Kvalitetna ishrana sinonim je za dobro zdravlje, a još više ukoliko se pritom bavimo fizičkom aktivnošću. Zdrave namirnice ključne su da sve u našem organizmu funkcioniše kako treba i zato je dobro znati šta konzumirati, a šta izbegavati. Na primer, postoji niz namirnica koje smanjuju nadutost i druge koje su bogate biljnim proteinima. Zato moramo odrediti šta nam je cilj i okrenuti se ovim namirnicama da iz njih izvučemo maksimum.

Ono što je zajedničko svima je spisak namirnica koje moramo što više izbegavati jer našem telu ne donose ništa dobro. Nutricionista s Harvarda pripremio je studiju koja detaljno opisuje namirnice koje štete našem pamćenju. Prema rečima stručnjaka, „crevne bakterije mogu pokrenuti metaboličke procese i upalu mozga koji utiču na pamćenjeˮ. To su namirnice čiji upotrebu moramo smanjiti ako želimo da povedemo računa o zdravlju našeg mozga.

Hrana koja narušava pamćenje

Dodati šećeri

Konzumiranje nezdrave prerađene hrane poput peciva i bezalkoholnih pića, koja su često krcata rafinisanim i dodatim šećerima stručnjaci nikako ne preporučuju. Ona ubrzava celokupan proces starenja, uključujući i mozak.

Pržena hrana

Ishrana koja uključuje prženu hranu u velikom obimu je u nekoliko studija povezana sa slabom koncentracijom. Osim toga, ona je zaslužna za visoku stopu gojaznosti u mnogim zemljama. „Ako jedete prženu hranu svaki dan pokušajte da se ograničite na jednom nedeljno. Ako je to nedeljna navika, pokušajte da je svedete na jednom mesečnoˮ, preporučuje ona.

Višak ugljenih hidrata

Istina je da su ugljeni hidrati neophodni u uravnoteženoj ishrani zbog energije koju nam daju, ali morate znati kako da ih odaberete. Dele se na tri: one sa visokim, srednjim i niskim glikemijskim indeksom, a prioritet moramo dati onima s niskim. To b značilo: zeleno lisnato povrće, mahunarke, voće… I izbegavajte, koliko je to moguće, namirnice kao što su: krompir, beli pirinač, beli hleb…

Alkohol

Mnoge studije povezuju neumerenu upotrebu alkohola s povećanim rizikom od demencije. Konzumiranje do 14 čaša alkohola nedeljno povećava ovaj rizik eksponencijalno, navodi se u izveštaju British Medical Journal-a.

Nitrati

Nitrati se koriste kao konzervansi za meso za poboljšanje njegovog izgleda. Velika potrošnja ovih materija povezana je s depresijom. Stručnjak s Harvarda preporučuje da pogledate etikete i pazite da se ti proizvodi, umesto da se čuvaju nitratima, održavaju heljdom.

Pandemija koronavirusa kod 92 odsto studenata na neki način je uticala na veći stepen zastupljenosti anksioznosti i depresije, što je posledica manje učestalog druženja i same socijalizacije, pokazalo je istraživanje koje su sproveli studenti Fakulteta političkih nauka (FPN).

Više od trećine ispitanika istraživanja „Stavovi studenata o post kovid 19 periodu“ ocenom četiri, na skali od jedan do pet, navelo je da je pandemija uticala na promenu svakodnevnih rutina, dok je mali procenat odgovorio da nije uopšte.

„Samo 20 odsto studenata je reklo da im je strah od pandemije bio najveći problem, što nam ukazuje da se mladi nisu imali veliku dozu straha da se zaraze“, naveli su autori istraživanja.
Kada je u pitanju održavanje nastave, trećina ispitanika se izjasnila da im je mešoviti (hibridni) model nastave adekvatan, dok je manji procenat onih kojima odgovara onlajn nastava.
“Blizu polovine ispitanika se izjasnilo da im odgovara uživo nastava, što nam govori da je došlo do izrazitog zasićenja onlajn nastavom, te da su studenti spremni da se vrate u fakultetske klupe”, piše u saopštenju i dodaje da je 15 odsto studenata nastavu ocenilo ocenom pet, dok je najveći broj ispitanika nastavu ocenio sa tri.
Oko 70 odsto studenata navelo je da je onlajn nastava na neki način uticala na njihovu motivaciju za učenjem, ali se 80 odsto njih izjasnilo da im je pomoglo da se lakše organizuju.
Veliki broj studenata nije bio privržen sportskim aktivnostima, niti im je pandemija predstavljala neki vid motivacije da se njima okrenu, ali je istraživanje pokazalo da je manji broj studenata ipak pronalazio razne načine da održava svoju fizičku aktivnost u dozvoljenim uslovima.
Dve petine ispitanika izneli su stav da pandemija nije uticala na to da se osećaju neaktivnije u odnosu na period pre pandemije, ali da se 40 odsto njih okrenulo vežbanju u kućnim uslovima u nekom vidu.
Odluku republičkog Kriznog štaba da vremenski ograniči rad ugostiteljskih objekata 64 odsto ispitanika ocenilo je ocenom jedan, dok je istu ocenu 55 procenata studenata dalo meri uvođenja kovid propusnica.
Istraživanje je sprovedeno onlajn i terenskim ispitivanjem u periodu od 16. aprila do 3. maja, a sakupljeno je 933 upitnika popunjenih od strane studenata svih stepena studija i onih koji su završili studije.