MENISNC
Pretraga
18.2 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 857

Medved predator na komade rastrgao ženu zbog voćnog šampona

Od
Dara Milovanović
-
0
Grizli medved

Zašto je 9. jula prošle godine, tek tako, medved ubio ženu na kampovanju? Nesrećnu medicinsku sestru grizli je rastrgao na komade dok je kampovala na severu Kanade, a istražitelji sve vreme pokušavaju da shvate šta je grizlija isprovociralo, budući da su napadi medveda na ljude retki. Elem, šta se dogodilo onom koju je usmrtio ženu iz Kalifornije?

„Životinju su verovatno privukli mirisi u blizini njenog šatora koji su ostali iza nedavnog piknika “, piše u izveštaju zvaničnika za divlje životinje.

Medved koji ju je ubio razvio je „predatorski instinkt“, prema izveštaju koji je ranije ovog meseca objavilo izvršno telo međuagencijskog komiteta grizlija. U prevodu, grizli je zbog sve češćeg i dubljeg prodiranja čoveka u njegovo stanište naučio kako da pronađe ljudsku hranu.

U konkretnom slučaju, njega je na lice mesta verovatno vratio miris iz Leine kose.

Naime, otprilike sat vremena pre napada, medved je prišao šatorima u kojima je kampovala Lia Dejvis Lokan (65) sa sestrom i prijateljem. Medved je ušao u njen šator a kad se probudila, kako je kasnije ispričala, medved je njušio njenu kosu.Međutim, kamperi su uspeli da uplaše medveda, on je otišao, Lokan je premestila hranu iz svog šatora u obližnju zgradu i naoružala se sprejom protiv medveda. Nažalost, odbila je da odsedne u hotelu i vratila se u svoj kamp.

Oko sat vremena kasnije, medved se vratio u njen šator i napao je, što je izazvalo trenutnu smrt. Istražitelji pretpostavljaju da je medved osetio njen šampon za kosu sa voćnim mirisom, piše „Dejli majl“.

Inače, ovaj medved je usmrćen nekoliko dana kasnije pošto je provalio u kokošinjac u obliznjem selu.

SERBIANNEWS/CANADA

Aerodrom Pearson u Torontu ima veliki problem: Trenutno je kategorisan kao najgori aerodrom na svetu

Od
Dara Milovanović
-
0

Međunarodni aerodrom Pearson u Torontu, najprometniji aerodrom u Kanadi ima problem sa reputacijom, što izaziva zabrinutost da bi neki ljudi mogli u budućnosti izbegavati putovanje u ovaj grad. 

Nezadovoljni putnici koji prolaze kroz Pearson objavljuju svoja loša iskustva na društvenim mrežama, žale se na duge redove, prekidanje letova i nestali prtljag. 

“Aerodrom Pearson u Torontu je poseban krug pakla. Najgore iskustvo na aerodromu ikada”, napisao je na Tviteru putnik sa Floride prošle nedelje, zajedno sa fotografijom na kojoj se vidi tabla za polaske sa više od dvadesetak odloženih letova.

Problemi aerodroma su takođe predstavljeni u glavnim međunarodnim novinama ovog meseca, uključujući The New York Times , The Wall Street Journal i BBC .

“Ovo je nacionalna sramota”, rekao je Walid Hejazi, vanredni profesor ekonomske analize i politike na Rotman School of Management Univerziteta u Torontu. “Kratkoročno, ovo će očigledno uticati na kanadski turizam.”Image

Zbog naglog porasta putovanja, aerodromi širom sveta su opterećeni zagušenjima i prekidima letova. 

Međutim, Pearsonovi problemi su privukli posebnu pažnju, često zato što je aerodrom bio na prvom mestu po najvećem postotku kašnjenja letova ovog leta: 57 posto svih polazaka Pearsona između 1. juna i 24. jula je odloženo, prema servisu za praćenje letova FlightAware. To je bila najveća stopa među 100 najprometnijih aerodroma na svetu.

Međunarodni aerodrom Trudo u Montrealu osvojio je drugo mesto sa skoro 53 posto odloženih letova.

