Hokejašice Kanade u finalu ZOI
Ženska hokejaška reprezentacija Kanade plasirala se u finale Zimskih olimpijskih igara u Pekingu pobedom u prvom polufinalu nad Švajcarskom rezultatom 10:3.
Kanada se tako plasirala u novo finale Igara, kao i na svim prethodnim otkako je ženski hokej debitovao na Igrama u Naganu 1998. godine.
Kanađanke su na putu do novog finala postigle pet golova u prvoj trećini u olimpijskom rekordnom rasponu od 3:24 minuta.
One su tako oborile rekord koje su držale od 2010. godine kada su u pobedi protiv Švedske postigle pet golova za 4:03.
Njima će na putu do trofeja stajati pobednik drugog polufinala u kojem će se kasnije danas sastati aktuelne olimpijske šampionke Amerikanke i selekcija Finske.
Eventualna pobeda Amerikanki nad Finskom dovela bi šestog okršaja SAD i Kanade u borbi za olimpijsko zlato. Jedini put kada se ove dve reprezentacije nisu sastale u finalu bilo je na Igrama u Torinu 2006. godine kada su SAD u polufinalu poražene od Švedske.
Kanada je osvojila četiri zlatne medalje naspram dve SAD, ali je u finalu u Pjongčangu pre četiri godine izgubila sa 3:2.
Saskatchewan odustaje od vakcinalnog pasoša
Naredba vlade Saskatchewan koja je zahtevala dokaz o vakcinaciji ili dokaz o nedavnom negativnom testu na COVID-19, za ulazak u većinu javnih zgrada prestaje da važi u ponedeljak u 12:01 ujutru.
Mere su uvedene prošlog oktobra kako bi se sprečilo širenje bolesti.
Naredba je obuhvatala prostore kao što su pozorišta, bingo dvorane, koncerti, teretane, prodavnice pića i kanabisa.
Neka preduzeća su izuzeta iz ove politike, uključujući prodavnice prehrambenih proizvoda, zdravstvene usluge, javne biblioteke i privatna okupljanja.
Stanovnici i dalje mogu sačuvati svoju evidenciju o vakcinaciji i QR kodove na eHealth Saskatchewan.
Vlada još uvek ohrabruje stanovnike da se vakcinišu i sa dopunskim vakcinama kako bi smanjili prenos.
U utorak je premijer Scott Moe rekao da prednosti sistema dokaza o vakcinaciji više nemaju smisao.
„Vreme je da zacelimo podele oko vakcinacije u našim porodicama, u našim zajednicama i u našoj provinciji. Vreme je da se završi zahtev o dokazivanju da ste vakcinisani”, rekao je Moe na konferenciji za novinare.
Odluka je došla iako je broj hospitalizacija i dalje visok. Prema Saskatchewan Health Authority (SHA) od prošlog četvrtka, širenje se možda usporava, ali bolnički sistem je u punom kapacitetu i opterećeni su.
“Izazov ovde… je pokušaj da se shvati šta je bio razlog za sve ovo i kakva je bila žurba”, rekao je doktor zaraznih bolesti dr. Alex Wong, govoreći o ukidanju dokaza o vakcinaciji.
On je rekao da će se primanje vakcina verovatno smanjiti bez uvođenja zdravstvenog reda.
“Dobijanje te treće doze očito čini veliku razliku”, rekao je, dodajući da tri doze značajno smanjuju šanse osobama da se zaraže i da prenose virus.
Dale MacKay je suvlasnik Grassroots Restaurant Group, koji vodi dva restorana u Regina i tri u Saskatoonu. Restorani su primali samo one goste koji su imali dokaz o vakcinaciji, što je van okvira javnog zdravstvenog reda.
“Odlučili smo da ne idemo nužno sa svim negativnim testovima samo zato što je to samo dodalo još jednu vrstu konfuzije”, rekao je. “Kada je rađen test? I sve te stvari.”
Rekao je da je sretan što vlada ukida zdravstveni nalog jer je to bio dodatni teret za osoblje.
„Svemu u jednom trenutku mora doći kraj, tako da smo uzbuđeni što ćemo ići dalje i nastaviti raditi ono što radimo, a to je da služimo ljudima i da budemo gostoljubivi.”
Steph Clovechuk, izvršni direktor Tourism Saskatoona, rekao je da je opšti konsenzus da se preduzeća žele vratiti u normalu.
Rekao je da nije sigurn da li će kompanije videti više ili manje kupaca, bez garancije da će korisnici biti vakcinisani ili bez COVID-a.
“Ono što možemo učiniti je uveriti ljude da ćemo učiniti sve što možemo… da smanjimo svaki mogući rizik od prenošenja COVID-19”, rekao je za Global News.
Na pitanje da li misle da je dobra ideja da se ukine vakcinalni pasoš, kao i sve druge zdravstvene naredbe, oboje su se pobunili, rekavši da oni nisu doktori.
Preostale naredbe javnog zdravlja uključuju obavezno nošenje maski u nekim zatvorenim zgradama i obaveznu minimalnu petodnevnu izolaciju za osobe koje su pozitivne na COVID-19.
I njima bi mogao doći kraj 28. februara, kada ističe naredba. Moe je u utorak rekao da vlada ne namerava da ga obnovi.
“Ljudi Saskatchewan-a, oni znaju šta se od njih traži da se vratimo u normalno okruženje. To uključuje redovno testiranje a mi imamo brze testove na raspolaganju”, rekao je Moe.
“To uključuje, da ako ste pozitivni na testu, izolujete se na period od pet dana kako ne biste širili COVID na druge ljude i naše je očekivanje da će ljudi iz Saskatchewana nastaviti raditi… ono što su radili već duži vremenski period.”
SERBIANNEWS/CANADA
Glavni most između SAD i Kanade ponovo otvoren, policija suzbila demonstracije
WINDSOR, ONTARIO — Najprometniji granični prelaz između SAD i Kanade ponovo je otvoren kasno u nedelju nakon što su ga demonstranti držali zatvorenog skoro nedelju dana, dok su se kanadski zvaničnici uzdržali od gušenja većeg protesta u glavnom gradu Otavi.
Kompanija Detroit internešenel bridž u saopštenju je navela da je “most Ambasador sada potpuno otvoren, omogućavajući ponovo slobodan tok trgovine između kanadske i američke privrede”. Ester Jentzen, portparolka kompanije, rekla je u kasnijem tekstu za Asošiejted pres da je most ponovo otvoren za saobraćaj u 23 sata po istočnom standardnom vremenu (EST).
Preko ovog prelaza se inače odvija 25% ukupne trgovine između dve zemlje, a blokada na kanadskoj strani poremetila je poslovanje u obe zemlje, pri čemu su proizvođači automobila bili primorani da zatvore nekoliko fabrika za sklapanje vozila.
Policija u Vindzoru, Ontario, saopštila je ranije tokom dana da je više od dve desetine ljudi mirno uhapšeno, sedam vozila odvučeno i pet zaplenjeno dok su policajci čistili poslednje demonstrante u blizini mosta, koji povezuje grad i brojne kanadske automobilske fabrike sa Detroitom.
Protest u Otavi je, u međuvremenu, paralisao centar grada, razbesneo stanovnike kojima je dosta neaktivnosti policije i izvršio pritisak na premijera Džastina Trudoa, koji je predsedavao sastankom Kabineta kasno u nedelju.
Demonstracije su odjeknule širom Kanade i šire, sa organizovanjem sličnim protesnih protesnih konvoja u Francuskoj, Novom Zelandu i Holandiji. Sekretarijat za unutrašnju bezzbednost (DHS) upozorio je da bi i u Sjedinjenim Državama mogli da se organizuju protesni konvoji kamiona.
Most Ambasador je ostao zatvoren veći deo dana uprkos prekidu protesta pošto je jaka snežna oluja prekrila oblast. Gradonačelnik Vindzora Dru Dilkens rekao je da će se prelaz otvoriti kada vlasti utvrde da je to bezbedno.
Kanadski ministar industrije Fransoa-Filip Šampanj pozdravio je razvoj situacije, rekavši na Tviteru: “Dobre vesti. Drago mi je što vidim da je most ambasador sada ponovo otvoren”
Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena u nedelju je primila k znanju naizgled mirno rešenje za demonstracije, za koje je rekla da su imale “široko rasprostranjene štetne posledice” na “živote i sredstva za život ljudi” sa obe strane granice.
“Spremni smo da podržimo naše kanadske partnere gde god je to korisno kako bismo obezbedili obnavljanje normalnog slobodnog toka trgovine”, rekla je u saopštenju savetnica za unutrašnju bezbednost dr Liz Šervud-Randal.
U Otavi, koja se nalazi oko 500 milja severoistočno od Vindzora, gradonačelnik Džim Votson rekao je u nedelju da je grad postigao dogovor sa demonstrantima koji su blokirali ulice u centru grada više od dve nedelje da će napustiti stambena područja u naredna 24 sata.
Votson je rekao da je pristao da se sastane sa demonstrantima ako ograniče svoj protest na oblast oko brda Parlamenta i pomere svoje kamione i druga vozila iz stambenih četvrti do ponedeljka u podne.
Gradonačelnik je podelio pismo jedne od organizatorki protesta, Tamare Lič, u kojoj je rekla da se demonstranti “slažu sa vašim zahtevom” da se aktivnosti fokusiraju na Parlament Hil. Ali Lič je kasnije negirala da je postojao dogovor, rekavši u tvitu: “Nije postignut nikakav dogovor. Prekinite obaveznu (vakcinaciju), ukinite (kovid) pasoše. Zato smo mi ovde”.
Votson je u svom pismu demonstrantima dodao da su stanovnici “iscrpljeni” i “na ivici” zbog demonstracija i upozorava da su neke kompanije na ivici trajnog zatvaranja zbog poremećaja.
Redovi demonstranata su se do subote povećali na, kako je policija rekla, 4.000 demonstranata, a u nedelju je došlo i do kontraprotesta frustriranih stanovnika Otave koji pokušavaju da blokiraju konvoj kamiona da uđe u centar grada.
Kolin Sinkler, jedna od kontrademontranata, rekla je da su učesnici protesta imali dovoljno vremena da se čuje njihovo nezadovoljstvo i da moraju da krenu dalje – uz policijsku silu, ako dođe do toga.
“Oni su okupatori. Ljudi se plaše da idu na posao, previše su uplašeni da napuste svoje domove”, rekla je ona. “Ovako se ne čuje vaš glas. Ovo je domaći terorizam i želimo da izađete iz našeg grada. Idi kući”.
U gradu se dogodilo slično proširenje protesta prošlih vikenda, a glasna muzika je svirala dok su se ljudi kretali po centru grada gde su demonstranti protiv vakcina logorovali od kraja januara, uz negodovanje lokalnog stanovništva.
“Osećam se kao da živim u drugoj zemlji, kao da sam u Sjedinjenim Državama”, rekla je Šenon Tomas, 32-godišnja učiteljica. “Zaista me rastužuje kada vidim sve ove ljude kako mašu kanadskim zastavama i ponašaju se kao patriote kada je to zaista najtužnija i najsramnija stvar koju sam ikada videla”.
Trudo je do sada odbijao pozive da se koristi vojska, ali je rekao da su “sve opcije na stolu” za okončanje protesta. Trudo je demonstrante nazvao “rubom” kanadskog društva. I federalni, i pokrajinski političari rekli su da ne mogu da naređuju policiji šta da radi.
General-major Stiv Boivin, komandant komande kanadskih snaga za specijalne operacije, rekao je u nedelju da dva vojnika njegovih specijalnih snaga podržavaju proteste u Otavi i da su u “procesu otpuštanja” iz službe. Boivin je rekao da je ta aktivnost protivna vrednostima i etici vojske.
U petak, sudija je naredio prekid blokade na prelazu u Vindzoru i Ontariju, premijer Dag Ford proglasio je vanredno stanje koje dozvoljava novčane kazne od 100.000 kanadskih dolara i do godinu dana zatvora za svakoga ko nezakonito blokira puteve, mostove, pešačke staze i druga kritična infrastruktura.
Delimično zatvaranje mosta počelo je 7. februara, a do sredine nedelje poremećaj je bio toliko ozbiljan da su proizvođači automobila počeli da gase ili smanjuju proizvodnju. Do zastoja je došlo u trenutku kada se industrija već bori da održi proizvodnju suočena sa nestašicom računarskih čipova izazvanim pandemijom i drugim poremećajima u lancu snabdevanja.
“Protestujemo jer nam vlada oduzima prava”, rekla je stanovnica Vindzora Junis Lukas-Logan. “Želimo da se ograničenja uklone. Moramo sačekati da saznamo”.
Ova 67-godišnjakinja već četiri dana podržava protest. Ona je rekla da ceni što je policija bila strpljiva.
Na drugoj strani zemlje, glavni kamionski granični prelaz između Surrey, Britanska Kolumbija, i Blain u Vašingtonu, zatvoren je u nedelju, dan nakon što su kanadske vlasti saopštile da je nekoliko vozila probilo policijske barikade i da je gomila ljudi ušla u oblast peške.
Kraljevska kanadska konjička policija (RCMP) saopštila je da su u nedelju popodne četiri osobe uhapšene tokom protesta. Neki ljudi koji su ostali preko noći spakovali su se i otišli, ali su granični prelaz i putevi u toj oblasti ostali zatvoreni.
Blokada granice koja je počela u Katsu, Alberta, severno od Svit Grasa, Montana, 29. januara takođe je ostala na mestu. Policija je u subotu izdala više od 50 saobraćajnih kazni i nastavila da ih izdaje u nedelju, rekao je Troj Savinkov iz RCMP.
Policajci su takođe presreli i onesposobili tri bagera koji su doveženi na protest, rekao je Savinkov.
“Da su oni stigli do blokade, to bi samo pogoršalo nesrećnu situaciju sa kojom se suočavamo na granici”, rekao je on.
Dok demonstranti osuđuju obavezu vakcinacije za kamiondžije i druga ograničenja protiv Kovida 19, mnoge kanadske mere javnog zdravlja, kao što su pravila o maskama i kovid pasoši za ulazak u restorane i pozorišta, već se ukidaju, kako se nalet omikrona smanjuje.
Oko 90 odsto kamiondžija u Kanadi je vakcinisano, a udruženja kamiondžija i mnogi rukovaoci velikih mašina osudili su proteste. SAD imaju isto pravilo vakcinacije za kamiondžije koji prelaze granicu, tako da ne bi bilo velike razlike i kad bi Trudo ukinuo ograničenja.
Tamo su ograničenja pandemije bila daleko strožija nego u SAD, ali su ih Kanađani uglavnom podržavali. Ogromna većina Kanađana je vakcinisana, a stopa smrtnosti od Kovida 19 je trećina od one u Sjedinjenim Državama.
U međuvremenu, Džo Bajden je, u intervjuu sa NBC u nedelju uoči Superboula, dao kritički ton kada su ga pitali o onima koji će verovatno imati prigovor na obavezu nošenja maski na utakmici NFL šampionata.
“Volim kako ljudi govore o ličnoj slobodi”, rekao je. “Ako koristite ličnu slobodu, ali dovedete u opasnost nekog drugog, njegovo zdravlje, ne smatram da to ide baš dobro sa slobodom”.
SERBIANNEWS/CANADA
Manojlović dao vlastima rok do Sretenja: 15. februara dolazimo da branimo Ustav
Direktor kampanje „Kreni promeni“ Savo Manojlović izjavio je na protestu ispred Predsedništva Srbije da vlast ima rok da do 15. februara usvoji zakon kojim bi se trajno zabranila eksploatacija litijuma i bora, inače će na tom mestu na Dan državnosti biti organizovan novi masovni protest, odnosno, kako je rekao, Sretenjska odbrana Ustava i državnosti.
„Do 15. februara, na Sretenje, veliki državni praznik, dan Prvog ustanka, dan prvog Ustava, je dan do kog želimo da se usvoje naši zahtevi. Vlada Republike Srbije ima osnova da traži usvajanje zakona po hitnom osnovu“, kazao je Manojlović obraćajući se okupljenim građanima u Ulici kralja Milana.
Manojlović je podsetio da je u Sretenjskom ustavu stajalo da svaki rob koji se pojavi na teritoriji Srbije postaje slobodan čovek, a da da sadašnja vlast „hoće sve građane ove zemlje da baci u okove“.
„Tog dana svake godine se u ovoj zgradi (Predsedništvu) deli oredenje, mi poštujemo to ordenje i sve ljudi koji će ga dobiti, ali pozivimo sve ljude na veliki narodni miting, na Sretenjsku odbranu državnosti, mi branimo državu od onih koji su je okupirali. Nećemo zviždati gostima, ali zviždaćemo onima koji su plaćeni našim novcem, a okupirali su ovu zemlju“, poručio je on.
Manojlović se u ime ljudi koji su, kako je podsetio, došli da protestuju iz svih ugroženih krajeva Srbije, zahvalio Beograđanima na pokazanoj solidarnosti.
“Hvala svima na dostojanstvenom kampovanju, što nismo imali nijedan incident, hvala onima koji žive u okolini koji su im ponudli da koriste njihove stanove ako im treba toalet ili tuš, a znamo koje patriote su vršile nuždu ispred Hrama Svetog Save”, naveo je Manojlović i poručio da Srbija više neće biti zemlja iz koje će se ljudi raseljavati na traktorima.
Rekao je i da su ljudi koji kampuju ispred Predsedništva ostavli svoje porodice, imanja i stoku kako bi zaštitili svoj zavičaj, dok “predsednika koji danonoćno radi” već četiri dana i tri noći nema da ih primi.
“Ali je zato danas otišao u Kombank dvoranu na sastanak sopstvene stranke. Predsednik svih građana Srbije kom je na prvom mestu samo njegova stranka i rejting, sram ga bilo. Predsednik koji se stidi sopstvenih građana nedostojan je”, poručio je Manojlovioć.
Najavio je i da će vlastima na mitingu 15. februara pokazati da imaju pripremljene i naredne korake, i da se neće izvući iz ove teme.
Srbiji nedostaje od 7.000 do 10.000 profesionalnih vozača
Da bi se nadoknadio manjak ovog kadra, srednjoškolci bi iz škole uskoro mogli da izlazi sa Ce i E kategorijom, a dogovoreno je i da pre navršene 21 godine prođu sve dodatne obuke, za polaganje E kategorije
Srbija nema dovoljno profesionalnih vozača, jer sve manje ljudi želi da se bavi ovim poslom. Mnogi odlaze u inostranstvo, zbog većih plata i boljih uslova rada, a veliki broj vozača teretnjaka ide i u zasluženu penziju. U Udruženju prevoznika tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju „Međunarodni transport” podsećaju da zemlji nedostaje između 7.000 do 10.000 ovakvih profesionalaca, a među njima su i oni koji upravljaju niskotonskim vozilima, autobusima, specijalnim vozilima…
– Došli smo u poziciju da ne možemo da prevezemo robu koju su proizvela preduzeća koja posluju u Srbiji. Nemamo vozača već odavno. Drugi problem se odnosi na obuku kadrova, a to ne možemo sami da rešimo, bez pomoći države. Zato smo je nedavno i zatražili. Najavljene su promene u školskom sistemu. Dosad je bilo pravilo da učenik iz srednje škole izlazi sa Ce kategorijom, a sada ulazi u program da će izlaziti sa Ce i E kategorijom, a to znači da će moći da vozi i šlepere, a ne samo mala vozila, što je veliki pomak – naglašava Neđo Mandić, predsednik udruženja.
Dodaje da Zakon o bezbednosti saobraćaja dobija važnu izmenu, a to je da će vozači ubuduće moći i pre navršene 21 godine da prođu sve dodatne obuke, za polaganje E kategorije, što dosad nije bilo moguće.
– Time će se osposobiti za rad. To je bio veliki problem, posebno kada znamo da je aktuelan deficit te radne snage. Dobili smo uveravanje i da će srednje saobraćajne škole moći da postanu centri za obuku vozača, a to su dosad radili samo privatnici koji su previše skupi. Agencija za bezbednost saobraćaja prihvatila je naš predlog – navodi Mandić. Dodaje da će to značiti ubrzano doškolovavanje kadra, a već od septembra očekuje se da će se jedan broj srednjih škola uključiti u redovnu, početnu, ali i periodičnu obuku za vozače.
– Te obuke neće biti skupe, a doneće dobro ne samo kandidatima, već i državi koja će steći obučen novi kadar – napominje Mandić.
Srbija ima između 160.000 i 200.000 vozača, podaci su Agencije za bezbednost saobraćaja, podseća on, ali je oko 20.000 do 30.000 njih u međunarodnom transportu, dok sa diplomom vozača iz klupa godišnje izađe oko 1.000 novih učenika, što nije dovoljno. Dodatan problem je i to što su mnogi vozači i inženjeri drumskog saobraćaja otišli da rade van granica Srbije. Jedan od njih je i Srđan Marojević (53), koji je odlučio da posle 28 godina staža i rada kao instruktor, predavač i ispitivač u auto-školi, ode u Sloveniju i postane vozač kamiona teretnjaka. Danas vozi „skaniju”, dugačku 16,5 metara, obilazeći puteve zapadne Evrope, prevozeći plastiku, ivericu, auto-delove, hemijsku industriju…
– Nisam više mogao da izdržim tempo koji mi je bio zadat u Srbiji. Imao sam puno radno vreme bez ijednog slobodnog vikenda. Kada prođe godina, ja shvatim da sam na nuli. Eto, toliko sam mogao da zaradim, radeći non-stop. Uspevao sam da opskrbim porodicu zarad normalnog života, ali ni dinar da uštedim. To me je ubijalo u pojam, a i znao sam da za takav isti rad negde na zapadu mogu da steknem mnogo više – priznaje Srđan, koji po drumovima Italije, Francuske, Nemačke, Holandije, Belgije krstari od 2017. Za to vreme uspeo je da svojom kćerkama kupi stan u Beogradu. Od svog rada vozač šlepera u inostranstvu može da zaradi od 1.500 do 2.500 evra mesečno. To je, dodaje Srđan, sasvim dovoljno za život, a može i da se uštedi.
– Vozači nemaju nikakve troškove, sem za hranu. Spavamo u kamionu, to nam je druga kuća. Ipak, evropskim kamiondžijama je lakše, jer nema graničnih zadržavanja. Granicu prelazimo sa 80 kilometara na sat. Da, recimo, moram da sedim na granici ceo dan kao kolege iz Srbije, taj posao ne bih radio ni u snu. Tako da, vozačima iz Srbije nije lako, em su slabije plaćeni, em su im uslovi rada lošiji a i nema ih dovoljno – navodi on.
Njegov jedan radni dan traje 13 sati. Vozi se „čista regula”, tako kažu iskusni vozači, a to znači da pravila moraju strogo da se poštuju.
– Nema onoga „još malo ću da vozim”. Radi se koliko tahograf u kamionu dozvoljava, on nam je najbolji saveznik. Devet sati smo u kontinuitetu na točkovima, a za utovar i istovar robe možemo da odvojimo dodatnih četiri časa. Posle toga sledi odmor od 11 sati – napominje vozač teretnjaka.
Protest na mostu Ambassador i dalje traje dok se policija trudi da ukloni blokadu
Broj demonstranata nastavlja da raste, a kamioni ostaju na svom mestu, dok policija pokusava da razbije protest na mostu Ambassador u Vindzoru, ON, gde vozila blokiraju saobraćaj na ključnom graničnom prelazu ka Sjedinjenim Državama.
Policija je uspela očistiti raskrsnicu u podnožju mosta Ambassador formirajući kolonu, polako potiskujući demonstrante i prisiljavajući mnoga vozila da oslobode područje. Njihova akcija je počela su oko 8:30 ujutro, kada je policija u Windzoru pozvala sve demonstrante da “postupaju po zakonu i mirno”.
Neki od demonstranata su uzvikivali “Sramota”, “Sloboda” i “Na pogrešnoj ste strani”.
Raskrsnica je sada slobodna od vozila i demonstranata, iako su pristalice blokade nastavili da pristižu sa drugih tačaka iza policijske linije. U međuvremenu, most ostaje zatvoren.
Policija u Windsoru je u subotu ujutro objavila da nije nikoga uhapsila, ali “svako vozilo parkirano na privatnom posedu bez dozvole može biti odneseno”.
Ljudi protestvuju na mostu, koji povezuje Windsor i Detroit, od ponedeljka, protiveći se merama oko COVID-19, poput obavezne vakcinacije. U petak u 19 sati, je glavni sudija Vrhovnog suda Ontarija Geoffrey B. Morawetz izdao presudu, koja trazi da se oslobodi most.
Nakon što je presuda objavljena, ljudi okupljeni na mostu su rekli da su odlučni i da nece nigde otici.
„Misliš li da mi je stalo? Misliš da me briga za kaznu? Platiću kaznu? Misliš da mi je stalo do njihovih pravila? Ne. Ovo se treba okončati. rekao je Chris Mayville
“Ostaću dok me ne uhapse”
To je mišljenje koje dele i drugi koji blokiraju most u protestu koji otežava prekogranični saobraćaj skoro nedelju dana. Neki su rekli da su odlučni da nastave sa blokadom, bez obzira da li ce se suočili sa zakonom ili ne. Oko 100 demonstranata ostalo je i u subotu ujutro.
Gradonačelnik Windsor-a Drew Dilkens izjavio je u petak za CBC News da je cilj da demonstranti dobrovoljno odu, “ali ako odbiju da odu, moraće se preduzeti koraci da se oni uklone”.
Talas protesta
John Wiebe, vozač kamiona iz Kitchener-a čiji je kamion u blizini raskrsnice na glavnoj protestnoj tački na mostu, rekao je u petak da ne zna šta će učiniti ako mu policija kaže da ode.
Ali on je rekao da veruje da bi sve potencijalne pravne posledice mogle biti vredne.
“Ako sva ova pravila budu ukinuta, svakako, neke od nas i strpajte u zatvor”, rekao je on. Protest je deo sve većeg broja demonstracija koje su počele u Otavi pre dve sedmice i od tada su se proširile na druge gradove. Demonstranti kažu da žele da vlada ukine pravilo za vakcinaciju i druge mere javnog zdravlja u vezi s pandemijom COVID-19.
Rick Armstrong je u petak rekao da neće imati problema da mu policija napise kaznu i da će to smatrati kao čast.
“S ponosom ću je okačiti na svoj zid. Moći ću to pokazati svojoj unuci i reći gde sam [bio] ovih dana, bio sam ovde – boreći se za vašu slobodu”, rekao je.
Pogođen auto sektor
Zabranu skupa je tražilo nekoliko auto grupa, uključujući udruženje proizvođača autodelova, koji kazu da protest koji blokira saobraćaj duž glavne trgovačke rute SAD-Kanada košta ovaj sektor desetine miliona dolara svakog dana.
Ali to je zabrinutost koja izgleda ne postoji kod mnogih onih koji učestvuju u blokadi ili podržavaju blokadu.
Jill Goodman, koja radi za proizvodnu kompaniju u Windsoru, rekla je u petak da je blokada bila jedini efikasan način da se privuče pažnja.
“Ne slušaju nas na drugi način”, rekla je.
Armstrong je rekao da je blokada jedino sredstvo koje imaju, napominjući da već dve godine gube novac i sredstva za život.
Wiebe je rekao da razume da blokada ima značajan finansijski uticaj na kompanije i da šteti i transportnoj kompaniji za koju radi.
Ali on ukazuje i na sva preduzeća koja su stradala od ovih pravila, koji bi, kada bi se ukinuli, imali ekonomska korist za sve, rekao je.
“Ponekad morate izgubiti novac da biste zaradili”, rekao je.
Prisustvo policije
Vozila na protestu se kreću, od velikih kamiona do pikapa, a mnogi su sa kanadskim zastavama uvijenim duž haube i sa natpisom “Konvoj slobode 2022.” na njima.
U petak su i policijska vozila parkirana na glavnim ulicama, nedaleko od demonstranata, od kojih su mnogi nosili kanadske zastave.
Demonstranti su međusobno ćaskali, a neki su doveli cele porodice na protest. Jedan je prodavao majice “Freedom Convoy”, a prihod je išao za ishranu demonstranata, navodi on. Muzika trešti i danju i noću, prekidana uzvicima “Sloboda” koji su postajali sve glasniji i sve češći od 19 sati, kada je objavljena odluka suda. Kamiondžije je bilo više od brojnih lokalnih stanovnika koji su došli da pruže svoju podršku.
Činilo se da svi uglavnom ignorišu letke koje je policija delila pod naslovom “Da li znate”, objašnjavajući ljudima o posledicama proglašenog vanrednog stanja u pokrajini.
U toj objavi se navodi, da je nezakonito blokirati kretanje robe, ljudi i usluga duž bitne infrastrukture i da nepoštovanje može dovesti do kazne od 100.000 dolara ili do godinu dana zatvora.
SERBIANNEWS/CANADA
Crvena zvezda – Čukarički 3:0 (VIDEO)
Nastavili su fudbaleri Crvene zvezda pobeđuju na prolećnim premijerama, pa je tako bilo i ovog februarskog predvečerja kada su izabranici Dejana Stankovića rezultatom 3:0 savladali ekipu Čukaričkog. Milan Pavkov je načeo protivnika, Ohi Omojuanfo je postigao prvenac na zvaničnim utakmicama, ali i nastavio golgeterski niz sa priprema, a konačan rezultat postavio je Aleksandar Dragović.
Crvena zvezda – Čukarički 3:0 (1:0)
Stadion: „Rajko Mitić“.
Gledalaca: 18.638.
Sudija: Nenad Minaković.
Strelci: Pavkov u 16, Ohi u 74. i Dragović u 79. minutu.
Žuti kartoni: Borjan, Rodić, Srnić, Falko (Crvena zvezda), Stevanović, Šapić, Mijailović (Čukarički).
Crveni karton: Drezgić (Čukarički).
Crvena zvezda: Borjan, Pićini, Dragović, Eraković, Rodić, Sanogo (od 83. Stanković), Kanga (od 63. Srnić), Ivanić (od 83. Falko), Katai (od 83. Motika), Ohi, Pavkov (od 22. Živković).
Rezerve: Gordić, Gajić, Đurić, Pankov, Radulović, Stanković, Srnić, Ben, Falko, Motika, Živković.
Čukarički: Petrović, Stevanović, Šapić, Drezgić, Roganović, Mijailović, Kovač (od 63. Kajević), Lukić (od 75. Lukić), Endiaj (od 63. Savić), Čolović (od 72. Tanasijević), Rakonjac (od 75. Rakonjac).
Rezerve: Mićović, Rogan, Tošić, Ergelaš, Aganspahić, Tanasijević, Kajević, Puškarić, Savić, Spasojević, Belić.
Posle skoro dvomesečne pauze od takmičarskih utakmica, istrčali su i više nego orni da se dokažu pred publikom na domaćem terenu, fudbaleri Crvene zvezde. Pripremni period bio je arhiviran i bili su svesni izabranici Dejana Stankovića da je vreme da se borba za šampionsku titulu nastavi. Novajlije iz zimskog prelaznog roka – Kristijano Pićini i Ohi Omojuanfo dobili su šansu od starta meča, dok se Nemanja Motika našao na klupi, kao i Andrej Đurić, Andrija Radulović i Nikola Stanković – trio koji je prekomdanovan iz Grafičara u prvi tim Crvene zvezde.
U uvodnih deset minuta nije mnogo toga viđeno, osim konstantnih ataka fudbalera našeg tima, gde je najopasnije delovao Katai, iako su se obrisi saradnje Kange i Ohija koja će tek da se konkretizuje – mogli videti već tada. Upravo je Kanga bio kreator prve konkretne prilike, a igrao se 15. minut. Spoljnim delom stopala poslao je loptu na levi bok gde je Rodić pretrčao Stevanovića i gađao „iz prve“, ali je Petrović izboksovao loptu. Bila je to samo uvertira u ono što je usledilo minut kasnije, a to je gol Milana Pavkova. Povukao je Ivanić loptu kroz čitavu sredinu terena, proigrao Rodića, a on centrirao u šesnaesterac gde gospodari naša „devetka“, koja rutinski rešava takve situacije.
Prinudno je morao Stanković da menja u 22. minutu kada je Pavkov posle sudara glavom sa Endiajom, ostao na travi, nakon čega mu je ukazana pomoć, ali ubojiti strelac nije mogao da nastavi meč, pa se na terenu našao Živković. Zatresla se i prečka gola našeg tima kada je Roganović gađao iz slobodnog udarca u 25. minutu. Do kraja poluvremena viđena je uglavnom žustra borba na sredini terena i mnogo seckanja igre, ali i dalje su fudbaleri našeg tima imali primat na terenu kada je reč o posedu i napadima. Udarac Kange u 45. minutu, kada je zahvatio volej sa dvadesetak metara, označio je i kraj prvog dela igre.
Već na startu drugog poluvremena, mogao je Ohi da upiše prvenac u zvaničnim mečevima i tako nastavi niz sa priprema iz Antalije. Nećkao se Šapić i izgubio loptu, a norveški napadač je uspeo tek toliko da je zakači da je pošalje ka Petroviću, ali ne i da ga savlada. Pokušao je i Živković u 54. minutu posle preciznog dodavanja Kange, ali je intervenisao Mijailović u poslednjem trenutku i sprečio brzonogog napadača da udvostruči prednost našeg tima.
Čukarički je ostao sa igračem manje za poslednjih dvadeset minuta meča, a Ivanićev udarac u 71. minutu najavio je još veću ofanzivu fudbalera našeg tima koji su nastojali da „reše“ utakmicu na vreme i udvostruče prednost. Tri minuta kasnije došlo je i to. Fantastično su kombinovali po levom boku Katai i Ivanić koji je sjajnom varkom nadmudrio Stevanovića, uputio oštar pas u šesnaesterac gde je Živković zakačio loptu, taman da ona stigne do Ohija Omojuanfoa koji je čekao na drugoj stativi i tako nastavio golgetersku seriju, te potvrdio da će biti veliko pojačanje za Crvenu zvezdu.
Igrao se 79. minut kada je Dragović još jednom pokazao da osim toga što gospodari defanzivom, može da u pojedinim situacijama reaguje i kao napadač. Uputio je Katai centaršut iz ugla, lopta je pala u peterac gde je stajao austrijski reprezentativac koji je lucidno zakačio, taman toliko da je pošalje u mrežu.
Da ovo veče nikada ne zaborave dva golobrada mladića, pobrinuo se Dejan Stanković kada je u poslednjih desetak minuta ukazao priliku dvojici osamnaestogodišnjaka da debituju za seniorski tim Crvene zvezde. Na terenu su se našli Nikola Stanković i Nemanja Motika koje je publika na Marakani gromoglasnim aplauzom pozdravila i pružila im podršku za sve ono što ih čeka u narednom periodu.
Crno-beli sigurni protiv Radničkog u Nišu
Fudbaleri Partizana savladali su Radnički u Nišu sa 2:0 u meču 22. kola Linglong Superlige Srbije.
Prava prvenstvena utakmica, tvrda sa puna trčanja. Partizan je dominirao tokom celog meča stvarao šanse iskoristio dve i zasluženo odneo pobedu. Domaćin je uspeo da namuči crno-bele, ali nije ozbiljnije zapretio i ugrozio siguran trijumf protivnika.
Partizan je od samog početka preuzeo inicijativu. Napadali su crno-beli stvarali šanse. Prvu pravu priliku propustio je Urošević kada je sa oko pet metara glavom poslao loptu preko gola.
Partizan je od samog početka preuzeo inicijativu. Napadali su crno-beli stvarali šanse. Prvu pravu priliku propustio je Urošević kada je sa oko pet metara glavom poslao loptu preko gola.Radnički je uglavnom čekao svoju šansu iz kontranapada, stvorio je nekoliko poluprilika, ali nije uspeo da ozbiljnije ugrozi gol gostiju.
U 20. minutu povredio se golman Partizana Popović. Posle jedne intervencije u svom petercu dobio je udarac u glavu. Desetak sekundi je bio bez svesti. Posle ukazane pomoći prevezen je u bolnicu, gde je konstatovano da je imao blaži potres mozga, da je svestvan i da se dobro oseća.
Doktor Partizana Siniša Petković je potvrdio da je Popović dobro, ali da je zadržan u bolnici na daljim analizama i snimanju. Njega je na golu zamenio Stevanović.
Partizan je do prednosti došao u finišu prvog dela susreta, tačnije u 44. minutu. Mening je ušao u kazneni prostor sa desne strane, nabacio je loptu u peterac. Najviši u skoku bio je Rikardo i glavom postigao gol.
Zbog ukazivanja pomoći golmanu Popoviću prvi deo meča je produžen za sedam minuta, ali nije bilo promene rezultata.
Nastavak je doneo nešto agresivniji Radnički. Domaćin se češće odlučivao da prelazi na polovini crno-belih. Stvoreno je nekoliko prilika pred oba gola, ali golmani su izlazili kao pobednici.
Kako je vreme odmicalo Partizan je bio sve oprezniji, i umirio je tempo igre. Stvoreni je još nekoliko poluprilika pre svega pred golom Radničkog, ali nije bilo promene rezultata.
Crno-beli su pobedu overili u 84. minutu. Nakon kornera koji je izveo Jojić sa desne strane, Rikardo pogađa prečku, lopta se odbija do Uroševića koji je šalje u mrežu.
Mitrović izjednačio rekord Čempionšipa, Fulam bolji od Hal Sitija
Aleksandar Mitrović postigao je jedini gol u pobedu Fulama protiv Hala. Ovaj gol, 31. u sezoni za napadača Srbije, predstavlja rekord po broju golova u jednoj sezoni drugog po rangu engleskog takmičenja.
Mitrović je postigao gol u 56. minutu.
