Ruski došljaci u Srbiji „ne moraju da se pravdaju za Putinov rat koji ionako mahom osuđuju. Umesto toga ih muči sasvim drugi fenomen: u Beogradu nailaze na domaće Putinove obožavatelje“, piše Frankfurter rundšau.
Na poslednjem beogradskom protestu protiv rata u Ukrajini bilo je mnogo ruskih doseljenika, primećuje reporter nemačkog lista Frankfurter rundšau. Među njima je bio jedan čelista koji je po izbijanju rata izgubio posao u orkestru u Sankt Peterburgu.
„Otpušten sam jer sam pred kolegama izneo mišljenje o ratu“, rekao je on za nemački list. Majčina porodica kao i supruga potiču mu iz Ukrajine. „Zapravo smo već posle aneksije Krima hteli da emigriramo iz Rusije. Rat u Ukrajini bio je kap koja je prelila čašu.“
Kako piše Frankfurter rundšau, hiljade Rusa koji emigriraju sada su u Beogradu. „Rusima ne treba viza za ulazak u Srbiju. Srbija, kandidat za EU, lavira između Istoka i Zapada i ne učestvuje u sankcijama EU. Zato je državna Er Srbija jedna od retkih evropskih kompanija koji još lete za Moskvu i Sankt Peterburg“, piše list.
Kako se navodi, uz Istanbul, Jerevan i Tbilisi, i Beograd je postao omiljena destinacija visoko obrazovanih Rusa. Od početka marta je više od 300 firmi, prevashodno u IT sektoru, prebacilo sedišta iz Rusije ili Ukrajine u Srbiju.
U beogradskim bankama kažu da sve više Rusa otvara račun, mediji procenjuju da ima 20.000 do 30.000 došljaka.
Saša Seregina, rodom iz Samare, živi u Beogradu duže od deset godina. Ona je jedna o pokretača inicijative „Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata“.
Za Frankfurter rundšau kaže da bi Rusi koji se doseljavaju mogli da budu zgoditak za Srbiju, slično kao oni koji su dolazili posle Oktobarske revolucije 1917. godine. Seregina kaže da dolaze mahom pripadnici „srednje ili više srednje klase“, ali da ima i negativnih posledica: „U Beogradu je postalo još teže da se nađe stan po pristojnoj ceni.“
„Rusi guraju ionako već visoke cene nekretnina na gore“, kaže jedna poreska savetnica za nemački list. „Bojim se da ljudi sa normalnim primanjima ovde uskoro neće moći da priušte stan.“
Kako navodi frankfurtski list, „došljaci ipak u rusofilnoj Srbiji ne nailaze na predrasude, za razliku od onih koji odlaze u zapadnoevropski egzil. U Srbiji ne moraju da se pravdaju za Putinov rat koji ionako mahom osuđuju. Umesto toga ih muči sasvim drugi fenomen: u Beogradu nailaze na domaće Putinove obožavatelje.“
Muzičar iz Sankt Peterburga kaže da mu je drago što u Beogradu sme da protestuje protiv rata, ali da je šokiran što se ovde prodaju majice sa Putinovim likom i što ih ljudi dobrovoljno nose.
„Zbog NATO bombardovanja i rata na Kosovu mnogi ljudi ovde imaju uprošćene i apsurdne stavove o ratu u Ukrajini“, kaže on. „Za njih je neprijatelj neprijatelja zapravo prijatelj. Podržavaju Putina kao protivnika NATO i njegov rat u Ukrajini kao kontranapad.“
Frankfurter rundšau piše da novopečeni ruski Beograđani u svojim Fejsbuk i Telegram grupama ipak manje pričaju o ratu, a više o praktičnim stvarima: kako otvoriti konto u banci, gde poslati decu u školu i koji su dobri restorani.
Muzičar iz Sankt Peterburga kaže da ne zna koliko će biti u egzilu. „Život ide dalje nekako“, kaže, „ali sigurno se neću vraćati u Rusiju dok je Putin na vlasti.“