Kao i sa mnogim aerodromima širom sveta, Pearsonovi problemi su počeli kada je potražnja porasla u maju, a mnogi ranije otpušteni radnici, uključujući i službenike savezne vlade, nisu se vratili – uzrokujući nedostatak osoblja. 

“Uloge u avijaciji su visoko kvalifikovane, tako da nije tako jednostavno kao zaposliti nekoga novog i staviti ga na pod terminala ili na aerodrom”, rekla je Tori Gass, PR uprave za aerodrome u Torontu (GTAA) u e-poruci. GTAA, neprofitna korporacija, upravlja Pearsonom.

Ali objašnjenje nije uteha za nezadovoljne putnike. 

Putnik Eric Griffin iz Filadelfije kaže da se za sada zakleo, da više neće ići na Pearson, nakon svog nedavnog iskustva na putovanju.

Griffin je odletio iz Filadelfije u Toronto 27. juna na važan sastanak sa potencijalnim klijentom njegove kompanije za telefonske dodatke.

Stvari nisu išle po planu.

Nakon što je Griffinov let Air Canada sleteo u Toronto, avion je tada ostao na pisti najmanje dva sata, a zatim je izgubio naredna tri sata tražeći svoj nestao prtljag. Torba, koja je sadržavala važne materijale vezane za prodaju, pojavila se tek tri dana nakon njegovog sastanka. 

Zatim je Grifinov povratni let otkazan, pa je odvezao autom 800 kilometara kući do Filadelfije. 

“U ovom trenutku, upravo sam završio sa aerodromom Pearson. Jednostavno nisam verovao da ću se izvući odatle”, rekao je Griffin u intervjuu za Zoom. 

“Moje iskustvo na aerodromu Pearson je nula od 10 zvezdica. Mislim da nije moglo biti gore.”

I on se oglasio na društvenim mrežama, napisavši: “Nikad ne letite na aerodrom Toronto Pearson”, u objavi na Facebooku. 

Povratak putovanja?

Iako su se putovanja nedavno vratila snažno, ona još nisu dostigla nivoe pre pandemije. Prema statističkom zavodu Kanade , broj stranih dolazaka u Kanadu avionom u junu manji je za oko jednu trećinu u odnosu na jun 2019.

Udruženje turističke industrije Ontarija (TIAO) kaže da probleme na Pearsonu uzrokuju, zajedno s preostalim ograničenjima putovanja , i aplikacija za ulazak u ArriveCan .

“Ljudi odluče i kažu: Znate šta? Na osnovu onoga što vidimo, jednostavno nećemo putovati u Kanadu, Ontario, Toronto, jer je to previše komplikovano'”, rekla je Jessica Ng, TIAO-ov direktor za politiku i vladine poslove.

“ To utiče… na ono što ljudi misle o Kanadi kao turističkoj destinaciji, a utiče i na turističke kompanije baš kada izlaze iz dvogodišnjih ograničenja i neizvesnosti.”

Odbor za trgovinu regije Toronto rekao je da ako se Pearsonovi problemi uskoro ne reše, to bi moglo negativno uticati na poslovna putovanja, koja se pojačavaju na jesen. 

„Iz perspektive reputacije, ne želimo da dođemo do te tačke i moramo nešto da preduzmemo“, rekla je Dženifer van der Valk, portparol trgovinskog odbora.

Šta je pošlo po zlu?

Pearson je drugi najprometniji aerodrom u Severnoj Americi u smislu međunarodnog saobraćaja, nakon međunarodnog aerodroma John F. Kennedy u New Yorku, prema GTAA.

Pored suočavanja s nedostatkom osoblja, GTAA-ov predstavnik Gass je rekao da su stroga kanadska ograničenja putovanja tokom vrha pandemije praktično zaustavila industriju, čineći povratak “mnogo strmijim od drugih zemalja”.

Rotmanov Hejazi tvrdi da je trebalo biti bolje unapred planiranje i da su glavne kanadske aviokompanije zagrizle više nego što mogu žvakati. 

“Aviokompanije su prodale previše karata, više karata nego što kapacitet aerodroma može podneti”, rekao je.

