MENISNC
Pretraga
16.4 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 889

Podrška Stejt departmenta inicijativi „Otvoreni Balkan“

Od
miki
-
0

Američki Stejt department podržava svaku regionalnu inicijativu zasnovanu na evropskim principima, koja ima za cilj ekonomsko osnaživanje zemalja Zapadnog Balkana, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).

Ovakva izjava stiže dan nakon što su na Samitu u Ohridu, u Severnoj Makedoniji, predstavnici tri države inicijatorke inicijative „Otvoreni Balkan“ (Srbija, Albanija i Severna Makedonija) potpisale sporazume o međusobnom priznavanju diploma i naučnih zvanja i o saradnji u oblasti turizma i kulture, kao i memorandum koji se odnosi na saradnju poreskih uprava u suzbijanju utaje poreza.

„SAD podržavaju ove i druge inicijative, koje produbljuju regionalnu ekonomsku saradnju i unapređuju evropski put“, navode iz Stejt Departmenta.

Portparol Stejt Departmenta nije želeo za RSE da komentariše činjenicu što Kosovo odbija da bude deo “Otvorenog Balkana” i ne želi da prisustvuje tim sastancima, ali je napomenuo da je “bliža i integrisanija saradnja širom Zapadnog Balkana privukla energetske investicije”.

“Otvoreni Balkan” je inicijativa Srbije, Albanije i Severne Makedonije, koja je u cilju unapređenja regionalne saradnje pokrenuta oktobra 2019. godine.

Samitu inicijative Otvoreni Balkan 7. i 8. juna na Ohridu prvi put su prisustvovali predstavnici Crne Gore i BiH kao posmatrači, dok Kosovo uporno odbija da se priključi Otvornom Balkanu ili da prisustvuje sastancima.

Stav Kosova je da je “Otvoreni Balkan” opasna inicijativa bez jasne vizije, te da zemlje u regionu treba da ostanu posvećene agendi Evropske unije i negovanju transatlantskih odnosa, prenosi RSE.

Specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar rekao je juče u video obraćanju učesnicima samita u Ohridu da SAD podržavaju Otvoreni Balkan kao ekonomsku inicijativu usmerenu na stvaranje većih mogućnosti za ljude u regionu.

“SAD podržavaju da Otvoreni Balkan ostane ekonomska inicijativa. To nije politički projekat, već važan ekonomski projekat i važno je da to ostane i da se fokusiramo na stvaranje mogućnosti za ljude u regionu”, rekao je Eskobar.

Eskobar je poručio da Sjedinjene Države ne gledaju Zapadni Balkan iz perspektive problema ’90-tih godina, nego kroz mogućnosti 21. veka.

On je rekao i da Zapadni Balkan ima potencijal da bude centar obnovljive energije, centar za tečan prirodni gas i otvara mogućnost da se Evropa oslobodi zavisnosti od ruskog gasa.

Kod Lazarevca noćas zemljotres tri stepena po Rihteru

Od
miki
-
0

BEOGRAD -U regionu Lazarevca noćas u 00.46 sati registrovan je zemljotres magnitude tri jedinica Rihterove skale, objavio je Republički seizmološki zavod.
Kako se navodi, zemljotresi takvog intenziteta ne mogu izazvati oštećenja na objektima u epicentralnoj oblasti.

Teorijski intenzitet u epicentru procenjen je na IV stepen Merkalijeve skale.

Cena sirove nafte u svetu raste, a u Kanadi cena pada, evo i zašto

Od
Dara Milovanović
-
0

Cene nafte širom sveta porasle su na najviši nivo u poslednjih nekoliko godina, ali kanadski proizvođači nafte za barel dobijaju manje novca, zbog neravnoteže ponude i potražnje.

Referentna cena severnoameričke nafte, sirove mešavine poznate kao West Texas Intermediate ili WTI, prodavala se za 119 američkih dolara po barelu, a u utorak – dosegla je višegodišnji maksimum od 120,99 dolara nakon invazije Rusa na Ukrajinu.

WTI je ono što je poznato kao “lagana, slatka” mešavina, nazvana je tako zato što je manja gustoća od “teških” nafti i ima mnogo manji sadržaj sumpora od drugih koji se smatraju “kiselim”. Te hemijski kvaliteti čine je lakšim i jeftinijim za prečišćavanje, skladištenje i otpremu, zbog čega je WTI postao merilo za cene nafte.

Ali postoje bezbrojne druge mešavine, uključujući i vrstu nafte koja dolazi iz naftnih škriljaca Alberte, to je teška i kisela mešavina koja je poznata kao Western Canada Select ili WCS. Sirova nafta iz Kanade gotovo uvek se trguje s popustom u odnosu na druge mešavine poput WTI, jer se mora razrediti pre slanja, a mnogi delovi sveta je ne prihvataju zbog visokog sadržaja sumpora.

Takođe je ova nafta generalno jeftinija, zbog mnogih poteškoća u transportu, jer Alberta je bez izlaza na more, kao i zbog drugih komplikacija oko transporta u naftovode ili železničke vagone, ka rafinerijama na američkoj obali Zaliva.

Obično je taj popust oko 10-15 dolara po barelu, ali nedavni događaji su gurnuli popust od preko 20 dolara. To je najveći popust od novembra, i nalazi se blizu 22 dolara, popust koji smo videli u ranim danima COVID-19 kada je cena nafte pala.

To znači da čak i dok WTI koketira sa 120 američkih dolara po barelu, kanadski proizvođači naftnih škriljaca i dalje dobijaju samo 99 dolara za svoj proizvod.

Postoji nekoliko razloga zašto, ali svi se svode na jedno osnovno pravilo ekonomije: ponuda i potražnja.

Različite mešavine nafte zahtevaju da rafinerije budu drugačije kalibrirane za njihovu obradu, a mnoge rafinerije nisu podešene za obradu teških mešavina kao što je WCS. Tokom pandemije, proizvodnja mnogih teških mešavina je usporila do puzanja, što je nehotice pomoglo da se osiguraju kupci za WCS.

“Dugo vremena WCS je zaista imala koristi od smanjene dostupnosti meksičke teške i venecuelanske sirove nafte”, rekao je Rory Johnston, osnivač servisa podataka o tržištu nafte Commodity Context. “Sve ostale teške sirove nafte u regionu protiv kojih su se tradicionalno takmičile, više nisu bile tamo, tako da je WCS bila na jedinoj utakmici u gradu.”

Ali to više nije slučaj. Proizvodnja teške meksičke mešavine poznate kao Mayan je u porastu, kao i srednje teške mešavine sa morskih platformi kao što su Mars i Poseidon.

Rezultat je da rafinerije koje uzimaju te teške mešavine nemaju manjak u zalihama, tako da mogu sebi priuštiti da biraju šta da plate i od koga da kupe.

„Imate više opcija, tako da ne uzimate onoliko na koliko ste ih navikli“, ovako energetski analitičar Fernando Valle iz Bloomberg Intelligence opisuje način razmišljanja američkih rafinerija teške sirove nafte upravo sada.

To usporavanje potražnje dolazi i u pozadini porasta ponude iz Alberte. Maj je tipično sporiji mesec za proizvodnju nafte u kanadskim naftnim delovima jer promjenljivo vreme dovodi do onoga što Valle naziva “otapanjem”.

„Teško je premestiti opremu jer se tlo odmrzava, tako da obično dolazi do pada proizvodnje“, rekao je u intervjuu. Zbog toga se mnoga postrojenja zatvaraju bilo dobrovoljno ili nevoljno svakog proleća, ali prve indicije govore da će se proizvodnja snažno oporaviti ovog leta. I sav taj višak kanadske nafte već počinje da se gomila.

Kanadske zalihe nafte već su na svom najvišem nivou od 2019. godine, a prema podacima Bloomberga, spremni su za povećanje ovog meseca. U pozadini viška ponude i manje potražnje, sve veći jaz u ceni kanadske nafte.

“Zalihe u Hardistiju u Alberti su punije od zaliha u Cushingu”, rekao je Valle, misleći na naftno čvorište Cushing, Oklahoma, centralno transportno čvorište američke energetske industrije, gde se nalazi oko 15 posto sve nafte skladištenje u SAD

Bajdenov plan će spustiti još više cene

Ta neravnoteža bi se mogla pogoršati pre nego što postane bolja, zbog plana koji je ranije ove godine objavila Bajdenova administracija za oslobađanje miliona barela sirove nafte iz Strateških naftnih rezervi kako bi se nadoknadio nemir izazvan ruskom invazijom u Ukrajini.

Gotovo 40 miliona barela sirove nafte trebalo bi da bude pušteno na tržište počevši od 1. jula, saopštilo je prošlog meseca američko Ministarstvo energetike , a mešavina sirove nafte koja se ispušta je kisela, što je čini sličnom vrsti nafte koju nude naftni škriljci i sve će to biti pušteno u blizini klastera rafinerija na američkoj obali zaliva, gde prodaju i kanadski proizvođači.

Iako će se to odvijati polako, brzinom od oko 1 milion barela dnevno, ukupno planirano ispuštanje je 10 puta veće od proizvodnje kanadskih naftnih škriljaca koje i se proizvodi u jednom danu, tako da će tržište koje je preplavljeno sa toliko kisele nafte verovatno umanjiti cenu kanadske nafte još više. Nafta iz Alberte će se i dalje ići na dole“, rekao je Džonston. “Sada će morati da se cena još više snizi da bi naftu prodali.”

SERBIANNEWS/CANADA

Ko Srbiju napušta, a ko joj se vraća

Od
Dara Milovanović
-
0

Srpska dijaspora je sve mlađa i sve obrazovanija, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Na privremenom radu u inostranstvu trenutno je oko 320.000 građana Srbije, prosečne starosti 35 godina, a najviše ih je u zemljama zapadne Evrope. Demograf Danica Šantić i Aleksandar Jakovljević iz organizacije “Tačka povratka” kažu za RTS da je nakon pandemije koronavirusa interesovanje za povratak trajno popravljeno i da se sve veći broj ljudi javlja sa pitanjima kako da se vrate.

Demograf Danica Šantić kaže da zapravo ne postoje tačni podaci koliko ljudi odlazi iz Srbije u inostranstvo. Ističe da se čeka novi popis stanovništva kako bi se videli aktuelni trendovi.

Ističe da je migracioni potencijal Srbije velik i da su razna istraživanja na Geografskom fakultetu pokazala da ljudi u Srbiji razmišljaju o migracijama, što ima i istorijsku konotaciju.

“Svi znamo da odlaze medicinski tehničari, lekari, građevinski radnici, zanatlije… Često se i vraćaju i često su to cirkularna kretanja, odnosno odlaze na tri meseca pa se vrate ili prosto zadovolje svoje želje za boravkom u inostranstvu i većom zaradom i onda se vrate u Srbiju”, ističe Šantićeva.

Kaže da ljudi iz Srbije tradicionalno najviše odlaze u Nemačku, ali da se u podacima već duže vreme sve više pojavljuje i Austrija kao zemlja broj jedan.

“Neke nove emigracione destinacije su Slovenija, Slovačka, Malta, Italija… Broj se povećava”, navodi Šantićeva.

“Korona mnogo toga promenila”

Aleksandar Jakovljević iz organizacije “Tačka povratka” kaže da je pandemija koronavirusa mnogo toga promenila i da je viđen veliki povratni talas ljudi koji su, imajući u vidu dešavanja u svetu, odlučili da se vrate u Srbiju.

“Interesovanje za povratak je trajno popravljeno i sve veći broj ljudi se javlja sa pitanjima kako da se vrate. Imamo sve veći broj upita i drago nam je da se vraćaju, kako visokoobrazovani, tako i ljudi svih obrazovnih profila”, naglašava Jakovljević.

Kaže da svi ljudi koji se vrate generalno imaju pozitivno povratničko iskustvo i relativno brzo pronađu posao i smeštaj, zbog čega proces reintegracije teče dosta uspešno.

Jakovljević ističe da je mnoge ljude na povratak podstakla trajna promena radnog okruženja, odnosno mogućnost da sve veći broj ljudi radi na daljinu.

“Imamo tako sve veći broj ljudi koji iz Srbije i dalje imaju svoje ugovore u inostranstvu. Ako možemo da kažemo koja su dva osnovna profila povratnika, to su ljudi koji se vraćaju po završetku studija ili porodice koje se vraćaju u momentu pre nego što deca krenu u školu”, navodi Jakovljević.

“Super viza” omogućava nekim ljudima da ostanu u Kanadi do 7 godina, evo ko ima pravo da se prijavi

Od
Dara Milovanović
-
0

Roditelji, bake i deke kanadskih državljana i stalnih stanovnika sada mogu ostati u zemlji cak sedam uzastopnih godina.

U utorak je agencija za imigraciju Kanade, izbeglice i državljanstvo objavila promenu programa ” super viza “, koji je ranije dozvoljavao boravak samo do dve godine.

“Porodice su u srcu kanadskog društva”, rekao je ministar imigracije Sean Fraser u saopštenju za javnost . “Poboljšanja kod programa super viza omogućavaju članovima porodice da se duže ostanu u Kanadi, što pomaže svakodnevnim građanima Kanade i stalnim stanovnicima da uspeju i da doprinesu društvu, dok svojim roditeljima, bakama i dekama pružaju neprocenjive priliku, da provode vreme sa svojom porodicom u Kanadi.”

Nosioci super vize sada mogu ostati u Kanadi do pet godina po ulasku, uz opciju da zatraže produženje za dve godine. Nova izmena stupa na snagu 4. jula.

Program super viza započet je 2011. kako bi se omogućilo roditeljima, bakama i dekama kanadskih državljana i stalnih stanovnika da posećuju zemlju na duži vremenski period. Dete ili unuk koji ih gosti, mora ispuniti zahteve za minimalni prihod , a kandidati takođe moraju obaviti lekarski pregled i dostaviti dokaz o privatnom zdravstvenom osiguranju. Prema novim promenama, odobrenim međunarodnim pružaocima zdravstvenog osiguranja biće dozvoljeno da se pridruže kanadskim kompanijama u ponudi pokrića.

Super vize vaze do 10 godina i mogu se koristiti za više ulazaka. Ranije su dozvoljavali samo posete u trajanju do dve godine. Dužina boravka za redovne kanadske vize je obično šest meseci ili manje. Kanada izda oko 17.000 super viza godišnje.

Saopštenje dolazi dok parlamentarni odbor za državljanstvo i imigraciju nastavlja raspravu o zakonu C-242 , koji je predstavljen u februaru, a sponzorise ga poslanik konzervativaca Kyle Seeback.

Predlog zakona uključuje odredbe slične onima koje je najavio federalni ministar imigracije , uključujući izmene koje bi omogućile podnosiocima zahteva za super vizu da kupe, privatno zdravstveno osiguranje van Kanade, kao i da imaju mogucnost produženja perioda boravka na pet godina.

“Ponovo, liberali preuzimaju zasluge za zdravorazumske konzervativne ideje i pokušavaju ih predstaviti kao svoje”, rekli su Seeback i poslanik Jasraj Singh Hallan, konzervativni ministar za imigraciju u senci, u zajedničkoj izjavi u utorak.

Oni takođe ukazuju na prethodno protivljenje aspektima predloga zakona od strane liberalske poslanice Marie-France Lalonde, koja je 3. maja rekla : “Vlada ne podržava predlog da se dozvoli podnosiocima zahteva za super vizu, da mogu  kupiti privatno zdravstveno osiguranje od stranih kompanija.”

“Konzervativci podržavaju nacrt zakona C-242 otkako je predstavljen u Parlamentu, a nedavno su konzervativni članovi stalnog komiteta za državljanstvo i imigraciju (CIMM) istakli koliko su ove promene važne za nove Kanađane”, navodi se u saopštenju konzervativaca.

“Jasno je da ovo nije bilo ništa drugo do politički teatar za postavljanje zasluga za dobre ideje.”

Iako su promene verovatno dobrodošla vest za one sa porodicama u inostranstvu, zapravo bi dobijanje super vize moglo trajati mesecima ili cak i više.

Kanada se suočava sa ogromnim imigracijskim zaostacima , što je uzrokovalo da se vreme obrade vize produžilo, dok zvaničnici rade na procesuiranju zastoja od više od dva miliona zahteva.

Uz trenutna vremena obrade , za dobijanje super vize treba najmanje 146 dana ako se aplicira iz Indije, a čak 458 dana ako se zahtev  podnese iz Sjedinjenih Država.

SERBIANNEWS/CANADA

Nadal: Ðoković je favorit da osvoji najviše grend slemova

Od
miki
-
0
Photo by Cameron Spencer/Getty Images

Španski teniser Rafael Nadal izjavio je danas za oficijelni sajt ATP da je Novak Ðoković glavni favorit da postane rekorder po broju grend slem trofeja.
Nadal je nedavno osvojio 14. Rolan Garos čime je došao do 22. grend slem titule u karijeri, pa sada ima dve više od Ðokovića i Federera koji imaju po 20.

Španac je u utorak uveče u Barseloni počeo da prima radiofrekventne injekcije na povređenom stopalu, a smatra da je Novak u najboljoj poziciji u budućnosti jer nema problema sa povredama.

– Svašta može da se dogodi. Jasno je da je Ðoković u najboljoj poziciji da osvoji najviše grend slemova jer nema fizičkih problema, a igra na spektakularnom nivou – rekao je Nadal za sajt ATP.

“Kralj šljake” osvrnuo se i na status Rodžera Federera, koji je van terena 11 meseci zbog povrede kolena.

– On je dugo bio van svega i uvek možete da očekujete nešto posedno od njega. Mada svi znamo koliko je teško vratiti se, pogotovo sa 40 godina. Videćemo šta će biti. Samo želim da nastavim da se takmičim – izjavio je Nadal o Federeru.

Španac je dao sebi male šanse da osvoji kalendarski slem i objedini sva četiri grend slem trofeja u jednoj sezoni.

– Ludo je misliti o tome čak i da sam u savršenoj formi. Niko to nije uradio od Roda Lejvera i 1969. godine. Ðoković je bio najbliži prošle godine. Međutim, više od osvajanja kalendarskog slema činilo bi me srećnim i zadovoljnim da igram u sva četiri – istakao je

Dojave o bombama u 148 osnovnih i 66 srednjih škola u Beogradu

Od
miki
-
0

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja saopštilo je danas da su dojave o podmetnutoj eksplozivnoj napravi, prema trenutnim informacijama iz Školske uprave Beograd, stigle na mejl adrese 148 osnovnih i 66 srednjih škola u Beogradu.

„Prema ranije utvrđenoj proceduri, objekti su evakuisani, a učenici će biti vraćeni na nastavu kada se utvrdi da je to bezbedno. Ekipe MUP-a su na terenu i vrše pregled objekata”, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo dodaje da o načinu organizovanja časova i povratku na neposrednu nastavu, škole obaveštavaju učenike i njihove roditelje putem redovnih kanala komunikacije.

U Osnovnu školu „Kralj Petar Drugi” jutros je stigla dojava o bombi, a kako je rečeno ekipi Tanjuga, svi koji su se našli u školi su evakuisani, a roditelji su obavešteni da ne dovode decu u školu.

U okviru te škole smešten je i vrtić „Fića”, koji je takođe evakuisan.

Prema rečima Stojke Stanković, koja radi kao obezbeđenje, čeka se kontradiverziona ekipa MUP-a, a dok patrole ne provere školu i vrtić, ističe, niko ne sme da bude unutra.

„Došla sam na posao i odmah sam dobila obaveštenje. Obavestila sam centar i sve smo evakuisali i vraćali smo sve koji su došli. Nije mi svejedno”, rekla je Stankovićeva za Tanjug.

Ona je navela da će u međuvremenu možda biti održana onlajn nastava, ali, kaže, više će se znati kada ekipe MUP-a provere teren.

Dojava o bombi stigla je i na adresu Četrnaeste gimnazije, a pomoćnica direktorke gimnazije Ivana Janković rekla je da je ovo treći put da na adresu te obrazovne ustanove stiže dojava o bombi.

„Mejl je stigao jutros u 10 do 7, a već u 7.10 direktorka je kontaktirala nadležne organe, obaveštene su kolege i deca da ne dolaze u školu i da će se nastava u prvoj smeni odvijati onlajn u realnom vremenu, a časovi će trajati 45 minuta”, navela je Jankovićeva za Tanjug.

Istakla je da je bezbednost dece na prvom mestu i da se nastava neće odvijati uživo dok jedinice MUP-a ne kažu da je situacija bezbedna.

Janković je navela da je cela situacija za decu vrlo stresna, pogotovo jer su danas imali zakazane odbrane maturskih radova.

„To se sada sve odlaže, što dodatno komplikuje situaciju, ali nema ništa preče od toga da sva naša deca budu bezbedna”, naglasila je Jankovićeva.

Više osnovnih i srednjih škola u Beogradu primilo je jutros dojave o bombama, a preporuka roditeljima je da, pre nego što pošalju decu u školu, provere da li je njihova škola otvorena i da li je planirana nastava.

Vučić: Otvoreni Balkan – inicijativa koja će imati sve veću podršku

Od
miki
-
0

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas na početku samita Otvoreni Balkan u Ohridu, da je to inicijativa ljudi sa Balkana i izrazio uverenje da će je podržati sve više građana Severne Makedonije, Srbije i Albanije koje su u nju uključene, ali i drugih zemalja regiona.
“Ovo je naša inicijativa, incijativa ljudi sa Balkana, onih koji shvataju da moraju da se povezuju i da moraju sami da rešavaju probleme”, rekao je Vučić na početku samita na kojem pored lidera Albanije, Srbije i Severne Makedonije koje su članice inicijative učestvuju i Crna Gora i BiH.

On je naglasio da Severna Makedonija, Srbija i Albanija gotovo da “nemaju otvorenih bilateralnih pitanja, nikakavih zahteva ni prema kome, sem da budu prijatelji i rade u korist građana”.

Vučić je zahvalio evropskom komesaru za proširenje Oliveru Varheljiju što je došao na skup da podrži inicijativu dodajući da je Otvoreni Balkan inicijativa koja je “nešto nezaustavljivo, dobra ideja, koja će da ima sve više pristalica”.

On je predložio da se formiraju radne grupe koje će da brinu kako da se prevaziđu teškoće u snabdevanju namirnicama, energentima, tokom predstojeće zime.

“To je u najvećem interesu naše tri zemlje, ali i celog Balkana”, podvukao je Vučić na otvaranju samita kome prisustvuju i premijeri Severne Makedonije i Albanije, Dimitar Kovačevski i Edi Rama, kao i premijer Crne Gore Dritan Abazović i predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija.

Predsednik Srbije zahvalio je i Amerikancima što podržavaju inicijativu, i poručio premijeru Crne Gore Dritanu Abazoviću i predsedavajućem Sacetu ministara BiH Zoranu Tegeltiju da su dobrodošli.

“Neću nikoga da molim. Svačija volja. Ako hoćete da dođete – dođite, ako nećete to je vaša odluka. Uvek ste dobrodošli”, rekao je.

Otvarajući samit Kovačevski je rekao da je korist od te regionalne inicijative upravo međusobno pomaganje država posebno u uslovima rata u Ukrajini kada su prirodno upućene jedne na druge.

“Mi se razumemo i pomažemo jedni drugima. Posle dužeg vremena imamo zajednički cilj – da zajedno idemo napred”, rekao je Kovačevski.

Na samitu u Ohridu danas će biti potpisano više sporazuma i memoranduma o saradnji u oblasti visokog obrazovanja, turizma, kulture i poreskih službi.

Pored lidera pet zemalja na zvaničnom otvaranju samita obratiće se i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, video porukom, najavila je vlada Severne Makedonije.

SAD traže istragu u Stelantisovoj fabrici u Meksiku zbog navodnih pretnji radnicima

Od
miki
-
0
Foto: EPA

Sjedinjene Američke Države su zatražile od Meksika da ispita navodna kršenja prava radnika u fabrici auto-delova italijansko-francuskog proizvođača automobila “Stelantis”, saopštili su američki zvaničnici.

Vašington traži da meksičke vlasti istraže moguće zloupotrebe u fabrici “Teksid Hijero de Meksiko” koja potpada pod trgovinski sporazum Sjedinjene Države-Meksiko-Kanada i koja se nalazi u severnoj pograničnoj državi Koauila.

SAD traže istragu u Stelantisovoj fabrici u Meksiku
“Teksid”, koji zapošljava skoro 1.500 ljudi i pravi delove od livenog gvožđa za teška vozila, upleten je u sindikalni spor od 2014. godine.

Radnici kažu da kompanija krši njihova prava da ih predstavlja grupa po njihovom izboru i da je otpustila radnike koji su podržavali tu grupu.

Kancelarija američkog trgovinskog predstavnika navela je u zahtevu da je zabrinuta da su radnicima uskraćena prava kolektivnog pregovaranja o ugovoru sa Konfederacijom meksičkih radnika (CTM), jednim od najmoćnijih meksičkih sindikata.

Američka Kancelarija traži da Meksiko ispita da li je bilo pritisaka na radnike, uključujući pretnje i nagovaranja.

Radne sporove u Meksiku dugo karakteriše taktika zastrašivanja moćnih sindikata koji su bliskiji sa poslodavcima i vlastima nego sa radnicima.

Prema trgovinskom paktu  Sjedinjene Države-Meksiko-Kanada, koji je zamenio raniji NAFTA sporazum, fabrike koje krše prava radnika mogle bi da izgube bescarinski tretman.

“Stelantis”, četvrta najveća automobilska grupacija na svetu koja je nastala spajanjem “Pežoa PSA” i “Fijat-Krajslera”, saopštila je da poštuje i podržava prava na kolektivno pregovaranje svojih zaposlenih širom sveta i da će poštovati sve lokalne zakone u tom pogledu.

Da li su natprosečno visoki ljudi skloniji razvoju određenih bolesti?

Od
miki
-
0

Visina pojedincima može doneti brojne prednosti, ali ta privilegija ima svoju cenu. Prema novom istraživanju natprosečna visina povezana je sa rizikom od nastanka brojnih bolesti, od proširenih vena do oštećenja perifernih nerava.

Međunarodni tim istraživača povezao je visinu sa prisustvom više od hiljadu osobina kod više od 280.000 odraslih Amerikanaca, potvrđujući sumnje da je visina povezana sa nizom uobičajenih bolesti, piše Science alert.

„Koristeći genetske metode, pronašli smo dokaze da visina odrasle osobe može da utiče na preko 100 kliničkih osobina, uključujući nekoliko stanja povezanih sa lošim ishodima i kvalitetom života – periferna neuropatija, čirevi donjih ekstremiteta i hronična venska insuficijencija“, kaže glavni autor studije, Sridharan Radžavan iz Medicinskog centra Rocky Mountain Regional VA u SAD.

On je dodao da je nijhov zaključak da visina može da bude neprepoznati nepromenljivi faktor rizika za nekoliko uobičajenih stanja kod odraslih osoba.

Naučnici već neko vreme znaju da su visoki ljudi izloženi većem riziku od raznih karcinoma, a da ne pominjemo stanja poput rupture aorte i plućne embolije.

Nije da niži ljudi nemaju zdravstvenih problema. Oni se suočavaju sa povećanim šansama od koronarne bolesti, moždanog udara, bolesti jetre i poremećaja mentalnog zdravlja.

Ono što nije bilo jasno jeste da li su ovi zdravstveni izazovi vezani posebno za visinu, ili su rezultat uslova okoline kao što su loša ishrana ili štetni sociokulturni efekti, koji takođe mogu da utiču na nečiji stas.

Idući dalje od samog poređenja izmerene visine i medicinskih izveštaja, ova, najnovija analiza koristila je genetske podatke povezane sa kliničkim zapisima više od 200.000 belih i 50.000 crnaca.

Koristeći metod povezivanja gena sa poznatim funkcijama sa prisustvom bolesti, tim je pokušao da uporedi hiljade genetskih varijacija za koje se zna da utiču na visinu osobe sa više od hiljadu karakteristika povezanih sa bolešću.

Slično poređenje je takođe urađeno na osnovu izmerenih visina, koje su u proseku iznosile 176 centimetara .

S obzirom da su prethodne studije koje su koristile slične metode posmatrale ne više od 50 osobina, koristeći daleko manje genetske baze podataka, nova analiza se može smatrati najvećom te vrste.

Rezultati potvrđuju prethodne studije koje su zaključile da je višim ljudima lakše kada su u pitanju kardiovaskularna stanja kao što su hipertenzija, hiperlipidemija i koronarna bolest srca, po cenu toga što su skloniji atrijalnoj fibrilaciji i proširenim venama.

Takođe su dodali još nekoliko uslova na listu rizika, uključujući infekcije kože i kostiju, i vrstu oštećenja nerava na ekstremitetima koja se naziva periferna neuropatija.

Zahvaljujući činjenici da je veličina uzorka bila tako velika, tim je takođe usavršio ulogu koju pol može da ima, pri čemu su astma i nespecifični poremećaji perifernih nerava povezani sa povećanom visinom kod žena, ali ne i kod muškaraca.

Dodatne studije bi mogle da pomognu u otklanjanju uzroka, identifikaciji osnovne biohemije ili utvrđivanju načina na koji se fizička veličina vraća u funkcionalnost našeg tela.

Buduća istraživanja bi takođe pomogla da se pojačaju neke od slabosti studije, korišćenjem relevantnijih genetskih biblioteka koje se šire van evropskog porekla i uzorkovanjem šireg dela populacije kako bi se uključilo više crnaca i hispanoameričkih populacija, neveterana i žena.

Ne možemo mnogo da uradimo u vezi sa svojom visinom, ali saznanje kako je to povezano sa našim zdravljem moglo bi da nam pomogne da budemo oprezniji sa stvarima sa kojima možemo nešto da uradimo.

Ovo istraživanje je objavljeno u PLOS Genetics.

1...888889890...1.530Stranica 889 od ukupno 1.530

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković