MENISNC
Pretraga
14.4 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 970

Britanska Kolumbija proširuje pravilo o obaveznoj vakcinaciji na sve radnike u zdravstvenom sistemu

Od
Dara Milovanović
-
0

Pokrajinski službenik u BC-u za zdravstvo dr. Bonnie Henry najavila je da će se pokrajinska obavezna vakcinacija za zdravstvene radnike sada proširiti na ​​zubare, kiropraktičare, fizioterapeute, apotekare, akupunkturiste i druge radnike u zdravstvenom sistemu BC-a.

Henry je to objavila na konferenciji za novinare u sredu. Rok za vakcinaciju je 24. mart za sve zdravstvene radnike koji nisu bili obuhvaćeni prvobitnom naredbom od 26. oktobra 2021 godine.
Pravilo od 26. oktobra pokrivalo je sve radnike u ustanovama za akutnu i dugotrajnu negu, a Henry je u to vreme najavila da radi sa 19 pokrajinskih regulatornih oblasti na novom pravilu.
“Obavezna vakcinacija u zdravstvenoj zaštiti je napravila ogromnu razliku u našoj sposobnosti da se izborimo sa ovim talasom”, rekla je ona u sredu. “Ovo će biti ozbiljna respiratorna bolest koja će nas pratiti barem još godinu dana.”
Nova obavezna vakcinacija će se uvoditi u fazama, rekla je Henry, a takođe će postojati mogućnosti da se daju medicinska izuzeća.
U naredbi se navodi da zdravstveni radnici s jednom dozom koju su primili pre 24. marta mogu nastaviti s radom, dok ne prima i drugu dozu 28-35 dana nakon prve doze.

Konferencija za novinare dolazi samo dan nakon što su predstavnici NDP-a održali parlamentarni govor, u kojem je pokrajinska vlada rekla da je očuvanje sigurnosti i zdravlja ljudi u Britanskoj Kolumbiji glavni prioritet.
U govoru je istaknuto da BC ima jednu od najviših stopa vakcinacije u Severnoj Americi.
Ograničenja oko okupljanja bi trebalo da prestanu da važe 16. februara, a ministar zdravlja Adrian Diks kaže da je pokrajina trenutno na putu da se ona ublaže ili ukinu.

Vakcinacija nakon zaraze
Uvođenje vakcine u BC-u se ubrzava, a ministar zdravlja Adrian Dix kaže da neki stanovnici starosti od 12 do 17 godina sada imaju pravo da rezervišu svoju treću vakcinu. Dix je rekao da je više od 11 miliona doza vakcina do sada primenjeno u BC-u.
Ministar zdravlja je takođe rekao da će preko 25 miliona brzih testova biti upućeno u BC krajem februara i da će pokrajina raditi na većoj distribuciji njih.
BC je kritikovana jer nije dovoljno brzo ponudila brze testove javnosti, a Dix je rekao da će više detalja biti objavljeno sledeće sedmice. Henry je pojasnila i preporučeno vreme za vakcinaciju nakon infekcije.

Objašnjenje dolazi nakon što je Nacionalni savetodavni komitet za imunizaciju (NACI) preporučio da svaki vakcinisani Kanađanin koji se zarazi treba da sačeka tri meseca pre nego što dobije dodatnu dozu.
Henry je rekla da se slaže s tim preporukama, ali takođe kaže da bi ljudi s većim rizikom od infekcije ili koji žive u zajedničkim sredinama trebali dati prednost vakcinaciji čim više nisu zarazni.

“Ako ste inače zdravi, možete čekati do tri meseca nakon te infekcije [da biste se vakcinisali]”, rekla je.

Promene za noćne klubove i barove
Zdravstveni zvaničnici u sredu nisu najavili dalje ublažavanje ograničenja javnog zdravlja, uprkos tome što su druge provincije ukinule naredbe javnog zdravstva, usred rasprostranjenih protesta protiv mera javnog zdravlja.

Dana 25. januara, zvaničnici su rekli da će vakcinalni pasoši u BC-u ostati na snazi ​​do 30. juna.
Tokom konferencije za novinare, reporter je pomenuo noćni klub u Prince George-u za koji je rekao da je otvoren prošlog vikenda uprkos merama javnog zdravlja, i da niko nije proveravao vakcinalne pasoše, imao su posetioce bez maski koji su plesali i pevali i čije su društvene objave citirale ljude iz konvoja kamiondžija, kao i njihovo pravo na slobodu.
Dix je rekao novinaru da sloboda ne daje nekome pravo da povredi druge ljude.
“Nema prava bez odgovornosti”, rekao je Dix. “Ako ljudi žele da ostvare svoja prava i dramatično i negativno utiču na osnovna prava drugih ljudi, onda neka znaju da to nije kanadska vrednost.”
Promene takođe dolaze za barove i noćne klubove, koji su i dalje službeno zatvoreni prema smernicama javnog zdravlja.
Međutim, kako su se neki od njih okrenuli ka serviranju hrane kako bi ostali otvoreni, nova naredba od srede pojašnjava šta ustanove za posluživanje pića moraju učiniti da bi tako i ostalo.
U njemu se navodi da bi preduzeća trebala ponuditi usluge kompletnog obroka, uključujući menije, uz pomoć ketering partnera i dostaviti detalje službenicima za izvršenje na zahtev.
Henry je takođe najavila da pokrajina više neće prijavljivati ​​dnevno, aktivne slučajeve, jer promene oko testiranja znače da se ti podaci više ne prate precizno.

SERBIANNEWS/CANADA

Kanađanin Eliot Grondin osvojio srebrnu medalju nakon fotofiniša na Olimpijskim igrama u Pekingu

Od
Dara Milovanović
-
0

Kanađanin Eliot Grondin osvojio je srebrnu medalju u snoubord krosu, nakon foto finiša na Zimskim olimpijskim igrama 2022. u Pekingu u četvrtak.

Grondin je uzeo srebrnu medalju nakon foto finiša sa Austrijancem Alessandrom Hämmerleom, koji je osvojio zlato, dok je Omar Visintin iz Italije osvojio bronzu.
Momak rodom iz Kvebeka je tek drugi Kanađanin koji je osvojio olimpijsku medalju u snowboard krosu. Mike Robertson osvojio je srebro na domaćem terenu na Olimpijskim igrama u Vankuveru 2010.
Grondin se popeo na postolje dan nakon što je Kanađanka Meryeta O’Dine osvojila bronzanu medalju u ženskoj konkurenciji, dok je Lindzi Jacobellis iz SAD osvojila zlato, a Chloé Trespeuch iz Francuske osvojila je srebro.

Grondinovo srebro donelo je Kanadi desetu medalju na ZOI 2022 u Pekingu.

SERBIANNEWS/CANADA

Dok neke provincije ukidaju pandemijske mere, Trudo ne odustaje

Od
Dara Milovanović
-
0

Kanadski premijer Džastin Trudo izjasnio se protiv ublažavanja ograničenja zbog kovida 19 u toj zemlji, iako se sučava sa sve većim pritiskom demonstranata koji koriste kamione da blokiraju prestonicu Otavu i granične prelaze sa SAD, uključujući ekonomski vitalni most prema Detroitu.

Sve veći broj kanadskih provincija počeo je sa ukidanjem pojedinih epidemioloških mera, kako se porast omikron infekcija smanjuje, ali je Trudo branio mere za koje je savezna vlada nadležna, uključujući i onu koja je izazvala nezadovljstvo mnogih vozača kamiona: pravilo koje je stupilo na snagu 15. januara i koje zahteva da kamiondžije koji ulaze u Kanadu budu potpuno vakcinisani, navodi Rojters.Džastin Trudo

“Realnost je da su obavezna vakcina i činjenica da je odziv Kanađana da se vakcinišu povećan na skoro 90 odsto, osigurali da nas ova pandemija ne pogodi toliko jako, kao na drugim mestima u svetu”, izjavio je Trudo u parlamentu.

Zemlja je poslednjih nedelja opterećena protestima protiv kovid 19 mera i protiv samog Trudoa. Blokada koju sprovode uglavnom kamiondžije ušla je u treći dan na mostu “Ambasador” koji povezuje Vindzor u Kanadi i Detroit u SAD, saobraćaj je zaustavljen u smeru ka Kanadi,dok se prema SAD on i dalje odvija.

Preko ovog mosta se odvija 25 odsto ukupne trgovine između Kanade i SAD, a poslanici kanadskog parlamenta su izrazili sve veću zabrinutost zbog ekonomskih efekata, navodi Rojters.

Kanadska policija je saopštila da je bio blokiran i prelaz u Alberti, a tamo se nalazilo oko 50 kamiona, dok je više od 400 kamiona paralisalo centar Otave, glavnog grada Kanade, u protestu koji je počeo krajem prošlog meseca, dodaje britanska agencija.

SERBIANNEWS/CANADA

Izraelski naučnici: Novi nalazi potvrđuju povezanost vitamina D i kovida-19

Od
miki
-
0
D vitamin

Izraelski naučnici rekli su da su otkrili “upečatljive” razlike u šansi da se ozbiljno razbole od kovida-19 kada su upoređivali pacijente koji su imali dovoljan nivo vitamina D pre nego što su se zarazili, sa onima koji nisu.

Studija objavljena u istraživačkom časopisu PLOS One otkrila je da je oko polovine ljudi kojima je nedostajao vitamin D pre nego što su dobili kovid-19 razvili tešku bolest, u poređenju sa manje od 10 odsto ljudi koji su imali dovoljan nivo vitamina u krvi, prenosi Science alert.

Znamo da je vitamin D od vitalnog značaja za zdravlje kostiju, ali njegova uloga u zaštiti od teškog kovida-19 je manje poznata.
Najnovije istraživanje je prvo koje je ispitalo nivoe vitamina D kod pojedinaca pre nego što su se zarazili kovidom-19, rekli su autori studije.
Dr Amiel Dror, autor studije i lekar u “Galilee Medical Centre”, rekao je o nalazima:
“Otkrili smo da je neverovatno i zapanjujuće da vidimo razliku u šansama da osoba teško oboli kada joj nedostaje vitamin D u odnosu na situaciju kada osoba ima dovoljan nivo ovog vitamina”, piše Times of Israel.
Nalazi dolaze od 253 osobe koje su primljene u “Galilee Medical Centre” u Nahariji u Izraelu između 7. aprila 2020. i 4. februara 2021. – period pre nego što se pojavio visoko zarazan soj omikron.
Dr Dror je rekao da nalazi ukazuju na to da vitamin D pomaže u jačanju imunskog sistema da se nosi sa virusima koji napadaju respiratorni sistem.
“Ovo je podjednako relevantno za omikron kao i za prethodne sojeve”, rekao je dr Dror.
Istraživanje ne dokazuje da vitamin D štiti od kovida-19 i nije zeleno svetlo za izbegavanje vakcina i uzimanje vitamina. Vakcine smanjuju rizik od hospitalizacije zbog omikrona, posebno nakon dopunske terapije, do 90 odsto, prema britanskoj agenciji za zdravstvenu bezbednost.
Većina vitamina D dolazi od direktnog izlaganja kože sunčevoj svetlosti. Takođe se nalazi u hrani kao što su masna riba, pečurke i žumanca, kao i suplementima.
Nivo vitamina D veći od 20 nanograma po mililitru smatra se dovoljnim za većinu ljudi, prema Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC),  što je merilo koje koriste istraživači sa Univerziteta “Bar-Ilan” i “Galilee Medical Centre”.
Istraživanje koje je urađeno pre pojave kovida-19 i objavljeno u stručnom časopisu The Lancet, pokazalo je da vitamin D smanjuje rizik od drugih respiratornih infekcija.
Ali za kovid-19, rani nalazi su nedosledni, neke studije su otkrile vezu između niskog nivoa vitamina D i teškog oblika kovida-19, dok su druge zaključile da vitamin nije imao zaštitnu ulogu.
Nije bilo jasno, čak ni iz tih studija sa rezultatima koji pokazuju pozitivnu korelaciju između niskog nivoa vitamina D i teškog oblika kovida-19, da li je do nižeg novoa vitamin D došlo pre ili nakon što su se ljudi razboleli, rekli su izraelski istraživači.
Uprkos novim izraelskim podacima, još uvek ne znamo da li nizak nivo vitamina D dovodi do toga da ljudi sa kovidom-19 razviju ozbiljnu bolest.
Osnovni uslovi koji smanjuju vitamin D takođe mogu da učine ljude ranjivijim na teški oblik kovidom-19, na primer.
Izraelski istraživači su upozorili da je vitamin D “jedan deo složene slagalice” u osnovi teškog oblika kovida-19, pored komorbiditeta, genetske predispozicije, navika u ishrani i geografskih faktora.
“Naša studija opravdava dalja istraživanja koja istražuju da li i kada suplementacija vitaminom D među pojedincima sa nedostatkom vitamina D u zajednici utiče na ishod eventualne epizode kovid-19“, rekli su oni, objavio je Business Insider.

Šta se dešava u telu nakon što unesemo previše šećera

Od
miki
-
0
Photo by Brooke Lark on Unsplash

Prvo ste odlučni da se odreknete šećera… Da bi došao dan kada ne možete prestati. Iako inače ne jedete belu čokoladu, danas ćete se uhvatiti u koštac s njom, zajedno s tortom i barem dve kugle sladoleda. Čak ni čokolada vaših nećaka nije izuzeta, piše City Magazine. Da li ste se ikada zapitali šta se događa s vašim telom kada konzumirate previše šećera?

Možda se u tom trenutku stvarno osećate sjajno, ali nakon sat vremena situacija će izgledati posve drugačije, piše Aktivni Si, a prenosi City Magazine. Nažalost, šećer deluje na organizam relativno brzo, i efekti mogu trajati satima, a u narednim redovima pročitajte kako se promene postepeno smenjuju u prvih 60 minuta.

0-15 minuta

Prvi deo tela koji je napadnut šećerom su očekivano zubi i desni. Šećer se u kombinaciji s bakterijama u pljuvački pretvara u kiselo jedinjenje koji nagriza zubnu gleđ.

15-30 minuta

Kada prodre u želudac, šećer ulazi u creva. Tanko crevo ga razgrađuje i natapa, nakon čega se uliva u krvotok. U ovom trenutku, šećer se pretvara u energiju i distribuira u različita mišićna tkiva po čitavom telu. Stoga, na scenu stupa pankreas i proizvodi insulin kako bi proces mogao započeti.

Kako svi imamo višak šećera, telu ne preostaje ništa drugo nego da ostatak pošalje u jetru, koja ga pretvara u mast. Tokom čitavog procesa, sistem nadbubrežne žlezde je zbog tako visokog unosa šećera zaključio da je telo podvrgnuto jakom stresu. Reaguje obrambenim mehanizmom – lučenjem kortizola i epinefrina, što dovodi do ubrzanog otkucaja srca i prekomernog znojenja.

30-45 minuta

Krvni pritisak je već povišen, a prekomeran unos šećera izazvao je lučenje dopamina u mozgu. Euforija će brzo početi da popušta, otvarajući put padu nivoa šećera u krvi. Nivo hormona i insulina i dalje je visok dok pokušavaju da se izbore protiv šećera, pa njegov nivo u krvi neizbežno počinje da opada. Javlja se pospanost i razdražljivost, a zatim i glavobolja.

Ovaj drastičan pad nivoa šećera u krvi uzrokuje da hormoni u telu pokušavaju da ukradu što je više moguće jetre natrag kako bi vratili telo u normalu. Uz sve navedeno, proces mogu pratiti bolovi u stomaku i neprijatni gasovi.

45-60 minuta

Rast i pad nivoa hormona potpuno su zbunili fagocitnu ćelijsku aktivnost, što nije dobro za imuni sistem. Tokom sledećih nekoliko sati telo će se manje boriti protiv štetnih bakterija ako dođe u kontakt s njima, što znači i veće šanse za infekciju.

Hakeri od A1 traže 500.000 dolara – 100.000 profila ugroženo

Od
miki
-
0
Photo by Clint Patterson on Unsplash

Hakeri prete A1 u Hrvatskoj da će objaviti podatke ako im ne uplate 500.000 dolara, prenose hrvatski mediji.

Regulatorna agencija HAKOM-a potvrdila je u sredu da je Telekom A1 Hrvatska prijavio incident u vidu neovlašćenog pristupa sistemu i pretnje objavljivanjem neovlašćenih podataka, te poručila da je Telekom dužan da obavesti sve korisnike čiji su lični podaci potencijalno kompromitovani.

Oni su u saopštenju ranije u sredu za A1 istakli da će obavestiti sve korisnike koji su time pogođeni, kao i da je uključeno manje od 10 odsto njihovih korisnika, a prikazani podaci su ime i prezime, adresa, OIB i broj telefona, ali ne i podatke o bankovnoj kartici i računu jer nisu dostupni u navedenoj bazi podataka.

HAKOM je, a na zahtev Hine, naveo i da je iz izveštaja A1 Hrvatska vidljivo da je na više službenih mejl adresa telekom primio mejl od nepoznatog pošiljaoca u kojem se navodi da je A1 Hrvatska d.o.o. bila žrtva hakerskog napada i tvrdi da je u posedu određene baze svojih korisnika (oko 10 odsto).

“A1 navodi i da je preliminarnom analizom podataka na linkovima utvrđeno da postoji oko 100.000 korisničkih profila sa sledećim korisničkim podacima – ime i prezime, adresa, OIB, MSISDN, tarifna opcija”, ističu iz HAKOM-a, dodajući da je A1 dostavio krivičnu prijavu Policijskoj upravi zagrebačkoj i obavestio Agenciju za zaštitu osobnih podataka (AZOP).

Napominju i da A1 Hrvatska ima obavezu da obavesti sve korisnike čiji su podaci kompromitovani, ali i da ne mora da obavesti korisnike samo ako su primenjene tehnološke mere zaštite koje neovlašćenom licu moraju učiniti nerazumljivim lične podatke.

A1 je rekao da se pridržavaju najviših bezbednosnih standarda i zaštite podataka i da će nastaviti da dodatno ulažu u unapređenje bezbednosnog okruženja.

Drugi hrvatski mediji, tačnije “Index.hr”, navodi da haker traži od A1 da mu isplate 500.000 dolara u digitalnoj valuti, kako ne bi objavio podatke. Indexu je nezvanično potvrđeno da je haker provalio u podatke A1 i zauzvrat ucenjivao kompaniju.

Tražio je novac u kriptovalutama, navodno vredan oko 500.000 dolara. Takođe saznajemo da je policija ovaj slučaj shvatila izuzetno ozbiljno, ne samo zato što je reč o ucenama u kojima se pribavljaju značajna finansijska sredstva, već i zato što se radi o velikoj količini ličnih podataka. Oni strahuju da bi ukradeni podaci mogli da budu iskorišćeni za krađu identiteta.

Inače, o svemu je danas medije putem elektronske pošte obavestila osoba koja se predstavila kao haker koji je provalio u sistem A1.

U tom mejlu je tvrdio da je hakovao celu bazu podataka korisnika A1 i da je deo te liste poslao A1 kao dokaz. Takođe je priložio spisak ili deo liste u mejlu medijima.

On je naveo da je tražio kriptovalute od A1, 150 eterijuma u ​​vrednosti od oko 500.000 američkih dolara.

DRESING ZA SALATU

Od
miki
-
0

5 kašika Premia ekstra devičanskog maslinovog ulja
2 kašike Premia balzamiko sirćeta
½ kašičice Premia senfa
1 kašika Nature’s Promise javorovog sirupa
So, po ukusu
½ kašičice Premia crnog bibera
½ kašičice Premia korijandera
¼ kašičice Premia čilija

Salata:
Alpina Classica mix, Maxi pijaca
Organski Nature’s Promise čeri paradajz
Krastavac
Premia kukuruz šećerac

Opciono:
Pršuta i parmezan

Priprema:

U teglicu satvite sve sastojke  za dresing i dobro, dobro izmućkajte. U činiju za salatu stavite mix i ostalo povrće pa prelijte dresingom i dobro, dobro izmešajte. Po vašem ukusu možete dodati listiće parmezana i malo pršute.

Moguće je da postoji 36 civilizacija koje emituju radio signale u kosmos

Od
miki
-
0

Moguće je da na Mlečnom putu postoji 36 civilizacija koje aktivno emituju radio signale u kosmos, tvrde britanski astrofizičari. Iako ne postoje direktni dokazi o postojanju inteligentnih vanzemaljskih oblika života,naučnici smatraju da bi pod pretpostavkom da je kao i na Zemlji za razvoj inteligentnih oblika života na drugim planetama potrebno oko pet milijardi godina, broj aktivnih civilizacija u našoj galaksiji trebalo da iznosi više desetina.

Do te pretpostavke naučnici su došli posmatrajući evoluciju na kosmičkom nivou, pomoću proračuna nazvanog “astrobiološka kopernikanska granica”.

Međutim, oni tvrde da je, u slučaju da su takve civilizacije ravnomerno prostorno raspoređene u galaksiji, najbliža potencijalna vanzemaljska civilizacija koja učestvuje u takvoj komunikaciji od Zemlje udaljena 17.000 svetlosnih godina, pa bi komunikacija sa njom sa naše planete bila praktično nemoguća.

Isto tako, krajnje je mala verovatnoća da su kosmičke zvezde na kojima se možda odvija takav život po svojoj masi nalik Zemlji – većina bi mogle biti nestabilne zvezde koje se ubrajaju u takozvane “crvene patuljke”, navodi Sky news

S obzirom da bi zbog toga vreme opstanka oblika života na njima bilo ograničeno, to ujedno znači i da je veoma moguće da je naša civilizacija jedina koja postoji u našoj galaksiji, kažu ovi naučnici.

U senci Vlahovića i Mitrovića, SMS igra brutalnu sezonu i treći je vezista Evrope

Od
Dara Milovanović
-
0

Srpski reprezentativac je u životnoj formi

Gol Vlahovića, gol Mitrovića, gol ili asistencija Tadića… Nema vikenda u evropskom fudbalu da neko od trojice srpskih ofanzivaca na postigne ili namesti gol.

A nekako sa manje pompe i ispod radara prolazi fantastična sezona koju igra Sergej Milinković Savić.

Sa osam golova i osam asistencija u 23 meča u Seriji A, Sergej je jedan od igrača sa najboljim učinkom u ligi. Tačnije, četvrti.

Ako golove i asistencije saberemo kao bodove, SMS ih do sada ima ukupno 16. Ispred njega su samo Dušan Vlahović sa 20 bodova (18 golova plus dve asistencije), Ćiro Imobile sa identičnim učinkom od 20 bodova (18+2) i Domeniko Berardi sa 19 bodova (10+9). Ako bismo im odbili golove iz penala, redosled bi bio sledeći: Imobile 17, Milinković Savić i Berardi po 16, Vlahović 15. Sergej ne izvodi penale i razlika je još manja…

Naravno, odmah u oči upada da su trojica pobrojanih napadači. Vlahović i Imobile klasične “devetke”, a Berardi polušpic ili krilo. Prvoj dvojici je osnovni posao da pune kolone sa postignutim golovima, Berardiju da daje i pakuje. Svi igraju blizu protivničkog gola i imaju neograničenu slobodu u svojim ekipama. Nezamenljivi su.

Vlahović je bio jedini pravi špic u Fiorentini na kojeg je igrala cela ekipa. Htela ili ne, drugu opciju nije imala. A i u Juventusu će najviše lopti da ide na njega. Slična priča je i sa Imobileom u Laciju koji nema alternativu. Berardi je u Sasuolu živa legenda kojoj je dozvoljeno sve u igri. A on to maksimalno koristi i igra fenomenalnu sezonu. Na pragu je da postane prvi igrač sa “dabl-dabl” učinkom u ligama petice u dosadašnjem delu sezone. Po jedna asistencija za “dabl-dabl” fali još samo Mbapeau (11+9) i Salahu (16+9),

Možda već narednog vikenda dobijemo prvog igrača u “ligama petice” sa dvocifrenim brojem golova i asistencija. A do kraja sezone treba očekivati u tom probranom društvu i Sergeja Milinković Savića. Najbliže tome je bio prošle sezone sa osam golova i devet asistencija, a sada je već u februaru na asistenciju od tog učinka.

Za razliku od gore pobrojanih iz Serije A, Sergej igra u ekipi objektivno jačeg kvaliteta, izjednačenije konkurencije, sa većim pritiskom i očekivanjima. Makar je tako bilo do Vlahovićevog nedavnog dolaska u Juve. I što je možda i ključno: Igra dalje od protivničkog gola nego trojica pomenutih. Pogotovo u ovoj sezoni otkako je došao čudni Mauricio Sari i promenio sistem igre.

Milinković Savić je kod prethodnog trenera Simonea Inzagija imao ulogu ofanzivnog veziste, ponekad “desetke” ili čak polušpica, dok je kod Sarija znatno povučeniji i igra mnogo bliže poziciji “osmice” nego “desetke”. Ispred njega su u formaciji Imobile, bočni igrači Pedro i Zakanji, pa i Luis Alberto koji je igrač jače ofanzivne orijentacije i ne voli baš defanzivne obaveze.

Delovalo je u jednom trenutku da će Srbin biti degradiran na petu napadačku opciju. Čak su italijanski mediji na početku sezone primetili da ima problema sa uklapanjem u Sarijeve zamisi i da je Lacio u opasnosti da izoluje najveće Sergejeve kvalitete poput ulaska iz drugog plana i između linija…

Ipak, ispostavlja se da je njegov najveći kvalitet ono što je gomila trenera govorila i ranije: Fudbalska inteligencija. Nije mu problem da promeni ulogu, sistem ili obaveze na terenu jer je univerzalan fudbaler sa gomilom jakih aduta.

Zbog korpulentne građe i atipične brzine i hitrine za to konstituciju, Sergeja su brzo po dolasku u Italiju počeli da porede sa Polom Pogbom koji je tada bio najatraktivniji mladi vezista u Evropi i ubrzo je postao najskuplji igrač u istoriji Premijer lige. Na priče o “Belom Pogbi” se kasnije nadovezao i Sergejev dugogodišnji agent Mateja Kežman.

“Poređenja su počela zbog fizičkih karakteristika. Zaista cenim Pogbu ali mislim da je Sergej drugačiji igrač i sa većim kvalitetima”, govorio je Kežman i izazvao priličnu lavinu negativnih komentara ovde jer se bez lažne skromnosti kao fudbaler bogatog iskustva usudio da nekog našeg igrača uporedi sa nekom od superzvezda svetskog fudbala.

Četiri godine kasnije bi retko koji klub na svetu izabrao Pogbu pre Milinković Savića. Francuz se praktično ugasio na Old Trafordu a uskoro će zagaziti u četvrtu deceniju i može se reću da je u Junajtedu proćerdao najbolje godine karijere.

Sa manjim oscilacijama, Milinković Savić je od tada još više napredovao i postao kompletan igrač kojeg bi skoro svaki veliki klub poželeo u svom dresu. A i dve godine je mlađi. Prošao je medijskog toplog zeca o transferu od 100.000.000 evra, naučio da ne može da utiče na ono što se piše i priča i maksimalno se fokusirao na teren. Pustio je druge da pričaju, a on je govorio na terenu. Čuvene priče o transferu od “sto miliona” ga nisu usporile već je samo postao bolji igrač. A realnost je da danas jeste jedan od najvrednijih fudbalera sveta i Italije.

Ako ćemo se voditi tim nezvaničnim pravilnikom o tržišnim vrednostima zvanom Transfermarkt, onda je Sergej najvredniji vezista i drugi najskuplji igrač Serije A. Po tome je skuplji od njega samo Lautaro Martinez čija vrednost se procenjuje na 80.000.000 evra, dok Sergej, Vlahović, Kjeza i Barela vrede po 70.000.000.

Vratićemo se na izjave pokojnog Kosanovića.

“Ne volim da pričam o ciframa, ali ako je neko postigao toliko golova u Italiji, ako su svi vezisti koji su otišli u Inter i Juventus plaćeni oko 50-60 miliona evra, ako je tu i njegov fizički potencijal i model veznog igrača koji kaže da ima snagu, skok i udarac – onda je sve jasno”, rekao je tada za Mondo jedan od najboljih fudbalskih poznavalca u Srbiji.

Iako Transfermarktovi algoritmi za procene vrednosti umeju da pogreše u odnosu na ono što se zaista dešava na fudbalsokj pijaci, kod Sergeja bi u ovom slučaju mogao da ubode u centar. Srpski reprezentativac će sledećeg leta ući u pretposlednju godinu ugovora. Što znači da će to biti ključni momenat za tradicionalno škrtog Lacijevog gazdu Klaudija Lotita da preseče kako ne bi došao u situaciju kao Fiorentina sa Vlahovićem da kasnije mora da proda za manje od onoga što igrač vredi. A s obzirom koliko Lotito voli svaki evro, teško da će dozvoliti sebi ovakav ples po ivici kao Roko Komiso sa Vlahovićem.

Sledećeg leta će biti „taj momenat“ za Sergeja. Ili produženje ugovora za novac na nivou top klase u Seriji A (trenutno je na 3.200.000 po sezoni neto) ili prodaja. Po ceni od 70.000.000 evra. Makar toliko…

Kako je mala verovatnoća da bi Lotito platiio i Maradoni oko 7.000.000 evra godišnje, deluje da kucnuo čas za taj toliko čekani transfer. A u niskom startu će čekati Juventus, Milan i Inter koji bi tu zbog Simonea Inzagija i Bepea Marote imao možda i najbolje šanse. Mada je možda vreme i za nekog kapitalca u Milanu i da Rosoneri dobiju najbolji tandem vezista u ligi. Mnogi vide Sandra Tonalija i Milinković Savića kao idealnu „kopiju“ na sredini terena.

„Zajedno bi bili savršeni. Sandro da gradi igru, Sergej da ulazi napred i postiže golove. Sećam se utakmice Breša – Lacio (1:2) u januaru 2020. Cele nedelje pre toga smo studirali Inzagijevu šemu kada Aćerbi iz odbrane dugom loptom gađa Sergeja koji se postavi kao toranj. Verujte mi, nema šanse da ga zaustavite. U 90. minutu nam je Imobile dao gol posle Sergejevog skoka u spuštene lopte u našem šesanetercu”, rekao je Brešin bivši trener Euđenio Korini.

Do leta ima još mnogo i Sergej do tada ima još posla na terenu. Čak i da Lotito napravi neku finansijsku egzibicju netipičnu za njega i ponudi mu ugovor u rangu Vlahovića, Ibrahimovića, Dibale i ostalih asova u ligi, možda neće biti dovoljno.

Sergej ima 26 godina i najbolje sezone mu tek slede. Ovo što sada igra bi trebalo da postane konstanta u narednih nekoliko godina. A to znači i ambiciozniji pristup najvećim sportskim ciljevima. Što u ovakvom Laciju ne deluje moguće ni sada, ni u bliskoj budućnosti. Bar dok Lotito vodi klub ovako kako ga vodi. Za igrača Sergejevih kvaliteta bio bio greh da se ne oproba u klubu top nivoa koji konkuriše za najveće trofeje. Po svim parametrima pripada tom društvu…

Kada se pogledaju vezni igrač u najjačim ligama Evrope, Milinković Savić je na trećem mestu po učinku golova i asistencija. Samo dvojica igrača koji mogu da se ubroje u vezne fudbalere u “ligama petice” imaju bolji učinak od Sergeja. I to za nijansu. Lajpcigov Kristofer Nkunku ima 10 golova i sedam asistencija mada on često igra i kao krilo pa se ne može reći da je klasičan vezista popu Sergeja. Dimitri Paje sa osam golova i devet asistencija je takođe uspešniji od Sergeja ali i on je znatno ofanzivniji igrač. Plus je tri od osam golova dao iz penala.

Primera radi, u Premijer ligi je najefikasniji vezista Mejson Maunt sa 13 “bodova” (7+6) iako igra ofanzivnije od Srbina. Slede Bruno Fernandeš sa 12 (7+5), Emil Smit Rou sa 10 (8+2), Konor Galaher sa 10 (7+3)… U španskoj Primeri je najefektniji vezista Oskar Treho iz Raja sa 12 bodova (3+9), slede Nabil Fekir sa 10 (4+6), Karlos Soler sa devet (7+2), Manuel Trigeros sa osam (5+3)…

Kada se sve sabere, srpski vezista je baš odskočio ove sezone i italijanskom i evropskom fudbalu. Ima učinak na kojem bi mu pozavidili i ozbiljni napadači. Plus što odrađuje gomilu kvalitetnog i nevidljivog posla iz kojeg se rađaju akcije za golove, asistencije… Vredi napomenuti i kvalitet kod izvođenja prekida. Ne rešeta mreže baš kao nekad Siniša Mihajlović u dresu Lacija, ali sa šest golova od 2016. je na četvrtom mestu po broju postignutih golova iz slobodnjaka u Seriji A u tom intervalu. Ispred su samo Verdi (8) odnosno Kolarov i Dibala (po 7). Da nije sve u pukim brojkama, pokazuju i neke estetski potezi. Sergej ume da se igra fudbala i da se zabavlja. Asistencija petom za Imobilea spada u red ovosezonskih remek dela evropskog fudbala…

Možda i najkraći opis koje se vrti oko njega je – kompletan fudbaler.

“Taj delić sekunde. To ga krasi još od kada je bio klinac – igrao je sjajno mali fudbal. Donošenje odluka i to što vidi situaciju pre svih, taj delić sekunde pravi razliku”, govorio je u intervjuu za Mondo pokojni Milan Kosanović, čovek koji je Sergeja trenirao od malih nogu u Vojvodini i mlađim reprezentativnim selekcijama.

Sutra penzionerima od države po 20.000 dinara

Od
Dara Milovanović
-
0
Penzioneri
Beograd ; ulica ; penzioneri 03.06.2014. Snimio:Dragan Jevremovich

Za penzionere u Srbiji, njih nešto više od 1,66 miliona, koliko ih ima na platnom spisku Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), sutra će početi isplata državne pomoći u iznosu od po 20.000 dinara, javlja Tanjug.

Kako je ranije objašnjeno iz Fonda PIO, novac će dobiti penzioneri kojima je rešenjem o ostvarivanju prava na penziju utvrđen datum korišćenja zaključno sa 31. januarom 2022. godine bez obzira na datum donošenja rešenja.

Korisnicima koji su pravo ostvarili zaključno sa 31. januarom ove godine, a nisu obuhvaćeni isplatom od 10. februara, pomoć će biti isplaćena jednokratno, nakon uspostavljanja isplate penzija, objasnili su iz Fonda PIO.

1...969970971...1.533Stranica 970 od ukupno 1.533

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković