Svi termini koje su građani zakazali kod notara u protekla tri dana su propali, a zakazivanje novih biće moguće kad sistem ponovo proradi

Informacioni sistem Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) preventivno je zaključan zbog hakerskog napada, što je za posledicu izazvalo da građani ne mogu da završe svoje poslove u katastru. Zbog zaključavanja informacionog sistema RGZ-a onemogućene su kupoprodajne transakcije, obustavljeno je izdavanje građevinskih dozvola i nema mogućnosti za uzimanje listova nepokretnosti niti davanja hipotekarnih kredita. Takođe, blokada katastra onemogućila je 225 javnih beležnika širom Srbije da overavaju kupoprodajne ugovore.

Kako saznajemo, svi termini koje su građani zakazali kod notara u protekla tri dana su propali, a zakazivanje novih termina kod javnih beležnika biće moguće kad katastar ponovo proradi. Hakerski napadi na Republički geodetski zavod počeli su u utorak, 14. juna. Kada će sistem ponovo biti pušten u rad, za sada još nije poznato. Tim stručnjaka koji se bave sajber-bezbednošću iz Tužilaštva za visokotehnološki kriminal, MUP-a, BIA… intenzivno radi na otkrivanju uzroka, forenzici, sprečavanju problema i zaštiti podataka Republičkog geodetskog zavoda, saznajemo u MUP-u. Takođe, u RGZ-u rade 24 sata dnevno u tri smene kako bi rešili ovaj problem.

Stručnjak za bezbednost Darko Obradović kaže za „Politiku” da se upravo zbog ovakvih hakerskih napada vidi sva opravdanost toga da naša zemlja više ulaže u kritičnu sajber-infrastrukturu, kao što je, na primer, uloženo u Državni data centar u Kragujevcu, gde su pohranjeni podaci građana Srbije, ali i velikih svetskih kompanija.

„Neophodno je podizati i nivo partnerstva s međunarodnim centrima za hibridne pretnje, poput centra EU u Helsinkiju, koji nam može pomoći u otkrivanju hakera”, dodaje Obradović. Naš sagovornik smatra da je za sada teško odrediti da li je motiv hakerskog napada na katastar kriminalne prirode ili je reč o sabotaži u sklopu hibridnih dejstava protiv Srbije.

„Da li je napadač došao u posed štićenih podataka, da li je izmenio postojeće podatke i da li je ubacio maliciozni softver u sistem RGZ-a i načinio neke izmene koje će mu omogućiti dugoročnu eksploataciju podataka, ključna su pitanja”, zaključuje Darko Obradović.

Nemamo informaciju da se desila krađa bilo kog podatka 
Maja Radović iz Republičkog geodetskog zavoda izjavila je juče da podaci nisu ugroženi i da građani ne treba da brinu. Ona je istakla da se sistem pažljivo proverava, deo po deo, i da je akcenat na bezbednosti podataka, zbog čega nijedan stručnjak ne može da kaže koliko je vremena potrebno da se sve vrati u normalu.

„Nemamo informaciju da se desila krađa bilo kog podatka”, rekla je Radovićeva juče ujutru na K1 televiziji, prenosi Tanjug. Dodala je da pristup sistemu RGZ-a nemaju ni zaposleni ni spoljni korisnici preko kojih bi, kako kaže, hakeri mogli da nastave da napadaju, ističući da su oni koji u sistem ulaze onlajn najveća opasnost.

Radovićeva je izjavila da su primećene hakerske aktivnosti i prema drugim državnim institucijama, a napad na Republički geodetski zavod je deo sistemskog napada prema celokupnoj infrastrukturi države Srbije. „Napad ne bi trebalo da se ni na koji način odrazi na bezbednost podataka i apelujemo na strpljenje građana. E-katastar i e-šalter imaju najvažniju ulogu i prioritet su za puštanje u rad”, navela je Radovićeva, prenosi Tanjug.

Sistemi RGZ-a mnogo su širi od katastra jer obuhvataju i kompletnu nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka. „Osnov suvereniteta svake države su geoprostorni podaci, i to je stav UN. Ovaj napad se zato posmatra i kao napad na Republiku Srbiju i na njen suverenitet”, rekla je Radovićeva. Ona je kazala da baze RGZ-a sadrže podatke o 18 miliona parcela, ali da postoje rezervne kopije svih podataka.

Sve što postoji u digitalnom, postoji i u papirnom obliku. „U najgorem slučaju, kada bi se i dogodilo da sve nestane, sva dokumentacija postoji u arhivama. Jedino što trenutno izaziva nervozu jeste to što tržište nepokretnosti ne funkcioniše i što poslovi ne mogu da se obave”, kazala je Radovićeva.

Dodala je da su građani samo trenutno sprečeni da obavljaju kupoprodajne aktivnosti i da neće biti pada, već da je reč o zastoju na tržištu nekretnina. Čim sistem bude ponovo funkcionalan, građani će obaviti sve svoje poslove i kupoprodaje. „Skuplje je da brzo pustimo u rad sisteme i da oni ostanu nezaštićeni, nego da pričekamo”, zaključila je Maja Radović iz RGZ-a.

Državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Nemanja Starović izjavio je danas da se intenzivno dogovara datum posete turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Srbiji, kao i da se radi o narednih nekoliko sedmica.

„Ne mogu sada da otkrijem koji su datumi u pitanju, radi se naravno o narednih nekoliko sedmica i ukoliko ti planovi budu realizovani, a sva je prilika da hoće, Redžep Tajip Erdogan bi mogao biti prvi šef strane države koji će posetiti Beograd u drugom predsedničkom mandatu Aleksandra Vučića“, rekao je Starović za RTS.
On je ocenio da će ta poseta i te kako biti značajna i da se očekuju razgovori o brojnim temama iz oblasti bilateralne ekonomske saradnje, konačno zaključivanje sporazuma kojim će biti omogućeno putovanje državljana Srbije sa ličnim kartama u Tursku.

„Poseta predsednika Erdogana će svakako biti dobra prilika da se porazgovara i o onim globalnim političkim i bezbednosnim temama, imajući u vidu da je Turska veoma angažovana u procesu traženja mirovnog rešenja između Rusije i Ukrajine, a da su upravo na tom mestu naše pozicije i te kako saglasne, jer se i mi zalažemo za postizanje mirovnog rešenja“, naglasio je Starović.
Na pitanje kada bi mogao da bude potpisan sporazum o ulasku srpskih državljana u Tursku samo sa ličnim kartama, Starović kaže da su dogovori u završnim fazama i da će u nekoliko narednih sedmica, pre početka turističke sezone u punom smislu, taj režim biti uspostavljen.
Povodom izjave šefa turske diplomatije Mevluta Čavušoglua, koji je u četvrtak u Beogradu razgovarao sa najvišim zvaničnicima Srbije, o otvaranju konzularnog odeljenja i u Nišu, Starović je istakao da postoji realna potreba da se otvori konzularna kancelarija u tom trećem po veličini gradu u Srbiji, a najvećem regionalnom centru jugoistočne Srbije.
„Uz servisiranje svih konzularnih potreba državljana Turske koji su na stalnom boravku, važno je i da se pruže sve vrste konzularnih usluga stotinama turskih državljana koji tranzitiraju kroz Srbiju, posebno tokom letnjih meseci. Mislim da je to jedna dobra odluka, mi se tome radujemo“, dodaje Starović.

Kada je reč o infrastrukturnoj saradnji sa Turskom, pored gradnje auto-puta Beograd–Sarajevo, Starović ističe da je važna i izgradnja regionalnih saobraćajnica na prostoru jugozapadne Srbije gde turske kompanije imaju veliko učešće.
„Ja sam zaista ubeđen u to da kada budemo završili taj kružni auto-put Beograd–Sarajevo–Beograd da će daleko veći broj građana Srbije imati priliku i mogućnost da boravi u Sarajevu i obrnuto, ali da će izgradnja tog auto-puta više doprineti procesu pomirenja u našem regionu nego desetine projekata nevladinih organizacija koje ne želim da nipodaštavam“, zaključuje Starović.

Predsednik Samostalnog sindikata fabrike Fijat Srbija Saša Đorđević izjavio je da će u podne u Kragujevcu biti održan protest radnika Fijata i podsetio da je rok za prijavu radnika za rad u inostranstvu produžen do ponedeljka u 13 časova.

On je gostujući na TV K1 naveo da je odziv radnika za ovu ponudu slab jer se, kako je rekao, za nju prijavilo manje od 200 ljudi, što je ocenio kao broj ispod svih očekivanja.

„Današnji protest je iznuđen, jer kroz pregovore za pune dve nedelje nismo uspeli da dođemo do rešenja. Kao sindikat davali smo više predloga i poslodavcu i Vladi Srbije, koja s jedne strane treba da pomogne svojim građanima a s druge strane je u ulozi manjinskog vlasnika. Ti predlozi i modeli mnogo više odgovaraju radnicima i da su prihvaćeni, dali bi bolji rezultat”, rekao je Đorđević, prenosi Tanjug.

Dodao je da su obe ponude poslodavca i ona za rad u inostranstvu i ona koja se odnosi na otpremnine, za radnike daleko od prihvatljivih.

„Rad u inostranstvu većini ne odgovara najviše zbog dugog vremenskog perioda u kojem bi bili odvojeni od svojih porodica, a što se otpremnina tiče, one su male naročito za one koji imaju manje od 10 godina radnog staža”, rekao je.

Radnicima je ponuđen rad u inostranstvo u pogonima Stelantisa, kao uslov da zadrže posao kada Stelantis grupa počne da proizvodi električno vozilo u pogonu u Kragujevcu.