Dve najveće kanadske aviokompanije, WestJet i Air Canada, rekle su da su obe proaktivno smanjile svoje letove ovog leta za 20, odnosno 25 posto. Air Canada je krajem juna  ukinula na hiljade novih letova jer se haos u putovanju proširio širom sveta.

U međuvremenu, i GTAA i savezna vlada rekli su da naporno rade na povećanju osoblja i ubrzanju kretanja putnika kroz aerodrom. Napori da se pojednostavi proces putnika uključuju premeštanje testiranja nasumičnih dolazaka van aerodroma i dodavanje više samouslužnih kioska na carini. 

“Vidimo poboljšanja, ali još uvek imamo prostora da olakšamo putovanje putnika”, rekao je Gass.

Kanadski transport je takođe primetio poboljšanja, navodeći da je za nedelju od 11. do 17. jula 58 aviona zadržano na pisti u Pearsonu, što je pad od 84 odsto u poređenju sa periodom špica tokom nedelje od 23. do 29. maja.

“Ovo smanjenje pokazuje značajan napredak koji je do danas napravljen u cilju racionalizacije protoka putnika na najvećem kanadskom aerodromu”, rekla je predstavnica Transport Canada Laurel Lennox u e-poruci. 

Ipak, u tekst već spomenuti putnik Griffin, planira otići autom u Toronto na svoj sledeći poslovni sastanak u septembru. „Mogu puno bolje sve da predvidim, kada ću stići i kada ću se vratiti kući“, rekao je. 

SERBIANNEWS/CANADA

Gubitak čula mirisa i ukusa kod mnogih pacijenata traje veoma dugo

Od
miki
-
0

Oko pet odsto ljudi koji su imali kovid-19 razvilo je dugotrajne probleme sa čulom ukusa ili mirisa, pokazuje opsežna studija, potencijalno doprinoseći teretu dugotrajnog kovida.

Gubitak čula mirisa bio je znak zaraze koronavirusom od početka pandemije, ali nije se znalo koliko se često događaju simptomi poput tih, niti koliko dugo mogu da traju.

Nastojeći da to otkriju istraživači su analizirali 18 ranijih studija koje su obuhvatale 3.700 pacijenata.

U novoj studiji koju je objavio BMJ utvrdili su da se šest meseci nakon zaraze koronavirusom čulo mirisa nije vratilo kod četiri odsto pacijenata. U međuvremenu kod dva odsto pacijenata nije se vratilo čulo ukusa.

Nije se znalo da li je reč o potpunom ili parcijalnom gubitku.

Istraživači procenjuju da gubitak čula mirisa može da traje kod 5,6 odsto pacijenata, a čulo ukusa možda se ne oporavi potpuno kod 4,4 odsto pacijenata.

Kod jedne žene, navode istraživači, čulo mirisa se  nije vratilo više od dve godine nakon zaraze kovidom.

Istraživači su rekli da, premda bi kod većine pacijenata trebalo da se vrate čula ukusa i mirisa za tri meseca od zaraze kovidom, „velika grupa pacijenata mogla bi da razvije dugotrajnu disfunkciju”.

„To, možda zahteva, pravovremenu identifikaciju, personalizovani tretman i dugotrajno praćenje“, ističe se.

Dr Deni Altman, imunolog na Kraljevskom koledžu u Londonu koji nije učestvovao u istraživanju rekao je da je to „veoma važna studija“.

„Studije poput ove upozoravaju nas na skriveni teret ljudi koji trpe trajne simptome, ali možda nisu mislili da treba da kontaktiraju lekara opšte prakse pretpostavljajući da se neće moći da se učini nešto značajno“, rekao je imunolog.

Istraživanje je takođe pokazalo da je manja verovatnoća oporavka tih čula kod žena nego kod muškaraca.

Uzrok dispariteta nije poznat, ali istraživači ukazuju na to da žene uglavnom imaju bolja očula ukusa i mirisa, što znači da im je moguć gubitak veći.

Podaci ne uključuju onaj o tome od koje su varijante kovida oboleli pacijenti. Ranija istraživanja pokazala su da je manje verovatno da će novije varijante omikrona izazvati gubitak mirisa.

Radnički dva puta prokockao prolaz u narednu fazu, pa nakon penala ispao od Gzire

Od
miki
-
0

Fudbaleri Radničkog poraženi su u Nišu od ekipe Gzire nakon izvođenja penala u revanš meču drugog kola kvalifikacija za Ligu Konferencija.

Radnički je dva puta imao pobedu u nogama, vodio sa 2:1 u regularnom delu meča i 3:2 u 117. minutu u produžecima, ali je nakon primljenih pogodaka i lošijeg izvođenja penala, eliminisan.

Gzira sa 3:1 u penal seriji beleži pobedu i plasman u narednu fazu takmičenja.

Protivnik malteškoj ekipi biće austrijski Volfsberger.
 

Čukarički ubedljivo i rutinski protiv Rasinga, sledi borba sa Tventeom

Od
miki
-
0

Fudbaleri Čukaričkog plasirali su se u treće kolo kvalifikacija za Ligu Konferencija, pošto su u Beogradu slavili sa 4:0, a ukupnim rezultatom od 8:1 eliminisali Rasing Junion iz Luksemburga.

Čukarički na veoma lak i ubedljiv način u dve utakmice pobeđuje Luksemburžane i prolazi u narednu fazu.

Nakon pobede na gostujućem, usledela je pobeda i na domaćem terenu na Banovom brdu.

Uspevao je Rasing da dugo odoleva u prvom poluvremenu, ali se pritisak “brđana” vremenom isplatio.

U finišu prvog dela utakmice, Badamosi postiže dva gola i tako praktično rešava pitanje pobednika.

Napadač srpske ekipe dva gola postigao je za dva minuta, prvi u 39, a drugi u 41. minutu.

Čukarički je na pauzu otišao sa dva gola prednosti, a ubrzo je i u nastavku zatresao mrežu rivala.

Strelac trećeg kola tima sa Banovog brda bio je Ivanović u 51. minutu.

Četvrti i ispostaviće se, poslednji gol na meču, Čukarički postiže u 73. minutu.

Strelac za srpsku ekipu bio je Spasojević.

Čukarički je ukupnim rezultatom 8:1 nadigrao tim iz Luksemburga i prošao u treće kolo kvalifikacija za Ligu Konferencija.

Protivnik u narednoj fazi biće im holandski Tvente.

Struja skuplja od septembra: Teret lošeg upravljanja EPS-om ide na pleća građana

Od
miki
-
0
electrical tower on grass field

Cena električne energije od 1. septembra biće viša za 8,3 odsto. To je posledica odluke Agencije za energetiku, a na zahtev Elektroprivrede Srbije. Stručnjaci za N1 kažu da će tako građani na sebe preuzeti deo tereta lošeg poslovanja EPS-a, ali da to preduzeće neće biti dovoljno i neće podići EPS na noge.

Novi udar na budžete građana je dugo najavljivano poskupljenje struje koje stiže u septembru.

To nije iznenadilo građane, jer, kako kažu, sve je već poskupelo.

Evo kako neki od građana reaguju na poskupljenje:

„Pa naravno da će me pogoditi. Ne samo mene, već celu Srbiju. Kako neće da nas pogodi? Male plate, minimalac…“

„Sve je poskupelo, pa i to, tako da nam to ništa ne znači“

„Predsednik je rekao da neće biti više od 10 odsto. Verovatno mora da poskupi“

„To će svakog da pogodi. Pogotovo nas, koji imamo male penzije“.

Najavljeno je da će cena struje skočiti za 6,5 odsto, ali, imajući u vidu da se tu ne obračunavaju akciza i PDV – ukupno povećanje iznosiće oko 8,3 odsto.

Programski direktor ekonomske istraživačke jedinice „Libeka“ Mihajlo Gajić objašnjava kako će to izgledati u praksi:

„Ako vam je račun za struju bio recimo 5.000 dinara, sada ćete za taj isti račun morati da izdvojite oko 450 dinara više. Ukoliko ne budete menjali vaše navike u potrošnji, dakle, ne budete trošili manje ili više struje, možete uzeti račun za prethodni mesec gde imate podatke za vašu potrošnju za narednih godinu dana, pomnožite tu sumu sa 8,3 odsto, otprilike to je ono što će vas očekivati od septembra.“

Skuplja struja neće spasiti EPS od propasti, čije loše poslovanje u poslednje vreme otvoreno priznaje i država.

