Ekipa emisije Newsnight došla je u posed ugovora koji je država Srbija između 2008-2012. potpisivala sa italijanskim proizvođačem automobila Fijat. Najavljivan je kao posao veka, a do danas su njegovi delovi, naročito oni koji se tiču državnih izdvajanja i rokova isplate ostali tajni. U posao sa Fijatom prvo je ušla vlada Demokratske stranke Mirka Cvetkovića u čije je ime prvi ugovor potpisao Mlađan Dinkić. Posao sa Fijatom je nastavljen i nakon smene vlasti, tako da je vlada Ane Brnabić ove godine potpisala još jedan ugovor sa ovom firmom. Prema računici koja proističe iz ugovora i podataka do kojih smo došli u APR-u, država je za 10 godina samo preduzeću Fijat automobili Srbiji dala više od pola milijarde evra, a za ceo projekat Fijata milijardu.

„Za novac koji je dat Fijatu tada, mogla je da se napravi jedna elektrana od 350 megavata, možda i dve. Danas mi ne bi uvozili struju i plaćali milijardu evra već bi izvozili struju za milijardu“, kaže kolumnista Nove ekonomije Bogdan Petrović.

Nakon žalbe Saveta za borbu protiv korupcije, nekoliko intervencija i žalbi, 2011. tadašnji poverenik za informacije od javnog značaja doneo je odluku o objavljivanju celog teksta ugovora sa Fijatom. Ipak, na sajtu Vlade i dalje stoji cenzurisana verzija.

„Zbog toga što postoje klauzule tajnosti, kao i u mnogim drugim investicijama kada je u pitanju proizvodnja automobila, jer fabrike automobila kriju svoje aspekte u prizvodnji i to je jedna normalna stvar“, kaže bivši predsednik Srbije Boris Tadić.

„One delove ugovora, odnosno aneksi koji su se smatrali poslovnom tajnom, mi nismo imali saglasnost da objavimo“, kaže bivši ministar ekonomije Nebojša Ćirić.

Slične izjave o korporacijskim pravilima Fijata kao razlogu za skrivanje ugovora mogli smo čuti i od predstavnika sadašnje vlasti. Iako Aleksandar Vučić 2014. obećao da će objaviti uglovore sa Fijatom i Etihadom to se nikada nije desilo, a Aleksandar Vučić je obećanje pogazio:

„Nisam ja potpisivao ugovor, neki drugi su ga potpisivali u tajnosti i nisu ga davali javnosti. Moje je da poštujem slovo ugovora i da ga ne objavljujem, jer bi platili drakonske kazne. Mi se držimo ugovora i plaćamo ono što su naše obaveze“, govorio je predsednik Srbije 2019. godine.

U ugovoru je jasno definisano da je merodavno srpsko pravo, piše i da poverljivost ugovora prestaje da važi onda kada to zahtevaju zakoni Republike Srbije. Upravo takav je Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja po kom je i naloženo njegovo objavljivanje.

„Da vam predsenik vlade saopštava da korporacijska pravila nekakve firme koja je poslovni partner naše firme dezavuišu ustavom zajamčena prava građana Srbije, eksplicitne odredbe zakona i odluke nadležnog državnog ograna… To je ispod kolonijalnog statusa, to je nedopustivo“, kaže bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.

„Zaprepašćen sam analitičarima i novinarima koje stvari posmatraju u jednoj dimenziji“, govori nekadašnji predsednik Tadić.

Država i Fijat su 2008. godine osnovali zajedničko preduzeće Fiat automobili Srbija. Vlasništvo države u preduzeću je 33 a Fijata 67 odsto. Država je kao osnivački kapital unela sto miliona evra a Fijat dvesta.

„Prema informacijama, ako se dobro sećam, ta cifra ide preko 200 miliona evra, čini mi se da je bliža 250 miliona evra“, kaže bivši ministar Ćirić.

Međutim, prema stavkama iz ugovora jasno je da je Srbija samo za projekat dovođenja Fijata dala mnogo više novca.

Ovo je sve platila država od dana sklapanja ugovora do danas:

50 miliona evra za ekološko čišćenje i sanaciju
75 miliona za rekultivaciju zemljišta
50 miliona u stvarima i zgradama na dan osnivanja zajedničkog preduzeća
50 miliona u novcu na dan osnivanja
50 miliona bespovratne pomoći
2,5 miliona za eksperta za zaštitu okoline
Ukupno: 277.500.000 evra

Ali ova brojka još je veća.

„Sigurno se može pomnoziti sa dva, para koje smo dali Fijatu više nema, pare za prugu i autoput tih tridesetak kilometera… Od toga ipak je nešto ostalo. Od toga što je dato Fijatu, od toga nažalost država nema ništa“, kaže Bogdan Petrović.

Uz pomoć Petrovića N1 je tumačio i zvanične finansijske izveštaje Fijata dostupne u APR-u koji otkrivaju da je Srbija potrošila još novca:

137 miliona evra za socijalna davanja
81,78 miliona za subvencije kamata, zapošljavanje i druge podsticaje
36 miliona za podsticaje, zamenu krova, obuke radnika i ekološka davanja
Zajedno sa tim novcem, dolazi se do sume od ukupno pola milijarde, 32 miliona i 281 hiljadu evra.

Brojka je još veća. Država se obavezala da će platiti subvencije za dobavljače delova koje italijanski partner bude dostavio. Na osnovu spiska u koji je N1 imao uvid i na osnovu ugovora sa dobavljačima saznajemo da je država za njih izdvojila 92,2 miliona evra. Ali tu nije kraj.

„Republika Srbija planira zajedno sa gradom Kragujevcem značajne investicije u modernizaciju infrastrukture i zaštitu životne sredine, što uključuje izgradnju autoputa od Kragujevca do Batočine, pruge od Kragujevca do Lapova, izgradnju obilaznice oko Kragujevca, izgradnje novih trafo stanica, poboljšanje vodovodne i gasne mreže. Radi se o zamašnim investicijama koje će iznositi preko 300 miliona evra u naredne četiri godine“, najavljivao je bivši ministar Mlađan Dinkić.

Što je ukupno 924.512.000 evra.

Ni ovde nema kraja državnim ulaganjima u ovaj posao. Kao subvenciju za kupovinu Fijat Punta država je izdvojila najmanje 12,5 miliona evra, za kupovinu Fijata 500L subvencija je iznosila 3000 evra po prodatom vozilu, ali tačan broj prodatih vozila nije poznat.

I kao da ovo nije bilo dosta, sadašnja vlast u sličnom tonu je nastavila saradnju sa Fijatom. Vlada Ane Brnabić je ove godine investiciju Fijata za proizvodnju električnog automobila podržala je sa 48 miliona evra, pa bi, ukoliko posao do kraja bude realizovan, konačni iznos do sada poznatih davanja bio najmanje 985.012.000 evra.

„Ta nova era za nas počinje od danas. Mi smo danas potpisali dogovor o finansiranju električnog autmobila koji će se proizvoditi u Kragujevcu“, izjavio je svojevremeno predsednik Vučić.

Nepoznato je koliko je država dala novca kao subvenciju za kupovinu Fijata 500L, koliko novca se odrekla kroz oslobađanje od PDV-a za alate za dobavljače Fijata, za poreze i namete, kao i druge troškove koji su proizišli iz brojnih aneksa.

A koliko smo dobili?

„Država je bila vlasnik 33 odsto, ona na osnovu dividendi nije dobila ni dinar za period od 2010. godine, što se tiče prihoda na doprinose i poreza na plate isto ništa, jer je po ugovoru država bila obavezna da refundirala Fijatu poreze i doprinose. Od tih 2000 radnika koliko je najviše radilo u Fijatu nikakve koristi nije bilo. Porez na dobit nije naplaćivan, nije naplaćivan porez na imovinu, lokalne komunalne takse. Jedina potencijalna vrednost je da je Fijat u jednom trenutku 2013. godine ima izvoz od 1,3 milijarde ali je bio i najveći uvoznik sa 1,1 milijardi. Ako uzmemo u obzir komponentaše, koji su bili žestoko subvencionisani i činili tih preostalih 200 miliona, pitanje je da li je razlike između uvoza i izvoza bila i 100 miliona evra. Ja mislim da nije ni toliko“, kaže Bogdan Petrović.

„Ne možete efekat da gledate samo kroz to mi smo dali, ima tri ili šest hiljada radnih mesta. Ja vam kažem, kreirano je 10.000 radnih mesta zbog ove investicije. Doveli smo pre 150 kompanija iz autoindustrije da ove zapošljava desetine hiljada ljudi“, navodi bivši ministar Ćirić.

Fijat u kragujevačkoj fabrici već skoro deset godina proizvodi model 500L, čija prodaja je obustavljena na brojnim tržištima. Zbog pripreme fabrike za prelazak na proizvodnju električnih automobila brojni radnici su dobili otkaz ili su, da bi sačuvali radna mesta, upućeni na rad u fijatovu fabriku u Slovačkoj.

„Nama je otišao veliki broj radnika. Država je preuzela otpremnine, veliki deo radnika se zaposlio, država još može da pomogne tako sto će naći posao ženama, one se nisu zaposlile. Muškarci su se snašli“, kaže predsednik sindikata Fijata Saša Đorđević.

Stručnjaci sa kojima smo razgovarali saglasni su da bi radna mesta bila očuvana a fabrika ostala profitabilna da je Fijat umesto jednog proizvodio najmanje dva modela automobila. Tadić ima svoje razloge zašto tako nije pregovarano.

„Zato što u tom trenutku Srbija nema nikakav ekonomski integritet u svetu, u tom trenutku 2008. godine je Srbija tek osam godina nakon bombardovanja, u tom trenutku Srbija ima političke lomove i samo par godina pre toga je imala ubistvo premijera pred njegovom kancelarijom. Država nije odavala utisak sigurnosti ni za svoje građane a kamoli za strane investitore“, kaže bivši predsednik Srbije.

„Mi smo se obezbedili onoliko koliko smo mogli, u ugovoru postoje ‘call’ i ‘put’ opcija. Republika Srbija ima mogućnost ako hoće da uzme i isplati Fijat i da bude 100 odsto vlasnik fabrike i da preuzme fabriku i da sama pravi, ne jedan, nego pet modela automobila“, kaže bivši ministar Ćirić.

I Tadić i Ćirić smatraju da u ugovoru u čijem formiranju su učestvovali nema ništa sporno, a da je krivac za neuspeh posla vlast SNS.

„Mogao je biti posao veka da smo imali normalno ponašanje ove sadašnje (vlasti), posle 2012. godine, a mogao je i propasti kao i svaki posao koji u svetu postoji. Mislim da je dobrim delom ova vlast učinila sve da kompromituje taj posao jer je to među građanima bilo zabeleženo kao jedan veliki ekonomski uspeh“, rekao je Tadić.

„Zaista posao, da li ćemo reći veka ili decenije, ali sasvim sigurno vrlo važna investicija koja je donela veliki broj pozitivnih stvari“, smatra Ćirić.

Zbog promene vlasti, ne osećaju ni odgovornost za neuspeh projekta fijat.

„Ne osećam ni zakonsku ni logičku… a moralnu? Ni moralnu odgovornost, šta vam je“, kaže Tadić.

Međutim, za ekonomske analitičare nema dileme da je posao sa Fijatom politički a ne ekonomski.

„Nije ni čudo sto je ugovor bio zatamljen I kao takav predstavlja ogromnu sramotu I dokaz da država ne sme da ulaze u zajdničke poslove sa privatnicima“, kaže Bogdan Petrović.

Iako su bili pozvani ili dobili naš dopis za N1 nisu govorili: kopanija Fijat Srbija, Mlađan Dinkić, Mirko Cvetković, Ivica Dačić, kancelarija vlade Srbije za saradnju sa medijima, kabinet Ane Brnabić kao i predstavnici ministarstva privrede. Ministarstvo finansija obavestilo nas je da nije nadležno za slučaj Fijata.

Operativna udarna grupa, koja je formirana po nalogu ministra unutrašnjih poslova, nastavlja dalji rad na suzbijanju ilegalnih migracija, a akcije su tokom noći i danas sprovedene u Šidu, Somboru i Horgošu.

U kontroli napuštenih objekata u Horgošu danas su u blizini jednog objekta uočili iregularnog migranta koji je, videvši ih, krenuo da beži odbacivši nož, navedeno je u saopštenju MUP-a.

Policija ga je brzo sustigla, a utvrđeno je da se radi o dvadesetdvogodišnjem muškarcu iz Maroka.

U žbunju je policija pronašla automatsku pušku, a u blizini i okvir sa municijom.

Iregularni migrant je doveden u Policijsko odeljenje u Horgošu, a o događaju je obavešteno Osnovno javno tužilaštvo u Senti.

Operativna udarna grupa, koju čine pripadnici više linija rada Ministarstva unutrašnjih poslova, nastaviće i u narednim danima da sprovodi akcije suzbijanja ilegalnih migracija, u cilju zaštite lične i imovinske sigurnosti svih građana Republike Srbije, navedeno je u saopštenju MUP-a, prenosi Tanjug.

U poslednjih 10 godina proteste je teško organizovati, ljudi ne žele da izađu na ulice jer smatraju da ne mogu ništa da promene. Jedini protest koji je doneo promenu i pred kojim je vlast morala da poklekne bila je prošlogodišnja blokada puteva zbog Rio Tinta i planiranog rudnika litijuma u dolini Jadra.

„Blokiraćemo auto-puteve, blokiraćemo celu Srbiju i tražićemo da Srbija stane“, poručio je Savo Manojlović 2021.
I Srbija je stala. Građani su rekli „ne“ Rio Tintu, a predsednik ih je prebrojavao.
„Nama je Gazelu blokiralo 70 ljudi s jedne strane, 50 ljudi s druge strane, a u ovom gradu živi dva miliona ljudi. Ali to je pitanje sloboda. Videćemo kako će policija da reaguje. Ja mislim da treba tako da reaguje da bude mirno“, govorio je Aleksandar Vučić posle protesta prošle godine.
Policija je bila na protestima, reagovala protiv običnih građana. I batinaši su bili na protestima, ali u tim momentima policija nije reagovala.
„Protest protiv litijuma i blokade auto-puteva su dokaz da postoji neka sinergetska prilika. Ali za sada opozicija, odnosno kritičari vlasti to ne koriste dovoljno. Tako da je efikasniji taj mehanizam kojim vlast atomiziju svoje političke proteste“, kazao je novinar Đorđe Vlajić.
Energija protesta nakon što je predsednik Vučić ispunio dva zahteva naroda polako se gasila. Vučić sada tvrdi da se kaje jer je stavljena tačka na projekat Jadar, a oni koji su vodili proteste objašnjavaju da predsednik sada menja mišljenje jer su završeni izbori.
„Znali smo da je idealan momenat bio da ih pritisnemo pred izbore. To je bio izbor momenta, koji je bio ključan. Drago mi je da smo podučili, priznali su da su naši pravni argumenti tačni. Može se reći da je narod naučio pravo vlast, to je dobro. Jedini trenutak kada smo imali obrise da ova vlast liči iole na neko državničko ponašanje bilo je kada je tada slušala narod. Kažu da je karakter čovekova sudbina i mi sada imamo situaciju da je posle izbora predsednik prevrnuo ćurak. Malo su mu podviknule strane kompanije. On je sada postavio ministarku za rotiv Rio Tinta sa kojom opet lobira protiv sopstvenog naroda“, rekao je Savo Manojlović.

Ova objašnjenja očigledno nisu dovoljna da bi probudila građane Srbije.
„Ključan element tog amalgama je, rekao bih, strah i neka vrsta socijalne lenjosti. Ne vide dovoljno ozbiljno ponudu, a situacija u kojoj žive nije toliko teška da ih tera na pobunu. Tome doprinosi i činjenica da je vlast uspela da preko zapošljavanja i raznih drugih marifetluka uvuče u sistem ogroman broj ljudi i time ih korumpira“, objašnjava Vlajić.
Građani su na ulicama u svojim selima trenutno zbog bušotina koje najavljuju potencijalne rudnike, ali sve ostalo što utiče na njihove živote još trpe.