Luis Enrikeu je dozvoljeno, da na sebi svojstven način, đonom zatvori i otvori sva potrebna vrata. Ko se seća da je svojevremeno poslao na klupu i Mesija, zna da je za to dovoljno hrabar i lud.
(Od dopisnice Mozzart Sporta iz Madrida)
„Španski predstavnik“ u finalu Lige šampiona u domovini nije preterano omiljen lik. Ali polemika i rat sa medijima trenera koji po nekima nema dlake na jeziku, dok je po drugima jednostavno neprijatan i drzak, ustupaju mesto divljenju svaki put kada Luis Enrike začepi usta kritikama.
Mundijal u Kataru i poslednji trenuci bivšeg selektora na klupi reprezentacije nisu završili slavno, pa je odlazak u PSŽ viđen kao prevelik zalogaj. Sada mu, međutim, skidaju kapu i govore kako je „skupu juvelirnicu pretvorio u železaru“ i blistavilo pojedinaca u besprekornu fabričku traku. Lučo je „na putu ka Olimpu“ i mogao bi da dostigne Gvardiolu sa dve trostruke krune. A on će najviše uživati da svima natrlja nos ako u tome uspe.
Španci će 31. maja biti pred velikom dilemom. Barselona plače zbog vlastite eliminacije i premda iz dna duše mrzi PSŽ, uvek je bila u velikoj ljubavi sa njegovim trenerom. Real verovatno prepoznaje da je sada on postao juvelirnica. Embape se ne oglašava i verovatno bez prestanka štuca. Ali, svi vrlo rado priznaju da je Luis Enrike ponovo demantovao neverne Tome.
Pitali bismo šta je uzrok neverice, kada se radi o treneru sa devet trofeja sa Barselonom – Liga šampiona, dva prvenstva, tri Kupa Kralja, Superkup Španije, Superkup Evrope i klupski Mundijal i solidnim rezultatima sa španskom reprezentacijom sve do Katara. Sa druge strane, ako i zanemarimo sva osvojena, često potcenjena francuska takmičenja, drugi je po redu trener nakon Tuhela koji je doveo PSŽ u finale u celoj istoriji. Nadomak je ispunjenja snova iz “hiljadu i jedne noći” Nasera Al Kelaifija.
Parižani su za nepune dve sezone postali ono što se zove autorski tim. Po meri Luis Enrikea: čvrst, povezan, bez pukotina. Prognozirao je da će odlaskom Embapea postati bolji i u napadu i u odbrani. I u tome je uspeo! A da ne govorimo o sredini terena koja radi kao švajcarski sat. Otišla je zvezda, rešio se zvezdica kao što je Kolo Muani i pripretio drugim trepćućim iskrama kao što je Dembele. Juče je, neverovatno, ali istinito, zlatni kavez za fudbalske vanzemaljce na X-u objavio da oni više nisu “Équipe” i da su postali „Familie“.
„PSŽ i Luis Enrike su jasan primer šta znači trener u modernom fudbalu“, divio mu se pre koji dan Đerar Pike. Fudbalera je mnogo, imena je mnogo, ali mora da postoji lider ubeđen u ono što radi i u stanju da ubedi druge u ono što radi.
