Predstavnici Fonda za nauku Republike Srbije u Cirihu su učestvovali u zasedanju Generalne skupštine organizacije Science Europe, čiji je domaćin bio Švajcarski nacionalni fond za nauku. Na skupu koji je okupio zastupnike istraživača sa Starog kontinenta predstavnici srpskog Fonda za nauku dobili su, kažu, veliku podršku kolega iz drugih evropskih fondova i agencija, što vide kao priznanje za dosadašnji rad. Science Europe je međunarodna institucija sa sedištem u Briselu i okuplja najveće i najcenjenije međunarodne organizacije koje finansiraju inovativna naučna istraživanja usmerena ka razvoju celokupne populacije. Ovdašnji Fond za nauku postao je član ove organizacije novembra 2021. godine.

Na ovogodišnjoj Generalnoj skupštini srpski istraživači sa kolegama iz Evrope diskutovali su o razvoju novih standarda za vrednovanje nauke i naučnog rada, unapređenju izvrsnosti i konkurentnosti u istraživanju, ali i etici u komunikaciji između istraživačke zajednice, politike i javnosti. U Fondu za nauku ističu da je to mlada institucija koja se brzo razvija i više puta godišnje otvara nove programe za finansiranje projekata naših naučnika.

– Veoma nam je važno što smo deo evropske mreže kakva je Science Europe, u okviru koje imamo priliku da sarađujemo sa uspešnim institucijama, usvajajući primere najbolje međunarodne prakse. Značajno je što je Fond za nauku prepoznat na međunarodnom nivou kao organizacija čije su procedure zasnovane na transparentnosti, nepristrasnosti i efikasnosti. Takve procedure, uz zdravu konkurenciju, omogućavaju sprovođenje izvrsnih ideja naših naučnika – naglašavaju u Fondu za nauku.

Dodaju da će nastaviti da rade na dostizanju najviših evropskih i međunarodnih standarda, kako bi na najbolji mogući način pružali podršku razvoju nauke u Srbiji.

I pored želje da EU sankcijama o zabrani uvoza crnog zlata iz Rusije kazni Srbiju prevideli su da naša zemlja odavno ne zavisi od uvoza ove vrste nafte i da se NIS snabdeva iz Iraka

Srbiji od sutra neće stizati ruska nafta naftovodom JANAF. To je posledica petog paketa sankcija koje je Evropska unija najavila u maju, a koji se odnosi na uvoz ruske nafte kompanijama koje je ovu vrstu crnog zlata prerađuju u svojim rafinerijama. Iako je Evropska unija na ovaj način posredno želela da kazni Srbiju budući da smo jedna od malobrojnih zemalja koja Ruskoj Federaciji nije uvela sankcije zbog rata u Ukrajinu, a pogotovo zbog činjenice da u Srbiji posluje i ruski Gaspromnjef, problema u snabdevanju neće biti.

Naime, Srbija ni do sada nije zavisila od uvoza ruske nafte, osim kada je njena cena na berzi bila povoljnija, tako da loše namere EU prema Srbiji neće imati za njih željeni efekat.

Upravo to potvrđuju i iz Naftne industrije Srbije NIS ističući da je prioritet ove nafte kompanije očuvanje stabilnosti na domaćem tržištu naftnih derivata. Tržište je bez obzire na sve prepreke EU uredno snabdeveno svim vrstama goriva.

– Kao odgovorna kompanija NIS se za ova dešavanja pripremio nakon 5. decembra i obezbedio sigurnu nabavku sirove nafte imajući u vidu da je u pitanju strateška sirovina za ovu naftnu kompaniju. NIS naftu koja nije domaćeg porekla doprema isključivo putem naftovoda JANAF i nakon 5. decembra neće biti moguća kupovina ruske nafte, već će biti nastavljena nesmetana kupovina i transport crnog zlata poreklom iz drugih zemalja, potvrdili su iz NIS.

Ova naftna kompanija uvozi oko tri četvrtine ukupne količine nafte koja se koristi u preradi, dok jednu četvrtinu čini nafta domaćeg porekla. Najveći udeo u ukupnom obimu nafte koji uvoz NIS već godinama zauima nafta tipa „Kirkur” iz Iraka i kompanija ne zavisi od uvoza ruske sirovine.

Primera radi, u toku 2021. NIS je uvezao oko 20 odsto nafte ruskog porekla od celokupnih potreba za uvozom. Dok je ove godine taj procenat bio nešto veći zbog povoljnijih komercijalnih okolnosti.

Važno je istaći da je Rafinerija nafte Pančevo jedna od najmodernijih u ovom delu Evrope i u njoj je omogućena prerada različitih tipova nafte.

Da problema u snabdevanju naftom neće biti potvrdila je juče i ministarka energetike Dubravka Đedović, istakavši da ovakva odluka EU neće našoj zemlji predstavljati nikakav problem s obzirom na to da postoji alternativa. Srbija je i do sada uvozila naftu iz Iraka i Kazahstana.

Plasman na druga tržišta uvećan je za 30 odsto u odnosu na prošlu godinu
Izvoz rakije od voća povećan je za 30 procenata od januara do septembra ove godine u odnosu na isti period 2021. i dostigao je vrednost veću od 10 miliona evra. Vrednosno, najviše rakije izvezeno je u Hrvatsku, Nemačku, Crnu Goru, SAD u BiH.

– Najveći rast vrednosti izvoza u ovoj godini zabeležen je na tržište Švajcarske, a naši proizvođači osvojili su i nova tržišta kao što su Kipar, Azerbejdžan i Malta – rekli su u Udruženju za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS). Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, procenjuje se da će ovogodišnji rod šljive biti za 15 procenata veći u odnosu na prošlu sezonu, pa se predviđa i dalji rast proizvodnje i izvoza rakije, budući da se oko 70 odsto tog voća prerađuje u ovo alkoholno piće. Ipak, proizvođači su nedavno apelovali da treba uvesti više reda na domaćem tržištu i proizvodnju potpuno uvesti u legalne tokove.

Predstavnici Saveza proizvođača rakije Srbije saopštili su da naša zemlja ima dobar i moderan Zakon o jakim alkoholnim pićima, ali se njegove ključne odredbe često ne sprovode, što za posledicu ima procvat nezakonite proizvodnje i prometa rakije.

– Nelegalno proizvedena rakija, bez oznake porekla, zdravstvene kontrole i naplate poreza i akcize javno se prodaje na svakom koraku – naglasili su u dopisu. Uputili su apel državi da krene u beskompromisno sprovođenje zakona i odlučnu borbu sa ilegalnom prodajom ovog alkoholnog pića.

Širom Srbije, od Knez Mihailove i Savske promenade, preko turističkih centra, do javnih pijaca i prostora u gradovima i selima, organizuju se stotine raznih festivala, sajmova, ocenjivanja kvaliteta rakije i sličnih manifestacija.

– Najčešće radi podsticaja turizma i tradicionalne proizvodnje, gde se promoviše nelegalno tržište, i prodaje često bez bilo kakve oznake porekla – naveli su iz ovog saveza. Dodali su da su zabeleženi slučajevi da čak pojedine opštine u Srbiji iz budžeta daju subvencije za kupovinu kazana za rakiju neregistrovanim nelegalnim proizvođačima.

Napomenuli su i da mnogi mediji, uprkos upozorenjima da krše Zakon o oglašavanju i druge propise, svakodnevno reklamiraju prodaju rakije koju proizvode nelegalni proizvođači.