Na dnu Atlantika pronađen drevni Izgubljeni grad
Da li ste znali da ispod talasa Atlantika „Izgubljeni grad“ gde zajednice živih bića žive više od 120.000 godina? Prilično je zbunjujuće što smo do sada istražili samo pet odsto naših okeana, jer ljudi i dalje ostaju fascinirani onim što zaista leži ispod površine vode, piše Led Bajbl. Mitovi o tome šta se dešava pod morem još uvek se vrte u mislima maštovitih ljudi, kao što je podvodni grad Atlantida, za koju neki još uvek veruju da je tamo negde.
Pre 14 godina, stručnjaci su poslali rovere da istraže ono što su verovali da je visok, stenoviti pejzaž. Vozila su pala više od 700 metara ispod površine Atlantskog okeana, gde su naišla na hidrotermalno polje, kasnije nazvano „Izgubljeni grad“.
Ovo polje se nalazi zapadno od Srednjeatlantskog grebena, koji se proteže sredinom Atlantskog okeana, odvajajući Severnoameričku ploču od Evroazijske i Afričke ploče, za koji se smatra da je najdugovečnije okruženje poznato u okeanu, prenosi Science Alert.
Bele kule sa dna ispuštaju gasove
Ovo podvodno područje uključuje drevne zidove za koje se smatra da su stari najmanje 120.000 godina; dimnjake koji izbacuju gasove temperature od 40 stepeni Celzijusa i monolit, nazvan po Posejdonu, grčkom bogu mora.
Uprkos teškim uslovima života, Izgubljeni grad je domaćin velikom broju stvorenja koja žive u okeanu. Tu žive puževi, mikrobne zajednice i razne vrste školjki.
Smatra se da se ovi stanovnici dubina hrane iz otvora, koji navodno izbacuju vodonik, metan i druge gasove. Štaviše, mikrobiolozi, takođe, tvrde da i životinje kao što su rakovi, škampi i jegulje, naseljavaju ovu životnu sredinu.
Međutim, pošto je u Izgubljenom gradu prisutan izraziti nedostatak kiseonika, ova vodena bića su retkost.
Kao život u svemiru
Naučnici kažu da hidrotermalna polja, poput ovog koje su pronašli u Atlantskom okeanu, verovatno postoje i negde drugde. Međutim, navedeni nalaz ostaje jedini do kojeg su vozila na daljinsko upravljanje do sada mogla da stignu.
Ne postoji ništa slično na našoj planeti. Za razliku od drugih mesta, ugljovodonik koji se ovde proizvodi ne nastaje sunčevom svetlošću, jer se Izgubljeni grad nalazi 750-900 metara ispod vode i zato je na ivici „ponoćne zone”, gde svetlost ne dopire (posle dubine od oko 1.000 metara). Umesto toga, oslanja se na hemijske reakcije koje se dešavaju na morskom dnu. Ovo bi nam moglo dati uvid u to kako je život na našoj planeti nastao i pre 3,7 milijardi godina i pomoći da bolje razumemo ekosisteme na drugim mestima u univerzumu.
„Ovo je primer vrste ekosistema koji bi mogao da bude aktivan na Enkeladu, Saturnovom mesecu ili na Evropi, Jupiterovom mesec, upravo ove sekunde, a možda i na Marsu u prošlosti”, rekao je mikrobiolog Vilijam Brazelton za Smitsonijan 2018.
Od njegovog otkrića 2000. godine, postojali su brojni pozivi da se lokalitet zaštiti zbog njegovog značaja. Bilo je poziva da se Izgubljeni grad uvrsti u svetsku baštinu kako bi se zaštitilo ovo retko mesto, jer ljudi „imaju tendenciju da unište životnu sredinu”, ali možda je prekasno. Poljska je 2018. godine dobila pravo da istražuje 10.000 kvadratnih kilometara Srednjeatlantskog grebena za rudarenje.
Smatra se da je morsko dno privuklo njihovu pažnju, jer je bogato nalazištima kobalta, mangana i zlata, navodi Independent.
Iako im nije dozvoljeno da dodiruju Izgubljeni grad, promena njegovog okruženja mogla bi da ima nesagledive posledice.
