MENISNC
Pretraga
15.9 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 999

KAKO je nastao BILIJAR?

Od
miki
-
0

Danas ćemo vas upoznati kako je nastao bilijar? Koji je veoma lepa i dobra društvena zabavna igra .Inače sam bilijar je omiljena igra bogataša širom sveta. A možda je malo poznato I to da je u velikim gradovima bilijarska sala dugi niz godina predstavljala mesto gde ne zalazi pošten i otmen svet.

Prema nekim istorijskim izvorima, još su Stari Egipćani znali za ovu igru, a od 400. godine pre naše ere I Stari Grci. U svojoj knjizi “Ispovesti”, koja datira iz 5. veka Sveti Avgustin pominje bilijar.

Mnogi poznati pisci iz 16. I 17. veka, takođe ga pominju u svojim delima, a među njima I Šekspir.

Dok se nalazila u zatvoru, 1576. godine, škotska kraljica Marija se, između ostalog žalila I na to što su joj izneli sto za bilijar.

U knjizi Čarlsa Kotona, izdatoj 1674. godine se nalazi I prvo objašnjenje o ovoj igri na engleskom jeziku.

U to doba, ako je sudeći po slikama, bilijarski sto je bio sačinjen od niza prepreka u vidu obruča, tvrđavica I kočića. Igrač je imao prilično težak zadatak – da protera loptu, ali tako da ne obori nijednu prepreku.

Početkom 19. veka, zapravo oko 1800. godine pojavljuje se nešto slično današnjem bilijaru. A u Engleskoj se 1807. prvi put javlja opis igre koju danas poznajemo pod ovim nazivom.

Pročitajte još…  Tinejdžera piton ugrizao za penis dok je sedeo na wc šolji!
Postoji tri “vrste” bilijara: karambol (igra se na stolovima bez rupa), bilijar sa rupama ili tzv. rupaš (uglavnom se igra na stolovima sa 6 rupa) I snuker (istorijski se razlikuje od ostalih bilijara, ali tehnički gledano spada u ovu grupu igara).

Mada su živeli I stvarali u različitim epohama, ono sto je zajedničko Mocartu, Abrahamu Linkolnu, kralju Luju XIV, Mariji Antoaneti, Marku Tvenu, Džordžu Vašingtonu, Napoleonu I Šarlsu Dikensu je svakako ljubav prema ovoj igri.

Big Ben nakon četiri godine ponovo zvoni

Od
miki
-
0
Photo by Jamie Street on Unsplash

Big Ben, slavni londonski toranj sa satom koji je okrenut prema Temzi, počeo je ponovo da zvoni za Staru godinu.

Iako se ime Big Ben danas koristi za ceo toranj, to je zapravo naziv za najveće zvono unutar njega koje zvoni s prolaskom sata.

Big Ben je pre popravke poslednji put zazvonio 21. avgusta 2017. godine. Od tada traje njegovo čišćenje, koje je uključivalo rastavljanje njegovih gotovo hiljadu delova, prenosi CNN.

Sat, smešten na 96 metara visokom tornju, dovršenom 1859. godine, težak je oko pet tona.

Za Staru godinu zvonio je u podne, a to će ponoviti u 16, 21, 22 i 23h i u ponoć.

Srećni prolaznici mogli su čuti njegovo zvono još tokom probi 29. i 30. decembra.

Popravak sata koštao je oko 80 miliona funti.

LG predstavlja OLED EX, sledeću generaciju OLED TV tehnologije

Od
miki
-
0

LG ima zauzet CES 2022, a emisija još nije ni počela. Kompanija je već otkrila dva bizarna OLED koncepta i par neobičnih televizora, ali danas je dala svoju najznačajniju najavu do sada debitujući OLED EX, sledeću generaciju svoje OLED tehnologije ekrana.

OLED EX (EX je skraćenica za Evolution i eXperience, nažalost) obećava da će povećati maksimalnu osvetljenost, poboljšati kvalitet slike i omogućiti manje okvire ekrana. Osnovna tehnologija – milioni pojedinačnih samoosvetljenih piksela se nije promenila, ali upotreba izotopa zvanog deuterijum u kombinaciji sa algoritamskom obradom slike može povećati osvetljenost do 30% u odnosu na konvencionalne OLED ekrane, tvrdi LG.

Najveća zdravstvena otkrića 2021. godine

Od
miki
-
0

Godina za nama bila je još jedna velika godina za istraživanje koronavirusa, jer su odobrene vakcine i razvijeni novi tretmani. Međutim, opseg naučnih otkrića proširio se izvan pandemije na druga područja zdravlja.

Ove godine bili smo svedoci napretka u lečenju drugih velikih i malih bolesti, a neka otkrića su revolucionarna.

Krvni test koji otkriva 50 vrsta karcinoma
Nova tehnologija mogla bi da otkrije rane znakove više od 50 vrsta karcinoma na osnovu jednog vađenja krvi.

Galleri test traži fragmente DNK u krvi koji bi mogli da signaliziraju prisutnost karcinoma. Ti fragmenti takođe mogu da ukažu ​​na mesto tumora sa “visokom tačnošću”, dajući pacijentima prednost u dijagnostici i lečenju.

U kliničkim ispitivanjima u kojima su učestvovale osobe kojima je već dijagnostikovan karcinom, Galleri test je identifikovao 51,9 odsto karcinoma u bilo kojoj fazi razvoja. Međutim, test bi mogao da bude od koristi i za otkrivanje karcinoma koji se ne dijagnostikuju na redovnim pregledima.

Prvi tretman za progeriju
Progerija je genetska bolest koja prouzrokuje neke karakteristike preranog starenja kod otprilike 400 dece širom sveta. Donedavno nije postojao tretman koji bi usporio napredovanje bolesti. Obično je fatalan nakon otprilike 13 godina.

Novi lek, koji je razvijen ove godine, može da produži taj životni vek za oko 2,5 godina. Radi se o prvom i jedinom leku za Hatčinson-Gilfordov sindrom progerije koji je odobrila FDA, a deluje tako da sprečava nakupljanje detektivskih proteina.

Ti neispravni proteini, zvani progerin, obično prouzrokuju umiranje ćelija i oštećuju srce i kosti. Deca sa progerijom obično umiru od srčanog zastoja ili moždanog udara, prema  podacima klininike Mejo.

Implantat za zaceljivanje ACL-a
ACL je najčešći je izvor povrede kolena, prema izveštaju iz 2016. u “Journal of Clinical Orthopaedics and Trauma”.

Povreda je razorna koliko je i uobičajena. Popravka rupture ACL-a može da uključi ​​više operacija ili čak potpunu rekonstrukciju, što zahteva uklanjanje zdrave tetive za presađivanje i samim tim znači  i duži oporavak.

Novi implantat kolena koji je nedavno odobrila FDA može “u osnovi da stimuliše ACL da se sam izleči”, rekla je dr Marta Marej, glavni ortopedski hirurg u dečjoj bolnici u Bostonu, u saopštenju za javnost.

Revolucionarni uređaj, napravljen od goveđeg kolagena i kapi pacijentove krvi, premošćuje jaz između rupturiranih delova ACL-a. Nakon minimalno invazivnog zahvata za umetanje implantata, on može da zaceli ACL brže i uz veće zadovoljstvo pacijenta od rekonstrukcije.

Nova pilula protiv gljivične infekcije
Naučnici su nedavno razvili prvi novi antifungalni lek za više od 20 godina koji blokira rast candide, gljivice koja uzrokuje vaginalne gljivične infekcije.

Lečenje gljivičnih infekcija bez recepta deluje u većini slučajeva, ali neki slučajevi ponekad potraju.

Formula za mleko za odojčad slična majčinom mleku
Dvije nnaučnice napravile su prvu laboratorijski uzgojenu seriju majčinog mleka ove godine, a to bi na kraju moglo da bude rešenje za majke koje ne mogu ili odluče da ne doje.

Radi se o prvom mleku uzgojenom sa ćelijama nutritivnim komponentama i složenošću majčinog mleka, izvestio je Insider u junu.

Napravljen je od ćelija dojke uzgojenih u laboratoriji, kako bi se napravilo nešto slično pravoj supstanci.

Iako je možda nutritivno složenije od do sada poznate mlečne formule, osnivači ne tvrde da je savršena zamena za majčino mleko. Ne može da  prenositi važnu imunološku zaštitu sa majke na dete. Međutim, ponudiće alternativu formuli kada stigne na tržište.

Osnivači su ranije rekli za Insider da očekuju da će ovaj proizvod biti dostupan potrošačima za otprilike tri godine. Nakon više istraživanja i odobrenja regulatornih tela također se nadaju da će smanjiti troškove kako bi proizvod od majčinog mleka bio finansijski dostupan.

Ontario prijavio 18.445 a Kvebek 17.122 novih slučajeva COVID-19 na početku 2022, što je pandemijski maksimum

Od
Dara Milovanović
-
0

Javno zdravstvo Ontarija u subotu je izvestilo o 18.445 novih slučajeva COVID-19 u pokrajini.

Agencija takođe izveštava o 12 novih smrtnih slučajeva, čime se broj umrlih u pokrajini popeo na 10.206. Detaljnije brojke biće dostupne u utorak, nakon praznika. Cifre su od petka.
Najnoviji broj slučajeva postavlja još jedan dnevni rekord od početka pandemije – sa 16.713 u novogodišnjoj noći. Međutim, javno zdravstvo Ontario upozorava da je taj broj verovatno ” ispod pravog broja osoba sa COVID-19″.
Agencija kaže da je to zbog promjena podobnosti testiranja koje su napravljene u nastojanju da se prilagode brzom Omicron varijanti.
Kvebek je novu godinu započeo sa 17.122 nova slučaja, dok su hospitalizacije porasle za 98 slučaja 1. januara 2022. godine.
Novi slučajevi dolaze od 58.453 testiranja, što znači da je gotovo svaka treća osoba (31%) bila pozitivna na novi koronavirus.
Od novih slučajeva, 13.528 osoba (75,9 %) je dvostruko vakcinisano, 2.811 osoba (18,2 %) nije vakcinisano ili je primilo jednu dozu manje od dve sedmice, a 783 (5,9 %) su primili jednu dozu vakcine pre više od dve sedmice.

SERBIANNEWS/CANADA

Srbija uspešno započela ATP kup, dubl doneo pobedu nad Norveškom

Od
miki
-
0

Teniska reprezentacija Srbije uspešno je započela nastup na ovogodišnjem ATP kupu u Sidneju, pošto je u prvom kolu grupe A savladala Norvešku. Srbija je trijumfovala 2:1 u pobedama – prednost našem timu doneo je Filip Krajinović pobedom nad Viktorom Durasovićem, potom je Dušan Lajović poražen od Kaspera Ruda, da bi odlučujući bod doneo dubl. Krajinović je u paru sa Nikolom Ćaćićem savladao Ruda i Durasovića za konačan trijumf u prvom meču.

Filip Krajinović je pobedom u prvom meču doneo prednost našem timu, pošto je bio bolji od Viktora Durasovića, rezultatom 6:2, 7:5.

Krajinović, osim sredinom drugog seta, nije imao previše problema protiv 345. igrača na ATP rang-listi i posao je završio za manje od 75 minuta.

Trijumfom je omogućio šansu Dušanu Lajoviću da donese ukupnu pobedu Srbiji, ali je on imao težak posao protiv osmog igrača planete i čoveka koji je eksplodirao u 2021.

Lajović se dobro držao, ali je, čini se, odlučilo to što je propustio šansu sredinom prvog seta. Tada je imao dve brejk šanse, nije ih iskoristio i već u sledećem gemu je rival njemu oduzeo servis.

Dobio je Rud prvi set, a onda i nastavio seriju brejkova. Duci se vraćao u finišu, na spektakularan način spasao meč lopte, pre nego što je ipak poražen.

Servis mu nije donosio dovoljno poena i Kasper je trijumfovao 6:3, 7:5, nakon 100 minuta igre.

Tada je bilo jasno da će dubl odlučiti pobednika, a na teren su za Srbiju izašli Krajinović i Nikola Ćaćić.

Njih dvojica su u oba seta imali zaostatak, ali su se vraćali i na kraju spektakularnim poenom pobedili 7:6 (7-3), 6:3.

Srbija je sada druga na tabeli grupe A, iza Španije koja je maksimalnim rezultatom savladala Čile.

“Orlovi” u sledećem kolu igraju baš sa Čileancima, a taj okršaj na programu je za dva dana.

Kako su gradovi u Srbiji dočekali Novu godinu (VIDEO)

Od
miki
-
0

Slavilo se noćas širom Srbije u domovima, restoranima, na trgovima. Noć kada smo u staroj godini ostavili sve one teške stvari, a u novu ušli sa još većim očekivanja obeležio je i spektakularni vatromet na Savskoj promenadi.

Veliki vatromet tačno u ponoć obasjao je Beograd na vodi. Na zemlji Goran Bregović, a na nebu, sa obe strane reke razne boje.

BEOGRAD

Prema proceni policije, tu je bilo oko 20.000 građana. Najviše mladih, ali i onih koji su tradicionalno došli iz regiona u Beograd samo kako bi proslavili novogodišnju noć.

Veliki broj policajaca i na kopnu i na reci bio je angažovan kako bi sve prošlo bez incidenata.

“Večeras, kao i što sami vidite prisustvujemo manifestaciji dočeka Nove godine. Prisustvu je za nijansu veće, ali u suštini, to su naši svakodnevni poslovi i zadaci”, rekao je sinoć major policije Miloš Kostić, komandir Policijske ispostave za bezbednost na rekama.

Dok je vatromet još pucao iznad Beograda, na svet su u prvim minutima došle bebe u nekoliko porodilišta.

Veselo je bilo i ispred Narodne skupštine, gde je veliki broj građana dočekao Novu godinu uz koncerte, ali i samo najlepše želje.

Nišlije su tradicionalno Novu godinu čekali u kafanama. A oni koji su se odlučili za doček na otvorenom, mogli su uživati u koncertu Zorice Brunclik.

Novi Sad je bio posebno osvetljen u čast Nikole Tesle, prvog počasnog građanina ovog grada. Srpska Atina u ponoć je postala Evropska prestonica kulture.

Novu godinu na trgu u Vrnjačkoj Banji dočekalo je više od 20.000 ljudi. Ove godine, prvi put posle 16 godina, novogodišnji doček organizovan je na otvorenom. Svi prisutni uživali su uz poznate pesme Riblje čorbe.

Na Zlatiboru je, po procenama, u novogodišnjoj noći bilo više od 50.000 ljudi. Najveća žurka na otvorenom, tradicionalni doček na Kraljevom trgu kraj jezera, okupila je hiljade ljudi koji su novogodišnju noć proveli uz pesme Vesne Zmijanac i Alena Islamovića i trubački orkestar Dejana Jevđića.

Posle dve godine pauze, u Kragujevcu je organizovan doček Nove godine na Đačkom trgu. U dobrom o raspoloženju, muziku niškog Kerbera i vatromet, Kragujevčani su ispratili staru i ušli u 2022. godinu.

Na Kosovu i Metohiji nova godina dočekana je u porodičnoj atmosferi. Ugostiteljski objekti radili su do 23 sata, a od ponoći je zbog epidemije policijski čas.

U Gračanici mladi su u lokalima slavili dolazak 2022. godine. U severnom delu Kosovske Mitrovice u ponoć – vatromet.

A novogodišnju noć, na trgu oslobođenja u Požarevcu, građani su uz kuvano vino i rakiju, proslavili uživajući u koncertu grupe Neverne bebe.

Doček uz vatromet i koncert kod Skupštine, senzacionalni vatromet i laserski šou na Sava Promenadi (VIDEO)

Od
miki
-
0
Screenshot

Blještavim vatrometom i uz koncert Jelene Karleuše, Beograđani i gosti prestonice na platou ispred Skupštine Srbije dočekali su Novu godinu.

„Ponosna sam na svoj Beograd, mi smo večeras centar sveta”, rekla je pevačica.

Ona je pred ponoć poželela posetiocima da im se ispune sve želje, dobro zdravlje i sreću.

„Čula sam da su ispred platoa gosti iz BiH, Makedonije, Hrvatske, Slovenci jeste tu? Moja najveća želja je ispunjena da smo ovde sa vama. Prvi put sam imala čast da kao Beograđanka pevam ispred Skupštine”, poručila je Karleuša.

Posle vatrometa nastavljen je koncert u veseloj atmosferi.

Došli su trubači i doveli atmosferu do usijanja, a Karleuša je zaigrala sa njima.

Na početku koncerta Karleuša se pojavila u ukrasnoj kugli i otpočela nastup pesmom „Upravo ostavljena”.

Na platou ispred Skupštine Srbije, prethodno su koncert održali Marija Šerifović i Sara Jo.

Senzacionalnim vatrometom i laserskim šou programom sa Kule Beograd, kao i koncertom najpopularnijih domaćih muzičara na Sava Promenadi, Beograđani i gosti grada ušli su u 2022. godinu u velikom stilu, a srpska prestonica dobila je doček dostojan najvećih svetskih metropola, saopštili su organizatori.

Grandiozno odbrojavanje sa fasade Kule bilo je uvod u vatromet koji je, osim sa najviše zgrade u regionu, ispaljivan i sa novobeogradske obale, iz osam sistema, sa čak 250 pozicija, uz svetlosnu pratnju 55 moćnih lasera.

Vizuelno impresivan događaj upotpunjen je i muzikom specijalno komponovanom za ovu priliku i inspirisanom domaćim etno motivima.

Spektakl je poklon kompanije Belgrad Voterfront sugrađanima i gostima glavnog grada, a vatromet je organizovan u saradnji sa kompanijom „Fajervorks baj Gruči”, svetskim liderom u pirotehničkim događajima ovog tipa,

Da je tako, potvrđuje i činjenica da je „Fajervorks baj Gruči” oborio čak 11 Ginisovih rekorda u oblasti vatrometa, kaže se u saopštenju.

Premijerno u novogodišnjoj noći prikazan je i sadržaj na medija fasadi Kule, a svetlosni efekti zadivili su sve prisutne.

Slike sa Kule Beograd u novogodišnjoj noći poslate su u svet, a najviša zgrada u regionu pozicionirala se kao novi prepoznatljivi simbol glavnog grada Srbije.

Posle vatrometa na Kuli je svetlela 2022, dok su Goran Bregović i Mladen Vojičić Tifa nastavili da svojim pesmama uveseljavaju publiku. Jedan deo bio je ispred bine na kojoj su od osam sati nastupali Angelina, Cobi, Saša Kovačević i Goran Bregović sa Tifom, dok je drugi bio oko Kule kako bi ispratio vatromet.

Skadarlija je prošle godine zbog pandemije virusa kovid-19 bila pusta, ali se ni na ispraćaju 2021. stanje nije značajno promenilo.

Svirači orkestra Stanislava Antića „Veseli decembar” kažu za Tanjug da su razočarani brojem ljudi i ističu da su od početka pandemije drugu godinu zaredom iznenađeni pošto je, objašnjavaju, atmosfera daleko od one 2019. godine i ranije.

Mnogi ugostiteljski objekti zatvorili su svoja vrata zbog koronavirusa, pa i nije bilo mnogo dostupnih opcija za organizovan doček Nove godine.

Imigracija, rastuća populacija i globalni uticaj: Je li ovo mogući kanadski san?

Od
Dara Milovanović
-
1

Budućnost pripada Kanadi, kaže autor i savetnik za globalnu strategiju Parag Khanna, zahvaljujući “herojskom” pristupu zemlje u dočeku pridošlica i njenoj geografskoj prednosti u vreme klimatskih vanrednih situacija.

U stvari, on tvrdi da je kanadski san sada dostižniji (i održiviji) od američkog sna i, to će sever kontinenta učiniti supersilom kada je u pitanju privlačenje imigranata.

“Kanada igra ulogu zvezde za druge zemlje dok kreira vlastitu imigracionu politiku”, rekao je Khanna u intervjuu za CTVNews.ca 24. novembra iz svog doma u Singapuru.
“I oni mogu naučiti od Kanade, kako to učiniti ispravno i kako to učiniti proaktivno, kako to učiniti za vlastitu ekonomsku korist, a ne da to rade reaktivno i tvrdoglavo i misleći da to nije dobro za njih kada je to najbolja stvar za njih mogao učiniti.”

KANADA: 100 MILIONA DO 2100 godine
Dolazi sveobuhvatni rat za mlade talente, kaže Khanna, kao i velike promene u mestima gde ljudi žive širom sveta, jer klimatske promene čine neke regije nastanjivim. U oba rezultata, Kanada je pobednik.

Zemlja je postavila cilj- 401.000 imigranata ove godine i do 421.000 u 2023.godini. Pokret koji je u toku pod nazivom Century Initiative promoviše ideju strateškog ciljanja postizanja 100 miliona stanovnika do 2100. godine i poziva saveznu vladu da poveća godišnju imigraciju.

Niska stopa nataliteta i stara radna snaga znače da se Kanada mora okrenuti imigraciji kako bi rasla. Pridošlice su pridodale više od 80% novorođene dece, rasta stanovništva zemlje u 2019 godini.

Khanna, osnivač i izvršni partner globalne strateške firme FutureMap i autor brojnih knjiga, kaže da svi znakovi upućuju na to da Kanada vodi buduću globalnu imigracijsku trku i prestiže SAD kao destinacija za umorne, siromašne i zbijene mase. Svetu je potrebna Kanada da bi bila društvo sa velikom imigracijom, kaže on.

Zbog svoje velike, otvorene kopnene mase, svog položaja na severnoj hemisferi i svoje razvijene ekonomije i demokratije, Kanada ima “posebnu odgovornost” u eri klimatskih promena, kaže on. Čak i sa 100 miliona ljudi, u odnosu na svoju veličinu, Kanada to neće osetiti kao problem, kaže on.

On predviđa da će stanovništvo zemlje biti mnogo više rasprostranjeno prema severu, podebljavajući postojeći pojas gustine duž američke granice.

“Dakle, kada bih preraspodelio ljudsku populaciju, Kanada bi imala mnogo više ljudi nego sada”, rekao je Khanna, koji je rođena u Indiji, odrasla u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, New Yorku i Nemačkoj, a sada živi u Singapuru.

„Kanadu smatram nekom vrstom herojskog slučaja u svetu u kojem smo skloni misliti da su ksenofobija, protekcionizam i populizam pokretački politički narativi sveta. Kanada dokazuje da to nije istina. Nemačka dokazuje da to nije istina i, iskreno, Amerika pod Bajdenom dokazuje da to nije istina.”

Čak i pod bivšim predsednikom Donaldom Trumpom, SAD su postale raznolikije, prema nedavnim podacima popisa stanovništva. Sav rasizam i ksenofobija i ocrnjivanje imigranata i izgradnja graničnog zida s Meksikom pod Trumpovom administracijom nisu promenili plimu ljudske migracije, kaže Khanna.

“Demografski se možemo osvrnuti posle 15-20 godina i reći ćemo: ‘Ko Tramp?’ To doslovno mislim, jer je demografija najmoćnija sila pored klimatskih promena, a demografija je mnogo veća sila i od toga, čak i da je Donald Trump predsednik četiri kratke godine”, rekao je.

“Amerika je postala raznovrsnija.”

IDITE NA SEVER ZA NOVIM AMERIČKIM SNOM
Mnogi su stigli u SAD u potrazi za američkim snom: idejom da politička, socijalna i ekonomska sloboda znače da svako može zaraditi napornim radom.

Ali Khanna, čija se najnovija knjiga zove Move: The Forces Urooting Us, kaže da je za mnoge mlade Amerikance san više o ekološki uravnoteženom svetu, digitalnoj povezanosti i sposobnosti da budu istinski mobilni, da spakuju kamp prikolicu ili čak mali dom i da se uputena mesta gde se mogu naći poslovi i kvalitet života.

“Američki san, deo toga je da mladi ljudi govore … zašto kupiti kuću i zašto dobiti diplomu? Zašto ne potencirati više veštine, zašto ne mobilnost? Zašto ne mobilnu kućicu, da mogu otići tamo gde je posao i uživati ​​u slobodi i izbeći klimatske katastrofe?”

Zašto kupovati beton kada možete kupiti točkove? Zašto ne biste učili na daljinu i krenuli na put?

Khanna kaže da mladi ljudi – milenijalci, generacija Z i generacija Alpha, kojih ima oko 5 milijardi širom sveta, biraju mobilnost jer „ulazimo u svet ogromne složenosti i nepredvidivosti i naša jedina zaštita, naše jedino osiguranje od te nepredvidljivosti je mobilnost, sposobnost da fizički ustanete i krenete da biste preživeli.”

Taj instinkt mobilnosti ugrađen je u DNK ljudi, kaže Khanna, ali u poslednjih nekoliko vekova taj instinkt je ugušen u korist betona i, malo kasnije u korist vožnje vozila koja gutaju benzin.

“To je deo zašto imamo ovu situaciju ubrzanja klimatskih promena i to je razlog zašto ljudi sada moraju ponovo biti mobilni kako bi izbegli katastrofe koje su rezultat tog fiksiranog života.”

ODLIV MOZGOVA SE SADA KREĆE U SUPROTNOM PRAVCU
Nekada je Kanada morala da guta knedle zbog  “odliva mozgova” ka jugu, sada to ne mora jer je sada obrnuto, kaže Khanna.

Prema najnovijem istraživanju Boston Consulting Group od 200.000 profesionalaca u 190 zemalja, Kanada je pretekla Sjedinjene Države kao najpoželjnija destinacija.

“I to je samo jedno od mnogih anketa koje to potvrđuju. Kanadi ide tako dobro da direktno lovi ljude iz Sjedinjenih Država. I takođe lovi ljude koji bi otišli u Sjedinjene Države, da umesto toga idu u Kanadu. Dakle, pobeđujete u mnogim različitim dimenzijama rata za talente.”

Kanadi nedostaje politička polarizacija i rasni i kulturni ratovi kao sto to ima SAD, ali kanadska diverzifikovana ekonomija, životni standard i univerzalna zdravstvena zaštita su dobro cenjeni na međunarodnom planu. Takođe je pojednostavila i ubrzala proces imigracije na način, na koji to su SAD nisu ucinile.

“Mladi ljudi govore: ‘O moj Bože, kakvo gubljenje vremena i sva ta birokratija i košta toliko novca potrošiš da bi otišao u USA. Dođavola, otići ću u Kanadu gde je sve jednostavnije, brže i digitalno”, kaže je Khanna.

Pod Trumpom, bilo je dosta izjava američkih poznatih ličnosti o preseljenju u Kanadu i to je izazvalo veliku pažnju. Ali mnogi obični ljudi tiho se kreću, kaže Khanna, povećavajući redove na više od milion Amerikanaca koji sada žive severno od granice.

