Građanski protest na Šodrošu, u Novom Sadu, zbog okolnosti koje prate izgradnju četvrtog mosta na Dunavu, okončan je u 19.45 protestnom blokadom raskrsnice uz zahtev da nekoliko privedenih učesnika protesta bude pušteno. Demonstranti su se kratko zadržali na uglu Bulevara cara Lazara i Ulice cara Dušana, nakon protesta na Šodrošu koji je počeo u 16 sati. Protest je održan zbog radova za koje su aktivisti uvereni da ne postoje sve potrebne dozvole, pre svega, studija procene uticaja na životnu sredinu, pošto je reč o zelenoj oazi grada, staništu više zaštićenih vrsta.

Veliki broj građana okupio se nešto posle 16 sati na Šodrošu u Novom Sadu kako bi protestovali. Policija u opremi za razbijanje demonstracija čuvala je ogradu zone na kojoj su predviđeni radovi na izgradnji mosta, javila je reporterka N1. Nešto pre 18 sati došlo je do nadguravanja s policijom, kada su pripadnici Žandarmerije pokušali da odgurnu deo građana ka šumi. Koškanja je bilo u nekoliko navrata, a povređene su tri osobe, kazala je reporterka N1 i dodala da su dve osobe upale u Dunav u tom guranju, ali su odmah izvučene. Privedene su tri osobe.

Oko hiljadu građana i aktivista učestvovalo je u protestima, tokom kojeg su uništili građevinsku tablu sa podacima novog mosta, a jednom policajcu oteli štit iz ruku.

Jedna od povređenih rekla je za N1 da je zadobila povrede glave od štita kojim je bila udarena.

Marko Šćiban iz Ekološkog fronta iz Novog Sada kazao je na početku protesta da se radi o bespravnoj seči drveća, jer nema arhitektonskog projekta CRBC, i da je bez tendera.

On kaže da nisu protiv mosta ni protiv dva privremena mosta, ali da bude u skladu sa zakonom. Dodaje da nije stranačko pitanje. Navodi da se radi o staništu zaštićenih vrsta, što je zvanični dokument. Ističe da bi trebalo uraditi stratešku procenu na životnu sredinu.

Dokumenta CRBC datiraju iz 18. oktobra, a problemi su počeli dva dana ranije.

Kako navodi, aktivisti traže uvide u arhitektonski projekat mosta, da ugovor sa kompanijom CRBC bude dostupan javnosti kako bi se znala njegova cena, studiju procene uticaja na životnu sredinu.

Takođe, zahtevaju da se prestane sa zloupotrebom policije za zaštitu bespravne gradnje.

Aleksandar Lazarević iz inicijative „Sačuvajmo zelene površine“ izjavio je da su tu „na Dan oslobođenja Novog Sada da ga ponovo oslobode od stranih i domaćih investitora i korumpiranih političara“.

„Poslednju zelenu oazu žele da unište. Ne čuju građane, samo želje investitora“, kazao je. Naveo je i da je poruka jasna, da neće stati, jer nemaju kud.Traže da se problem vrati na početak – za sto i da se sa njima razgovara.

Lazarević se obratio i komandirima policije:

„Mi nismo vaši neprijatelji, mi smo ljudi koji se bore za zemlju“, kazao je. Pozvao ih je da otkažu poslušnost i ne poslušaju naređenje da tuku i hapse građane.

Aktivista Brajan Brković pročitao je apel svim policajcima koji su sad na Šodrošu.

„Obraćamo se vama lično, ne MUP-u, ne starešinama, nego vama koji delite sudbinu ovog naroda. Prvo, podsećamo na tekst zakletve koju su polagali, da će svesno i odgovorno služiti građanima Republike Srbije. Da li vam zakletva i ono što radite na Šodrošu deluju usklađeno? Da li hapšenje aktivista, žena, majki, starijih sugrađana deluje kao služenje građanima“, upitao je.

I poručio:

„Gospodo policajci, mi vam nismo pretnja, niko nije nasrnuo na vas, mi smo prinuđeni da ovako branimo Šodroš, jer nas vlast dve godine ignoriše. Mi smo prinuđeni da radimo vaš posao i borimo se protiv nezakonitosti. Apelujemo da se ne brukate više, da ne tučete vase sugrađane i oduprete se naređenjima, da se oduprete pokliču ‘juriš’ na goloruki narod. To je nešto najplemenitije što možete da uradite za svoj narod. Gospodo policajci, borićemo se i za vas na ulici“.

Građani su nosili i transparente na kojima je pisalo „Slobodna zona Šodroš“, „Buna protiv mafije“, kao i „Vidi Gari, ne može“.

Od političara su na protestu bili prisutni narodni poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta, kopredsednica stranke „Zajedno“ Biljana Stojković, poslanik Ne davimo Beograd Đorđe Miketić, potpredsednik Narodne stranke Borislav Novaković i jedan od lidera pokreta Ne davimo Beograd Radomir Lazović.

Mediji su javili da su pripadnici policije i žandarmerije pretresali sva vozila koja su dolazili u pravcu Šodroša.

Ekološki aktivisti veruju da je početak pripremnih radova za gradnju mosta uvertira za gradnju takozvanog „Novog Sada na vodi“.

Aktivisti već mesecima kampuju na Šodrošu, a na prethodnom protestu održanom 19. oktobra došlo je do koškanja demonstranata i policije.

Aktivisti stalno ponavljaju da nisu protiv izgradnje mosta, nego se protive netransparentnosti radova, i zahtevaju od nadležnih da javnosti da na uvid ugovore i dokumenta koji bi potvrdili to što predstavnici vlasti tvrde – a to je da se sve radi po zakonu.

Kineska kompanija CRBC saopštila je da pripremne radove za buduće gradilište četvrtog mosta preko Dunava u Novom Sadu realizuje u skladu sa ugovorom i u skladu sa važećim zakonima i propisima. CRBC je najavo da će u slučaju svakog sledećeg remećenja radova podnositi tužbe, a od nadležnih organa će zahtevati podatke o osobama koje im nanose štetu.

Srbija je vodeća zemlja u Evropi po potrošnji sedativa, skreće pažnju specijalista psihijatrije dr Milutin Kostić i dodaje da su depresija i anksioznost najčešći psihički poremećaji koji pogađaju ljude, ali da treba pažljivo postaviti granice između normalnih stanja tuge i mentalnih poremećaja, prenosi Tanjug.

Rezultat istraživanja Medicinskog fakulteta u Beogradu o potrošnji sedativa po kojem svaka peta osoba u našoj zemlji koristi lekove za smirenje i da je po tome Srbija vodeća u Evropi, Kostić objašnjava time što ljudi bez konsultacije sa lekarom uzimaju lekove. Ali i to što, kako kaže, lekari „olako” prepisuju lekove i ne isključuju na vreme njihovo korišćenje, što dovodi do stvaranja zavisnosti od njihove upotrebe.

Špijuni su među nama, otkrio nam je nedavno predsednik Srbije, upoređujući Beograd poslednjih dana sa Kazablankom. Strane obaveštajno- bezbednosne službe svih velikih, ali i susednih zemalja, jesu prisutne u Srbiji i to nije neobično, kažu sagovornici N1. Njihova pojačana aktivnost govori o interesovanju za uticaj stranih zemalja u Srbiji i turbulentnom vremenu. Međutim, važnije je pitanje da li uspevaju da ostvare san svih službi na svetu – da utiču na politički život u Srbiji.

Kazablanka, Drugi svetski rat, gnezdo agenata i operativaca iz celog sveta. Beograd 2022. u raljama Istoka i Zapada koje se stežu od početka ruske invazije na Ukrajinu.

„Beograd je poslednjih nedelja poput Kazablanke. Kada imamo goste iz Rusije, otkrivamo one iz zapadnih službi koji ih prate u stopu, kada imamo goste sa Zapada,  onda one druge koji ih prate u stopu“, kazao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Da su po Srbiji aktivni agenti svih vodećih svetskih službi, upućene ne iznenađuje, niti je Srbija po njihovom prisustvu izuzetak. Zapad želi da zaokruži region u svojoj sferi interesa, a Rusija da zadrži i buduće prisutvo i uticaj. Informacija je moć preko koje se kontrolišu procesi u nekoj zemlji, kaže diplomata Zoran Milivojević.

„Međutim, ono što interesuje obaveštajne službe je nešto značajnije od same informacije. A to je pozicija, uticaj na ličnosti ili na centre donošenja odluka. Ja mislim da je prevashodni cilj i jedne i druge strane da bude na neki način integrisana preko svojih pozicija u centre odlučivanja. Recimo u ovom trenutku je sasvim interesantno ko će biti u Vladi„, navodi Milivojević.

San svake službe je da dođe do saznanja i kvalitetno proceni šta će neka zemlja raditi i da na to utiče kako njenim interesima odgovara, kaže nekadašnji načelnik VBA general u penziji Momir Stojanović.

„Ja bih više voleo da je izjava predsednika posle sastanka, a ona je data povodom dana BIA, da je javnost zemlje predsednik upoznao koji su to predstavnici Vlade i ministarstva koji se sastaju sa predstavnicima obaveštajno-bezbednosnih sistema bez odobrenja Vlade u ugostiteljskim objektima u Beogradu i koji su sadržaji tih razgovora“, ističe Stojanović.

I dok Milivojević i Stojanović ističu da su aktivne i zapadne i ruske službe, svaka za svojim interesom, profesor na Fakultetu bezbednosti i narodni poslanik SNS-a Zoran Dragišić kaže da jedna, ipak, prednjači i da je njen uticaj maligni.

„Međutim, ovo što se u poslednje vreme dešava, dakle rat u Ukrajini je te napore posebno pojačao, naročito sa strane Rusije, koja od Srbije pokušava da napravi balkansku Belorusiju. Da destabilizuje situaciju na Balkanu preko Srbije i Republike Srpske“, smatra Dragišić.

Dragišić, takođe, kaže da domaće službe situaciju drže pod kontrolom i znaju za prisustvo strane agenture. Nek od tih agenata i javnost je upoznala pre par godina kada je objavljen snimak ruskog agenta u akciji vrbovanja.

General Stojanović upozorava da su poslednju deceniju službe previše zauzete dnevno-političkim zadacima, umesto zaštitom vitalnih i nacionalnih interesa.

„Zašto nismo pozicionirani tako dobro operativno na prostiru KiM i zašto svaki gaf Aljbina Kurtija mi na vreme ne znamo i ne alarmiramo međunaronodnu zajednicu, da se taj događaj ne desi, nego mi postfestum reagujemo o događaju koji se već desio. To indikavitno ukazuje da mi kaskamo za informacijama i da ne rade onaj posao za koji su predviđeni, nego se bave dnevno-političkim problemima“, ukazuje Stojanović.

U trenutku kada se formira Vlada koja treba da odluči i o tome kojim će putem Srbija dalje ići i kojim strojevim korakom i da li će ili ne uvoditi sankcije Rusji, i zapadne i ruske službe bave se onim što im je u prirodi posla – pokušajima da na taj proces utiču. Zadatak naših, i njihova priroda posla, bi bio da ih, i jedne i druge, drže podalje.