Odbornici Skupštine grada Beograda izabrali su kandidata SNS-a Aleksandra Šapića za novog gradonačelnika. Njegova zamenica biće Vesna Vidović.

Aleksandar Šapić, prvi na listi “Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve” na aprilskim izborima, izabran je na sednici Skupštine grada Beograda za 68. gradonačelnika prestonice.

Za zamenicu gradonačelnika izabrana je Vesna Vidović, takođe iz redova naprednjaka. Tajnim glasanjem izabrano je i 13 članova Gradskog veća koje je Aleksandar Šapić predložio.

Za članove Gradskog veća izabrani su Miloš Dangubić, Zoran Adamović, Steva Marušić, Goran Spasojević, Boris Bursać, Vuk Mirčetić, Aleksandra Čamagić, Marija Leković, Nebojša Petrović, Ružica Belanović, Igor Mušić, Violeta Filip i Slobodan Šolević.

Šapić i Vidovićeva, kao i 13 članova gradskog veća izabrani su glasovima svih 57 odbornika od 110 odbornika koji su glasali.

Opozicioni odbornici nisu učestvovali u glasanju za nove gradske čelnike.

Novoizabrani gradonačelnik Aleksandar Šapić izjavio je da će učiniti sve da ne prokocka poverenje sugrađana koji su glasali za listu oko SNS, te da ga radom opravda, kao i da ih ni na jedan način ne razočara.

Skupština grada Beograda izabrala Aleksandra Šapića za novog gradonačelnika
U obraćanju odbornicima, rekao je da želi da Beograd bude “grad pobednik, grad šampion”.

“Želim da sa ove govornice poručim da ću se jednako boriti za interese svih Beograđana i da je moja obaveza da budem pravedan gradonačelnik bez obzira na bilo čiju političku nacionalnu ili bilo koju drugu pripadnost”, poručio je Šapić.

Istakao je da vreme koje proživljavamo – ratne, ekonomske i političke krize – ne bi trebalo da bude nešto što će nas uplašiti, te naglasio da će pitanja snabdevanja energenata, grejanja, javnog prevoza biti najvažnija pitanja.

“Sve gradske službe moraće da rade više i bolje nego do sada”, izjavio je novi gradonačelnik.

Rekao je da nema odustajanja kada je reč o metrou, obilaznici, novom Savskom mostu, tunelu od Karađorđeve, Topčiderskom tunelu, unutrašnjem magistralnom prstenu, fabrikama o prečišćavanju otpadnih voda.

Naveo je i da želi da podstiče različitosti, da još više otvara Beograda i da ga čini mestom u kome će se svako osećati kao kod kuće.

“Želim grad najbolji od svih, želim grad šampiona”, rekao je Šapić.

Naveo je i da će njegova vrata uvek biti otvorena za sve građane, kao i da je on spreman da čuje sve konstruktivne predloge.

Predsedništvo SNS-a u četvrtak je većinom glasova usvojilo predlog Gradskog odbora stranke u Beogradu da Šapić bude kandidat za gradonačelnika.

Aleksandar Šapić je od 2009. do 2012. godine bio pomoćnik gradonačelnika Beograda, a potom je deset godina bio na čelu najveće opštine u Srbiji – Novog Beograda.

Oko 45 odsto građana Srbije trenutno nije zadovoljno svojim mesečnim primanjima i načinom života, manje od 30 odsto kaže da je zadovoljno, dok svaki četvrti smatra da „nije loše, ali može i bolje“.

To su pokazali rezultati Danasove ankete u kojoj je za manje od 48 sati učestvovalo više od 2.303 ispitanika.

Na pitanje koliko vam je mesečno potrebno primanja da biste vodili idealan život, najviše njih, odnosno više od 41 odsto, odgovorilo je 5.000 evra. Oko 37 odsto njih je bilo skromnije te su rekli da bi sa 2.000 evra mogli da vode normalan život.

Skoro 15 odsto, ipak, smatra da im je potrebno 10.000 evra na mesečnom nivou, a dva osto bi čak 100.000 evra.

„Za idealan život, da kažeš, ako imaš četvoročlanu familiju, a da ne moraš da se treseš oko računa, potrebno je minimum 3.000 evra“, odgovor je jednog od ispitanika u Danasovoj anketi.

„Ne pamtim kada sam kupila sebi nešto! Samo hrana i skupljanje novca za pelet za zimu! O odmoru ne razmišljam!
Hrana, računi tu i tamo neka dečija investicija. Dete ni na ekskurziju nije išlo! Nikad gore!“, odgovorila je jedna od čitateljki.

Upitani za šta im najviše fali novca trenutno, većina ispitanika je odgovorila za „normalan život“, da im ostane za nešto nakon što plate račune i kupe hranu, za putovanje, rešavanje stambenih pitanja, kupovinu automobila, ali i garderobu.

Evo šta su neki od ispitanika odgovorili:

– Najviše mi nedostaje za pokrivanje osnovnih potreba (tipa režije, garderoba, kvalitetnija hrana,…), a o nekom luksuzu mogu samo da maštam.

– Za neke osnovne potrepštine i da mogu makar jednom mesečno da izađem a da ne razmišljam o tome koliko šta košta.

– Za sve. Dok platiš račune, uzmeš hranu, pelene i hranu za dete, ostaneš bez dinara. Ko može da živi sa 37.000?
Sramota minimalac.

– Za sve generalno, bez pomoći roditelja koji su u inostranstvu posle plaćanja računa jedva nam ostane za hranu.

– Za zadovoljenje osnovnih životnih potreba, redovno otplaćivanje mesečnih dažbina, garderobu, kulturu, lečenje, popravku ili zamenu oštećenih kućnih aparata i automobila, za letovanje, adaptaciju životnog prostora, kupovinu novog nameštaja.

– Putovanja, izlaske sa prijateljima ili partnerom i sve što inače čini život izvan kvalitetne prehrane i osnovnih potreba.

– Ako ne računam da svaki mesec idemo u minus na karticama ili refinansiranje kredita na godinu i po… Fali nam za odmor, fali nam za kuću, stan i fali nam za garderobu. Ostalo, hrana, kozmetika, kirija iz meseca u mesec se „guramo“.

– Za normalan život da mogu na zimovanje normalno, ništa specijalno, kao i letovanje da ne moram posle da grcam cele godine zbog dve nedelje na primer u Grčkoj, za normalnu garderobu i obuću a ne kinesku i za malo kvalitetniju hranu odnosno zdraviju, a ne da jedemo poparu sa hlebom da bi bili siti i onda kažu vidi kako su buckasti dobro žive…

– Za sve. Za normalan život. Da mogu da kupim šta treba za domaćinstvo počev od osnovnih životnih namirnica, kućne hemije, odeće, obuće i svega što je potrebno, plaćanje računa bez preračunavanja šta ću ovog meseca da platim a šta sledećeg da mi izvršitelji ne pokucaju na vrata jer novac nemam da namirim sve mesečne račune redovno iako bi to želela, do oslobađanja od stresa i misli šta da radim ako mi se pokvari zamrzivač, frižider, kućni aparati, usisivač, fen i sve ostalo i kako ću kada se to desi jer opet para nemam, šta ako se desi kvar u kući ili ne daj Bože veća šteta – kako ću…. do onoga što je isto kao i sve ostalo postalo luksuz, a treba da bude normalni deo čovekovog života: letovanja, zimovanja, pozorište, bioskop i sve ostalo. Mnogo je toga što bih još nabrojala, ali ne može sve da stane jer odavno život u Srbiji je zao i naopak prema sopstvenim građanima, ako mogu i da nas nazovem građanima. Ovde građanske svesti nema više nažalost.

– Za sve. Imam za račune, hranu i osnovne potrebe (dva puta godišnje obuća za dete i mene, odeća za dete, a ponekad i za mene, knjige i pribor za školu), a sve ostalo je misaona imenica. Za more se zadužujem pa otplaćujem do sledećeg letovanja. Već 10 godina pokušavam da uštedim za auto, ali nemam od čega.

– Da se živi, pošto je ovo sve sem toga. Kada gledaš na šta pre da potrošiš teško zarađen novac i potrošeno vreme da se zaradi. Sve to zavisi od čoveka do čoveka, nekom je potrebno manje, nekom više, ali pravi način života je da imaš dom, da možeš porodici da obezbediš osnovne namirnice, da imaš novije vozilo, da ne razmišljaš da li da se ide na servis. Da možeš da ideš na zsluženi odmor, a ne da gledaš da prođeš što jeftinije. Da možeš da kupiš nove stvari i garderobu, a ne ideš u radnje za polovnu. Da mesečno možeš da izdvojiš vremena i novca za kulturu. I što je najvažnije, da više vremena se provede sa porodicom, a ne radiš da bi se obezbedila malo veća količina nivca. Tako posle svega navedeno, sve što prelazi 120.000 dinara, može da se kaže da je plata, u ovoj napaćenoj Srbiji. Toliko od mene, ako se sete za Dan bezbednosti, sete, to je bila moja dužnost.

– Da mogu otići u nabavku namirnica i potrepština za kuću a da ne moraš nositi čekove ili provlačiti kartice na rate. Da mogu jednom mesečno izaći sa suprugom i detetom na sok. Da mogu barem jednom u 2, 3 godine otići na letovanje bez da prethodno suprug i ja nama ne zavrnemo sve žive ventile da se spremi novac za to, jer dete što je starije sve je zahtevnije i skuplje, a preče i prioritetnije stvari od deteta nema.

Iako je Republički geodetski zavod (RGZ), nedelju dana nakon što je objavljeno “zaključavanje podataka” zbog hakerskog napada, tokom vikenda najavio da će neki servisi biti od ponedeljka otvoreni, sa sajta te institucije juče nije bilo moguće ući u baze katastra.

Pristup je, ipak, bio moguć preko magistrale državnih organa, odnosno preko sistema Ministarstva pravde i to za ministarstva, lokalne samouprave i javne beležnike.
Podsetimo, početkom prošle nedelje RGZ je objavio da zaključava baze podataka jer je došlo do hakerskog napada na sajt sa podacima o imovini građana i privrede, kako bi se obezbedila njihova zaštita. Šturo saopštenje otvorilo je nagađanja, od nagoveštaja da sistem nije stručno postavljen do tvrdnje da se radi o napadu sa teritorije neke strane zemlje, slično onome preko kojega su najavljivane bombe u institucijama.

Pokrenuta je istraga u koju je osim specijalizovanih sektora za visokotehnološki kriminal (VTK) u policiji i tužilaštvu, uključena i Bezbednosno informativna agencija.
Iz RGZ-a juče nismo dobili odgovor na pitanje o detaljima tog napada, dok u Posebnom tužilaštvu za VTK kažu za Danas da, imajući u vidu da je u tom slučaju u toku “preduzimanje krivičnopravnih dokaznih radnji, nije moguće dati preciznije podatke o načinu izvršenja krivičnog dela na štetu Republičkog geodetskog zavoda”.
– Ono što mogu reći je to da je Posebnom tužilaštvu za VTK u petak, 17. juna, podnet izveštaj sa dokaznim prilozima od strane Odeljenja za VTK MUP RS, koji je trenutno predmet detaljne analize ovog tužilaštva. Nakon završetka analize, a očekujem da će se to desiti tokom današnjeg dana, odmah će biti upućen zahtev za prikupljanjem potrebnih obaveštenja navedenom specijalizovanom odeljenju MUP radi dodatnog razjašnjenja određenih događaja i daljeg prikupljanja dokaza, radi ocene preduzimanja narednih procesnih radnji i postupanja Posebnog tužilaštva – rekao je za Danas Branko Stamenković, posebni tužilac za VTK.
On je dodao da u ovom momentu to tužilaštvo smatra da postoji “osnovana sumnja da je nepoznato lice izvršilo krivično delo Pravljenje i unošenje računarskih virusa iz čl. 300 u sticaju sa krivičnim delom Računarska sabotaža iz čl. 299 Krivičnog zakonika Republike Srbije”, kao i da će o daljim koracima tužilaštva javnost biti obaveštena blagovremeno.

Počelo je postepeno priključivanje državnih organa u bazu podataka Republičkog geodetskog zavoda. Do kraja dana biće moguće izdavanje građevinskih dozvola, uzimanje lista nepokretnosti i overavanje kupoprodajnih ugovora.

U RGZ-u su, u međuvremenu, počeli sa otvaranjem baza, ali samo za institucije dok javni servisi još nisu dostupni.
– Omogućavanje pristupa podacima državnim organima konkretno znači da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture može da izdaje građevinske dozvole dok javni beležnici mogu da overavaju kupoprodajne ugovore na tržištu nepokretnosti i izdaju izvode iz baze podataka katastra nepokretnosti – objašnjeno je sajtu RGZ-a.
Dodaje se da “u postupku postepenog i kontrolisanog podizanja čitavog informacionog sistema, tokom ove nedelje će se vršiti usaglašavanje komunikacijskih protokola i bezbednosnih politika”. Upozoravaju I da će ti procesi “dovesti do planskih isključivanja određenih delova sistema zbog čega zvanični sajt Republičkog geodetskog zavoda u određenim periodima neće biti dostupan korisnicima”.