MENISNC
Pretraga
17.1 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 862

Čukarički i Radnički dobili moguće protivnike u trećem kolu kvalifikacija za LK

Od
miki
-
0

Fudbaleri Čukaričkog, ako prođu u treće kolo kvalifikacija za Ligu konferencija, igraće protiv holandskog Tventea, odlučeno je danas žrebom u Nionu.

Čukarički bi prvu utakmicu igrao 4. avgusta u Holandiji, a revanš sedam dana kasnije u Beogradu.

Pre toga, Čukarički mora da prođe dvomeč drugog kola kvalifikacija sa Rasing Unionom iz Luksemburga. Prva utakmica igra se u četvrtak u Luksemburgu, a revanš je na programu 28. jula u Beogradu.

Fudbaleri Radničkog iz Niša, ako prođu u treće kolo kvalifikacija za Ligu konferencija, igraće protiv austrijskog Volfsbergera.

Prva utakmica na programu je 4. avgusta u Austriji, a revanš bi se igrao sedam dana kasnije u Nišu, javlja Beta.

Pre toga, Radnički mora da prođe drugo kolo kvalifikacija sa malteškom Gzirom. Prvu utakmicu Radnički igra u četvrtak na Malti, a revanš je sedam dana kasnije u Nišu.

Kolektivna tužba zbog toksina u bombonama „Skitls”

Od
miki
-
0

Protiv američkog prehrambenog diva, kompanije Mars, podneta je kolektivna tužba u kojoj se navodi da su njene čuvene bombone Skitls „nebezbedne za ljudsku ishranu” jer sadrže „poznati toksin” koji je ova konditorska firma obećala da će ukloniti još 2016. godine.

U grupnoj tužbi, koja je krajem prošle nedelje podneta američkom Okružnom sudu za severni okrug Kalifornije, piše da su Skitls bombonice nebezbedne za potrošače zbog „povišenog nivoa” titanijum dioksida, prehrambenog aditiva, objavili su zapadni mediji.

Kako se ističe u tužbi, titanijum dioksid će sledećeg meseca biti zabranjen u EU pošto je evropski regulator za bezbednost hrane ocenio da je on nebezbedan zbog svojstva da utiče na promenu ljudske DNK.

Dalje se dodaje da ovaj aditiv, koji se koristi i u proizvodnji boja, lepkova, plastike i krovnih materijala, može da izazove oštećenje DNK, mozga i unutrašnjih organa, poput lezija na jetri i bubrezima, prenosi Raša tudej.

„Racionalan potrošač očekuje da se (Skitls) može bezbedno kupiti i konzumirati onako kako se reklamira i prodaje. Međutim, ovi proizvodi nisu bezbedni”, konstatuje se u tužbi, prenosi Tanjug.

Mars je 2016. godine javno obećao da će postepeno izbaci titanijum dioksid iz svojih proizvoda u narednim godinama. Kompanija je tokom vikenda saopštila da je upotreba titanijum dioksida u njenim proizvodima u skladu sa propisima američke Uprave za bezbednost hrane i lekova (FDA), odbivši da komentariše pokrenutu parnicu.

Za razliku od Evropske agencije za bezbednost hrane, koja je u maju 2021. objavila da se titanijum dioksid „više ne može smatrati bezbednim kao aditiv za hranu”, u SAD-u je on i dalje legalan, jer federalna regulativa FDA dozvoljava njegovu upotrebu za „bojenje hrane generalno”. Istovremeno, FDA je propisala da količina tog aditiva ne sme da pređe jedan odsto težine proizvoda.

U tužbi se traži obeštećenje u neodređenom iznosu zbog prevare i kršenja kalifornijskih zakona o zaštiti potrošača.

Švajcarske bolnice neće prihvatiti ukrajinske ratne ranjenike

Od
miki
-
0

ŽENEVA – Ranjeni Ukrajinci neće biti lečeni u Švajcarskoj, jer vlada nije odgovorila na zahtev NATO-a da ne bi kršila princip neutralnosti, saopštilo je danas švajcarsko ministarstvo spoljnih poslova.

„Švajcarska, kroz svoju pomoć i svoju humanitarnu posvećenost, u principu pruža bolju i efikasniju podršku na licu mesta nego da su pacijenti primljeni u Švajcarskoj”, navelo je ministarstvo, javlja Beta.

Dodaje se da bi prijem ukrajinskih boraca bio problematičan za neutralnost zemlje, kamen temeljac švajcarske spoljne politike više od dva veka.

Prema članu 37 Ženevske konvencije iz 1949. godine, ranjenici i bolesnici izvučeni iz zone sukoba moraju biti „zaštićeni u neutralnim državama” kako ne bi ponovo učestvovali u ratnim dejstvima.

Zahtev, koji je uputio NATO koji koordinira medicinske evakuacije izvan Ukrajine, naišao je na dobar prijem u kantonima pre nego što je savezno ministarstvo spoljnih poslova odlučilo da to bude prekinuto, preneli su švajcarski mediji.

Avio-karte će poskupeti za 20 odsto do kraja godine

Od
miki
-
0
passport booklet on top of white paper

Otkazivanje letova moglo bi da postane uobičajeno, ali potražnja putnika se neće smanjiti, pokazuje najnovija analiza

Putnici su ove godine suočeni ne samo s visokim cenama avionskih karata već i sa brojnim otkazivanjem letova, što bi, pokazuje međunarodna analiza, moglo da postane normalno stanje u avio-saobraćaju. Da su ovakva predviđanja već realnost, pokazuje prošlonedeljna odluka „Lufthanze” da otkaže još 2.000 dodatnih letova iz Minhena i Frankfurta ovog leta, navodeći kao razlog nedostatak osoblja na aerodromima, ali i pandemiju kovida.

„’Lufthanza’ je uvela brojne mere i angažuje dodatno osoblje gde god je to moguće, kako bi osigurala najveću moguću bezbednost na letu i stoga nudi svojim putnicima najbolju sigurnost”, rečeno je iz „Lufthanze” za Rojters.

Nemačka avio-kompanija objašnjava da štrajkovi zbog bezbednosti letenja, meteorološki uslovi i posebno „povećana stopa zaraze virusom korona” sada dodatno opterećuju sistem, čime se potvrđuje raniji izveštaj dnevnog lista „Bild”, dodaje Rojters. Evropske avio-kompanije, u poređenju s međunarodnom konkurencijom, imaju velike troškove za osoblje i manje podsticaja da zaposle dodatne radnike, te se kompanije, i pored većih prihoda, treću godinu zaredom moraju suočiti sa gubicima, navodi se u analizi „Alijans trejda” i osiguravajućeg društva „Aredija”, a prenosi Tanjug.

Do kraja godine će avio-karte poskupeti za jednu petinu u odnosu na prošlu godinu, a vrhunac poskupljenja očekuje se tek u prvom kvartalu iduće godine. Međutim, potražnja za kartama ostaće visoka, ali će putnici štedeti na smeštaju i dužini boravka, kako bi mogli sebi da priušte skupe troškove putovanja. Analizom se došlo do zaključka da će prelazak na transport bez štetnih gasova biti još veći izazov od pandemijske krize, te finansijski eksperti u evropskom saobraćaju vide prednost železnice. Ekološki zahtevi EU ugrožavaju dobiti avio-kompanija, navodi se u analizi. Zahtev da do 2053. udeo obnovljivog goriva bude 20 odsto povećaće cenu goriva za avione za 30 odsto, a cilj da udeo obnovljivog goriva bude 38 odsto do 2045. povećaće troškove za 57 odsto. Inače, troškovi goriva odnose od 25 do 30 odsto prihoda avio-kompanija.

Prema podacima Evrokontrola, uporedo sa oporavkom avio-saobraćaja vraćaju se i kašnjenja, međutim, ona su sada izazvana i dodatnim problemima s kojima se suočava ovaj sektor. U prvom kvartalu ove godine prosečno kašnjenje polaska po letu poraslo je za 1,2 minuta i sada iznosi 9,6 minuta po letu. Broj letova je udvostručen u odnosu na isti period prošle godine, ali je i dalje za 28 odsto manje nego 2019. godine. Analize pokazuju da su uzroci kašnjenja i otkazivanja letova različiti, od razloga koje imaju avio-prevoznici, vremenskih prilika, ograničenja zbog kovida, ali se sve više govori i o nedostatku radne snage. Nedavno je objavljen podatak da je u Evropskoj uniji tokom prethodne dve godine bez posla u avio-saobraćaju ostalo oko 190.000 ljudi, a njihov povratak ide teško. S druge strane, ni avio-kompanije nisu očekivale da će biti ovoliko interesovanje putnika i da neće uspeti da odgovore na sve zahteve. „Dojče vele” je nedavno objavio da se čak i u Nemačkoj, koja se ozbiljno priprema za ekonomsku krizu, građani ne odriču prilike da putuju na odmor širom Evrope. Avionom, naravno, pa se čak govori da se najpre prodaju najskuplja mesta, što ranije nije bio slučaj.

Prvih dana jula na briselskom aerodromu „Zaventem” kasnilo je čak 72 odsto letova, što belgijski nacionalni aerodrom stavlja na prvo mesto liste odlaganja letova na evropskim aerodromima, preneo je Tanjug.

Prema podacima Zvaničnog vodiča za avijaciju, iza briselskog aerodroma, po broju kašnjenja nalaze se aerodromi u Frankfurtu (68 odsto), aerodrom u Ajndhovenu (67 odsto), aerodrom „Luton” u Londonu (66 odsto), aerodromi u Budimpešti i Lisabonu (65 odsto), „Šarl de Gol” u Parizu (62 odsto) i „Šiphol” u Amsterdamu (61 odsto). Istovremeno, naviše otkazanih letova beleži aerodrom u Frankfurtu (7,8 odsto), „Šiphol” (5,2 odsto) i lisabonski aerodrom (4,2 odsto), dok je sa briselskog aerodroma početkom jula otkazano 2,5 odsto letova.

Ranije ove godine Evropsko trgovinsko udruženje za aerodrome najavilo je da će veći broj ljudi koji odlaze na odmor nakon ublažavanja ograničenja zbog kovida 19 i nedostatak osoblja izazvati poremećaje i kašnjenja na dve trećine aerodroma širom Evrope.

LŠ: Zvezda preko Jermenije ili Luksemburga; LE: Partizan u Dansku ili na Kipar

Od
miki
-
0

Fudbaleri Crvene zvezde u 3. kolu kvalifikacija za Ligu šampiona igrati protiv pobednika susreta Pjunik – Didelanž, dok će fudbaleri Partizana igrati protiv poraženog iz duela Mitjilan – AEK Larnaka u 3. kolu kvalifikacija za Ligu Evrope.

Fudbaleri Crvene zvezde pohod na Ligu šampiona počeće od Jermenije ili Luksemburga, odlučeno je žrebom u Nionu.

Zvezda će u 3. kolu kvalifikacija za elitno takmičenje igrati protiv pobednika susreta Pjunik – Didelanž.

Pjunik će u prvom meču 2. kola kvalifikacija za elitno takmičenje sutra dočekati Didelanž, a ko će na megdan šampionu Srbije biće poznato posle revanša 26. jula u Luksemburgu.

Crvena zvezda biće domaćin u prvom meču trećeg kola kvalfikacija koji će na programu biti 2. ili 3. avgusta, dok će revanš biti sedam dana kasnije.

Žreb za plej-of Lige šampiona, u kojem će Crvena zvezda takođe biti povlašćena ukoliko prođe 3. rundu kvalifikacija, biće održan 1. avgusta.

Fudbaleri Partizana će, u 3. kolu kvalifikacija za Ligu Evrope, igrati protiv poražene ekipe iz duela 2. kola kvalifikacija za Ligu šampiona između danskog Mitjilanda i kiparskog AEK-a iz Larnake.

Pobednik dvomeča izboriće plasman u plej-of Lige Evrope, ali i osigurati mesto u grupnoj fazi Lige konferencija, dok će poraženi morati u plej-of trećeg po rangu evropskog takmičenja.

U prvom meču 3. kola kvalifikacija za Ligu Evrope Partizan će 4. avgusta biti gost u Danskoj ili na Kipru, dok će se revanš odigrati sedam dana kasnije u Beogradu.

Sve više stranih radnika u Srbiji – za koje poslove nema dovoljno kadrova i zbog čega

Od
miki
-
0
man in orange and black vest wearing white helmet holding yellow and black power tool

Najviše radnika u Srbiju dolazi iz Rusije, Kine, Turske i zemalja u okruženju. Potrebe privrednika za stranim radnicima su velike i ubuduće će rasti, posebno na građevinskim radovima, ističe Mirjana Kovačević iz Centra za edukaciju PKS. Naglašava da Srbiji nedostaju kadrovi i sa srednjom i sa visokom stručnom spremom i da je cilj promovisanje dualnog obrazovanja, da što više mladih ljudi ostane u zemlji.

“Dolazi nam hiljadu radnika iz Indije”, “stiže 12.000 iz Azije”, “Nepalci beru maline i kornišone”, “dostavljači hrane iz Kazahstana i Uzbekistana”. Svakog dana već nekoliko godina objavljuju se slične vesti, a pravih i tačnih podataka o tome koliko stranaca radi u našoj zemlji nema.

Precizne podatke o broju stranih radnika u Srbiji ima Nacionalna služba za zapošljavanje koja je i zadužena za izdavanje radnih dozvola i vodi evidenciju.

Mirjana Kovačević ukazuje da podaci na koje se nailazi u medijima kažu da je 2020. godine izdato oko 13.000 radnih dozvola, 2021. skoro duplo više, a za prvu polovinu ove godine više nego za isti period prethodne.

Ipak, napominje da su brojevi u medijima malo preterani, da se radi o velikom broju radnika, ali ne onom koji oni navode.

Odakle dolaze strani radnici 
Kovačevićeva navodi da u Srbiju najviše dolaze radnici iz Rusije, Kine, Turske iz zemalja u okruženju, a da je glavni razlog pre svega što našoj zemlji nedostaju kadrovi.

Razlozi za to su različiti, pre svega demografska kretanja, odlazak naših građana u inostranstvo, ali i nezainteresovanost stanovništva za obavljanje određenih poslova.

Kada je reč o regularnim kretanjima u zapošljavanju, korist je velika za budžet. Neregularnosti, kaže, svakako postoje i određene inspekcije u tim slučajevima preduzimaju mere.

Ono što je bitno, ističe, da poslodavci svoje potrebe za inostranim radnicima prijavljuju Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

“Ako na evidenciji nema radnika s našim državljanstvom ili stranaca sa stalnim boravkom onda poslodavcima treba izaći u susret i omogućiti im da angažuju strane državljane”, rekla je Kovačevićeva.

Koji kadrovi nedostaju 
Fokus rada Nacionalne službe je da doprinese da mladi ljudi ostanu u zemlji i to čine promovisanjem dualnog obrazovanja. Devedesetih godina je više od milion ljudi radilo u sektoru industrije, a danas oko 493.000.

Prepoznata je potreba da se organizuje 12 regionalnih trening centara koji će omogućiti prekvalifikaciju i dokvalifikaciju domaćeg stanovništva.

“Nemamo kadrova ni sa srednjom stručnom spremom, u oblasti građevinarstva, mašinske, metalske industrije, nedostaju nam vozači, kuvari i konobari u ugostiteljstvu, u poljoprivredi u prehrambenoj industriji”, ukazala je Kovačevićeva.

Međutim, dodala je da nam nedostaju i kadrovi s visokim obrazovanjem, inženjeri, mašinski, elektro, građevinski, tehnolozi, biolozi, mikrobiolozi.

Naglašava da treba da se informišu svi i privrednici kako treba da se angažuju kadrovi iz inostranstva i da se primenjuje postojeći zakonski okvir, jer to doprinosi izgradnji imidža naše zemlje.

Smatra da će i dalje biti potrebe za stranim radnicima posebno na izvođenju građevinskih radova i to zato što među našim stanovništvom nema interesovanja za tim poslovima.

Oko 30 agencija posrednika se bavi dolaskom stranih radnika, a dolaze i direktno preko firme. Ugovori se najčešće sklapaju na šest meseci do godinu dana. Međutim, nisu samo povremeni poslovi važni za nas i strance

Posebno je istakla da inicijativa “Otvoreni Balkan” ima za cilj da još više relaksira postojeće regulative u cilju angažovanja zapošljavanja radnika iz inostranstva.

Solarna oluja na putu da pogodi Zemlju – komunikacioni sistemi na udaru

Od
miki
-
0

Predviđa se da će solarna oluja pogoditi Zemlju i mogla bi da poremeti dži-pi-es i radio signale.

Udar „tanke niti” sa Sunca koji će se, kako Nasa predviđa, desiti 19. jula, biće direktan pogodak, tvrdi dr Tamita Skov, dodajući da treba očekivati poremećaj u komunikacijama.

Takođe je moguće da će aurora biti vidljiva u nekim delovima Zemlje.

Međutim, moguće je i da će oluja stići do Zemlje tek kasnije tokom nedelje. G-1 oluja, koja je klasifikovana kao slaba, mogla bi da pogodi Zemlju 20. ili 21. jula, navodi SpaceWeather.

Prouzrokovana je aktivnostima Sunca, velikog izbacivanja plazme i magnetne energije, koje se desilo 15. jula.

Takve erupcije mogu da oslobode 100.000 puta veću energiju od one koju čitavo čovečanstvo proizvede tokom godinu dana.

Bacila na muža ključalu vodu jer je sanjao drugu ženu!

Od
miki
-
0

Jedna Bolivijka je nedavno uhapšena jer je vrelom vodom polila genitalije svog usnulog muža jer je sanjao drugu ženu.! Šokantni incident dogodio se prošle nedelje…

u bolivijskom gradu La Pazu. Prema svedočenju prezrene žene, njen 45-godišnji muž je spavao i navodno je u snu izjavljivao ljubav drugoj ženi.

Besna, žena je otišla u kuhinju, provrila lonac vode i jednostavno je bacila na njegovo genitalno područje zbog njegovog “prestupa“ u snu. Prema policijskim izvorima, muškarac je hospitalizovan sa opekotinama drugog stepena po genitalijama, kao i po ruci i leđima.

Nejasno je da li je žrtva obavestila policiju ili su njegovi krici od bola alarmirali komšije, ali prema TN International, lokalne policijske vlasti su pokrenule istragu u ovom slučaju.

Huan Hose Doner, zamenik direktora Specijalnih snaga za borbu protiv kriminala u La Pazu, rekao je da ovo nije prvi put da je 45-godišnji pretrpeo zlostavljanje od svoje supruge.

U prethodnom slučaju besa njegova, žena ga je navodno polila alkoholom i pokušala da ga zapali!

Nejasno je šta je muž učinio da uznemiri ženu prvi put, ali mislim da je sigurno reći da je ovog puta preterano reagovala.

Dženifer Lopez i Ben Aflek – upravo venčani

Od
miki
-
0

Popularni holivudski par venčao se u strogoj tajnosti u Las Vegasu. Par je bio veren pre 18. godina, a veridbu su raskinuli pre ceremonije venčanja, jer se Ben Aflek predomislio.

Dženifer Lopez i Ben Aflek su u vezi od 2021. godine, verili su se u aprilu 2022. godine. Dozvolu za brak par je dobio u okrugu Klark, u Nevadi.

„Sada smo stariji i mudriji, imamo više iskustva. Sada znamo šta je važno, a šta ne. Živimo svoje živote na najbolji način, a naša deca mogu da budu ponosna na nas. Znamo šta je istina i ona je sveta za nas”, rekla je Dženifer Lopez u jednom od intervjua.

Inače, Dženifer iz braka sa Markom Entonijem ima blizance Emu i Maksa, a Ben Aflek sa bivšom suprugom Dženifer Garner ima troje dece, Vajolet, Serafinu i Semjuela.

Novim putem brže, lakše i bezbednije do crnogorskog primorja – vozači poštujte ograničenja

Od
miki
-
0

Turisti iz Srbije ka crnogorskom primorju mogu da putuju ka svojim odredištima novootvorenom deonicom auto-puta od Mateševa, kod Kolašina, do Smokovca, kod Podgorice. Deonica je duga 41,5 kilometar, i do 21. jula putarina se neće naplaćivati. Iz Direktorata za državne puteve Crne Gore ističu da se radi na izradi dokumentacije za izgradnju druge faze deonica kako bi putni pravac Podgorica-Beograd bio u formi auto-puta.

Koliko je važna novoizgrađena deonica govori i podatak da je samo u prvom danu taj auto-put prešlo oko 18.000 vozila.

Na žalost,  bilo je za prethodna četiri dana i saobraćajnih nesreća. Potpuno su izgorela četiri automobila, dok su motori čak u 40 vozila “prokuvali”.

Na sreću, niko nije povređen, a stručnjaci upozoravaju da se vožnja mora prilagoditi uslovima saobraća, proveriti ispravnost vozila i da se vozi prema postojećim ograničenjima na tom putu.

Temperature u južnom delu Crne Gore su ovih dana i do 39 stepeni.

Na magistrali od Podgorice ka Baru, negde kod Virpazara, preksinoć je izgorela kamionska prikolica, a požar je zahvatio i okolno rastinje i sada je lokalizovan.

Navodi se da se u Crnoj Gori vozi oko 265.000 automobila, a da je njihova prosečna starost oko 15 godina.

Što se tiče kvaliteta saobraćaja na auto-putu vozači su zadovoljni.

“Odličan, vrhunski, najbolji trenutno u Evropi. Brzo, sigurno, fenomenalno. Sve je idealno. Mnogo brže i mnogo sigurnije. Srećni smo što je mnogo brže i u svakom slučaju sigurnije”, samo su neki od utisaka i putnika”, koji su se vozili novim auto-putem”.

Pripreme za izgradnju druge deonice 
Miroslav Mašić, direktor Direktorata za državne puteve Crne Gore, kaže da Ministarstvo poslednjih godina radi na planu za realizaciju nastavka naredne deonice dužine oko 23 kilometra.

“Trenutno se završava celokupna dokumentacija. I ono što je bitno i dokumentacija i radovi će biti dobrim delom finansirani iz evropskih fondova. Tako da  je plan da naredne godine imamo završen glavni projekat i da apliciramo i dobijemo finansijska sredstva”.

Očekuje i da bi 2024. godine mogli početi izgradnju te deonice.

Takođe, ističe i da ostaje i deonice od Andrijevice do granice Srbije, do Boljara, dužine oko 50 kilometara. Radi se, navodi na izradi dokumentacije i saradnji s kolegama iz Srbije  da se  sinhonizujemo oba dela kako bi ceo putni pravac od Podgorice do Beograda bio u formi auto-puta.

RTS-u je potvrđeno i Direktoratu da će već narednih dana biti asfaltirana deonica od 1.200 metara pristupnog puta od Kolašina ka Mateševu.

Posle turističke sezone počeće i rekonstrukcija magistrale od Kolašina ka Mateševu.

1...861862863...1.529Stranica 862 od ukupno 1.529

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković