MENISNC
Pretraga
18.5 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 997

Najstarija osoba na svetu proslavila 119. rođendan

Od
miki
-
0

Najstarija osoba na svetu proslavila je 119. rođendan u Japanu, najavljujući da je odlučna produžiti rekord za još jednu godinu, piše u ponedeljak britanski Gardijan.

Kane Tanaka, koja voli gazirana pića i čokoladu, obeležila je veliki dan u nedelju s osobljem u staračkom domu u kojem živi u prefekturi Fukuoki na jugozapadu Japana, prema medijskim izveštajima.

Ginisova knjiga rekorda priznala je Tanakine godine u martu 2019. godine, kada je imala 116 godina. Postigla je japanski starosni rekord svih vremena kada je u septembru 2020. dostigla 117 godina i 261 dan.

Rođena 1903. – godine kada su braća Rajt izvela svoj prvi let na motorni pogon i kada je održan prvi Tour de France, Tanaka je proživela pet japanskih carskih vladavina i nada se da će dostići 120. rođendan, prenela je novinska agencija Kjodo reči članova njene porodice.

Tanaka, koja je rođena šest meseci pre Džordža Orvela, jedna je od velikog i sve većeg broja japanskih stogodišnjaka.

U proceni, objavljenoj u septembru uoči godišnjeg Dana poštovanja prema starima, japansko ministarstvo zdravlja reklo je da je rekordnih 86.510 ljudi starosti od sto ili više godina, što je povećanje od 6.060 u odnosu na prethodnu godinu.

Žene čine veliku većinu stogodišnjaka, a muškarci čine nešto više od 10.000, saopštilo je ministarstvo.

Kada je 1963. prvi put sprovedeno istraživanje, Japan je imao samo 153 stogodišnjaka, ali je broj porastao na preko 10.000 do 1998. godine.

Očekivani životni vek u Japanu, jednom od najbrže starećih društava na svetu, takođe je rekordno visok – 87,74 godine za žene i 81,64 za muškarce.

Međutim, broj mladih se smanjuje zbog neuspelih pokušaja da se podigne niska stopa nataliteta u zemlji.

Epl prva američka kompanija koja je premašila vrednost od 3.000 milijardi dolara

Od
miki
-
0

Epl je postao prva američka kompanija koja je na berzi dostigla vrednost od 3.000 milijardi dolara, prvog dana trgovanja u 2022. godini.

Kako prenosi Radio slobodna Evropa, pojedinačna akcija kompanije dostigla je 182,88 dolara, što je vrednost čitave kompanije podiglo na više od 3.000 milijardi dolara.Kasnije je cena akcije opala za 2,5 odsto, na 182,01 dolar, pa je Eplov tržišni kapital završio berzanski dan na 2.099 milijardi dolara.

Najvrednija svetska kompanija očekuje da će potrošači u ovoj godini nastaviti da kupuju Ajfone, Mekbukove i servise poput Epl TV i Epl mjuzik.

Epl je dostigao granicu od 2.000 milijardi dolara zajedno s korporacijom Majkrosoft koja sada vredi oko 2.500 milijardi dolara.

Alfabet, Amazon i Tesla su prešli granicu od 1.000 milijardi dolara, a saudijski Oil Co. vredi oko 1.009 milijardi dolara.

Skaj: Sautempton dobija vlasnika iz Srbije!

Od
miki
-
0

Fudbalski klub Sautempton dobiće novog vlasnika – kompaniju Sport Republic, čiji je glavni investitor Dragan Šolak, osnivač United grupe, u okviru koje posluje i Sport Klub, prenosi Skaj.

Na taj način, Sport Republic, inače investiciona firma na polju sporta i zabave, naslediće dosadašnjeg većinskog vlasnika Kineza Gaa Jišenga, koji je postao vlasnik 80 odsto deonica kluba 2017. godine. Skaj prenosi da je dogovor vredan 100 miliona funti.

Sautempton, trenutno 14. tim u Premijer Ligi, 10 bodova iznad zone ispadanja, mesecima je bio u potrazi za novim vlasnikom.

Kako prenosi Skaj, Šolak navodno stoji iza nove kompanije koja će pokušati da dođe do vlasništva do još nekih klubova u drugim ligama, slično strategiji kakvu imaju vlasnici Mančester Sitija. Isti izvori prenose da su u preuzimanje Sautemptona umešani i Rasmus Ankersen, nekadašnji direktor Brentforda, i Henrik Kraft, investitor koji svoju bazu ima u Londonu.

Kupovinu kluba, inače, prvo treba da odobri Premijer liga, pošto su iz Vlade Britanije ranije zahtevali striktnija pravila posle nekoliko propalih dogovora, ali i odluke šest klubova da se pridruže Superligi prošle godine, ali je ideja o tom takmičenju brzo doživela krah.

Odbrambena sposobnost Srbije zavisi od reakcije Rusije

Od
miki
-
0

Odbrambena sposobnost Srbije umnogome zavisi od toga koliko brzo će Rusija reagovati na spoljne pretnje toj južnoslovenskoj zemlji, podsetila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, komentarišući izjavu admirala NATO-a iz Sjedinjenih Američkih Država Roberta Berka, prenosi Sputnjik.

„Zanimljivu izjavu dao je američki admiral NATO-a Robert Berk u intervjuu srpskom listu ‘Kurir’ tokom posete Beogradu. Prema njegovim rečima, Alijansa podržava reforme koje Srbija sprovodi u cilju jačanja odbrambenih sposobnosti zemlje. Želela bih da podsetim Berka i sve njegove kolege po natovskoj nesreći na dve važne činjenice. Odbrambena sposobnost Srbije poslednjih, verovatno, dve stotine godina po mnogo čemu zavisi od toga koliko brzo će Rusija reagovati na spoljne pretnje toj južnoslovenskoj zemlji“, napisala je Zaharova na svom kanalu na Telegramu.

Osim toga, kako navodi Sputnjik, portparolka je ukazala na činjenicu spoljnih pretnji Srbiji.

„Čudnim spletom okolnosti svi koji su napadali Srbiju sada ulaze u NATO“, istakla je Zaharova.

„Ako Berk poznaje istoriju, onda svojom izjavom pozdravlja isporuku Srbiji ruskog naoružanja (na primer, protivoklopnih sistema ‘Kornet’) i veoma se nada da će oni ohladiti usijane glave Alijanse koje mute vode na Balkanu. Gore je, ali uobičajenije, ako ne zna”, zaključila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova.

Priča o dva borbena aviona — i šta to znači za odbranu Kanade i njeno mesto u svetskom poretku

Od
Dara Milovanović
-
0

Kanađani će ove godine dobiti jasniju sliku o tome koji borbeni avion liberalska vlada namerava kupiti za vazduhoplovne snage zemlje.

Odluka se svodi na više od jednostavnog izbora između dva nova skupa aviona: američkog F-35 i švedskog Gripen-E. Očekuje se da će mnogo reći o tome kako federalna vlada vidi mesto Kanade u svetu, da li ostaje vezana za politički klimave Sjedinjene Države ili za Evropu koja je odlučna da izađe iz odbrambene senke Washingtona.

Kanada je službeno suzila polje ponuđača na dva proizvođača 1. decembra isključivši Boeing. Savezna vlada je rekla američkom aerokosmičkom gigantu da njegova ponuda u programu od 19 milijardi dolara za zamenu CF-18 u zemlji ne ispunjava zahteve Otave.

Očekuje se da će savezna vlada ove godine ili izabrati pobednika i pregovarati o ugovoru sa dvema preostalim kompanijama, američkim Lockheed Martin i Saab-om, sa sedištem u Stockholmu, da poboljšaju svoje ponude.

Odluka će ove godine “biti pravi trenutak na putu”, rekao je stručnjak za odbranu i vojna pitanja.
„Ako bismo kupili F-35, bili bismo složenije uklopljeni u američki vojni savez, čiji smo deo decenijama, ali nabavka tog konkretnog aviona podigla bi taj odnos od nekoliko stepenica do nekoliko koraka, na različite načine”, rekao je David Perry, viši analitičar i potpredsednik kanadskog instituta za globalne poslove sa sedištem u Ottawi.

Ako se izabere švedski avion, to bi bilo prvi put u skoro pola veka da Kanađani lete nečem drugim, a da nije ratni avion američkog dizajna.
A odlazak u Evropu radi kupovine sledećeg borbenog aviona bio bi korak van decenija usklađenosti sa SAD-om, posebno kada je reč o kontinentalnoj odbrani, rekao je Perry, što bi moglo dovesti do reperkusija po bilateralne odnose između Kanade i SAD-a.
„Mislim da vlada Sjedinjenih Država ne bi bila oduševljena kada bi nas videla da upravljamo neameričkim avionom po prvi put od… Spitfajer-a,” rekao je uz smeh.

Decenije korištenja ratnih aviona američkih dizajna

Perryjeva procena je realna. Kraljevsko kanadsko vazduhoplovstvo upravljalo je Spitfajerom, britanskim ratnim avionom, 1940-ih. Poslednji ratni avion evropskog dizajna kojim je upravljala Kanada bio je britanski de Havilland Vampire, mlazni lovac koji je penzionisan kasnih 1950-ih. Kanadski piloti su takođe leteli na domaćim CF-100 Canuck do 1980-ih u mešovitoj floti koja je uključivala gomilu američkih dizajniranih ratnih aviona.
Osim što je istorija došla na stranu Amerikanaca, drugi stručnjak za odbranu rekao je da će moderni savezi i tehnologija koja se brzo razvija imati veliku težinu u njihovu korist.
“Kada sam videla da se izbor suzio na F-35 i Gripen, stvarno sam osetila da je F-35 unapred izabran”, rekla je Stefanie von Hlatky, vanredna profesorka i stručnjak za politiku odbrane na Queen’s University u Kingstonu , ON.

Švedska nije dugogodišnji odbrambeni partner Kanade, dodala je, a kada pogledate s kim bi vojska mogla biti partner u budućim multinacionalnim operacijama, “biće teško izabrati nešto drugo osim F-35.”
To je poenta koju je Lockheed Martin više puta isticao u svom obraćanju kanadskoj vladi, nazivajući stelt lovca odličnim avionom.
“Kao kamen temeljac za interoperabilnost sa NORAD-om i NATO-om, F-35 će ojačati operativne sposobnosti Kanade sa saveznicima”, rekla je izvršna direktorica Lockheed Martin Canada Lorraine Ben, misleći na Severnoameričku komandu vazdušno-svemirske odbrane i organizaciju Severnoatlantskog saveza.
“F-35 daje pilotima kritičnu prednost u odnosu na svakog protivnika, omogućavajući im da izvrše svoju misiju i dođu kući sigurni.”
Među najvažnijim aspektima interoperabilnosti koji se promiču je sposobnost F-35 iz različitih zemalja da dele podatke jedni s drugima, kao i da dele zemaljske stanice i ratne brodove. Lovac takođe ima mogućnost povezivanja sa takozvanim lovcima četvrte generacije, kao što je Gripen-E.

Jedno od drugih glavnih razmatranja interoperabilnosti je kako će izbor novog lovca uticati na NORAD, decenijama stari pakt između Kanade i SAD-a koji se obnavlja kako bi se suočio s novijim i sofisticiranijim pretnjama. Da li bi borbeni avion švedskog dizajna ispunio stroge sigurnosne zahteve partnerstva za “dva oka” bilo je pitanje aktivne debate, za ona koja je, čini se već rešena.

“Odobreni smo u smislu standarda od strane kanadske vlade,” rekao je Ander Hakansson, bivši pilot na Gripenu i zamenik direktora Saabove kampanje u Kanadi. “Imamo iste, ili vrlo slične, sisteme u našem tehničkom rešenju kao američki avion.”
Mogućnost rada sa saveznicima i sposobnost aviona nisu jedini odlučujući faktori – i zato Perry, iz kanadskog instituta za globalne poslove, nije spreman da otpiše švedsku ponudu. “Ne delim mišljenje da je ovo učinjeno kako bi se napravila prašina za Lockheed Martin,” rekao je.

Faktor benefita
Predlog o ekonomskoj koristi je vrlo značajan u ovom poslu. Kako je program Joint Strike Fighter strukturiran, predlog F-35 može doneti vrlo malo u smislu koristi i kompenzacije kanadskoj industriji, jer se ugovori o avionima raspoređeni su u konzorcijumu.
Saab, s druge strane, predlaže da se kanadski Gripeni sastavljaju u Kanadi (u IMP Aerospace & Defence u Novoj Škotskoj) i što je još važnije da sva prava intelektualnog vlasništva za održavanje i operacije postanu vlasništvo savezne vlade. To je samo po sebi značajan ustupak koji bi Kanadi dao suverenu kontrolu nad svojom flotom borbenih aviona na način kakav nije viđen decenijama.
„Kanađani imaju mogućnostima da se Kanadi da, suverena kontrola nad sistemom“, rekao je Stefan Nygren, direktor kampanje Saab-a u Kanadi.
Takmičenje, koje se godinama otezalo, pokazalo je da je Kanada spremna da razmotri i nešto drugo osim američkog ratnog aviona, rekao je Perry.

To je značajno, jer je nakon političkog sloma, zbog plana bivše konzervativne vlade da nabavi isključivo F-35 pre jedne decenije, među evropskim proizvođačima aviona vladao dubok skepticizam da će njihovi predlozi biti razmotreni.

Odluku Harperove vlade oštro su kritikovali u to vreme glavni revizor, službenik za parlamentarni budžet i tadašnja liberalska opozicija. Premijer Justin Trudeau otišao je toliko daleko 2015. da je obećao da Kanada neće kupiti F-35 i da će ušteđevina biti uložena u dokapitalizaciju mornarice.

SERBIANNEWS/CANADA

Stanovnici Ontarija su ponovo zatvoreni, a to je neprihvatljivo

Od
Dara Milovanović
-
0

Uobičajena je praksa u vreme ratova i sukoba, da se generali i druge visoke ličnosti smenjuju ako stvari ne idu dobro.
Ipak, ovde u Ontariju, kada je pokrajina upravo ponovo stavljena u blokadu zbog problema sa zdravstvenim kapacitetima, svi najviši zdravstveni rukovodioci i dalje udobno sede na svojim udobnim foteljama.
Nemojte pogrešno misliti, službenici javnog zdravstva nisu posebno zabrinuti da će vakcinisani ljudi u 20-im, 30-im ili 40-im godinama dobiti omikron varijantu.

Javno zdravstvo Ontarija je potvrdilo da je varijanta znatno blaža od delta varijante.

Škole u Ontariju se ne zatvaraju iz brige za samu decu.

Daleko od toga.

Pre Omikrona, bilo je samo oko 40 dece osnovnoškolskog uzrasta hospitalizovano zbog COVID-19 u Ontariju tokom pandemije. Kako su lekari za dečje infektivne bolesti tvrdili, ovaj virus se na sreću pokazao manje teškim od gripa kod dece.
Ne, škole i sve ostalo se zatvaraju zbog zabrinutosti da, iako je ova varijanta blaža za pojedinca, sam obim novih infekcija mogao bi značiti da je i mali postotak ljudi koji imaju težak oblik dovoljan da preplavi bolnice.

Pošteno, ali stanovnici Ontarija se tada moraju zapitati: Kakve to, dođavola, veze ima sa mnom? I, posebno, kakve to veze ima sa mojom decom?

Ontarijanci su uradili ono što se od njih tražilo. Vakcinisani su, mnogi od njih tri puta. Njihova deca su vakcinisana. Poštovali su sva pravila. Izgubili su toliko, toliko velikih životnih trenutaka.

Mesecima bez viđanja voljenih. Preuzeli su QR aplikaciju za vakcinalni pasoš, za koju nam je rečeno da će garantovati da nema više blokada. I šta se dešava nakon što smo sve to uradili, suočeni smo sa blažom varijantom, sve se gasi i rečeno nam je da opet moraju „učiniti više“.
Vreme je da kažemo, dosta je.

Matt Anderson, koji je govorio o novom zatvaranju u ponedeljak, predsednik je i izvršni direktor Ontario Healtha. Plaćen je preko 630.000 dolara godišnje za efikasno upravljanje zdravstvenim sistemom. Anthony Dale je predsednik i izvršni direktor asocijacije bolnica Ontarija, koji je plaćen 433.000 dolara godišnje, kako bi na isti način uravnotežio probleme s kojima se bolnice suočavaju.

Ovo su samo dva primera od stotine, da, stotine vrlo dobro plaćenih zdravstvenih birokrata koji, za razliku od naših heroja na prvoj liniji fronta, nisu pružili izvrsnost koju imamo pravo očekivati ​​od njih.

To što bi trebali ne samo podržati, već i podstaći ovo poslednje zatvaranje je zaista priznanje poraza s njihove strane.

Kanadski poreski obveznici su zajedno bacili stotine milijardi dolara na COVID-19. Danas su 244 osobe na intenzivnoj nezi u Ontariju zbog COVID-19.
Jednostavno nije prihvatljivo da se deci uskrati školovanje, a društvo zatvori jer je bolnički sistem zemlje iz grupe G7 na neki način ugrožen.

Oni u administraciji zdravstvene zaštite uvek daju neku odvratno obrazloženje o tome kako ne možete samo pucnuti prstima i kreirati nove krevete ili nabaviti nove medicinske sestre.

“To jednostavno nije tako lako”, govore kao papagaji. Ipak, nekako im je lako nametnuti ostatku društva jednan ovakav potez.
Osim toga, niko nikada nije tvrdio da je to lako. Ali ono što sada sve više ljudi govori je, da je nakon skoro dve godine pripremnog vremena skandal, da ljudi koji su navodno dobro znaju svoj posao i dalje govore ove stare floskule. Skandal je i to što premijer Doug Ford i ministrka zdravlja Christine Elliott nastavljaju da prihvataju plan ove igre.

Kapacitet bolnica je realna briga. Ali nijedan roditelj u Ontariju ne bi smeo prihvatiti, da neko čiji je posao da štiti bolnice, pokušava to preokrenuti ka njima i reći im da je zapravo posao njihove dece da štite bolnice.

Naši zdravstveni generali nas izneveravaju. Možda je vreme da neke od njih skinemo sa trona, okončamo ovo neopravdano zatvaranje i nađemo u ljude koji mogu ispuniti obavezu.

SERBIANNEWS/CANADA

Partizan ubedljiv protiv Zadra

Od
miki
-
0

Košarkaši Partizana pobedili su danas u Beogradu ekipu Zadra sa ubedljivih 103:72 (21:16, 22:16, 27:23, 33:17), u utakmici 14. kola ABA lige.

Posle 13 odigranih utakmica, Partizan ima 11 pobeda i dva poraza i trenutno je drugi na tabeli ABA lige, dok je Zadar deseti sa skorom 4/10.
Najefikasniji u timu Partizana bili su Rade Zagorac i Balša Koprivica sa po 17 poena, po 11 su dodali debitant Matijas Lesor i Rodion Kuruc, dok su po deset postigli Aleksa Avramović i Alen Smailagić.

U poraženom timu najbolji je bio Tomislav Buljan sa 16 poena, Džastin Karter je ubacio 14, a Domagoj Vuković deset poena.

Crno-beli su, predvodjeni raspoloženim Zagorcem, već na početku prve deonice stigli do dvocifrene prednosti (12:2), Zadar je serijom 10:0 izjednačio, ali je domaći tim na prvi odmor otišao sa pet poena prednosti 21:16.

Izabranici Željka Obradovića su na poluvremenu imali plus 11, da bi u trećoj četvrtini, uz šest trojki, stigli i do 17 poena viška na svom kontu, a u poslednjoj je ta prednost rasla do konačnih 103:72.

Košarkaši Partizana će u narednom kolu ABA lige, već u sredu, dočekati Split, dok će Zadar biti domaćin Studentskom centru 12. januara.

Teniska reprezentacija Srbije poražena od Čilea na ATP kupu

Od
miki
-
0
FOTO: ATP

Teniska reprezentacija Srbije poražena je danas od Čilea sa 1:2, u meču drugog kola Grupe A na ATP kupu u Sidneju.

Srpski dubl u sastavu Nikola Ćaćić i Matej Sabanov poražen je u odlučujućem duelu od Alehandra Tabila i Tomasa Barijosa Vere sa 4:6, 6:3, 7:10, posle sat i 27 minuta.

Srbija je protiv Čilea povela posle pobede Filipa Krajinovića nad Tabilom od 6:4, 3:6, 7:6, da bi Dušan Lajović predao meč Kristijanu Garinu, pri rezultatu 6:4, 4:6, 0:3.

Nakon ovog poraza Srbija ima minimalne šanse za plasman u polufinale ATP kupa.

Srpska selekcija će u poslednjem meču Grupe A u sredu morati da pobedi prvoplasiranu Španiju (dve pobede, bez izgubljenog meča), maksimalnim rezultatom.

Blokade puteva u organizaciji ekoloških udruženja

Od
miki
-
0

U organizaciji ekoloških udruženja u 13.00 sati počeli su protesti sa blokadama puteva u više mesta u Srbiji.

Kako prenosi portal Nova.rs blokiran je put u Pesku, prema Požegi, Kosjeriću i Valjevu, blokiran je put i u Preljini kod Čačka, valjevski put kao i saobraćajnice u Novom Sadu.

Blokada je u Novom Sadu počela na uglu Futoške ulice i Bulevara oslobodjenja, a planirana je i protestna šetnja prema centru grada.
Organizatori protesta su najavili da će blokade saobraćajnica trajati tri sata.

Protesti su organizovani sa zahtevom da se “ukine projekat Jadar”, odnosno da Vlada Srbije povuče plan posebne namene rudnika Jadar.

Najavljeno je da će biti blokiran i put Gornje Nedeljice Brezjak, novi most na Savi kod Šapca, kružni tok kod Vrnjaca i saobraćajnica u Vrbasu kod Vitala.

Incident na blokadi magistrale u Preljini: Automobil pokušao da probije blokadu i povredio ženu

Na blokadi magistralnog puta u Preljini kod Čačka došlo je do incidenta kada je jedan vozač pokušao da probije blokadu i tom prilikom oborio jednu od učesnica blokade J.S. koja je tom prilikom povredjena.
Na poziv drugih učesnika blokade došla je hitna pomoć iz Čačka koja je zbrinula povredjenu ženu i konstatovala lakše telesne povrede.

Očevici su agenciji Beta rekli da je vozač na silu pokušao da probije blokadu.

Blokada u Preljini počela je u 13.00 sati i dok se nije dogodio incident proticala je mirno, a okupljeni gradjani su sporadično propuštali vozila, sa obrazloženjem da se “nisu okupili da bi maltretirali ljude”.

Iako se saobraćaj odvija kroz varošicu Preljine, na mestu blokade stvorene su velike kolone automobila iz pravca Užica i Čačka ka Beogradu.

Na blokadi Ibarske magistrale u Preljini policija legitimisala učesnike protestaNa blokadi Ibarske magistrale u Preljini kod Čačka koja je počela u 13.00 sati prisutno je oko 100 gradjana iz Čačka, Gornjeg Milanovca i okoline koji su došli na poziv ekoloških organizacija koje zahtevaju da se zaustavi projekat “Jadar” i raskine ugovor sa kompanijom Rio Tinto.
Okupljeni gradjani su poručili da ne žele rudnike litijuma u Srbiji.

Na blokadi u Preljini nije uočeno prisustvo uniformisane policije, ali policija u civilu je legitimisala više učesnika protesta.

Neki učesnici blokade kažu da ih je policija u civilu legitimisala nekoliko stotina metara pre nego što su došli na mesto protesta.

Legitimisani gradjani su rekli agenciji Beta da je to “novi pokušaj policije da ih zastraši, ali da neće odustati od borbe protiv iskopavanja litijuma i drugih metala u njihovim njivama”.

Okupljeni gradjani nose zastave Srbije i parole “Ne damo dedovinu”, “Rio Tinto marš iz Srbije”, “Povucite ga”.

U roku od pola sata na magistralnom putu u Preljini stvorene su velike kolone automobila iz pravca Užica, Čačka, Kraljeva i Beograda.

U Novom Sadu blokirana raskrsnica, gradjani u protestnoj šetnji

Na centralnoj raskrsnici u Novom Sadu kod Futoške pijace gradjani koji učestvuju u ekološkom protestu blokirali su saobraćaj oko 13 časova, kako je bilo i najavljeno.
Nakon jednočasovne blokade demonstranti su krenili u protestnu šetnju blokirajući celu Jevrejsku ulicu.

Kako javlja reporter agencije Beta, nije vidljivo prisustvo policije u blizini blokade.

Jedan taksista pokušao je da prodje kroz blokadu, ali mu okupljeni demonstranti to nisu dozvolili, te se on nakon kraće rasprave okrenuo i otišao.

Ranije su najavili da će se ići do Temerinske pijace, donosno do raskrsnice Partizanske i Temerinske ulice.

Novosadski aktivista Miran Pogačar poručio je pre protestne šetnje da zahtevi demonstranata ostaju isti, te da će biti još protesta do ustavnog referenduma koji je zakazan za 16. januar, kao i različitih akcija.

“A ukoliko se zahtevi ne ispune, sledi radikalizacija protesta”, kazao je Pogačar.

U blokadi magistralnog puta kod Požege učestvuje nekoliko desetina gradjana

Na blokadi puta Požega Kosjerić u mestu Pesak, koja je počela u 13.00 sati učestvuje više desetina gradjana koji nose veliki transparent na kome piše “Narod Rudnika neće istraživanja”.
Blokirane su magistralne saobraćajnice ka Požegi, Kosjeriću i Valjevu.

Gradjani su blokirali put kod Požege na poziv ekoloških organizacija “Zaštitimo Dobrinje i okolinu” i “Za čist Kosjerić”.

Te ekološke organizacije pozvale su gradjane na blokadu sa sloganima “Blokada za život! Naša zemlja i naši životi nisu na prodaju” i “Rio Tinto dalje nećeš moći”.

Srbija, fudbalska reprezentacija i šta to zapravo znači biti uspešan

Od
Dara Milovanović
-
0

Srpski fudbal je imao veoma prijatnu 2021. godinu. Uspešnu? Zapravo je nemoguće reći u ovom trenutku. Uspeh je veoma specifična stvar u fudbalu…Srpski fudbal je već, suštinski, bio ovde. I ne tako davno, kada smo kod toga. U sezoni 2017–2018. Crvena zvezda je izborila plasman u nokaut fazu Lige Evrope (ispali od moskovskog CSKA). Partizan je izborio plasman u nokaut fazu istog tog takmičenja (ispao od Viktorije Plzenj).

Reprezentacija Srbije, koju je predvodio Slavoljub Muslin, izborila je plasman na Svetsko prvenstvo u Rusiji.

Dakle, analogno je (sve do toga da Partizan ponovo igra sa ekipom iz Češke). Osim reorganizovane strukture klupskih takmičenja u okviru Uefe, pa je stoga Partizan u nokaut fazi Lige konferencija, takmičenja koje je ovom sezonom i počelo da postoji, sve ostalo je, praktično, isto.

Muslin je igrao u 1-3-4-3 sistemu, Dragan Stojković koristi taj, ali i, možda češće, razne iteracije i podvrste 1-3-5-2 sistema. Sličnostima nema kraja.

Gde svakako postoji razlika jeste u onom drugom delu fudbalske taktike – stilu, odnosno načinu na koji ekipa interpretira oblik. Muslinova ekipa bila je reaktivnija, spremnija da se posveti branjenju u srednjoj zoni i da, koristeći ma koju od nekoliko vrsta tranzicije, pokuša da ugrozi gol protivnika.

Neki od najvećih rezultatskih uspeha jugoslovenskog i srpskog fudbala imali su upravo ovakvu podlogu, ma koliko ih je naša uobrazilja pretvarala u nekakve performanse lepršavog i uvek lepršavijeg fudbala.

U svemu ovome, naravno, ne postoji ništa loše…

Ali sada je drugačije, pa makar u smislu da je diskurs drugačiji. Dragan Stojković ne propušta prilika da naglasi kako je važno da Srbija igra, iskoristićemo sada sintagmu koja je ujedno i najveća floskula koja postoji u fudbalu (nekada nije moguće drugačije), “napadački fudbal”.

Možemo da se slažemo ili da se ne slažemo sa modelom igre, mehanizmima, konceptom igre (što je, udžbenički, struktura ekipe u bilo kojoj fazi ili momentu igre), odabirom igrača, opštom selekcijom… Ali jedino je ispravno reći da je pozitivan, proaktivan fudbal doneo Srbiji plasman na Svetsko prvenstvo.

Srbija napada gol protivnika kada ima loptu, Srbija napada loptu kada nije u posedu kako bi što pre do poseda došla (što je samo drugi način da se kaže da, shodno mogućem u reprezentativnom fudbalu, igra agresivno u raznim defanzivnim fazama – presing protiv Portugalije, recimo, bio je jedna od ključnih stvari u lisabonskom meču).

Ovakvom pristupu pogoduje i demografija srpskog tima, odnosno setovi atributa svakog od ovih igrača. Oni svakako dolaze u nacionalni tim sa navikama koje nose iz svojih klubova i stoga je veoma smisleno, iako nipošto lako, iste te atribute samo kanalisati u reprezentaciji.

Do sada je 13 selekcija izborila plasman na Mundijal, posle odigranih 766 mečeva. Osim Brazila i Argentine, kao i Katara koji, suštinski, nije izborio ništa, deset evropskih selekcija je već na Mundijalu. Danska je bila impresivna, što je samo nastavak svega onoga što je ekipa Kaspera Hjulmanda pokazivala na Evropskom prvenstvu, a lepo je bilo ponovo videti Nemačku kako koristi veći deo potencijala koji nedvosmisleno ima.

Ali među njima, ravnopravno zašto ne, stoji Srbija, kao najbolja ekipa svoje grupe. Jasno, pad Portugalije se naslućivao godinama, ali svakako je lepo što je upravo Srbija profitirala od toga. Slabije ekipe od ove, svakako, verovatno to i ne bi mogle da iskoriste.

I sve ovo u kontekstu dosta zanimljivih kvalifikacionih procesa u ostalim kofederacijama. Poslednja, treća faza, afričkih kvalifikacija donosi deset duela iz kojih pobednik ide u Katar. U Konkakafu su prve četiri ekipe dosta blizu da to i ostanu na kraju, uz jako dobro izdanje Paname u još jednom ciklusu, kao i apsolutnom uzletu Kanade, za koju igra nekoliko izvanrednih mladih fudbalera (Ne, Alfonso Dejvis ne igra sam u toj selekciji).

Veoma je neizvesno u Južnoj Americi i Aziji. Japan i Australija se bore da izbegnu mesto koje vodi u plej-of plej-ofa, odnosno četvrtu rundu azijskih kvalifikacija odakle pobednik dobija pravo da igra u interkontinentalnom baražu protiv petoplasirane ekipe iz Konmebola.

To nipošto nije lak put na Mundijal. Kolumbija, Peru, Čile, Urugvaj, pa i Bolivija bore se za četvrto i peto mesto.

A dok sve te silne borbe budu trajale, Srbija će spokojno moći da se sprema za najveće takmičenje koje postoji u sportu, bilo kom sportu.

Dakle, Srbija je imala veoma uspešnu godinu. Zapravo, striktno govoreći, to nije najpreciznije rečeno. Uspeh u fudbalu može da se tako nazove u pravom smislu jedino ako je održiv, ako traje i ako generiše nove uspehe. Sve ostalo je blesak ili već ma koji izraz vam bio draži.

Srbija je već bila ovde, ali održivi uspeh je izostao. Da nije, ne bismo sada bili toliko oduševljeni, jer sve ovo ne bi bilo toliko neobično. Srbija je imala evropskog i svetskog šampiona u mlađim selekcijama pa od toga, suštinski, nije izvukla previše. Svakako nije izvukla dovoljno.

Nemačka pre Drugog svetskog rata nije bila sila. Onda je bila devastirana u tom ratu, osramoćena, parija među nacijama. Ali ispravan pristup im je doneo trijumf protiv sasvim bukvalno nepobedivog mađarskog tima u finalu Mundijala 1954. godine. Studije su pisane kako je upravo ovaj uspeh pomogao naciji da se uzdigne iznova. Uspeh, kažemo, jer je na njemu građeno sve ono što nemački fudbal danas čini jednim od najboljih i najprogresivnijih na svetu.

Sve ovo čini da rekapitulacija 2021. godine može jedino da bude shvaćena kao priprema za 2022. godinu, pa i svaku narednu.

Jer bilo bi lepo, zar ne, konačno, shodno našim mogućnostima, koje nisu male, biti istinski uspešan u fudbalu…

1...996997998...1.534Stranica 997 od ukupno 1.534

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković