Evro dizel na pumpama košta 179, a u veleprodaji 188 dinara, dok je benzin BMB 95 oktana za četiri dinara jefitniji na pumpi nego pri nabavci

Najava Zorane Mihajlović, ministarke energetike, da će se uskoro menjati Uredba o ograničenju cene goriva koju je vlada donela pre mesec dana i oročila do 13. marta zaintereosvala je pre svega  vlasnike malih pumpi koji poslednjih dana teško mogu da rade, jer je veleprodajna, odnosno nabavna cena veća od one po kojoj se gorivo prodaje na pumpama. I oni nemaju računicu da tako rade jer direktno sebi prave minus.

Mihajlovićeva je objasnila da će vlada pokušati da napravi bolji balans između maloprodajne i veleprodajne cene, jer je to osnovni razlog zbog kojeg ne nekim manjim pumpama ne prodaju naftne derivata. Ima ih dovoljno ali je problem u ceni.

Inače, vlada je na sednici 10. februara propisala da maksimalna maloprodajna cena evro dizela bude 179 dinara, a evro premijuma BMB 95 oktana 171 dinar. Razlog za donošenje uredbe je bio ograničenje cene naftnih derivata na pumapam budući da je cena barela nafte zbog dešavanja na relaciji Ukrajina-Rusija vrtoglavo otišla gore. Osim toga na ovaj način je hteo da se spreči veći poremećaj i očuva životni standar stanovništva jer cena barela direktno utiče na povećanje cena svih drugih roba i usluga.

Postojeća uredba mora da se menja tako što će se propisati maksimalna veleprodajna i maloprodajna cena derivat ili da se država odrekne dela akcize
Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da vlada pod hitno mora da menja uredbu jer će sve male pumpe prestati da rade iako goriva ima dovoljno.

-Već sada se gorivo prodaje mahom na velikim pumpama, a razlog je što je cena benzina u maloprodaji ograničena na 171 dinar, a nabavna cena mu je 175 dinara, dakle četiri dinara skuplje. Kada je reč o evro dizelu situacioja je još teža, pa je veleprodajna cena veća od maloprodajne za 9 dinara i nabavna je 188 dinara. Dakle, kome se isplati da po ovoj ceni kupuje i prodaje i sebi direktno pravi gubitak, pita on.

Kada je, ističe, vlada donela uredbu u prvih 15 dana je to sve imalo smisla, jer je postojala marža od pet dinara, ali sada to više nema smisla. Neophodno je vlada propiše maksimalnu veleprodajnu cenu ili maloprodajnu cenu, ali tako da postoji  neka zarada trgovaca. Mogu da slede i primer Hrvatske koja je ograničila maržu na 4-5 dinara i da istovremeno smanje akcizu odnosno svoja državna zahvatanja u ceni goriva i tako pomognu bar transportu i poljoporvredi, kaže Atanacković.

Mogu, dodaje, i da propišu kolika može da bude maksimalna razlika između veleprodajne i maloprodajne cene, ako već ne mogu za sve onda bar za transport i zemljoeadnike.

– Mi smo već u januar dobili saglasnost Socio ekonomskog saveta da država može da smanji akcize za ove dve kategorije potrošača jer je situacija deliktna. A smanjenje akciza bi za obe ove kategorije mnogo značilo, pogotovo ako se zna da su državna zahvatanja po svakoj litri evro dizela skoro 60 dinara, a u benzinu oko 50 dinara, kaže on.

Neophodno je samo da se što pre to uradi u da se situacija dnevno prati kada se donese nova uredba jer cena barela ide stalno gore. I u hodu treba menjati maksimalnu razliku između maloprodajne i veleprodajne cene ukoliko barel nastavi da dnevno poskupljuje za 10 odsto, kakav je sada slučaj.

Upućeni u nafnti sektor kažu da se na izmeni uredbe uveliko radi, te da stolu ima više opcija ali se još vaga za koju će se  vlada odlučiti.

Među predlozima je da se propiše maksimalna maloprdajna i maksimalna veleprodajna cena, da se smanji akciza i da se odredi kolika može biti maksimalna zarada, odnosnoi marža trgovaca.

Ove godine još nije bilo povećanja akciza, odnosno ukslaživanja sa rastom cena na malo, a više i ne važi Zakon o akcizama prema kome država kada cena nafte raste može da smanji akcize. To je izbrisano, ali tehnička valda ukoliko želi da pomogne privredi može da donese urdbu i odrekne se dela svoje zarade.

Polsednji raspoloživi podaci Biltena PKS za treći kvaral prošle godine pokazuju da samo akciza pri ceni do 160 dianr aza dizel iznosi 37 odsto, a kada se oda obavezne rezerve i PDV skoro 56 procenata. Pri ceni od 154,9 dinara koliko je tada koštao benzin BmB 95 oktana akciza učestvuje sa 57,8 dosto u ceni a PDV sa 25,8 odsto.

Takođe postoji mogućnost da vlada donese uredbu kao što ej bo uradila za gas, da pokriva razliku u ceni za energent koji je plaćen više od 270 dolara prema dugoročnom ugovoru s Gaspromom.  Teško je očekivati da vlada to uradi za sve prodajce goriva, ali za trasnport i poljoprivredu bi bilo neophodno.

Radi se i na tome, kaže izvor Politike, da da se ukine stopa za uvoz sirove nafte od jedan odsto sa trećim tržištima, pa bi onda sirovu naftu bez ovog nameta mogli da uvozimo iz Afrike, Sirije Venecuele.. .

Šta god da odluče mora brzo da se reaguje i da se ništa ne oročava na mesec ili dva jer je samo u jednom danu nafta tipa brent koja se prerađuje u Srbiji poskupelasa 118,03 na skroo 140 dolara za barel . Poslednja rekordna cena sirove nafte od 147,5 zabeležena ja 2008. godine. Ali isto tako ne treba zaboraviti i da je pre dve godine kada je korona tek počela cena nafta pala na ispod nula dolara.

Predsednik Srbije večeras predstavio mere koje će se hitno doneti oko nafte, benzina, pšenice, brašna i svega što zanima celu Srbiju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio jeda će od četvrtka biti zabranjen izvoz brašna, kukuruza, pšenice, ulja.

On je u emisji Fokus na B92 istakao da ćemo za sebe i za region imati dovoljno, ali da mu sve što se dešava u svetu liči na smak sveta u ekonomskom smislu i tako razarajuće da za to nema leka.

Rekao je da Srbija drži čvrsto i kurs dinara, napominjući da Rojters večeras piše da se EU sprema za recesiju, a bio je planiran rast.

Predsednik je komentarisao poslednje događaje u Ukrajini.

Voleo bih i nadam se, ali ne verujem da će doći do dogovora u Ukrajini. Ne mogu da nastupam kao analitičar da se ne bi pogrešno tumačili moji zaključci.

Očekujem snažniji nastavak ruske ofanzive u narednim danima. Na žalost, voleo bih da kaže da očekujem da će se smiriti situacija. Za nas je važno da analiziramo dešavanja. Došlo je do strašnih poremećaja koji će delovati i na Srbiju. Bajden je zabranio uvoz nafte. Na američkom tržištu je 3,4 posto ruske nafte. Očekujemo sutra odluku EU. Oko toga postoje različiti stavovi. Oko 40 posto EU potreba za gasom oni dobijaju iz Rusije. Oko 30 posto nafte. To ne može lako da se nadoknadi, ni preko SAD, ni preko Katara.

Zato je važno da sagledamo našu poziciju,. Već je Orban rekao da to ne može da se izdrži, bugarski premijer takođe. Ako odluka bude da se zabrani uvoz svih energenata, mi ćemo biti u problemu. Jer ne mogu da padnu sa neba. I mi sada tražimo odakle možemo da nabaljamo. Sada tražimo način da se snabdemo iz trećih temalja. Danas je usvojena odluka vlade koja se odnosi na odricanje carine od prihoda za uvoz energenata iz trećih zemalja. Cena evrodizela danas je 179 dinara u maloprodaji. Sutra ujutru u veleprodaji će biti 193.

Svi koji prodaju po ovoj ceni gube novac. Nis bi to mogao da izgubi, ali male pumpe ne. Mi preduzimamo ovo: oslobađamo carinskih dadžbina za uvoz iz trećih zemalja, svi dobijaju Nis-ovu naftu. Sutra će vlada doneti odluku da marža bude 6 dinara. To je 199 dinara po sutrašnjoj ceni, na pumpama, što obezbeđuje dobru snabdevenost.

Takođe, odlučili smo da imamo pravo indeksacije kada dođe do poremećaja. Država plaća 20 posto od ukupne akcize, država se toga odriče da bi mogla da stabilizuje cene i da se ljudi osećaju sigurno. Od 50 dinara, oko 12 dinara je tačan procenat prosečno između ova dva griva. Na sutrašnji dan imali biste samo dva dinara veću cenu nego danas.

Za poljoprivrednike subvencionišemo dotle, da na svim NIS-ovim pumpama ostane cena 179 dinara i da se ne menja najmanje mesec i po dana. Za sve druge biće minimalna povećanja da bismo obezbedili snabdevenost. 90 posto rasta cena država uzima za sebe. izjavio je on.