Kada je Banka Kanade podigla svoju referentnu kamatnu stopu prvi put posle dve godine ovog meseca, poslala je jasnu poruku ljudima, da se era jeftinog novca bliži kraju.

Dok ekonomisti očekuju da će banka postupno povećati svoju stopu još desetak puta ove godine, sve je veći osećaj da će banka možda morati krenuti i brže i dramatičnije nego što se očekivalo da obuzda inflaciju, koja je već na najvišem nivou.
Cene u investicijama poznate kao swapovi sugerisu da postoje dobre šanse da će banka povećati svoju stopu za pola procentnog poena kada se sastane u aprilu, podižući referentnu stopu na 1 posto.

U centralnim bankama, oprez je vrlina, tako da vole da se polako kreću gore-dole, u koracima od 25 poena, ili četvrtinu procentnog poena istovremeno. Pomicanje za pola procentnog poena znak je da bi banka mogla misliti da je potrebna agresivnija akcija.

To je rekao i zamenik guvernera banke u govoru u San Franciscu ove sedmice, govoreći prisutnima na konferenciji o monetarnoj politici da je rast duga stanovništva “zabrinjavajući” i da je banka “spremna delovati snažno” kako bi osigurala da inflacija ne ode previše i bude vruće predugo.

“Očekujem da će tempo i veličina povećanja kamatnih stopa… biti aktivni deo naših razmatranja prilikom sledeće odluke”, rekla je Sharon Kozicki.

Koliko snazno i koliko brzo?
Za Carlosa Capistrana, ekonomistu Bank of America, jaka izjava centralnog bankara je jasan znak da je “sve na stolu”, kada je u pitanju smanjenje inflacije.
Takva vrsta oštrog razgovora je način na koji banke kažu: “Stvarno ćemo se boriti protiv ovoga ako zatreba”, kaže Capistán.
Zbog toga je povećao svoju prognozu stope od Kozickovog govora, kako bi uključio ne samo jedno već tri velika povećanja u brzom nizu. On sada predviđa da će centralna banka rasti za 50 poena na svakom od svoja sledeća tri sastanka u aprilu, junu i julu, i da će nakon toga slediti manji rast u sledećoj godini dok bankarska stopa ne bude na 3,25 posto.
To je skoro duplo više od stope od 1,75 posto koju je banka imala pre pandemije, a morali biste se vratiti u 2008. godinu, pre finansijske krize, da biste saznali kada je stopa poslednji put bila tako visoka.

Za Capistrana su razlozi za ubrzavanje stvari očigledni. “Inflacija je prilično visoka, ekonomija je zaista vruća, tržište rada je stvarno vruće u Kanadi, a [američki] Fed će takođe rasti za 50 baznih poena”, rekao je u intervjuu. “Dakle, postoji mnogo razloga zašto bi ovog puta mogli biti agresivniji nego inače.”

Krediti s fiksnom kamatom nisu imuni
Agresija je možda ono što je trenutno potrebno, ali ljudi rizikuju da budu kolateralna šteta u novonastaloj inflatornoj borbi centralne banke.
Krediti sa varijabilnom kamatnom stopom vezani su za stopu centralne banke, a poslednjih sedmica su sve više u porastu, u iščekivanju poteza banke.
U međuvremenu, na kredite s fiksnom kamatnom stopom ne utiče kamatna stopa centralne banke, već se cene na osnovu onoga što se dešava na tržištu obveznica, ali i tamo tržište blesti crvenim znakovima upozorenja u poslednjih mesec dana: stope su u porastu brzo.
Kada zajmoprimci uzmu zajam od banke, mogu pretpostaviti da zajmodavac ima tu vrstu gotovine pri ruci, ali u stvari je pozajmljuju na tržištu obveznica i ostvaruju profit na rasponu između stope koju plaćaju da bi pozajmili novac za sebe. , i stopu koju naplaćuju svojim klijentima kada ih daju u zajam u stvarima kao što su stambeni krediti.

Dobar broj zajmoprimaca odlučuje se za petogodišnje zajmove s fiksnom kamatnom stopom, a prinos na taj dug je skočio više više od jednog procenta u martu — skok bez presedana u postojanom svetu obveznica.
Prinos na petogodišnje obveznice premašio je 2,5% po prvi put od pandemije ove sedmice, što kao odgovor gura fiksne hipotekarne stope znatno iznad tri, pa čak i četiri posto.
Banka Kanade izračunala je da je prosečna stopa na konvencionalni stambeni kredit u velikim bankama trenutno 4,79 %, a prema web stranicama za poređenje stopa rates.ca i ratehub.ca, trenutno nije teško pronaći zajam s varijabilnom kamatnom stopom za nešto više od jednog procenta.
Ako su Capistranove projekcije ispravne i ako se stopa Banke Kanade kreće na 3,25, očekujte sličan skok varijabilnim stopama.
Uticaj bi mogao biti dramatičan. Trenutno, neosigurani stambeni kredit na 25 godina od 400.000 dolara uz 1,5% koštao bi 1.599 dolara mesečno. Ali ako ta varijabilna stopa poraste na četiri posto, gde već postoje krediti s fiksnom kamatnom stopom, mesečna otplata skače za više od 500 dolara mesečno tokom trajanja kredita.

Meko sletanje
To je 500 dolara manje u džepu svakog vlasnika kuće da potroši na druge stvari, zbog čega je Banka Kanade zabrinuta. “Rast stope na kredite će uticati na njihovu potrošnju”, rekla je Kozicki u svom govoru “i ako bi ih dovoljno usporiti njihovu potrošnju materijalno, to bi moglo uticati na celu ekonomiju.”
Pronalaženje prave ravnoteže između obuzdavanja inflacije bez rušenja ekonomije posao je centralne banke, a ekonomisti imaju termin za najbolji scenario.
“Ono što centralna banka pokušava da uradi i čemu se svi nadamo je ono što nazivamo mekim sletanjem”, rekao je Capistán. “Da se smanji inflacija bez inžinjeringa recesije.”
Andrew Husby, ekonomista iz Bloomberga, kaže da je takozvano meko sletanje koje banka pokušava izvesti još teže zbog dugogodišnje preferencije banke da bude oprezna kada je reč o podizanju i snižavanju stopa.
“Ako ste previše predvidljivi i previše postepeni i radite to samo da biste bili postepeni, a ne da biste se prilagodili ekonomskim uslovima, to može biti problem i to može dovesti do veće inflacije”, rekao je u intervju.
Konačno, ta navedena sklonost je razlog zašto on nije među onima koji očekuju veće povećanje kamatne stope od uobičajenog sledeće sedmice – put za koji misli da bi trebao biti dovoljno dobar da postigne svoj cilj smanjenja inflacije na dugi rok.

“Kako uđemo u polovinu godine, videćemo da inflacija počinje da opada”, rekao je on. “Ne onoliko koliko bi banka želela, ali je barem krenula u pravom smeru.”

SERBIANNEWS/CANADA