U Australiji otkrivena najveća biljka na Zemlji

-

2. jun 2022. | 12:48

Američka uprava za aeronautiku i svemir (NASA) je u sredu objavila da je od dve kompanije – “Axiom Space” i “Collins Aerospace”, naručila da razviju svemirska odela, koja će budući astronauti nositi na Mesecu.

Ova odela će se koristiti i za Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS), zamenjujući sadašnja koja su u upotrebi četrdesetak godina.

„U tim kombinezonima (za astronaute) praviće se istorija“, rekla je novinarima Vanesa Vajč, direktorka Svemirskog centra Džonson, jer „ta odela nosiće prva obojena osoba i prva žena koja bude kročila na Mesec“.

NASA je prvobitno planirala da sama razvije nova odela, ali je znatno kasnila, pa odluka da taj posao poveri dvema kompanijama potvrđuje da se ta agencija, kao i poslednjih godina, sistematski opredeljuje za javno-privatna partnerstva.

“To nam omogućava da uštedimo jer delimo investicije”, rekla je Vajč.

Dve kompanije ulažu “znatnu količinu sopstvenog novca”, navela je NASA u saopštenju.

Detalji ugovora još nisu otkriveni, ali program ima “plafon” od 3,5 milijardi dolara za uslugu koja će se pružati do 2034. godine.

NASA zadržava pravo da na kraju izabere samo jednu od dve kompanije, ili se opredeli za obe, ili čak da doda i druge. Ali, kompanije će ostati vlasnice odela i biti odgovorne za njihovo održavanje.

“Axiom Space”, koji je privatnom letelicom “SpaceX” već poslao “svemirske turiste” na Međunarodnu svemirsku stanicu, planira da izgradi sopstvenu svemirsku stanicu, pa će mu ionako biti potrebna svemirska odela za buduće klijente.

“Planirali smo da napravimo odelo kao deo našeg programa, tako da je fantastično iskoristiti dugogodišnje iskustvo NASA”, rekao je šef “Axiom Space” Majkl Safredini.

NASA je detaljno opisala čitav niz potreba i zahteva, kako za odela za rad na Mesecu, tako i za “modnu liniju” za izlete u nisku orbitu oko ISS.

Te dve sredine ne predstavljaju isti izazov za “modne kreatore” jer, na primer, težina odela nije problem u bestežinskom stanju u orbiti oko Zemlje, dok se na Mesecu mora uzeti u obzir uticaj prašine.

Na dve kompanije je da odluče da li će to biti jedan kombinezon za obe namene, ili dva različita.

“Cilj je omogućiti onima koji budu nosili odela što je više moguće mobilnosti”, rezimirao je Dan Berbank iz “Collins Aerospace”, koji je i sam bivši astronaut.

Dve kompanije planiraju da pokažu da ispunjavaju sve uslove 2025. godine, kada se planira “Artemis 3” – ponovno sletanje ljudi na Mesec.

Dojave o bombama u Banjaluci i Sarajevu

Od

-

2. jun 2022. | 12:46

Univerzitetski klinički centar Republike Srpske u Banjaluci dobio je pretnju bombom rano jutros, prenosi RTRS. Policija je završila pregled Urgentnog centra UKC-a i on nastavlja sa radom, saopštila je načelnica tog centra Slavica Zeljković. Dojava bombi stigla i u Opštinski sud u Sarajevu.

Slavica Zeljković je naglasila da su nakon jutrošnje dojave o bombi u UKC-u Srpske evakuisani pacijenti i radnici i da je situacija bila pod kontrolom.

“Preduzeli smo mjere da sve prođe bez panike i gužve. Ovo je još jedan od niza brutalnih napada na zdravstveni sistem”, ocenila je ona.

Direktor UKC Vlado Đajić, ranije je rekao da su zdravstveni radnici i pokretni pacijenti evakuisani ispred bolnice.

Istakao je i da je deo radnika ostao sa nepokretnim pacijentima.

Škole u Republici Srpskoj juče su dobile iste dojave o bombi, koje su bile lažne.

Dojave i u Sarajevu
U Opštinski sud u Sarajevu jutros je ponovo stigla dojava o bombi. Zgrada suda je evakuisana, a na terenu su pripadnici MUP-a Kantona Sarajevo koji pregledaju prostorije, preneo je portal Kliks.

“Dojavu o bombi zaprimili smo u 8.59 sati. Policijske ekipe su na terenu”, rekao je za Kliks portarol MUP-a Kantona Sarajevo Mirza Hadžiabdić.

U brazilskom Amazonu najgori majski požari u poslednjih 18 godina

Od

-

2. jun 2022. | 12:43

Brazil je u maju zabeležiio najveći broj požara u amazonskoj šumi za taj mesec od 2004. godine, i apsolutni rekord za region savane Serado, pokazuju zvanični podaci objavljeni u sredu.

Sateliti Nacionalnog instituta za svemirsko istraživanje (INPE) zabeležili su 2.287 požara u Amazonu u maju, gotovo dva puta više nego u istom mesecu prošle godine.

To je drugi najrazorniji maj u istoriji za amazonsku šumu, posle rekorda iz 2004. kada je bio 3.131 požar.

U oblasti Serado, savani sa bogatim biodiverzitetom na jugu Amzonije, prošlog meseca zabeležena su 3.578 požara, što nikad nije vidjeno u ovo doba godine od 1988. kada je INPE počeo da vodi evideniciju.

Ekolozi signaliziraju da je više šumskih požara i gubitka šuma od dolaska na vlast ekstremnodesničarskog predsednika Žaira Bolsonarra u januaru 2019. godine.

„Ti podaci (za mesec maj) nisu izuzetak, oni su deo tendencije razaranja okoline poslednje tri godine, koja je rezultat namerne politike vlade“, rekao je Maurisio Vojvodić, direktor brazilskog ogranka Svetskog fonda za prirodu (WWF).

On je rekao da Bolsonarova vlada zanemaruje nauku i da će Brazil za to platiti tešku cenu u budućnosti.

Maj nije obično mesec šumskih požara kojih je najviše u avgustu i septembru, usred sušne sezone. To što je u maju već vrlo veliki broj požara, nagoveštava da će 2022. godina biti posebno razorna.

„Ekološka politika“ predsednika Bolsonara je pod kritikom medjunarodne zajednice jer on podržava rudarstvo i poljoprivrednu aktivnost u zaštićenim područjima, uključujući i domorodačke teritorije.

Novinarka VOICE o Linglongu: Robovski sistem, ljudi prisiljeni da rade ceo dan (VIDEO)

Od

-

2. jun 2022. | 12:36

1653671543-linglong-e1653671565676-750x418 — Izvor: N1

Novinarka VOICE Ivana Gordić rekla je gostujući u emisiji N1 Studio Live da srpske radnika zrenjaninske fabrike Linglong fotografišu, prate i da ih teraju da rade poslove za koje nisu stručni. “Jedan čovek, koji ima dokument da je invalid, morao je da čisti svaki dan, u čišćenjima su učestvovali svi bez obzira na stanje. Situacija u okviru fabrike je haotična, to je robovski sistem, usuđujem se da to kažem, ljudi su prisiljeni da rade, svakoga dana, celog dana, sedam dana u nedelji”, kaže Gordić.

Dodaje da joj se čini da je priča postala aktuelna malo i veštački.

„U štampi se pojavljuju stari tekstovi, imamo defile diplomata, čini mi se da je ovo vreme tvrđenja paraza. Neće se dogoditi ništa, ovo je samo zamagljenje koje smo imali, mislim da je pozicija tih ljudi strašna, biće još strašnija, imaćemo možda neke inspekcije, ali to će biti režirane situacije da bi se pokazalo da je sve dobro“, kaže sagovornica N1.

Kaže da kada je reč o radnicima u Linglongu, da je tema spala na dva slova.

“Najviše se bavimo novinari i aktivisti, to je strašno, informacije su još strašnije. Čovek je preminuo na gradilištu, imamo svedočenje radnika o tome, teško je doći do zvaničnih potvrda institucija”, kazala je.

Ona navodi da priču o Linglongu prati od jesenas, da je ona i “tužna i strašna i ružna” i priča šta je sve videla.

“Te slike čišćenja i brda blata, za njih znamo od septembra, niko nije hteo da priča, zahvaljujemo se hrabrim ljudima koji su izašli u javnost, moji sagovornici imaju staž od mesec i po, dva. Na njih se zaista vrši veliki pritisak, moram da kazem da je meni asocijacija bila kao za Vijetnamce, videli ste smeštaj u kontejneru, ti ljudi kažu ako ne doneseš vodu, nećeš piti vodu. Naši ljudi, bez obzira na spremu, ako dođu i kažu im da čiste blato, svi čiste blato. Moj zaključak posle svega, dolazimo da sve investicije pod pokroviteljstvom države ne vode računa o svojim radnicima, to je ono što mi je poražavajuće”, rekla je, podsećajući na ranije navode da se radi o najkontrolisanijem gradilištu.

“Imate dve povrede nedeljno, dobila sam anonimne prijave gde ljudima jave da dođu od podneva i oni i Kinezi. Kad dođu, shvate da je bila inspekcija toga dana, došli su do zaključka da Kinezi nemaju radnu dozvolu pa su i naši morali da budu sklonjeni. Sve je tu uigrano”, ocenila je Gordić.

Ona je podsetila na sudbinu vijetnamskih radnika.

“Epilog je da je velika većina radnika otišla kući, da će otići svi za mesec-dva. Kao i sve u Zrenjeninu, šta očekivati od grada koji nema vode 18 godina – spolja gladac, unutra jadac”, zaključila je Ivana Gordić.

Snimak emisije N1 Studio Live:

Par iz Montreala primoran je na 14-dnevni karantin jer nisu ispunili aplikaciju ArriveCAN

Od

-

2. jun 2022. | 12:33

Ron Daymond i Evelyn Herskovitz bili su zapanjeni kada im je naređeno da budu u karantinu 14 dana, nakon povratka na kanadsku kopnenu granicu 22. maja nakon jednodnevnog putovanja u Plattsburgh, NY

Potpuno vakcinisani par rekao je da im je granični službenik rekao da moraju u karantin jer nisu ispunili aplikaciju ArriveCAN.

“To je smešno”, rekla je Herskovitz iz svog doma u Montrealu. “Ljudi ne moraju čak ni u karantin 14 dana kada imaju COVID, tako da to nema nikakvog smisla.”

Savezna vlada ukinula je većinu ograničenja putovanja za potpuno vakcinisane osobe. Međutim, i dalje se od njih zahteva da koriste mobilnu aplikaciju ArriveCAN ili verziju za desktop da dostave svoje putne i zdravstvene informacije vezane za COVID-19 u roku od 72 sata pre dolaska u Kanadu .

Putnici koji to ne učine mogli bi se suočiti s 14-dnevnom karantinom, pa čak i sa kaznom od 5.000 dolara.

Neki političari kažu da je vreme da se aplikacija izbaci jer stvara probleme putnicima i otežava turizam.

Pritužbe na ArriveCAN uključuju tehničke propuste, oštre kazne za one koji ne ispunjavaju uslove i neprikladnost za starije osobe.

“Kada kažem ArriveCAN, koje reči mi padaju na pamet? ‘Nepouzdano’, ‘frustrirajuće’, ‘staro’, ‘slomljeno’… ovo su neke od reči koje su moji glasaci koristili,” rekla je konzervativna kritičarka Raquel Dancho prošlog meseca u Parlamentu.

“Aplikacija je toliko teška da neki stariji moraju otkazati putovanja.”

CBSA odgovara na pozive

Savezna vlada objavila je u sredu da će ArriveCAN ostati na snazi najmanje do 30. juna.

Kanadska granična služba (CBSA) rekla je za CBC News u e-poruci da ima mere za pomoć putnicima sa ArriveCAN-om. Oni uključuju , kada je to izvodljivo, pomaganje ljudima da popune aplikaciju na kopnenoj granici ili dopuštanje da se vrate u SAD da je završe, rekao je CBSA.

Rebecca Purdy rekla je da će od 24. maja “da bi se omogućila veća fleksibilnost”, CBSA će pustiti vakcinisane kanadske kopnene putnike uz upozorenje, kada zanemare da popune aplikaciju.

Daymond i Herskovitz – koji su otputovali 22. maja – rekli su da im nije ponuđena nikakva opcija, iako je ovo bilo njihovo prvo putovanje van Kanade od pandemije i nisu znali da putnici na kopnu moraju popuniti aplikaciju.

“Imamo vakcinalne pasoše. Imamo naše putne isprave”, rekao je Herskovitz. “Kažnjeni smo jer nismo imali aplikaciju na našim telefonima.

Pošto par mora u karantinu, Dejmond, serviser, rekao je da je bio primoran da uzme dve nedelje odsustva sa posla bez plate.

“Moramo platiti. To je rupa u našem budžetu,” rekao je Herskovitz. “To je prava kazna.”

CBSA je rekla da ne može komentarisati pojedinačne slučajeve.

Usluga od 5 dolara za popunjavanje aplikacije

Kanadska agencija za javno zdravlje saopstila je da je ArriveCAN potreban kako bi se zaštitilo zdravlje putnika i ubrzalo vreme obrade na granici.

“To je najbrži, najlakši i najsigurniji način da putnici pokažu da ispunjavaju sve zahteve javnog zdravlja”, rekla je predstavnica Tammy Jarbeau u e-poruci.

Međutim, sindikat koji predstavlja službenike CBSA kaže da aplikacija pravi probleme. „Imamo putnike koji se pojave na granici, a da to nisu završili, što očito uveliko odlaže stvari, posebno na kopnenim granicama“, rekao je Mark Weber, nacionalni predsednik unije carina i imigracije.

Neki od tih ljudi završe u C&E Feeds u Calaisu, Maine, tražeći pomoć.

Trgovina za preuzimanje paketa i farma nalazi se blizu granice New Brunswicka. Za 5 dolara — kojim se pokrivaju troškovi radnog vremena osoblja — zaposleni pomažu putnicima da popune aplikaciju.

Menadžer Sue Provencher rekla je da C&E Feeds opslužuje do desetak kanadskih i američkih putnika dnevno, od kojih mnoge tamo šalju lokalni službenici CBSA. Mnogi ljudi koji traže pomoć su stariji, rekao je Provencher.

“Mnogi stariji ljudi nemaju pristup kompjuteru. Nemaju mobilne telefone, nemaju laptope i tablete i ne znaju kako da ih koriste.”

CBSA je potvrdila da službenici ponekad daju putnicima informacije o mestima koja nude pomoć ArriveCAN.

Gradonačelnik Nijagarinih Vodopada, Jim Diodati rekao je da je aplikacija problem za Amerikance svih uzrasta, i da mnogi ne zele posetiti Kanadu dok se to ne ukine.

Prema statističkim podacima Kanade , Amerikanci su u aprilu putovali u Kanadu 479.500 puta, što je 50 posto manje u odnosu na april 2019. godine pre pandemije.

“To je samo još jedan sloj birokratije”, rekao je Diodati o aplikaciji. “To je još jedan razlog da ne dođete u Kanadu, da nas zaobiđete i odete negde drugde.”

SERBIANNEWS/CANADA

Radnici Fijata jutros održali protest, premijerka danas na sastanku sa Stelantisom

Od

-

2. jun 2022. | 12:28

Radnici Fijata su u sedam ujutro blokirali ulaz u fabriku u Kragujevcu jer su, nezadovoljni dinamikom rešavanja njihovog statusa. Od menadžmenta Fijata traže ispunjenje četiri zahteva koja su poslali vladi, a u suprotnom najavljuju veće proteste.

Zoran Miljković, iz Sindikata Fijat plastike, kaže da se na protestu upozorenja okupilo oko 800 radnika koji strahuju za svoju budućnost.

-Premijerki kojoj smo poslali zahteve i našem poslodavcu Stelantisu dajemo rok do utorka da se dogovore. Naš osnovni zahtev je da niko ne može biti otpušten i da sve mora biti na dobrovoljnoj bazi, bilo da je reč o odlasku u inostranstvo na rad, bilo da je reč o socijalnom programu. U suprotnom ćemo radikalizovati protest i blokiraćemo saobraćajnice u Kragujevcu i pozvaćemo ostale radnike iz našeg grada da nam se priključe- kaže Miljković.

Predsednica Vlade Ana Brnabić zahvalila jeradnicima Fijata, koji su jutros održali jednosatni protest, što su bili fer, nisu blokirali fabriku i poručili da i dalje veruju Vladi Srbije.

Brnabić je rekla da je u jednosatnom protestu bilo oko 300 radnika i najavila je da danas u 10.30 sati nastavlja razgovore sa predstavnicima Stelantisa.

Poručila je radnicima da će Vlada Srbije dati sve od sebe da bi ih zaštitila.

Brnabićeva je rekla da je posle teškog i iskrenog sastanka sa sindikatima i radnicima, Vlada Srbije već u ponedeljak uradila ono što je dogovoreno i uključila se u razgovore oko rešavanja problema.

“Dogovor je bio da vlada posreduje u razgovorima između Stelantisa i sindikata. Da pokušamo da se poboljšaju uslovi za radnike koji neće ostati u Stelantis fabrici, u tranziciji do 2024, do novog električnog modela”, rekla je premijerka.

Navela je da je period izjašnjavanja produžen za radnike za 10 dana, te da je razgovore sa Stelantisom imala juče oko posredovanja da bi se izborili najbolji uslovi za radnike.

“U 10.30 danas nastavljamo razgovor. Ni Fijat se nije ponašao kako treba. Nastavili su da pozivaju radnike na razgovor što nije ferlk jer se uslovi tek pregovaraju”, rekla je Brnabić.

Precizirala je da je u Kragujevcu 2.016 radnika, od kojih će oko 500 radnika ostati i za tranzicioni period da pomognu, a oko 500 radnika više neće biti potrebno.

“Za njih zajedno spremamo otpremnine, paket kojim će biti zadovoljni”, rekla je Brnabić.

Dodala je da će oko 1.000 radnika ostati da radi i novi model, te da će u međuvremenu da idu u inostranstvo na trening i obuke za proizvodnju elektroautomobila.

Rekla je da nema problem da se i svaki dan viđa sa radnicima iz Kragujevca i podsetila na situciju sa oko 1.500 radnika vranjskog Geoxa koji su ostali bez posla, “pa su namireni”.

“U Kragujevcu u ovom trenutku postoji potreba za 1.500 radnika. Traže ih drugih investitori koje smo tamo doveli”, rekla je Brnabić.

Navela je da Kragujevac više nije “dolina gladnih i da su još četiri investicije u pregovorima za taj grad.

“Rešićemo i ovo. Molim radnike da budu fer. Ne mogu da očekuju da mi odmah posle sastanka ispunimo sve, i dalje razgovoaramo sa Stelantisom, a da radnici idu u protest. Razgovaraću sa Stelantisom zašto su prekršili dogovor i nastavili da pozivaju radnike da se opredele, to nije fer, tu su radnici u pravu”, rekla je Brnabić.

Naglasila je da će Vlada Srbije kao suvlasnik obezbediti da nema manipulisanja pri rešavanju problema, ni od strane starog menadžmenta ni od političara.

Radnici Fijata traže da odlazak na rad u inostranstvo u Stelantisove fabrike bude isključivo dobrovoljan i u skladu sa zakonima Srbije, kao i da im se garantuje posao po povratku, što treba da bude sadržano i u ugovoru. Otpremnine za one koji se prijave za socijalni program zahtevaju da budu oko 1000 evra po godini staža. Radnicima koji odluče da ostanu u radnom odnosu treba to da se omogući uz garantovanje isplate naknade zarade najmanje u visini minimalne zarade. Sindikati insistiraju da sve bude na dobrovoljnoj bazi.

Predstavnici svih sindikata i radnika Fijtovih fabrika u Kragujevcu dostavili su kabinetu premijerke Srbije Ane Brnabić zahteve za rešavanje statusa zaposlenih i za poboljšanje socijalnog programa . Uprkos dogovoru sa predsednicom vlade Anom Brnabić i resornim ministarstvima da se do 10.juna sve zamrzava, poslodavac je nastavio da poziva radnike da se izjasne o odlasku na rad u jednu od četiri fabrike u inostranstvo u trajanju od dve godine ili o odlasku iz kompanije uz minimalnu otpremninu, u visini tri prosečne zarade

Stelantis radnicima za sada nudi dve mogućnosti, odlazak na rad u inostranstvo u trajanju od dve godine ili napuštanje fabrike uz zakonski socijalni program, što je minimalna zakonska obaveza poslodavca.

Stelantis je najvio da će od kraja 2024.godine početi da proizvodi električni autmobil u Kragujevcu. Investicija iznosi 190 miliona evra, a Vlada Srbije je krajem aprila potpisala ugovor o subvenciji od 48 miliona evra.

Bivši ministar finansija Morneau kaže da Kanada mora da se pozabavi ”anemičnim” ulaganjima kako bi ispravila kurs ekonomije

Od

-

2. jun 2022. | 12:01

U svom prvom govoru otkako je napustio politiku, bivši ministar finansija Bill Morneau dao je grubu sliku u Parlamentu i izrazio zabrinutost zbog kanadske ekonomske putanje.

Morneau, koji je bio na toj funkciji od 2015. do 2020. godine, rekao je da je i dalje duboko zabrinut što Ottawa provodi više vremena u pronalaženju načina za preraspodelu bogatstva širom zemlje nego da se fokusira na važnost povećanja kolektivnog prosperiteta.

„Mogu vam reći da u Ottawi nema osećaja hitnosti, zbog našeg nedostatka konkurentnosti. Kao da smo žaba u loncu i koja ne shvata šta se dešava dok temperatura postepeno raste”, rekao je u sredu uveče za CD Howe Institute.

“Ovo je naš osnovni problem. Ništa drugo nije rešivo ako ovo ne stavimo na prvo mesto.”

Bivši izvršni predsednik i izvršni direktor Morneau Shepella – sada Lifeworks – dodaje da je “mnogo više zabrinut” za današnje ekonomske izglede Kanade nego pre sedam godina.

„Jednostavno rečeno, živimo od našeg prošlog uspeha, a on seže daleko u prošlost“, rekao je on.

Morneau je ukazao na studiju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u kojoj se detaljno opisuje pad kanadskog rasta bruto domaćeg proizvoda od 1982. i još jedna studija koja daje sumornu sliku ekonomskih izgleda zemlje u narednih 40 godina u poređenju s drugim zemljama .

“Kontrast u potencijalu je zapanjujući. Australija i SAD, očekuje se da će porasti za oko 45 posto, Danska i Japan oko 50 posto, Mađarska 60 posto. Zemlja sa najnižim projektovanim rastom BDP-a u istom periodu je Kanada. A nije ni blizu drugih, predviđa se da će naš realni BDP porasti oko 30 posto”, rekao je on.

On je naveo “anemičan nivo” kapitalnih investicija kao primarni izvor problema, koji se može pripisati lošoj saradnji između vlade i poslovnog sektora.

Morneau nikada nije eksplicitno pomenuo svoju naslednicu Chrystiu Freeland ili svog bivšeg šefa, premijera Justina Trudeaua, ali je ponudio savet sadašnjim i budućim liderima.

To uključuje sugestije o kadrovskim odlukama i obezbeđivanje da „važni odnosi“ dobiju vreme i pažnju koju zaslužuju sa posebnim osvrtom na potrebnu saradnju sa pokrajinskim i teritorijalnim premijerima; poziv da se SAD postave u centralni fokus u pogledu trgovine i ekonomskog prosperiteta; teren za depolitizaciju velikih političkih poteza; i zahtev da se ozbiljno pozabavimo kanadskom energetskom tranzicijom.

Bivši ministar je rekao da ga jos bole ožiljci, koje je dobio dok je bio ministar.

“Pet godina koje sam proveo kao kanadski ministar finansija bile su najbolje godine u mojoj karijeri, a bile su i najizazovnije godine u mom životu. Svaki dan je bio izazov. Politika uzima ogroman danak”, rekao je on.

SERBIANNEWS/CANADA

Borjanu nagrada FS Kanade za igrača meseca

Od

-

2. jun 2022. | 11:30

Fudbalski savez Kanade dodelio je mesečne nagrade najboljim članovima reprezentacija za maj 2022. Nagrađeni su Milan Borjan, Kadiša Bukenon i Samjuel Šaron.

U objašnjenju izbora, iz Fudbalskog saveza Kanade naveli su da je prvi golman reprezentacije Milan Borjan pomogao svojoj Crvenoj zvezdi da dođe do pete vezane šampionske titule uz gol sa penala u odlučujućem meču.

Podsetili su iz čelne kuće kanadskog fudbala da je posle toga Borjan sa Crvenom zvezdom osvojio i Kup.

Kadiša Bukenon osvojila je ovog meseca sa Lionom titulu u Ligi šampiona, svoji petu, ali i titulu šampiona Francuske (takođe petu).

Samjuel Šaron je sa parafudbalskom reprezentacijom Kanade zauzeo deveto mesto na Svetskom parafudbalskom šampionatu na kome je proglašen i za MVP igrača.

Srpski dani 2022-CŠO sv. Arh. Mihajla Vankuver

Od

-

1. jun 2022. | 23:09