„Zašto moramo da povećamo cenu struje? Uglavnom zato što je to cena lošeg poslovanja EPS-a. Da zimus nije iskočila najveća termoelektrana iz energetskog sistema, EPS bi u piku energetske krize u Evropi mogao da izvozi, umesto da uvozi struju“, dodaje Gajić.

Većim izdvajanjima za struju građani će samo deo tereta lošeg poslovanja EPS-a preuzeti na sebe, ali se stanje u tom preduzeću neće popraviti, ocenjuje Željko Marković, lider za sektor energetike i resursa „Dilojt Srbija“.

„Nije poenta da pokušavamo da spasimo šta se spasti može, već da se prodajom svog proizvoda obezbede određena sredstava za nastavak dokapitalizacije i izgradnju novih kapaciteta, da ne bismo morali da uvozimo električnu energiju“, poručuje Marković.

Poskupljenje struje uz dvocifrenu inflaciju najviše će pogoditi siromašne, a ta finansijska injekcija neće biti dovoljna za oporavak Elektroprivrede Srbije .

Završen protest „Buna protiv mafije“ u Novom Sadu, traži se referendum o GUP

Od
miki
-
0
Izvor: Nenad Mihajlović/Nova.rs

U Novom Sadu je održan protest pod nazivom “Buna protiv mafije”, organizovan zbog nasilja nad učesnicima skupa protiv usvajanja Generalnog urbanističkog plana u tom gradu. Demonstranti su zatražili da se procesuiraju odgovorni za nasilje nad građanima, ali i da se raspiše referendum o Generalnom urbanističkom planu Novog Sada. Tokom šetnje, demonstranti su bacili farbu na prostorije SNS.

Demonstranti su na protestu poručili gradskim vlastima da ih se ne plaše i da će nastaviti da se bore za svoj grad, a protiv onih koji bi, u interesu krupnog kapitala, da ga dodatno unište.

Marija Prijić, supruga jednog od demonstranata koji je na protestu pre nedelju dana pretučen od strane privatnog obezbeđenja, kazala je da se ni ona ni njena porodica ne plaše, iako su gledali strašne slike nasilja od strane insttucija.

„Policija je trebalo da brani gradjane, a dopustila je da ih privatno obezbedjenje tuče“, navela je ona u govoru u blizni sedišta Policijske uprave Novi Sad.

Potpredsednik Narodne stranke Borislav Novaković rekao je da je odgovor Novosađana i „građanskog pokreta otpora na divljanje vlasti apsolutna solidarnost i zaštita“ svih koji misle drugačije od Srpske napredne stranke.

„Nećemo dozvoliti nasilje, bićemo velika politička porodica koja brani pravo svakog gradjanina da slobodno misli“, rekao je Novaković.

Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta obratio se policiji u zgradi MUP-a ispred koje je protest.

Play Video„Da li vi čuvate instituciju i funkcionere? Došli smo da pitamo one kojima smo poslodavci zašto ne rade svoj posao? Zaštitite zakon, a ne vlast, zaštitite ljude u ovom gradu, zaštitite institucije, a ne funkcionere“, rekao je on.

Aktivista Brajan Brković poručio je gradonačelniku Novog Sada Milošu Vučeviću da nije dobro da Novi Sad vodi čovek koji, umesto da vodi računa o razvoju grada, „razvija bankovne račune povlašćenih investitora“.

„Nije dobro kada gradonačelnik vidi svoje građane kao bele miševe. Novi Sad je klasičan primer sukoba krupnog kapitala i običnih građana. Apelujem na gradsku vlast da se ne igraju vatrom jer će im se dogoditi narod, a onda im niko neće biti od pomoći“, rekao je Brković.

Na protestu u Novom Sadu bili su i aktivisti iz Beograda, Zrenjanina i drugih gradova, kao i opozicioni političari Zoran Lutovac, Nebojša Zelenović, Radomir Lazović, Dobrica Veselinović.

Među prisutnima su bili i Biljana Stojković, kopredsednica stranke Zajedno, ali i drugi kopredsednik ove partije Aleksandar Jovanović Ćuta. Tu je bila i Marinika Tepić iz Stranke slobode i pravde, kao i Miroslav Aleksić iz Narodne stranke. Bili su i predstavnici Demokrtaske stranke i Lige socijaldemokrata Vojvodine, ali i pokreta Zdravka Ponoša Srbija Centar (SRCE) i Ne davimo Beograd.

Aktivisti iz Novog Sada nosili su bedževe na kojima piše „zgubidan“, kako je one koji su učestovali na protestu protiv GUP-a opisao gradonačlenik Miloš Vučević. U obližnjem kafiću su i osobe koje su od ranije poznate kao protivnici građanskih protesta, a među njima su i neki koji na sebi imaju majice sa slovom „Z“, simbolom ruske invazije na Ukrajinu.

Demonstranti su upućivali pogrdne poruke na račun gradonačelnika Vučevića i uzvikivali „Miloš nejaki!“.

Tokom šetnje, demonstranti su razbili jedan izlog na prostorijama Srpske napredne stranke i zasuli te prostorije balonima punim farbe različitih boja. Oni su na prostorije SNS-a bacili balone sa žutom, zelenom, narandžastom i crvenom farbom.

Političari Biljana Stojković i Radivoje Jovović iz stranke Zajedno, kao i aktivistkinja Aida Ćorović su svojeručno uzeli farbu i dodatno ofarbali izlog SNS-a.

Na samom početku protesta dogodio se manji incident, kada je jedan vozač pokušao da prođe kroz blokiranu saobraćajnicu.

Uoči protesta, tik ispred stanice policije su primećeni „provokatorski plakati“, koje su organizatori prijavili policiji. Na nalepnicima je ispisano „cigla, štangla, baklja, taj rad – zar se tako čuva Novi Sad“, do se na posteru nalazi aktivista Brajan Brković sa natpisom „kakav deda takav unuk, zar za njim da krene novosadski puk“, kao i „policiju tuče, krv priziva, zastavu kalja – zar ti takav kao predvodnik valja“?

Podsećamo, večerašnji protest u Novom Sadu organizuje nekoliko nevladinih organizacija, zbog nasilja nad demonstrantima koje su sproveli policija i privatno obezbeđenje prošlog četvrtka.

Nevladine organizacije zahtevaju da se procesuiraju oni koji su odgovorni za nasilje nad demonstrantima na protestu protiv usvajanja Generalnog urbanističkog plana, pre i tokom sednice Skupštine grada Novog Sada.

Amerikanci kupili trećinu obradivog zemljišta Ukrajine

Od
miki
-
0
brown wheat field under blue and white cloudy sky during daytime

MMF zahtevao prodaju poljoprivrednog zemljišta za novu tranšu kredita, a sada su tri konzorcijuma s američkim kapitalom vlasnici 28 odsto obradivih površina

Otkako je tačno pre godinu dana u Ukrajini stupio na snagu novi zakon o prodaji poljoprivrednog zemljišta, do danas su tri velika multinacionalna konzorcijuma s američkim kapitalom kupila gotovo trećinu ukrajinske obradive zemlje. „Australijski nešenel rivju” naveo je da su te tri kompanije kupile 17 od 62 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, odnosno 28 odsto ukupnog obradivog zemljišta nekadašnje Ukrajine. Celokupna površina Ukrajine iznosi 603.500 kvadratnih kilometara (pre specijalne ruske vojne intervencije), a otkupljeno je 170.000 kvadratnih kilometara.

Kupci su „Kargil”, „Dupont” i „Monsanto” (koji je formalno nemačko-australijska firma, ali s američkim kapitalom). Među najvažnijim akcionarima ovih kompanija su „Vangard”, „Blekrok” i „Blekstoun”. Pritom, „Blekrok” je fond koji upravlja imovinom od 10 triliona dolara, „Vangard” sa šest, a „Blekstoun” sa 0,9 triliona dolara.

Ovaj australijski medij pravi paralelu, pa tako navodi da je u celoj Italiji obradivo 16,7 miliona hektara. Drugim rečima, „marionetska ukrajinska vlast omogućila je da samo tri američke kompanije poseduju više obradivog zemljišta nego što ima jedna Italija, koja je članica G-7”, piše portal i zaključuje da ukrajinska zemlja više ne pripada ukrajinskom narodu.

Kad je donet zakon o prodaji poljoprivrednog zemljišta i kad je stupio na snagu 1. jula prošle godine, cena po hektaru je iznosila oko 2.500 dolara, ali je ubrzo dostigla i 10.000 dolara. Do tada je zemljište veće od dva hektara moglo samo da se iznajmi, a cena je počela da raste 2015. godine, kad su se pojavili prvi nagoveštaji da će dvodecenijski moratorijum na prodaju poljoprivrednog zemljišta biti ukinut.

U Ukrajini je dugo vođena rasprava o tome treba li strancima dozvoliti da kupuju zemlju. Predsednik Volodimir Zelenski govorio je da planira da to pitanje postavi narodu na nacionalnom referendumu. U jeku protesta poljoprivrednika ispred vladinih zgrada znao je da kaže: „Zemlja pripada Ukrajincima. Grozne su priče o Kinezima, Arapima ili vanzemaljcima koji će vagonima izneti našu zemlju.”

Izveštaj iz aprila 2021. godine Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji je jedan od najvećih stranih kreditora u Ukrajini i koji je ukidanje moratorijuma postavio kao uslov za svoj tadašnji paket kredita, predviđao je tada da bi privredna proizvodnja mogla da poraste sa šest odsto na više od 12 procenata tokom sledeće decenije, u zavisnosti od toga kako se reforma sprovodi.

Uprkos sveopštem protivljenju ukidanju zabrane prodaje zemljišta, „opravdanje” je nađeno u tome što je proteklo toliko vremena, a da parlament nije oformio transparentan mehanizam za kupoprodaju zemljišta, što je bila jedna od odredbi zakona iz 2001. godine. U jednom od istraživanja javnog mnjenja iz vremena rasprava o ukidanju moratorijuma pokazalo se da je protiv prodaje zemljišta strancima 81 odsto ispitanika, dok bi samo 13 odsto podržalo takvu praksu. Čak dve trećine ispitanika smatrale su da bi odluka od takve važnosti za državu morala da se donese na referendumu. Više od polovine (58 odsto) smatralo je da poljoprivredno zemljište treba da bude u vlasništvu države, kao što je slučaj u Kanadi i Izraelu.

Zvanična statistika pre rata je ukazivala da oko 30 odsto od 43,6 miliona Ukrajinaca živi u ruralnim područjima. Prema podacima Ministarstva trgovine SAD i Svetske banke, poljoprivredna industrija u Ukrajini zapošljava više od 14 odsto radne snage, a izvoz poljoprivrednih proizvoda je najveći ukrajinski izvoz.

Kad je Ukrajina bila deo Sovjetskog Saveza, farme su kolektivizovane i nalazile su se u vlasništvu države. Nakon raspada SSSR-a, oni koji su radili na farmama dobili su delove zemlje, iako su im bile potrebne godine da ih prevedu u svoje vlasništvo. Usledio je kratak period tokom kojeg je bila dozvoljena prodaja zemlje, a onda je 2001. godine donesen moratorijum.

Budući da im je zabranjeno da kupuju i prodaju, mnogi Ukrajinci koji su postali vlasnici zemlje sredinom devedesetih godina prošlog veka, nakon raspada Sovjetskog Saveza, nisu imali drugog izbora osim da se oslone na samostalnu poljoprivrednu proizvodnju, dok većim poljoprivrednim „igračima” daju u zakup sve što je preostalo. U prošlosti su takvi zakupi obično iznosili u proseku oko 150 dolara po hektaru na godišnjem nivou. Zbog dvodecenijskog moratorijuma, u mnogim delovima zemlje zakupci zemljišta su postali monopolisti i stupanjem novog zakona na snagu nametnuli su se kao glavni pregovarači za kupovinu zemlje.

Kao da je nema, Intel ukinuo podršku za iGPU na Core procesorima 10. generacije i starijim

Od
miki
-
0

Intel je zvanično objavio da od juče, 27. 07.2022. godine  praktično prestaje softverska podrška za integrisano grafičko jezgro na Core procesorima od 6. do 10. generacije, od Skylake do Comet Lake modela. Tačnije rečeno podrška za iGPU ovih procesora će biti prebačena u kategoriju zastarelih modela.

Ubuduće, Intel će pružati softversku podršku samo za kritična ažuriranja i bezbednosne ispravke tj. po potrebi. To ujedno znači izostanak podrške za gejming naslove, dok će sam drajver biti podeljen u dve verzije: za one od 11. genercije Intel Core Rocket Lake i drugi, za starije procesore. Trenutno, Intel koristi zajednički drajver koji automatski nakon pokretanja, bira odgovarajući drajver za sistem, tako da korisnik ne mora da razmišlja o tome koju generaciju procesora poseduje. Na žalost, ubuduće će morati da povede računa o tome koji procesor ima u računaru.

Prema Intelovom zvaničnom saopštenju, obuhvaćeni procesori ovom odlukom, nose sledeće kodne nazive:  Skylake, Apollo Lake, Kaby Lake, Amber Lake, Coffee Lake, Whiskey Lake, Comet Lake, Gemini Lake, Ice Lake, Lakefield, Jasper Lake i Elkhart Lake.

Intel je zvanično pustio u opticaj  10. generaciju Core procesora u aprilu 2020. godine, pre nešto više od dve godine, dok su oni za mobilnu verziju potrajali nešto duže, nepunih tri godine!

Nova ultra niskotarifna avio-kompanija Canada Jetlines startuje sledećeg meseca

Od
Dara Milovanović
-
0

Nova kanadska avio kompanija uskoro poleće sa međunarodnog aerodroma Pearson. Niskobudžetni avioprevoznik, Canada Jetlines , objavio je da će njegov prvi let iz Toronta poleteti 15. avgusta.

Prvi let ove sjajne kanadske avio-kompanije kreće za Winnipeg, u  partnerstvu sa međunarodnim aerodromom Winnipeg Richardson.

“Oduševljeni smo što imamo Canada Jetlines kao našeg najnovijeg partnera na međunarodnom aerodromu Winnipeg Richardson i uzbuđeni smo što smo deo njihovog prvog leta,” rekao je predsednik i izvršni direktor uprave aerodroma Winnipeg Nick Hays u saopštenju za javnost .

Jednosmerne karte za Winnipeg, MB, sada su dostupne, u rasponu od 136 do 228 dolara. Sedišta se mogu rezervisati na Jetlines.com.

Sledeći na dnevnom redu za Jetlines su letovi od Toronta do Monktona, New Brunswick, s cenama u jednom smeru od 185 do 328 dolara.

Daily Hive kontaktirao je Canada Jetlines kako bi saznao više o letovima.

Canada Jetlines kaže da će gostima ponuditi razrađen meni tokom leta, uključujući sendviče za doručak, piletinu u kutiji za salatu tabouleh i tapas poslužavnik između ostalog. Dodatno će se nuditi poslastice i grickalice, kao i razna pića.

Što se tiče zabave tokom leta, jer nema ekrana, sedišta će imati držač za uređaje, sa mogućnošću striminga izbora opcija za gledanje. Tu će biti i USB napajanje i šesterostruko podesiv naslon za glavu za udobnost.

Aviokompanija planira da proširi letove za Sjedinjene Države, Meksiko i na kraju na Karibe.

Posebne cene će biti ponuđene na ograničeno vreme za letove izvan YYZ, a putnici se podstiču da se prijave za ažuriranje putem e-pošte kako bi primali popuste na karte i vesti o novim destinacijama.

SERBIANNEWS/CANADA

1...856857858...1.529Stranica 857 od ukupno 1.529

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković