Kanađanima zabranjeno ratovanje na ruskoj strani
Toronto – Međunarodna legija za teritorijalnu odbranu Ukrajine saopštila je da se više od 550 boraca iz Kanade već nalazi u Kijevu, dok se preko 1.000 dobrovoljaca prijavilo za rat na specijalnom veb-sajtu ukrajinske vlade preko kojeg u Kanadi regrutuje borce protiv ruskih trupa.
Zamenica premijera i ministarka finansija Kanade Kristija Friland, međutim, upozorava Kanađane kako bi mogli da imaju ozbiljne posledice ukoliko se bore na strani Rusije u Ukrajini. To bi, kako kaže Frilandova, bilo „ozbiljno kršenje međunarodnog prava ukoliko bi se borili na strani agresora”.
Kristija Friland je političarka iz Alberte i glavna uzdanica premijera Džastina Trudoa. U žižu javnosti dospela je pre osam godina, u vreme pripajanja Krima Rusiji, kad je bila ministarka spoljnih poslova Kanade. Mediji su tada naširoko objavljivali optužbe na njen račun da joj je deda bio poznati nacista u vreme Drugog svetskog rata. Ona je tada sve poricala ističući da je to ruska propaganda.
Međutim, deda Kristije Friland, kako se čini, zaista je bio saradnik nacista. Kružio je, naime, niz članaka o pretku Frilandove Majklu Čomjaku i njegovim vezama s nacistima. U poljskom gradu Krakovu bio je glavni urednik „Krakovskih vesti”, a kasnije u Beču, odakle je, pobegavši pred Rusima, završio u Kanadi.
Neki od tih članaka pojavili su se na proruskim sajtovima, i Frilandova, koja snažno podržava Ukrajinu i koja je bila glavni kritičar ruskog ulaska na Krim, sugerisala je novinarima da su članci o njenom dedi deo ruske kampanje dezinformacija. Ruska vlada, inače, smatra da je Frilandova izrazito antiruski raspoložena i tada joj je stavila zabranu putovanja u Rusiju.
Iz Muzeja Holokausta u Los Anđelesu kažu da su „Krakovske vesti” i slične novine bile tesno povezane s nacističkim režimom.
„Uređivački odbori vodili su politiku traženja ukrajinske podrške za nemačku stvar”, kažu iz Muzeja Holokausta dodajući: „U ovim publikacijama bilo je tipično da se ne daju nikakve izjave o nemačkoj genocidnoj politici, a izdanja su uglavnom pribegla prećutkivanju masovnog ubijanja Jevreja u Galiciji. Ukrajinske novine predstavile su jevrejsko pitanje u svetlu zvanične nacističke propagande, kao posledicu jevrejske svetske zavere”.
„Tokom 1943. i 1944. godine i ’Lavovske vesti’ i ’Krakovske vesti’ pozdravile su formaciju 14. Vafen SS divizije Haličina, koju je odobrila Nemačka, a činili su je ukrajinski dobrovoljci”, ističu iz muzeja.
Pre dve nedelje, u vreme protesta Ukrajinaca u Torontu protiv rata, Kristija Friland se slikala uz crno-crvenu zastavu, koja predstavlja neonacistički pokret u Ukrajini. Zastava je relikt pokreta Bandere, ukrajinskog naciste odgovornog za ubistvo hiljade Jevreja u Ukrajini i Poljskoj. Ta fotografija pojavila se na ministarkinim nalozima na društvenim mrežama, ali je ubrzo uklonjena.
Kristija Friland na funkciju je došla posle vanrednih izbora u septembru prošle godine. Ona je na mesto ministarke finansija dospela nakon što je prethodni ministar finansija Bil Morneu dao ostavku u leto 2020. godine, nakon finansijskog skandala s jednim dobrotvornim društvom. On se, inače, protivio ogromnom zaduživanju Kanade. Konzervativci su u toku predizborne kampanje prošlog leta optuživali Liberale i premijera Trudoa da su u vreme pandemije enormno zadužili zemlju za 1.500 milijardi dolara. Pre pandemije Kanada je imala mali dug od oko 12 milijardi. Konzervativci su pitali gde je taj novac. Pandemija i Ukrajina „pojeli su” taj narativ i o tome ne govore ni ministarka finansija ni mediji.
Kanada je, inače, dom za 1,4 miliona građana ukrajinskog porekla. Ukrajinska zajednica u Kanadi je druga po veličini u svetu, odmah posle ruske. Posle izbijanja sukoba u Ukrajini, Kanada je ukinula vize za Ukrajince. Tako je procedura imigracije za građane ove zemlje sada mnogo jednostavnija, a omogućeno je i spajanje ukrajinskih porodica s bliskom rodbinom koja već živi u Kanadi.
Od 1. januara 2022. godine u Kanadu je stiglo više od 6.000 Ukrajinaca. Svi imigranti, izbeglice i posetioci, uključujući privremene strane radnike i studente, pažljivo se pregledaju pre dolaska u Kanadu. Ovaj skrining osigurava da ne predstavljaju pretnju po zdravlje ili bezbednost Kanađana, kaže se u saopštenju vlade. Inače u redovnom procesu imigracije Kanada je predvidela da u naredne tri godine primi 1,3 miliona novih imigranata.
Đoković sezonu na šljaci otvara u Monte Karlu
Srpski teniser Novak Đoković igraće na mastersu u Monte Karlu, saopšteno je na njegovom zvaničnom sajtu. Masters u Monte Karlu igra se od 10. do 17. aprila i biće drugi turnir ove godine za Đokovića, koji je prošlog meseca izgubio u četvrtfinalu turnira u Dubaiju.
“Novak će sezonu na podlozi od šljake otvoriti u Monte Karlu, na mastersu koji je osvajao 2013. i 2015. godine. Prošle godine srpski teniser je takmičenje u Monte Karlu završio u trećem kolu porazom od Danijela Evansa”, navodi se na zvaničnom sajtu Novaka Đokovića.
U Monako, u kom Đoković živi, dozvoljava se ulazak strancima sa potvrdom da su preležali kovid 19 u poslednjih šest meseci, a Đoković je u decembru drugi put bio pozitivan.
Francuska je popustila ograničenja u vezi sa koronavirusom. Potvrde o vakcinaciji više neće biti obavezne od 14. marta pa će Đoković moći da brani i titulu na Rolan Garosu, koji se igra u maju.
Obradović: Meč protiv Budućnosti može mnogo toga da odlučiObradović: Meč protiv Budućnosti može mnogo toga da odluči
Trener košarkasa Partizan Željko Obradović rekao je da očekuje težak meč protiv Budućnosti u ABA ligi. Košarkaši Buducnosti i Partizana u nedelju od 19 sati u Podgorici igraju derbi 22. kola regionalne ABA lige.
Crno-beli ovaj duel dočekuju sa skorom 17-3, dok su Podgoričani na učinku od 14 pobeda i četiri poraza, uz dve utakmice manje.
“Igramo protiv iskusnog i kvalitetnog tima. To je utakmica koja dosta toga može da odluči. Oni su u stanju da odigraju veoma dobro, to su pokazali u toku cele sezone. Tako su igrali i protiv nas u Beogradu, bilo je neizvesno do same završince. Očekuje nas teška utakmica”, rekao je Obradović za TV Partizan.
Kapiten Rade Zagorac ističe da će hrabrost i koncentracija biti ključni za eventualnu pobedu u Podgorici, gde su beogradski crno-beli poslednji put slavili u sezoni 2013/14.
“To je svojevrsan derbi ABA lige. Neću da kažem da je rivalstvo između nas onakvo kakvo imamo sa Zvezdom, ali je veoma živopisno, uvek su kvalitetne utakmice. Budućnost je napravila dobar tim, sa dobrim trenerom. To je utakmica koja može da nam mnogo da nam donese, ali i da nam oduzme, ako ne budemo na nivou na kome želimo. Hrabrost, odlučnost i koncentracija biće potrebni za pobedu u Podgorici”, rekao je Zagorac.
Zašto je tržište nafte “poludelo” i kuda ide naša neravna energetska tranzicija
Ono što je među američkim političarima ove sedmice izgledalo kao obična partizanska glupost, moglo bi se jednog dana, uz pomoć retrospektive, činiti kao prekretnica u istoriji.
Članovi Kongresa okupili su se na saslušanju energetskog komiteta, a demokrate koje su ga organizovale držale su se zakazane teme: razgovora o električnim vozilima. Republikanski učesnici su bili ljuti zbog toga što je ovo bila besmislena priča, posebno sada, usred tenzija sa Rusijom, kada bi komitet trebalo da govori o hitnijoj energetskoj krizi: do neba visokim cenama gasa.
“Istočna Evropa je u plamenu. Tiranin besni Ukrajinom”, rekao je republikanac iz Ohaja Bill Johnson, pozivajući na veću proizvodnju nafte.
„Apsurdno mi je da danas trošimo svoje vreme pričajući o električnim vozilima, a ne o tome kako koristimo američke resurse [naftne] da ga držimo na udaljenosti i da se pozabavimo naglo rastućom inflacijom ovde kod kuće.“
On je nastavio da dovodi u pitanje celokupni pritisak na električne automobile sada, kada Kina kontroliše toliko kritičnih minerala koji pokreću njihove baterije, i rekao da će to ostaviti SAD ranjivim na još većeg protivnika.
Istorijska prekretnica za energiju
Ukratko, republikanski stav na saslušanju je bio: drill, baby, drill.
Istovremeno, Amerikanci pretražuju na Googlu električna vozila brže nego ikada, dvostruko češće nego prošle godine, dok ljudi traže utočište od kažnjeničkih cena goriva.
Krize imaju način da otkriju istorijske prelomne tačke.
A ovaj istorijski trenutak uključuje energiju i globalnu trku u suzbijanju emisija koje zagrevaju planete – radi se o tome koje oblike ćemo koristiti, gde ćemo ih kupiti i koliko brzo ćemo preći na čistu tehnologiju.
Predsednik Demokratskog odbora na saslušanju je uzvratio da je ova kriza s Rusijom savršeno vreme da se razgovara o diversifikaciji izvora energije i bržem prelasku na čistija, obnovljiva goriva.
“Moramo udvostručiti alternative”, rekao je Frank Pallone iz New Jerseya. “Naše oslanjanje na fosilna goriva čini nas slabijima – podložnim hirovima diktatora.”
Dugoročni izgledi za naftu
Jedna stvar koju treba napomenuti je da će fosilna goriva biti prisutna još neko vreme. Postoje različiti scenariji, ali većina projekcija pokazuje da potrošnja nafte raste zadnjih nekoliko godina, a kada dostigne vrhunac, pašće na plato ili će imati blagi pad.
Čak i u scenariju u kojem postižemo neto nultu emisiju ugljenika, međunarodna agencija za energiju kaže da će svet i dalje koristiti oko jednu četvrtinu sadašnjih nivoa nafte 2050. godine.
Dakle, zašto su cene sada tako visoke, za robu koja je navodno jučerašnja tehnologija?
Povežite to sa najosnovnijim zakonom u ekonomiji: ponuda i potražnja. To je udžbenički recept za visoke cene. Širom sveta, ponuda nafte je smanjena, potražnja raste. Globalna potrošnja nafte premašila je prošlogodišnju proizvodnju za više od dva posto, odnosno za nekoliko miliona barela dnevno.
Zašto je tržište poludelo?
Jedan kanadski analitičar ukazuje na nekoliko razloga za to, a oni počinju sa neviđenim padom ljudske aktivnosti na početku pandemije. Rory Johnston je rekao da su se skladišta odjednom napunila neželjenom sirovom naftom i da se industrija suočila s mogućnošću široko rasprostranjenih bankrota.
Kartel OPEC-a je smanjio proizvodnju, a Johnston tu akciju pripisuje stabilizaciji cena i spašavanju industrije od katastrofalnog kolapsa.
Ali potrošnja se prošle godine vratila u normalu brže nego što se očekivalo, a planeta je skoro iskoristila nivo nafte pre pandemije – blizu 100 miliona barela dnevno, rekao je Johnston, osnivač biltena za istraživanje industrije Commodity Context.
Potražnja je iznenada premašila ponudu, a mi smo prebrodili zaostatak nagomilan tokom pandemije “masovno, tempom kakav nikada ranije nismo videli”, rekao je Johnston.
Sada nekoliko faktora drži visoke cene, rekao je.
Prvi je mala proizvodnja, OPEC postepeno obnavlja proizvodnju, dok se američki proizvođači škriljaca bore za povećanje. Američki investitori, kako je rekao, oprezni su zbog ponovnog povećanja proizvodnje i pada cena. Takođe, kompanije se bore sa uskim grlima u lancu snabdevanja zbog nedostatka opreme i radne snage.
I naravno, postoji rat koji je poremetio lance snabdevanja. Amerikanci su preko noći odbacili Rusiju kao dobavljača, a SAD su tražile nove prodavce, dok Rusija traži nove kupce.
“Zato je tržište slomljeno – barem privremeno. Poludelo je”, rekao je Johnston.
Nije da SAD nemaju pristup samoj nafti. Zapravo proizvodi se više nego što se koristi u zemlji, i USA je i izvoznik nafte. Pored te vodeće svetske domaće proizvodnje, svaki dan dobija milione dodatnih barela iz Kanade, plus još iz Meksika.
Ali to nije način na koji cene funkcionišu. Naftom se trguje na međunarodnom nivou i njene cene se određuju na globalnom tržištu, zavisno o globalnoj ponudi i potražnji.
Politika i Keystone XL
Politika takođe igra ulogu. Johnston je rekao da bi investitore mogli uplašiti vladini propisi i kampanje aktivista za prekid finansiranja industrije, iako to smatra uporedivim a manji faktor je u tekućim cenama. Na primer, rekao je da bi pokret protiv naftovoda, s vremenom, mogao gušiti kanadski izvoz za nekoliko stotina hiljada barela dnevno, ali sumnja da je otkazivanje jednog jedinog naftovoda, Keystone XL, o kojem se mnogo raspravljalo, napravilo takav trag, ako se njegovih obećanih 830.000 barela dnevno trenutno kreće železnicom.
Ipak, na ovonedeljnom saslušanju u Vašingtonu dominirala je uloga politike.
Demokrate su slavile svoje poteze zelene energije, uključujući nedavni zakon o infrastrukturi koji troši istorijske svote na stvaranje mreže novih stanica za punjenje električnih vozila. Sada se stranka nada da će oživeti zakon o budžetu koji ulaže još veće iznose u čistu energiju i proizvodnju električnih vozila u SAD-u, što je izazvalo trzavice s Kanadom.
Republikanci su za visoke cene nafte direktno krive demokrate. Optužili su njihovu politiku protiv nafte i naftovoda da plaši, investitore od fosilnih goriva.
Te pritužbe na Bajdenovu administraciju dobile su podršku jedne grupe koja je svedočila na saslušanju: Instituta za energetska istraživanja povezanog sa industrijom fosilnih goriva.
Predsednik grupe, Tom Pyle, žalio je na hladnoću investitora zbog višestrukih vladinih radnji: administrativnih propisa, poreskih kredita koji favorizuju obnovljive izvore energije i zaustavljanja novih zakupa zemljista za eksploataciju nafte i gasa na javnom zemljištu.
„Stvorili smo vizantijsku strukturu pravila i propisa“, rekao je. “Šokantno je što ne prate signale cena kao što su to činili u prošlosti.”
Rekao je da energetski problemi nadilaze naftu: citirao je nedavno zaustavljanje dalekovoda Hydro-Quebec u državi Maine i stogodišnje propise o transportu u SAD-u kao primere, kako je isporučivanje struje previše složeno.
Projekcija za 2022.: Više barela, manje brige
Može li SAD brzo povećati količine nafte? Neki analitičari su rekli za CBC News da tako misle, barem donekle, a Johnston je rekao da bi američki proizvođači nafte iz škriljaca mogli uvećati u roku od nekoliko meseci.
Vlada SAD predviđa da će se globalna proizvodnja povećati za skoro dva posto, a da će se cene stabilizovati ove godine. Cene su zapravo značajno pale jednog dana tokom ove sedmice.
Dakle, očekujte neravan, vijugav put u energetskoj tranziciji.
Nedavni članak u časopisu Foreign Affairs dao je brojna predviđanja o putu koji je pred nama, a iako je napisan krajem prošle godine, jedna od njegovih projekcija brzo se uobličava. Predviđeno je da će se formirati novi geopolitički savezi, jer turbulencije na starim tržištima goriva i novim tržištima obnovljivih izvora stvaraju nove trgovinske partnere.
Rečeno je da će se Rusija okrenuti Kini. U članku se predviđa da će Rusija loše proći u energetskoj tranziciji, da će se na kraju boriti da istovari zalihe goriva i da će postati zavisna od Kine, kao kupcu.
Novi konsenzus levo-desno o energetici?
Premotajmo napred na ovu sedmicu i pogledajmo stav koautora tog dela, koji je iskazao želju u intervjuu: da energija prestane biti toliko podeljena.
Pisac, Meghan O’Sullivan, bivša visoka službenica administracije Georgea W. Busha, rekla je u podcastu da se nada da bi se Amerikanci mogli okupiti kao što su to učinili u prošloj međunarodnoj krizi, nakon terorističkih napada 2001. godine.
Ona je rekla da se nada da bi ljudi na desnici mogli prihvatiti da je razvoj zelene energije dugoročno pitanje nacionalne sigurnosti; i da ljudi na levici prihvataju da proizvodnja više američke nafte pomaže nacionalnoj sigurnosti u kratkom roku.
Johnston deli taj sveobuhvatan stav: “Moramo učiniti oboje.”
SERBIANNEWS/CANADA
Policija, vlasnici prodavnica i benzinskih stanica se pripremaju za krađe, jer cene benzina i dalje rastu
Policija i mali trgovci se pripremaju za povećanje krađa “gas-and-dash”, dok cene benzina širom Kanade rastu nakon sankcija Rusiji, koje su dovele do pritiska na globalno snabdevanje naftom.
Invazija na Ukrajinu pre nešto više od dve sedmice podstakla je neke zemlje, uključujući Sjedinjene Države, da zabrane uvoz ruske nafte ili da krenu ka njegovom postepenom ukidanju.
Troškovi benzina kretali su se između 1,60 i 1,90 dolara po litru u protekloj sedmici, navodi web stranica za praćenje cena gasa GasBuddy.com, a ove sedmice je jos skuplje.
Predstavnik asocijacije šefova policije Ontarija rekao je da je počelo čuti od maloprodajne industrije o zabrinutostima u vezi s krađom.
“Postoji nacionalna sumnja da bi neki ljudi mogli posegnuti za (krađom)”, rekao je u intervjuu Joe Couto, direktor udruženja.
„Budžet ljudi je ovih dana zaista pod pritiskom… ne bi nas iznenadilo da neki ljudi, iz očaja ili na drugi način, pribegnu ovakvom ponašanju“, rekao je Couto.
“Ovo su teška vremena za Kanađane u celini.”
Grupa je radila sa udruženjem prodavnica u Ontariju, koje predstavlja 7.500 trgovaca na malo, kako bi lobirala kod pokrajinske vlade za zakon koji zahteva da ljudi plaćaju benzin unapred, slično onome što je već na snazi u Britanskoj Kolumbiji i Alberti.
“To bi zaista sprečilo mnogo kradja,” rekao je Couto.
“Primarno za nas to je pitanje sigurnosti ljudi koji rade na benzinskim pumpama, ali za naše policijske službe to predstavlja značajan trošak ne samo reagovanja već i istrage.”
Veće za industriju pogodnosti Kanade saopstilo je da su visoke cene benzina, već podstakle porast krađa benzina i uređaja. Veće je primetilo da se mnoge trgovine još uvek pokušavaju finansijski oporaviti od pandemije COVID-19 i tvrdi da bi pokrajinske vlade trebale učiniti više da pomognu u namirivanju troškova.
“Ovo su globalna pitanja nad kojima imamo malo kontrole i mislim da će se verovatno pogoršati pre nego što bude bolje”, rekla je Anne Kothawala, predsednica veća.
Neke policijske agencije u zemlji rekle su da je prerano reći kakve će posledice rekordne cene nafte imati na krađe, ali mnoge su već prijavile trend rasta takvih krađa tokom pandemije.
Policijska služba Saskatuna je u saopstenju navela, da je primetila više krađa benzina u svim svojim odelima u poslednjih nekoliko godina.
Služba je saopštila da nije primetila značajnije povećanje ili promenu otkako su cene benzina počele rasti, ali je dodala da će pratiti krađe kako bi videli ima li trendova u razvoju.
U Winnipegu,policajac Dani McKinnon je procenio da je policija nedavno imala nekoliko prijava o krađi benzina.
“Kada ljudi postanu očajni, oni gledaju na zločin kao na priliku i tu priliku iskoriste. To je nešto što ćemo svakako nastaviti da pratimo.”
McKinnon je rekao da dok je krađa na pumpama uvek zabrinjavajuća, istražioci su se ove sedmice suočili s jedinstvenim slučajem.
Carol Jones stigla je u Little People’s Place u ponedeljak ujutro, i osetila je miris benzina u blizini tri transportna kombija obdaništa. Izvršna direktorka je mislila da je neko izvukao benzin iz putničkih kombija sa 15 sedišta, ali je ubrzo otkrila da to nije sve.
„Kasnije smo otkrili da su lopovi zapravo probušili rezervoare za gas, uništavajući i rezervoare za gas“, rekla je ona u intervjuu.
Centar koristi kombije za prevoz više od 80 dece do i iz osam različitih škola.
Džons je rekla da se u kombijima nalazi benzin u vrednosti od 700 dolara i da će popravka rezervoara koštati hiljade dolara.
“To je definitivno vremenski osetljiva situacija i pretvara se u noćnu moru za sve”, rekla je.
Kanadski biro za osiguranje rekao je da agencije ne prate izričito krađe benzina iz ličnih vozila. Napominje da će svi podaci o šteti na vozilu u vezi s krađama biti uključeni pod krađom delova ili pod optužbama za vandalizam, tako da je teško odrediti koliko se često te krađe dešavaju.
SERBIANNEWS/CANADA
Rusija se vratila u svoje arktičke baze iz doba hladnog rata, upozorava kanadski šef odbrane
OTAVA – Šef kanadske odbrane kaže da je zaštita arktičkog regiona zemlje ključni prioritet za oružane snage, upozoravajući da je Rusija ponovo zauzela napuštene hladnoratovske baze na svom krajnjem severu.
Govoreći na odbrambenoj konferenciji u Otavi, general Wayne Eyre je rekao da je odbrana severnog krila NATO-a “ključna oblast zabrinutosti” za kanadsku vojsku.
Eyre je rekao da je pretnja ruskog upada na kanadski Arktik sa severa trenutno vrlo mala. Ali general je rekao da se to ne može isključiti u decenijama koje dolaze.
Odgovarao je na pitanja o tome može li Rusija proširiti svoje teritorijalne ambicije na kanadsku arktičku regiju ili čak izvršiti invaziju na Kanadu sa severa.
Rekao je da “nije nezamislivo da naš suverenitet može biti osporen” u budućnosti sa severa. Vojska treba da “razmotri dugu igru” i pogleda šta još Rusija radi u svetu. Rekao je da je “Daleki sever ključno područje zabrinutosti.”
Načelnik štaba odbrane upozorio je na “remilitarizaciju” severa od strane Rusije, koja je ponovo okupirala ranije napuštene hladnoratovske baze u svom arktičkom regionu.
Rekao je da je kanadski Arktik potencijalno ranjiv zbog retke populacije i nedostatka infrastrukture.
Ali Eyre je rekao da pokazivanje da se kanadska vojska može boriti i delovati u ekstremnim uslovima na najudaljenijim dometima njene teritorije deluje kao sredstvo odvraćanja i može naterati agresora da dvaput razmisli.
“Jedan od izazova, jedan od izraza suvereniteta je sposobnost da se projektuje sila do krajnjih granica vaše zemlje”, rekao je on.
Rekao je da Kanada ima “dokazive sposobnosti” i da to može “redovno vežbati”. General je rekao da “to ima vlastito odvraćanje i menja računicu odluka bilo koga ko pokuša staviti male zelene čovečuljke na jedno od naših ostrva.”
Eyre je rekao da je nepromišljenost ruskog predsednika Vladimira Putina učinila svet mnogo opasnijim mestom, ali je njegova agresija prema Ukrajini dala novu energiju NATO-u.
General je rekao da kanadske oružane snage moraju biti svestrane i planirati buduće pretnje, kao i promeniti aspekte vojne kulture kako bi privukle nove regrute.
On je rekao da je važno da se u vojno osoblje unese princip nesebične službe ispred ličnih uverenja. General je rekao da je svestan da postoji polarizacija u društvu, kao što su pokazali nedavni protesti u Otavi, i da je zabrinut zbog neke ideologije koja kruži i da je se neki veterani pridržavaju.
SERBIANNEWS/CANADA
Ubedljiv poraz fudbalera Partizana od Fejenorda u Ligi konferencija
Fudbaleri Partizana izgubili su večeras od Fejenorda 5:2 (1:1) u prvom meču osmine finala Lige konferencija na stadionu u Humskoj.
Crno-beli su odlično počeli duel, prvi su došli do gola, dva puta su imali vođstvo, ali je holandski tim od 52. minuta imao potpunu kontrolu meča i na kraju ubedljivo slavio u Beogradu.
Crno-beli poveli su golom Bibrasa Natha u 13. minutu, nakon čega je izraleski vezista morao da napusti trener zbog povrede prepone, a zamenio ga je Nemanja Jović.
Nije dugo trajala prednost crno-beli, pošto je već u 20. minutu Fejenord izjednačio, a strelac je bio Jens Tornstra.
Do kraja poluvremena Holanđani su bili bolji rival, napadali su konstantno, nekoliko opasnih prilika u šesnaestercu crno-belih rešio je odlični Saničan, pa je tako rezultat posle 45 minuta bio je 1:1.
Drugo poluvreme izabranici Aleksandra Stanojevića počeli su odlično, pošto je Nemanja Jović u 46. minutu ponovo doneo vođstvo.
Slično kao i u prvom poluvremenu, Partizana se nije snašao posle postignutog gola, pa je gostujući tim nakon u 51. minutu došao do novog izjednačenja preko Sirila Desersa.
U narednih 20 minuta Fejenorda je u potpunosti preokrenuo meč pošto je novi gol u mreži Partizana viđen je u 64. minutu, kada je na 3:2 povećao Gerturda.
Već u 71. minutu na semaforu je stajalo 4:2, kada je odličnim udarcem Luis Sinistera savladao Popovića, da bi pet minuta kasnije Tornstra još jednom zatresao mrežu domaćina za konačnih 5:2, prenosi Tanjug.
Revanš meč na programu je 17. marta u Roterdamu.
Zvezda preživela Makabi – korak bliže Top 8
Košarkaši Crvene zvezde savladali su Makabi rezultatom 84:77 u utakmici 29. kola Evrolige.Nakon suspendovanja ruskih timova iz elitnog takmičenja, oba tima dobila su priliku da se bore za Top 8 fazu.Bilo je dosta pritiska i na jednoj i na drugoj ekipi, ali su se beogradski crveno-beli dosta bolje snašli i uspeli da odnesu pobedu rezultatom 84:77.
Nakon ovog trijufa, Zvezda je u seriji od četiri pobede, a od one nad madridskim Realom, prošla su samo dva dana. Podsetimo, prvi meč dva tima u Tel Avivu jesenas, pripao je crveno-belima rezultatom 75:63.
Gosti iz Izraela su prilično namučili Zvezdu, iako čista statistika može reći da su izabranici Dejana Radonjića prilično rutinski dobili ovaj susret.
Prva četvrtina protekla u potpunoj dominaciji Crvene zvezde, sjajna odbrana, prvo “čovek”, a onda i zona 2-3 koja je dala učinka uz odličnu kontrolu defanzivnog skoka što je trenera gostiju Avija Evena prilično naljutilo.
Veroval ili ne, ekipa Makabija je ubacila tek 10 poena u ovom delu meča i najavila brodolom u srpskoj prestonici, dok je Volters odlično počeo protiv svog nekadašnjeg tima.
U drugoj četvrini je Makabi zaigrao dosta bolje i pad u igri Crvene zvezde bio je vidljiv, pa su neke krupne greške u odbrani dovele do toga da prime 29 poena za 10 minuta košarke i što naš narod kaže “od gotovog naprave veresiju”.
Skoti Vilbekin je odmah pogodio neke šuteve i pokazao da će igrati bolje, a ubrzo su mu se priključili Vilijams i Naneli, pa je Makabi korak po korak uspevao da smanji zaostatak i da na poluvremenu gubi sa 42:39.
Dosta prihvatljiv rezultat s obzirom na to da su imali samo 10 poena nakon prve četvrtine, a onda počinje treća i vidimo odmah trojku Vilijamsa za izjednačenje, pa još tri Zvezde u režiji Kalinića, Vajta i Voltersa pa se lakše disalo.
Ipak, Makabi nije želeo tek tako da pusti Zvezdu da se odlepi. Nakon dobrih minuta Zvezde, stiže serija gostiju za novo izjednačenje nakon nove trojke Vilijamsa, 57:57, ali izabranici Dejana Radonjića u poslednji kvartal ulaze sa lepih 65:60.
Na startu finalnog dela, mini-serija Davidovca donosi novu dvocifrenu prednost, ali je i to Zvezda umalo prokockala, pa se Makabi vratio na 74:70 i u finišu susreta nas je čekala drama.
Zvezda je pokazala da je bolji tim, nezgodan domaćin i da želi u Top 8, pa je slavila sa 84:77.
Najefikasniji u Zvezdi je bio Kalinić sa 15 poena, 5 skokova i 5 asistencija, 12 je ubacio Volters, 11 Holins (povredio se u trećoj četvrtini), a 10 Ognjen Dobrić.
U redovima Makabija, 24 poena je imao Naneli, 14 Vilbekin, 13 Vilijams, a 10 Ante Žižić.
Džo Bajden moli diktatore za naftu, dok je kanadska energetska industrija sad nesposobna da pomogne
Američki predsednik Džo Bajden uči tešku lekciju o geopolitici energetike i, o tome šta znači za Ameriku i njene saveznike oslanjanje na naftu i gas proizvedene od strane neugodnih diktatorskih režima.
U utorak je Bajdenova administracija pratila Kanadu i, zabranila uvoz nafte iz Rusije, kao odgovor na njenu invaziju na Ukrajinu.
Iako se nijedna zemlja ne oslanja u velikoj meri na rusku energiju — prošle godine su Sjedinjene Države uvozile iz Rusije u proseku 709.000 barela dnevno (bpd) sirove nafte i naftnih derivata, što predstavlja oko osam posto njenog ukupnog uvoza, a Kanada je uvozila 10.000 barela dnevno rafiniranih naftnih derivata — to bi moglo napraviti razliku u vreme kada se cene benzina približavaju 2 dolara po litru u Kanadi i premašuju 4 dolara po galonu južno od granice.
Još veći izazov je uveriti druge zemlje da smanje svoju zavisnost od ruske nafte, koja predstavlja 10% svetske ponude i ključni je pokretač ruske ekonomije.
Ujedinjeno Kraljevstvo je najavilo da će zabraniti rusku naftu, ali će zauzeti fazni pristup kojim će nastaviti da kupuje zalihe od Rusa do kraja godine. Za Evropu bi bilo još teže da to sledi, jer kontinent kupuje oko 60 % ruskog izvoza nafte i oslanja se na Moskvu za 40 % svog prirodnog gasa.
U nastojanju da odvoji ruskog predsednika Vladimira Putina od ključnog izvora sredstava i zaustavi ekonomske bolove uzrokovane porastom cena nafte, Bajden je pokušavao uveriti druge zemlje da povećaju proizvodnju. Ali to znači da se bavite sa dosta neugodnih likova.
Najlakše rešenje bi bilo uveriti Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju da znatno povećaju proizvodnju, jer imaju kapacitete za to. Ali tu je palo loše krvi: uoči izbora 2020. godine, Bajden je Saudijsku Arabiju nazvao „ nepoželjnom “ državom i rekao da njena vlada ima „vrlo malu vrednost društvenog iskupljenja“.
Što je i istina: Saudijska Arabija praktično ne daje nikakva prava ženama, bila je jatak napadačima 11. septembra i odgovorna je za brutalno ubistvo novinara Jamala Khashoggija 2018. Ali Amerika se oduvek pravila da ne vidi dugu listu nedostataka kraljevstva zbog njegovih obilnih rezervi nafte, a sadašnji trenutak nije izuzetak.
Osim što su Saudijci i Emiraćani uznemireni zbog Bajdenovog nedostatka podrške za njihove brutalne intervencije u Jemenu, gde dve zemlje vode proxy rat protiv Irana, kao i zbog nastojanja administracije da ponovo pokrene iranski nuklearni sporazum. Kao rezultat toga, Wall Street Journal je ove sedmice izvestio da su lideri obe zemlje odbacili Bajdena i da odbijaju da primaju njegove pozive.
Što bi se moglo završiti suprotnim rezultatom dajući Washingtonu još podsticaja da finalizira svoj sporazum s Teheranom, što bi moglo dovesti do ukidanja američkih sankcija Iranu, zemlji koja ima desetine miliona barela nafte u tankerima koji bi mogli biti isporučeni gotovo odmah, kao kao i mogućnost brzog povećanja proizvodnje za oko milion barela dnevno.
Što zvuči sjajno, sve dok možete prevideti činjenicu da je Iran najveći svetski zagovornik terorizma i da je zapretio da će izbrisati našeg saveznika Izrael sa mape, dok razvija nuklearno oružje koje bi mu to omogućilo.
Postoje, naravno, bliži izvori nafte od Bliskog istoka. Ipak, nije nedostajalo ironije da je Bajdenova administracija poslala delegaciju u Caracas tokom vikenda, kako bi razgovarali o ublažavanju američkih sankcija na venecuelansku naftu, što je dovelo do toga da se SAD pre svega više oslanja na Rusiju.
Te sankcije su na snazi od 2019. godine, kada je Nacionalna skupština zemlje utvrdila da je diktator Nicolás Maduro namestio izbore, a opozicioni lider Juan Guaidó proglasio se privremenim predsednikom – potez koji su priznale SAD, Kanada i mnogi naši saveznici. Ali ne i Moskva, koja je bila nepokolebljivi saveznik Madurovog socijalističkog režima, a Maduro je opstao.
Da rezimiramo: da bi kaznile svog dugogodišnjeg neprijatelja, s kojim su pokušavale da budu prijatelji, ali su sada sasvim sigurni da je opet neprijatelj (Rusija), SAD su se okrenule prijatelju koji bi trebalo da bude neprijatelj (Saudijska Arabija). Rezime , nemojte razgovarati sa Amerikancima, jer oni pomažu zajedničkom neprijatelju (Iran), dok pregovaraju sa drugim neprijateljem (Venecuela), iako su prijatelji sa neprijateljem koji je pokrenuo celu ovu krizu (Putin). Shvatate li vi to?
Izgubljeno u celom ovom uljudnom udvaranju diktatora i autokrata mnogo je bilo govora o ulozi Kanade u doprinosu energetskoj sigurnosti Zapada – ali sada uglavnom zato što više nemamo mogućnosti za to.
Istina je da Kanada isporučuje SAD sa oko 4,3 miliona barela dnevno nafte i da to može povećati u određenoj meri. Prema rečima ministra energetike Alberte Sonye Savage, postoji višak kapaciteta u Enbridgeovom naftovodu Line 3 i duž železničkih linija, koji bi mogao podneti oko 200.000 bpd.
A neke kompanije imaju mogućnost da povećaju proizvodnju. Canadian Natural je, na primer, rekao da planira povećati proizvodnju za oko pet posto ove godine. Drugi će nesumnjivo slediti njihov primer ako cene ostanu visoke i imaju sredstva za to.
Ali čini se da se stručnjaci slažu da će naš doprinos u najboljem slučaju biti marginalan, jer u našu energetsku industriju godinama nema ulaganja. Sve zato što su vlade uplašile investitore doslednim blokiranjem predloženih naftovoda i terminala za izvoz LNG-a, koji bi sada mogli snabdevati naše saveznike u SAD-u, Aziji i Evropi, naftom i gasom iz demokratske zemlje koja poštuje vladavinu zakona, ima jake ekološke standarde i nema imperijalne ili genocidne ambicije.
Tragedija je u tome što su se vlade — uključujući Bajdenovu administraciju, koja je ukinula naftovod Keystone XL prvog dana — jednostavno maknule s puta i dozvolile da odluke o naftovodima i drugim infrastrukturnim projektima donose privatne kompanije i vlasnici zemljišta, a Kanada bi imala mnogo veću sposobnost proizvodnje i izvoza svojih prirodnih resursa, uz male ili nikakve troškove.
Umesto toga, milijarde dolara vrednog javnog novca bačeno je u naftovode Keystone i Trans Mountain, a vođa slobodnog sveta trči za nekim definitivno neslobodnim zemljama, jer se one u ovom trenutku čine kao manje zlo.
Naravno, nikad nije kasno da se stvari preokrenu. Čak i ako Kanada ne može biti deo rešenja za trenutnu krizu — iako bi, koliko znamo, Zapad mogao imati razloga da uvede sankcije Rusiji u godinama koje dolaze — mogli bi pomoći da demokratski svet zadovolji svoje energetske potrebe.
Za to bi bili potrebni zajednički napori svih nivoa vlasti da se uklone prepreke u energetskom razvoju ove zemlje. Što se čini malo verovatno. Ali I čudnije stvari su se dešavale, pretpostavljam.
SERBIANNEWS/CANADA