A ako se poveća strah da bi se Trump mogao vratiti 2024 ti brojevi bi mogli rasti.

„Ključna stvar je da se Kanada odvaja od Sjedinjenih Država u smislu da postaje atraktivna destinacija sama po sebi. Više se ne govori: „Pa, preseliću se u Ameriku, a Kanada je u blizini i možda ću otići tamo na odmor.“ Sada se ljudi govore: „Želim da idem i da živim u Kanadi.“

SERBIANNEWS/CANADA

Zenit nakon drame i produžetka savladao Zvezdu u dvorani “Aleksandar Nikolić“

Od
miki
-
0

Košarkaši Zenita savladali su nakon produžetka Crvenu zvezdu sa 80:76 u meču 18. kola Evrolige. Zenit je zabeležio 12 trijumf u sezoni, dok su crveno-beli ostali na sedam pobeda.

Fantastičan meč u dvorani Aleksandar Nikolić odigrali su Zvezda i Zenit. Tokom celog susreta vodila se velika borba, dosta preokreta, vraćanja u meč, ali nijedna ekipa nije uspela da stekne dvocifrenu prednost. Crveno-beli su propustili priliku da reše meč u regularnom delu. Zenit je iskoristio svoju šansu u produžetku i stigao do trijufa.

Crveno-beli agresivnom igrom od samog početka uspeli su da poremete organizaciju igre protivnika. Zveda je stigla do plus osam – 18:10. Tada je konce napada Zenita preuzeo Beron i usledila je serija protivnika koja je do kraja perioda iznosila 19:3.

Zvezda je uspela da vrati priključak i parira protivniku u drugoj četvrtini. U jednom momentu naša ekipa je ponovo prešla u vođstvo. Međutim, Zenit je brzo vratio prednosti i na poluvremenu imao 44:42.

Crveno-beli su u nastavku stegli odbranu, prva četiri minuta protivnik nije uspeo da postigne pogodak i Zveda je to iskoristila i serijom 8:0 prešla u vođstvo.

Beron je bio zaustavljen u ovim momentima i to je ograničilo opcije u napadu protivnika, koji je za treći period uspeo da ubaci samo šest poena. Naša ekipa je sačuvala prednost i u poslednju četvrtinu ušla pri rezultatu 57:50.

Nastavljena je velika borba na parketu dvorane “Aleksandar Nikolić”. Bili Beron je pogodio nekoliko “nemogućih” šuteva. Ipak crveno-beli su odličnom odbranom uspevali da održe prednost. Na pet minuta pre kraja Zvezda je imala pet poena razlike.

Zenit serijom 8:2 uspeva da izjednači i pred poslednja tri minuta igre rezulta je bio 65:65. Nekoliko promašenih napada na obe strane, ipak Mitrović sa linije slobodnih bacanja vraća prednost crveno-belima.

Zenit posle produžetka savladao Zvezdu
Na 79 sekundi pre kraja dosuđena je namerna lična greška nad Mitrovićem. Ponovo je pogodio oba slobodna bacanja, ali je u napadu koji je usledio Volters promašio šut za tri poena.

Na 38 sekundi pre kraja Zenit je ponovo izjednačio. Zvezda nije uspela da iz dva pokušaja u poslenjem napadu pogodi pa je meč otišao u produžetak.

Zenit je bolje ušao u produžetak i stigao do tri poena prednosti 75:72. Crveno-beli uspevaju da preseku jedan napad koji Kalinić realizuje zakucavanje. Ipak, crveno-beli nisu imali snage i sportske sreće da ponovo preokrenu rezultat i gosti stižu do trijumfa – 80:76.

Najefikasniji u pobedničkom timu bio je Bili Beron sa  25 poena, a dvocifren učinak imao je još i Mikej sa 13, Lojd je ubacio osam. U timu Zvezde, Volter je ubacio 21 poen, Holins 15, Kalinić 13, a Mitrović 11.

1...9989991.000...1.534Stranica 999 od ukupno 1.534

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković