MENISNC
Pretraga
16.8 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 954

Macklem kaže da Banka Kanade treba da podigne stopu kako bi se pokrila inflaciona očekivanja

Od
miki
-
1

Glavni kanadski bankar kaže da je ovo povećanje, prvo od nekoliko sledećih povećanja kamatnih stopa od strane Banke Kanade, i usmereno je na sprečavanje problematičnog ekonomskog scenarija, koji bi mogao biti skuplji za domaćinstva zbog dvostrukog udara, visoke inflacije i kamatnih stopa.

Obraćajući se novinarima u četvrtak, guverner Tiff Macklem osvrnuo se na ekonomsku situaciju 1970-ih.

Rekao je da su se tokom tog vremena potrošači osećali kao da su opljačkani, jer su cene rasle, a plate nisu pratile, a usledili su i sukobi među radnicima. Ekonomija ne funkcioniše dobro kada ljudi veruju da će inflacija ostati visoka na duži period, rekao je Macklem.

Kako bi izbegla ponavljanje tog scenarija, banka mora delovati ka snižavanju inflacije, kroz mere poput povećanja stope od srede za četvrtinu poena, što pokazuje da se zabrinutost Kanađana shvata ozbiljno.
Inflacija je trenutno na najvišem nivou u poslednje tri decenije i trebalo bi da raste dalje zbog tekućih problema u lancu snabdevanja i rastućih globalnih cena nafte zbog kojih je transport robe i hrane još skuplji.

Kako pandemija popušta, tako bi trebao i uticaj na lance snabdevanja, rekao je Macklem.
“Pod uslovom da zadržimo inflaciona očekivanja dobra, kako te stvari budu funkcionisale, inflacija bi trebalo da se smanji”, rekao je on tokom popodnevne konferencije za novinare nakon njegovih izjava.
„Ali ako dopustimo da inflaciona očekivanja postanu nepovezana, onda kada se ta ograničenja ponude pomire, inflacija se neće vratiti i biće mnogo skuplje da je ponovo spustimo.“

Smanjena stopa u martu 2020
Banka Kanade podigla je svoju ciljnu stopu u sredu na 0,5 posto, povećavši je sa vanrednog minimuma za jednu četvrtinu procentnog poena.
Taj potez od srede označio je prvo povećanje otkako je Banka Kanade dramatično smanjila stopu koja je postavila trend na 0,25 % u martu 2020. kao oslonac protiv ekonomskih posledica na početku pandemije COVID-19.
Ono što je usledilo je ekonomski oporavak. Macklem kaže da nakon solidnog kraja 2021. godine, kada je ekonomija rasla po godišnjoj stopi od 6,7 %, centralna banka sada vidi da će rast u prvom kvartalu 2022. biti jači nego što je ranije predviđano.
Banka je revidirala svoje izglede za inflaciju, koja je na vrhuncu u poslednje tri decenije, a takođe je viša nego što je banka očekivala pre šest meseci.
Tokom govora pred CFA Society Toronto, Macklem je rekao da su više cene nafte doprinele inflaciji, povećanjem troškova transporta, što zauzvrat podiže cene robe široke potrošnje, uključujući i hranu. Cene prehrambenih proizvoda u januaru su porasle za 6,5 ​​% u odnosu na prethodnu godinu.

Zabrinutost da bi inflacija mogla da se pogorša
Došlo je i do globalnog pomaka tokom pandemije sa usluga na robu, do koje je bilo teže doći kroz zapetljane lance nabavke koji su podigli svakodnevne cene šireg izbora svakodnevnih dobara.
Macklem je rekao da ovo povećanje pritiska na cene predstavlja veliku zabrinutost i otežava Kanađanima da izbegnu inflaciju, bez obzira na to koliko su oprezni kao kupci.
Iako banka ne može kontrolisati globalne inflatorne pritiske uzrokovane lancima nabavke kao npr. invazijom Rusije na Ukrajinu, Macklem je rekao da bi povećani trošak zaduživanja, koji je pod njenom kontrolom, trebao usporiti rast potrošnje.

To će zauzvrat obuzdati potražnju, sprečavajući je da bude znatno ispred ponude i dodatno podstaći već visoku stopu inflacije.

“Za domaćinstva i kompanije koje već osećaju inflaciju, veća cena zaduživanja može biti dvostruko bolna”, rekao je Macklem u svom govoru. Ali strožija monetarna politika je neophodna, da bi se snizili neki delovi inflacije koji su vođeni domaćom potražnjom.
Macklem je rekao da će referentna stopa banke morati dalje rasti, uključujući potencijal za povećanje od pola procenta ako viši donosioci odluka smatraju da treba da se kreću brže ili snažnije.

On je takođe rekao da će centralna banka na kraju prestati da kupuje federalne obveznice kao deo onoga što je poznato kao “kvantitativno zaoštravanje” koje će imati efekat dodatnog pritiska na povećanje kamatnih stopa.

SERBIANNEWS/CANADA

Partizan se umalo samouništio, ali se vratio na prvo mesto

Od
miki
-
0

Fudbaleri Partizana trijumfovali su protiv Mladosti iz Lučana rezultatom 2:1 (1:0) u poslednjoj utakmici 25. kola Linglong Superlige Srbije.

“Parni valjak” se tako vratio na prvo mesto na tabeli, ponovo ispred Crvene zvezde, koja je ranije tokom dana lako savladala Voždovac. Razlika između “večitih” rivala ponovo iznosi dva boda i šampionska trka nastaviće se već tokom predstojećeg vikenda.

Mladost je u 89. minutu imala zicer za 2:2, ali Nemanja Obradović nije iskoristio čist poklon od imenjaka Miletića i Partizan je pukom srećom preživeo.Crno-beli su bili psihički poljuljani i prilično stegnuti zbog poraza u 166. “večitom” derbiju pre četiri dana.

Videlo se to na startu, jer nije bilo niti energije, niti opasnosti od strane izabranika Aleksandra Stanojevića.

Zapravo, Mladost je bila ta koja je prva zapretila i nije se libila da “otvorenog garda” krena ka golu Aleksandra Popovića.

Međutim, pravih šansi nije bilo, uz sporadične i manje opasne pokušaje na obe strane, sve do 42. minuta kada smo videli vodeći pogodak.

Kapiten domaćih Lazar Marković je poslao sjajan centaršut sa desne strane, pravo na glavu Rikarda Gomeša između dva štopera gostiju.

Usledio je prelep trzaj glavom i lopta se od desne stative zakoprcala u maloj mreži leve strane gola Mladosti.

Partizan je tek tada krenuo opuštenije i više da pritiska Lučance što je usled niza napada na startu drugog dela rezultovalo drugim pogotkom na meču.

Miloš Jojić je u 54. minutu pobegao odbrani rivala i sa desne strane poslao prizeman pas na levu ka Nikoli Terziću. Nakon njegovog odigravanja lopta se odbila pravo nazad na nogu Jojića koji nije imao težak zadatak da je ubaci u praznu mrežu.

Mladost je, delovalo je, tada potpuno posustala i više nije bilo ni pokušaja da se ugrozi Popović.

Crno-beli su kontrolisali duel, ali i dalje bivali ofanzivni i koristili priliku da zaprete iz svake pozicije. Istina u znatno mirnijem ritmu utakmice.

I onda, sve je moglo da se promeni za samo stotinak sekundi!

U 88. minutu je dete Partizana Milan Bojović postigao gol za 2:1 i nadu gostiju koja je kao kvasac narasla nekoliko sekundi kasnije.

Tek što su krenuli sa centra, Nemanja Miletić je dva puta pogrešio i poklonio čist zicer Nemanji Obradoviću, a on kao da se iznenadio time što se desilo je loptu lansirao visoko preko gola.

Partizan je pukom srećom sačuvao prvo mesto posle 25. kola, a već u narednom u nedelju od 14.00 će morati da to isto učini na teškom gostovanju Spartaku u Subotici.

 

Zvezda nadoknadila -16 – pala je Baskonija!

Od
miki
-
0

Košarkaši Crvene zvezde savladali su Baskoniju 86:83, u meču 28. kola Evrolige.

Crveno-beli su nadoknadili -16 sa starta druge četvrtine i slavili protiv španske ekipe, koja ih je deklasirala u prvom delu sezone.

Tako se Crvena zvezda revanširala Baskoniji za ubedljiv poraz, kada je na klupi španskog tima debitovao Neven Spahija.

Posle pobede nad Fenerbahčeom, upisana je još jedna važna pobeda i Zvezda je sada blizu mesta koje vodi u Top 8, posle isključenja ruskih ekipa.

Do pobede su ih predvodili Mitrović sa 18, Volters sa 17, Holins sa 12 i Kalinić sa 11 poena.

U timu Baskonije istakli su se Fontekio sa 19, Boldvin sa 18, Grejndžer sa 15 i Kostelo sa 14 poena.

Crveno-beli su odigrali katastrofalnu prvu četvrtinu, u kojoj su promašivali zicere, promašili su prvih šest šuteva na utakmici i sve je to iskoristila Baskonija, koja je utakmicu otvorila serijom 8:0.

To je bilo neuobičajeno, pošto obično Zvezda odlično otvara utakmice i pravi razliku na startu, ali ovoga puta nije bilo tako.

Simone Fontekio je ubacio 11 poena u prvoj četvrtini i nemoćna Zvezda je bila u zaostataku, pošto je bilo 13:26 nakon prvih 10 minuta.

Trojkom Grejndžera Baskonija dolazi na +16 i upalio se crveni alarm u redovima Crvene zvezde.

Radonjić je obavio ključne izmene i pronašao pravu petorku, a napadački su Zvezdu digli Dobrić i Davidovac, dok su u odbrani svi bili odlični.

Domaćin je napravio seriju 12:0 i neverovatnom energijom se u potpunosti rezultatski vratio.

Gde su stali Dobrić i Davidovac, tu je nastavio sjajni Luka Mitrović, koji je u drugoj četvrtini postigao 12 poena.

Pogađao je iz reketa, iz okreta, iz horoga, uz faul… i najvažnije, pogodio je u poslednjim sekundama prvog poluvremena i doneo izjednačenje, sa kojim se otišlo na veliki odmor.

Crvena zvezda je nastavila u istom ritmu i na startu treće četvrtine.

Luka Mitrović je nastavio da igra odlično, ređali su se poeni Zvezde i odlična odbrana, pa Baskonija nije poentirala skoro četiri minuta.

Napravila je Zvezda seriju 9:0 i došla do +9, ali je onda stala.

Brzo je uvela Baskoniju u bonus i išla na liniju penala, međutim, promašivali su Vajt i Kalinić i malo po malo se prednost topila.

Na kraju, posle nesportske Ivanovića nad Grejndžerom i neverovatnom trojkom istog igrača od tablu, Baskonija je povela i pred poslednjih 10 minuta imala poen prednosti, uprkos tome što je njihov najbolji igrač Boldvin zaustavljen u potpunosti od strane Holinsa.

Holins se probudio napadački i pogodio na ulazu za prve poene na meču, a zatim i trojku i doneo Zvezdi +4 posle tri minuta igre u četvrtoj četvrtini.

Preko Voltersa i posle trojke Kalinića, Zvezda ponovo odlazi na najvećih +9 i delovalo je da ima sve pod kontrolom.

Ipak, počele su da pljušte trojke sa svih strana i Boldvin i Fontekio trojkama, a zatim i Piters poenima pod košem, vraćaju Baskoniju na -3 na tri minuta do kraja.

Velika borba vodila se u završnici, Baskonija se nije predavala i vratila se iz zaostatka, ali je Zvezda ponovo napravila seriju.

Preko Voltersa i Kalinića dolazi do +10 na minut do kraja. Delovalo je da je to kraj, ali je Kostelo vezao šest poena i vratio Baskoniju na -4.

Posle drame, Zvezda je na kraju ostvarila pobedu krađom Dobrića i zakucavanjem Holinsa.

Đukanović dao Abazoviću mandat za formiranje Vlade

Od
miki
-
0

PODGORICA – Crnogorski predsednik Milo Đukanović predložio je danas predsednika Građanskog pokreta URA (GP URA) i aktulenog potpredsednika Vlade Dritana Abazovića za mandatara za sastav nove Vlade Crne Gore.

„Predstavnici GP URA i njihovi politički partneri nedvosmisleno su me uverili da imaju parlamentarnu većinu za izbor 43. Vlade Crne Gore u Skupštini Crne Gore. Stoga sam doneo odluku da mandat za formiranje Vlade poverim gospodinu Abazoviću, predsedniku GP URA”, naveo je Đukanović u obrazloženju, a preneo njegov kabinet.

Đukanović je iskazao očekivanje da će Skupština Crne Gore u kratkom roku održati sednicu i izjasniti se o programu i sastavu nove Vlade.

Predsednik Crne Gore je ocenio da je u „najboljem interesu Crne Gore da što pre dobije Vladu u punom kapacitetu, posebno zbog dodatnih bezbednosno-političkih izazova generisanih ratom u Ukrajini i njegovom refleksijom na stabilnost našeg regiona”, prenosi Beta.

Đukanović je odluku da imenuje Abazovića za mandatara doneo nakon konsultacija sa parlamentarnim partijama u kojima nisu učestvovali Demokratski front (DF), Demokrate Alekse Bečića i manje stranke dosadašnje parlamentarne većine, protivnici formiranja nove vlade.

Konsultacijama su se odazvale partije koje su početkom februara u Skupštini Crne Gore izglasale nepoverenje Vladi premijera Zdravka Krivokapića.

Abazović je ponudio koncept manjinske vlade, kao model prevazilaženja političke krize u Crnoj Gori, čiju bi okosnicu činio njegov savez sa manjinskim partijama.

Đoković igra na Rolan Garosu, Francuska ukida obaveznu vakcinu

Od
miki
-
0

Branilac trofeja Novak Đoković moći će da igra na ovogodišnjem Rolan Garosu, nakon što je Vlada Francuske objavila da ukida vakcinalne pasoše od 14. marta, prenose lokalni mediji.

To znači da srpski teniser, koji nije vakcinisan, sem na Rolan Garosu, može da nastupi i na Mastersu u Monte Karlu, javlja Tanjug.

Od ranije je poznato da vakcina neće biti uslov za Vimbldon, a kako sada stoje stvari, Đoković neće moći na predstojeća dva Mastersa u Sjedinjenim Američkim Državama – u Indijan Velsu i Majamiju.

Zeleno svetlo za IPARD 3 program u Srbiji

Od
miki
-
0

Odbor IPA u Briselu dao je saglasnost za sprovođenje IPARD 3 programa u Srbiji, koji je namenjen poljoprivredi i ruralnom razvoju, saznaje nezvanično „Politika”.

Srbiji će u narednom budžetskom periodu biti na raspolaganju 384 miliona evra, što je za 150 miliona više nego u prethodnom fondu IPARD 2. Za bespovratni novac poljoprivrednici će moći da konkurišu u okviru nekoliko mera – za nabavku opreme, mehanizacije, ulaganje u preradu i seosku infrastrukturu. Kako saznajemo, za dve nedelje bi odobrenje za korišćenje ovog novca formalno trebalo da da i Evropska komisija.

Boravak kanadskih trupa u istočnoj Evropi je otkrio slabe tačke u vojsci

Od
Dara Milovanović
-
0

Godinama su ljudi iz odbrambene zajednice upozoravali da će sledeći veliki rat biti događaj ” brani se sa onim šta imaš ” gde će se svaka nacija pojaviti i boriti se sa onim što ima.

Razlika između pobede i poraza zavisila bi od toga koliko brzo i efikasno neka zemlja može mobilizovati i manevrisati svojim snagama.
Takav mentalitet je prožimao hladni rat. Ona je decenijama delila Evropu na dva teško naoružana tabora i bacila dugu senku nuklearnog terora na tri generacije.
Tenkovi, bodljikava žica i topovi su nestali od ranih 1990-ih. Nedavna aktivacija  3.400 vojnika, mornara i avio posade za dužnost u NATO snagama odgovora (NRF) donela je sa sobom jeziv odjek tih davnih vremena.
Takođe je razotkrila neke od velikih nedostataka sa kojima se kanadska vojska suočava u ljudstvu i opremi.
Kanadska vojska, na primer, nema namensku protivvazdušnu odbranu koja bi zaštitila vojnike na zemlji od jurišnih helikoptera i lovačkih bombardera. Kako je bivši komandant vojske, a sada načelnik štaba odbrane general Wayne Eyre rekao za CBC News pre dve godine, Kanada se oslanja na svoje saveznike za tu vrstu zaštite.

Prema nekoliko analitičara odbrane, kanadski CF-18 stari četiri decenije bili bi ranjivi na ruski savremeni sistem protivvazdušne odbrane S-400 Trijumf.
Kraljevska kanadska ratna mornarica, sa svojim novomodernizovanim fregatama, ima problema kada je u pitanju formiranje operativnih snaga jer nema namenski brod , koji može ući u borbenu zonu (iznajmljeni brod za dostavu MV Asterix je u tome sprečen ugovorom).
Trenutni vojni predstavnik Kanade u NATO-u, viceadmiral Scott Bishop, fokusirao se na pozitivno dok je svedočio pred komitetom Parlamenta u sredu. On je upitan o upotrebljivosti flote borbenih aviona i napomenuo je da je zemlja pozvana da izvrši niz NATO misija.
“Dobijamo velike zasluge od naših saveznika za posao koji naši muškarci i žene rade u tim misijama”, rekao je Bishop. “Rekao bih da ne vidimo nikakav uticaj u smislu naše sposobnosti da isporučimo NATO-u ono što smo obavezali.”

Na nedavno pitanje o mogućoj potrebi na hiljade dodatnih vojnih pripadnika Evropi, ministarka odbrane Anita Anand rekla je da Kanada ima kapacitet da ispuni svoje obaveze iz saveza, čak i sa svojim relativno malim snagama od otprilike 65.000 redovnih pripadnika i 30.000 rezervista.
Ali postoji razlika između vojnog kapaciteta i održivosti.

Uticaj pandemije na vojnu spremnost
U 2019-20, pre nego što je pandemija udarila, Ministarstvo nacionalne odbrane (DND) procenilo je da bi 80,3 % vojske moglo ispuniti svoje operativne obaveze kada budu pozvane, prema dokumentima federalnog budžeta koji su dostavljeni prošlog proleća. Cilj od 100 % spremnosti trebao je biti postignut do 2025. godine.
Ali COVID-19 je napravio pustoš sa vežbama i kursevima koji su trebali održavati da vojnike, mornare i vazdušne posade učini spremnim i oštrim.
Kako je tačno pandemija uticala na vojnu operativnu spremnost nije jasno, jer ministarstvo kaže da nema dostupnih ažuriranih podataka. Osoblje je možda uopšteno spremno za odlazak, ali postoji zabrinutost u vezi sa stanjem kanadske vojne opreme.
“Postoji rizik da DND/CAF može imati poteškoća da održi svoje materijalne sposobnosti na pravom nivou za podršku operacijama”, upozoravaju planovi Ministarstva odbrane.
Budžetski dokumenti pokazuju da je 2019-2020. 98% mornaričkih brodova i opreme bilo ispravno i spremno za raspoređivanje prema potrebi.

Vojska, vazduhoplovstvo beleži pad u pripravnosti
Vojska i vazduhoplovstvo su druga priča. Samo 65,4 % vojne opreme i vozila smatralo se ispravnim – što je strmoglav pad u odnosu na prethodnu budžetsku godinu. Avio snage bi mogle prikupiti samo 60,8 % svoje flote za aktivnu službu u vremenskom okviru 2019-20.
Kanadske trupe u Avganistanu koristile su frazu koju su Amerikanci ispisali da opišu pristup vlasti Otave ratu: “Vojska je u ratu, kao što je i nacija je u tržnom centru.”
To je taj mirnodopski mentalitet za koji jedan bivši vrhovni komandant vojske kaže da Kanada treba da ostavi po strani jer se suočava sa trenutnom krizom.
Penzionisani general-potpukovnik i bivši liberalski poslanik Andrew Leslie rekao je da su prethodne liberalne i konzervativne vlade u nekim slučajevima dejstvovali brzo da opreme vojsku za Avganistan – ali su se napori brzo zaustavljali.
Bilo je potrebno puno bivšem ministru liberalske vlade Johnu Manleyemu, da zahtva da vojska dobije svu potrebnu opremu – uključujući helikoptere i iznajmljene dronove – za borbu protiv Talibana.
Leslie je rekao da su današnje okolnosti mnogo strašnije.
“Ovo je drugačije”, rekao je. “Ovo ima potencijal da bude treći svetski rat ako pogrešno shvatimo, ako ne dopustimo odvraćanju da radi svoj posao.
“A da bismo odvraćanje učinili efikasnim, moramo da radimo svoj posao, a to je da se prema njemu odnosimo sa hitnošću i ozbiljnošću koju zaslužuje.”
Ako zapadne demokratije poput Kanade „pogrešno shvate, rukovodstvo koje vodi napad na Ukrajinu, možda pomisle da mogu nastaviti dalje“, rekao je Lesli, misleći na ruskog predsednika Vladimira Putina.

Pošaljite trupe odmah, kaže Leslie
Postoji kanadska borbena grupa od 500 vojnika u Letoniji, a Kanada je obavezna da pošalje artiljerijsku bateriju od 120 vojnika, zajedno sa još jednom fregatom za  flotu alijanse i avion za pomorsko osmatranje.
Anand je rekla da Kanada čeka poziv NATO-a da isporuči dodatnih 3.400 vojnika, mornara i članova posade. Ali Leslie je rekao da veruje da bi trebali otići sada, nakon jednostranog pojačavanja garnizona u istočnoj Europi od strane SAD-a i Ujedinjenog Kraljevstva.
“Potreban nam je maksimalni broj vojnika koji godinama obećavamo NATO-u,” rekao je on. „Zato isporučimo ih što je pre moguće.
“A pod što je pre moguće, ne mislim na 30, 60, 90 dana. Mislim u roku od jedne dve sedmice.”
Oprema bi mogla pratiti te trupe u inostranstvu, dodao je.
Ambasador Kanade pri NATO-u David Angell, svedočeći u sredu pred komitetom za odbranu, rekao je da alijansa još nije videla nikakve znake da je Rusija spremna da napadne ciljeve van Ukrajine.

NATO kaže da je spreman i da je aktivirao pet odbrambenih planova za odgovor u slučaju eskalacije situacije.
Budući da je kanadska vojska mala, rekao je Leslie, trebala bi promeniti neke od svojih redovnih rutina kako bi odgovorila na izazov u istočnoj Evropi.
Decenijama je kanadska vojska rotirala svoje bataljone kroz ratne zone i dužnosti očuvanja mira u rasporedima od šest do devet meseci. Sa tako relativno velikim snagama koje idu u istočnu Evropu, rekao je Leslie, vojska bi trebala prepoznati da treba da zadrži trupe na pozornici, kao što je to činila tokom Drugog svetskog rata.
“Kasnije se brinite o rotacijama”, rekao je Leslie. „Ako će biti tamo godinama, dobro. Ako su trupe potrebne šest meseci ili godinu dana, mogu otići i ostati.

“Ovo je hitan slučaj.”

SERBIANNEWS/CANADA

Uticaj rata u Ukrajini počinje da se pokazuje u Kanadi

Od
Dara Milovanović
-
2

Naravno da to nije ništa slično ceni koju plaćaju Ukrajinci, niti ceni koju će platiti Rusi, ali i u Kanadi se počinju osećati efekti rata, između ove dve zemlje na drugom kraju sveta .
Od benzina do namirnica i svega između, globalni haos koji doživljavamo se oseća i ovde kod kuće.

Benzin je u sredu skočio za dva centa po litri, a prema rečima analitičara cena benzina Dana McTeaguea, očekuje se da će u četvrtak skočiti još sedam centi na više od 1,67 dolara po litri u Ontariju.

U Montrealu su već dostigli tu cenu; u Metro Vancouveru su znatno iznad toga, sa cenama koje idu oko $ 1,87 dolara po litru, a Viktroji BC, je blizu $ 2 po litru.

Dok je prošle godine prosečna cena za litar benzina bila oko 1,24 dolara, ove godine se očekuje da će biti preko 1,70 dolara ukoliko se stvari ne promene.

Iako je to teška tableta za gutanje za ljude koji idu na posao ili bilo koga za život koji vozi svoj automobil, nije ništa u poređenju sa povećanjem cene dizela koji će do petka skočiti za 26 centi po litri minimum.
Analitičar cena benzina Dan McTeague rekao je da bi to moglo dovesti do dramatičnog povećanja cena hrane u narednim mesecima ako se ove cene zadrže.

“Dizel se koristi za đubrivo, koristi se za transport proizvoda. Verovatno će povećati cene hrane za 30% -35% godišnje”, rekao je McTeague.

Očekuje se da će i cene đubriva porasti kao posledica rata. Dok je Kanada najveći proizvođač potašea, jednog od glavnih sastojaka đubriva, Rusija je drugi proizvoćač po veličini, a slede je Belorusija, a zatim Kina.
Setva u proleće uskoro će postati skuplja za poljoprivrednike širom sveta, uključujući i ovde kod kuće. Ukrajina i Rusija su takođe veliki poljoprivredni proizvođači na mnogim frontovima, uključujući osnovne namirnice poput pšenice i kukuruza.
Obe zemlje zajedno čine 25% globalnog izvoza pšenice”, rekao je u sredu stručnjak za prehrambenu politiku Sylvain Charlebois. Profesor hrane sa Univerziteta Dalhousie dodao je da sukob doprinosi neizvesnosti i povećanju cena.

„Ječam i raž se takođe intenzivno proizvode u regionu. Svi ovi proizvodi zajedno mogli bi ugroziti pristup mnogim poljoprivredno-prehrambenim kompanijama ključnim sastojcima”, rekao je Charlebois.

Već smo se bavili problemom inflacije; ovaj sukob će samo pogoršati stvari. Naše najosnovnije potrepštine, hrana i gorivo, beleže dramatično povećanje cena koje će biti samo još gore.

U najnovijem izveštaju statističkog zavoda Kanade ukupna stopa inflacije iznosi 5,1%, što je najviša stopa od septembra 1991. godine, ali je cena za nekoliko osnovnih namirnica bila mnogo veća. Govedina je poskupela za 13,0%, piletina za 9%, riba za 7,9%, margarin za 16,5%, dok su začini, začini i sirće poskupeli za 12,1%.
Sve će to rasti, baš kao i cena goriva.

Kao što rekoh, ovo nije ništa u poređenju sa cenom koju plaćaju građani Ukrajine. Ne može se ni porediti sa finansijskim bolom koji će obični Rusi osetiti kad sankcije zagrizu njihovu ekonomiju.

Ništa od toga ne negira činjenicu da je ono što ćemo ovde doživeti vrlo stvarno i da će mnogim porodicama biti teško.

SERBIANNEWS/CANADA

Prema anketi, većina Kanađana smatra da će rat u Ukrajini eskalirati do svetskog sukoba

Od
Dara Milovanović
-
0

Nova anketa pokazuje da skoro dve trećine Kanađana veruje, da ruska invazija na Ukrajinu ima potencijal da se razvije u svetski rat.

Nešto više od polovine ispitanih podržalo je ideju da Kanada pruži vojnu podršku Ukrajini protiv Rusije kao deo zajedničkih snaga NATO pakta.

Online anketu od 1.519 Kanađana i 1.004 Amerikanca proveo je Leger od 25. do 27. februara, neposredno nakon početka napada Moskve.
Anketi se ne može dodeliti margina greške jer se ankete na internetu ne smatraju  slučajnim uzorcima.

Možda nije iznenađujuće da je 89 posto ispitanih Kanađana reklo da su donekle ili veoma zabrinuti zbog invazije Rusije na Ukrajinu.
Na pitanje koju stranu podržavaju u sukobu, 83 % Kanađana je reklo Ukrajinu, u poređenju sa 71 %  Amerikanaca koji su podržali metu napada Moskve.
Gotovo tri četvrtine Kanađana reklo je da je ruski predednik Vladimir Putin lagao kada je pokušao opravdati invaziju rekavši: „Odlučio sam sprovesti specijalnu vojnu operaciju… kako bih zaštitio ljude koji su bili izloženi maltretiranju i genocidu… poslednjih osam godine.”
Nešto više od dvije trećine anketiranih Amerikanaca reklo je da je Putinova izjava laž.
Šezdeset i šest posto ispitanih Kanađana reklo je da smatraju da bi ruska invazija mogla eskalirati u globalni sukob, što je brojka koja je iznenadila izvršnog potpredsednika Legera Christiana Bourquea.

Brojka ukazuje da ljudi rat vide drugačije od nečijeg sukoba na dalekom mestu, rekao je.
“Pretpostavljam da ova vrsta zabrinutosti verovatno raste u populaciji.”

Što se tiče prvih koraka za rešavanje sukoba, 45 posto ispitanih Kanađana zagovaralo je jače ekonomske sankcije Rusiji, što je primarni smer delovanja Kanade i njenih saveznika do danas.
Nešto više od jedne petine podržalo je ideju o pokretanju pregovora radi pronalaženja mirnog kompromisa, dok je 14 % podržalo vojnu akciju za pomoć odbrani Ukrajine. Samo dva posto je zagovaralo vojnu akciju protiv Rusije.

Dvanaest posto anketiranih Kanađana je reklo da podržava čekanje i da se vidi šta će se dogoditi, dok je sedam posto podržalo da se ništa ne radi.

Moguću akciju kanadske vojske podržalo je devet posto Kanađana, dok je 52 posto podržalo ideju da Kanada bude deo zajedničkih snaga NATO-a.

Trinaest posto je reklo da bi Kanada trebala slati samo vojne potrepštine i novac, a 11 posto smatra da ne treba pružati vojnu podršku.

SERBIANNEWS/CANADA

Dijabetes prouzrokovan kovidom mogao bi da bude privremen

Od
miki
-
0

Prema novim podacima, dijabetes koji razviju pacijenti sa teškim oblikom bolesti kovid-19 tokom hospitalizacije mogao bi da bude samo privremen, a nivo šećera u njihovoj krvi mogla bi da se po ozdravljenju vrati u normalu.

Naučnici su sproveli istraživanje na 594 pacijenta koji su pokazivali znakove dijabetesa nakon što su hospitalizovani zbog kovida, od čega 78 ispitanika ranije nije imalo dijagnozu dijabetesa.

Kod mnogih pacijenata kojima je dijabetes dijagnostkovan tokom hospitalizacije uočeni su blaži problemi sa nivoom šećera u krvi, ali teži oblik kovida, u poređenju s pacijentima koji su ranije bolovali od dijabetesa.

Naučnici su u časopisu “Journal of Diabetes and Its Complications” objavili da se u 40 odsto pacijenata kojima je dijabetes dijagnostikovan tokom hospitalizacije, godinu dana kasnije nivo šećera u krvi spustila ispod granice za dijagnozu.

“Ovi rezultati ukazuju na to da bi novodijagnostikovani dijabetes mogao da bude prolazno stanje povezano sa akutnim stresom prouzrokovanim zarazom koronavirusom”, izjavila je dr Sara Kromer iz opšte bolnice Masačusets u Bostonu.

“Rezultati našeg istraživanja ukazuju na to da pojava manjka insulina, ako do nje uopće dođe, nije trajna”, rekla je dr Kromer.

“Ovim su pacijentima inzulin i drugi lijekovi potrebni samo kraće vreme, zbog čega je iznimno važno da lekari pomno prate tok bolesti kako bi ustanovili da li će im se stanje poboljšati i u kom trenutku.”

1...953954955...1.532Stranica 954 od ukupno 1.532

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković