekonomiju.
I uspelo je. Rast kanadskog BDP-a usporio je na oko nule, kolebajući se na ivici kontrakcije, ali je izbegao skliznuće u potpunu recesiju. Inflacija je sada čvrsto u granicama željenog okvira Banke Kanade od jedan do tri procenta.
Trka sa vremenom kako bi izbegli recesiju
Problem je u tome što je ekonomija nastavila da slabi iako je inflacija sada uglavnom pod kontrolom.
BDP po glavi stanovnika bio je negativan u sedam od poslednjih osam kvartala. A najnoviji mesečni podaci pokazuju da svaki zamah dobijen na početku godine opada.
Dakle, sada je Banka Kanade u trci s vremenom. Nadaju se da bi smanjenje kamatnih stopa moglo da probije svoj put u ekonomiju pre nego što Kanada sklizne u recesiju.
“S obzirom da se inflacija približava ciljnoj vrednosti, moramo se sve više čuvati rizika da je ekonomija preslaba i da inflacija previše padne”, rekao je guverner Banke Kanade Tiff Macklem u sredu.
Generalno je potrebno oko 18 meseci da promene kamatnih stopa u potpunosti uđu u privredu. Poslednje povećanje kamatnih stopa došlo je u julu 2023. godine, tako da još uvek nismo u potpunosti apsorbirali ekonomski uticaj povećanja kamatnih stopa.
Centralna banka je ove godine smanjila stopu tri puta. To je prvi put od finansijske krize 2009. da je centralna banka tri puta zaredom snizila stope. Ekonomisti očekuju da će banka sniziti kamatne stope u oktobru i ponovo u decembru.
“Za sada očekujemo da Banka smanji stope na 3,5 posto do januara, a zatim na tri posto do sledećeg juna, ali rizici se naginju na to da Banka ide brže od toga, a potencijalno i dalje”, napisao je glavni ekonomista BMO-a Douglas Porter.
Pitanje je hoće li ti rezovi delovati dovoljno brzo da spreče recesiju.
„Kanadska banka nema puno vremena “, kaže Tu Nguyen, ekonomista iz RSM-a.
Hoće li se potrošnja smanjiti?
Ona kaže da je centralna banka predugo čekala da počne sa rezovima i da sada treba da kontinuirano smanjuje u narednih godinu dana kako bi sačuvala ekonomiju od recesije.
Nguyen kaže da stopa nezaposlenosti raste uglavnom zato što privreda ne otvara dovoljno radnih mesta da bi održala korak s rastom stanovništva. Savezna vlada je najavila mere za smanjenje broja privremenih stranih radnika i nekih stranih studenata.
Kanada je u avgustu otvorila samo 22.000 radnih mesta, izvestio je u petak statistički zavod Kanade, a stopa nezaposlenosti iznosi 6,6 posto.
“Jedini razlog zašto je ekonomija ostala izvan recesije je agregatna potrošnja”, kaže Nguyen. A to je, kaže ona, gotovo u potpunosti vođeno rastom stanovništva.
“Sada kada dolazi manje ljudi, znači li to da će ukupna potrošačka potrošnja opasti i da li to dovodi do recesije?” pita ona.
Preispitivanje rasporeda smanjenja stope
Royce Mendes, generalni direktor Desjardins Capital Markets, kaže da su potrošači godinama bili pritisnuti dvostrukim udarom rasta cena i povećanih troškova zaduživanja.
Čak i kada inflacija dođe do vrha i stope počnu da padaju, potrošači se i dalje bore pod teretom viših troškova života.
“Nema sumnje da se ljudi mnogo više posvećuju stanovanju i drugim bitnim stvarima nego što su bili pre. Verovatno imaju mnogo manje novca da se posvete zabavi”, rekao je Royce za CBC News.
Postoji neka ekonomska teorija koja radi i protiv Banke Kanade, rekao je on.
Takozvano Sahmovo pravilo je istorijski pouzdan pokazatelj recesije. U njemu se navodi da ako tromesečni pokretni prosek stope nezaposlenosti poraste za pola procentnog poena od najniže tačke u prethodnih 12 meseci, onda je privreda u padu.
Mendes kaže da nam Sahmovo pravilo takođe govori kuda ide stopa nezaposlenosti.
“Ako stopa nezaposlenosti poraste za 0,5 procentnih poena tokom godine, ona ima tendenciju da poraste za još dva procenta. To je kao efekat snežne grudve. Želite da zaustavite taj efekat snežne grudve, ali ako snežna gruda postane prevelika, postaje veoma teško.
Dakle, mnogi ekonomisti kažu da će Banka Kanade biti primorana da preispita svoj raspored smanjenja kamatnih stopa. Mendes kaže da stalan tok rezova možda neće biti dovoljan i da će centralna banka možda morati da počne da traži veća smanjenja od pola procentnog poena ili više ako ekonomija ne pokaže znakove brzog poboljšanja.
SERBIANNEWS/CANADA
