6.3 C
Vancouver

Međunarodni Dan Mandele danas se obeležava petnaesti put

Međunarodni Dan Mandele, usvojen odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija novembra 2009. godine, kada je odlučeno da se svake godine 18. jul, rođendan Nelsona Mandele, obeležava pozivanjem na poštovanje prema poruci, odnosno zaostavštini koju je ostavio čovečanstvu, obeležava se petnaesti put.

Pre svega je reč o pozivu na akcije kojima se podseća na njegovo delo, a onda i na njegovu ličnost.

Tokom 67 godina Mandela se borio za bolje, pravednije društvo, suočen s neizmernim preprekama, kako u vreme dok je bio žrtva režima aparthejda, tako i kasnije kada je postao neprikosnoveni lider njegove zemlje i kada je klatno rasističkih predrasuda i mržnje otišlo na suprotnu stranu. U novim okolnostima Mandela je s teškom mukom uticao na njegove dotadašnje saborce da sputaju porive za osvetu, te da shvate da valjanu budućnost može imati samo društvo sposobno da gradi multirasnu zajednicu u kojoj će svačije nasleđe, tradicije i potrebe imati priznato mesto.

Sama činjenica da je tako mudro uspeo da prevaziđe brojne uobičajene ljudske slabosti i da njegovom narodu nametne nove perspektive zajedništva oslobođenog omraze prošlosti, uprkos tako teškom nasleđu, čini ga velikanom kakvih je u istoriji bilo malo.

U tom smislu Dan Mandele je globalni poziv na akciju kojom se slavi ideja da svaki pojedinac ima potencijal da pozitivno utiče ili čak transformiše svet. Kada je kampanja  Dan Mendele objavljena u obraćanju je između ostalog stajalo “Bili bi počastvovani ako bi takav dan mogao da posluži za okupljanje ljudi širom sveta u borbi protiv siromaštva i u promovisanju mira, pomirenja i raznolikosti kultura”.

Na Dan Mandele uobičajeno se organizuju prigodne manifestacije, pre svega edukativnog karaktera, uz odgovarajuće umetničke odnosno kulturne sadržaje.

Nelson Mandela rođen je 18. jula 1918. godine, u mestašcu Mvezo ili Mfezo, nedaleko od Umtate, tada provincija Kepland Južnoafričke Unije. Danas je to Istočni Kejp. U vreme zrelog aparthejda to je bio Transkej, jedan od bantustana, odnosno houmlenda tadašnje Južnoafričke Republike. Rođen je u lokalnoj vladarskoj porodici Tembu, Kosa naroda.

Studirao je pravo na Vitvatersrand univrezitetu u Johanesburgu, okončavši prethodno metodistički koledž. Zna se da je pohađao i kurseve iz antropologije i engleskog jezika. Istakao se kao studentski lider nenasilnog otpora rasističkim normama standardnim u ondašnjoj Južnoj Africi.

Osećao je potrebu da, principijelno, podržava Britaniju tokom Drugog svetskog rata. Podmlatku Afričkog nacionalnog kongresa, Ligi mladih, priključio se tokom studija. Godine 1947. izbija na prvo mesto omladinskog krila pokreta, u zvanju generalnog sekretara.

Mandela posebno izbija u prvi plan kao organizator više akcija nenasilnog otpora, kao štrajkova, bojkota, građanske neposlušnosti, kada je krajem četrdesetih i ranih pedesetih počelo oštro nametanje zakonskih odredbi aparthejda, od 1948, a posebno od 1950.

Uzor, u smislu oblika borbe, ali i retke doslednosti, bio je Mahatma Gandi. I sam naziv političke organizacije koja je bila nosilac borbe za prava obespravljenih odnosno obojenih u Južnoj Africi oblikovan je po uzoru na Indiju. Poznato je da je Gandi političku aktivnost i započeo u Južnoj Africi, gde je i osmislio nenasilni otpor.  Možda, takođe, po uzoru na Gandija, Mandela postaje advokat, u Johanesburgu.

Predvodi niz osmišljenih akcija otpora, poput Kampanje prkosa 1952. Shvata potrebu zajedničkog multirasnog otpora, nasuprot ranijem stavu da je isključivo reč o borbi Afrikanaca. Nakon skupa u Durbanu kada je govorio pred 10.000 ljudi Mandela je uhapšen. Ubrzo je izabran za regionalnog čelnika Kongresa.

Pod uticajem Nehrua, osmislio je takozvani M-plan, što je značilo reorganizaciju Kongresa na ćelijski način delovanja, valjda u smislu veće samostalnosti delanja svake lokalne grupe.

Tokom 1955. posle iskustva sa nasilnim preseljenjem crnih iz dela grada Johanesburga, Mandela zaključuje da nenasilni otpor nije dovoljan. Krajem 1956. uhapšen je, pod optužbom za veleizdaju, odnosno nasilno revolucionarno delanje. Godinama potom proces je obustavljen.

Godine 1960, predvodi akciju protivljenja obaveznim propusnicama, koje su masovno spaljivane. Tada se događa poznati masakr u Šarpvilu kada policija otvara vatru na grupu demonstranata. Poginulo je 69 osoba.

Afrički nacionalni kongres je tada zabranjen. Mandela je uhapšen i pet meseci provodi u pritvoru. Pod utiskom uspeha revolucije na Kubi, Mandela, Sisulu i Slovo, inače belac, komunista, godine 1961. godine utemeljuju  Umkhonto ve Sizve u značenju “Koplje nacije”, oružano krilo pokreta.

Ono će 16. decembra 1961, izvršiti čak 57 bombaških akcija. U inostranstvu pripadnici tog ogranka pokreta obučavaju se za gerilski rat.Mandela je potom hapšen i optužen 1962, kao i naredne godine. Osuđen je na pet godina robije. Te 1963. Mandela i saradnici optuženi su za sabotažu i zaveru za nasilno rušenje vlade.

Tokom procesa Mandela drži poznati govor “Spreman sam da umrem” inspirisan Fidelom Kastrom odnosno njegovim govorom “Istorija će me osloboditi”. Osuđeni su na doživotni zatvor. Od 1964. nalazi se na robiji na ostrvu Roben, južno od Kejptauna. Proveo je 27 godina u zatočeništvu, od čega 18 na ostrvu Roben.

Oslobođen je februara 1990. Vlada u Pretoriji odlučila se prethodno na postupnu tranziciju ka potpunoj demokratiji. Procena je bila da je najrazumniji sagovornik na temu budućnosti Južne Afrike Nelson Mandela. Sledili su pregovori i dogovori, postupna demontaža rasnih zakona, i konačno izbori.

Prvi multirasni opšti izbori, uz primenu neograničenog prava glasa, održani su u JAR od 26. do 29. aprila 1994.     Kako je zvanično saopšteno, Afrički nacionalni kongres, sa koalicijom, pobedio je sa 62 odsto osvojenih glasova. Maja 1994. Mandela je postao predsednik Južnoafričke Republike. Bio je to vrhunac višegodišnjeg procesa demontaže aparthejda.

Ogromna je zasluga Nelsona Mandele što mu je uspelo da primiri mržnju, pozive na osvetu, revanšizam uopšte, međurasne suprotnosti. Bez njega preobražaj JAR bi se nesumnjivo odvijao znatno teže. Čovek koji je pobedio ne samo aparthejd nego i revanšizam svojih saboraca, na čelu JAR nalazio se od maja 1994. do juna 1999.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija, 2014. godine utemeljila je i nagradu Nelson Mandela, s idejom da se to priznanje dodeljuje onima koji su svoje živote posvetili dobrobiti čovečanstva, prenosi Tanjug.

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

OSTALI KOMENTARI

KANADA

Najnovije vesti i priče

Koliko dugo traje varenje hrane: Voda za telo prođe za 20 minuta, dok supi treba i do 60

Kako dugo traje probava hrane? Stručnjak za ishranu objašnjava...

Žreb za Kup Srbije: Partizan gostuje na jugu, Zvezda domaćin superligašu

Žrebom u „Kući fudbala“ u Staroj Pazovi određeni su...

Povratnik u Evropu: Barselona dovela iskusnog plejmejkera

Brazilski košarkaš Raul Neto (32) je novi igrač Barselone,...

Prikazan film “Enklava Šekovići”

Film "Enklava Šekovići" o istoriji ovog mjesta i ratnom...

Na Mećavniku prikazani dokumentarni filmovi o stradanju ruskih civila u Ukrajini

U Drvengradu na Mećavniku održava se Drugi međunarodni festival...