Nova razvojna šansa Srbije mogla bi biti eksploatacija novih nalazišta izuzetno čistog krečnjaka i zlata, najavljuju čelnici države. Objašnjavaju da će to najsiromašnijem delu zemlje doneti radna mesta i budžetu visoke prihode, a da istovremeno nikako neće ugroziti životnu sredinu. Ali, osim “rudarskog optimizma” političara javnost još ne zna ništa o tome. Istovremeno, dok vlast govori o budućim projektima u kojima rudarenje i ekologija mogu zajedno, kompanija Rio Tinto najavljuje da nije odustala od projekta Jadar.

Pošto je sa žaljenjem odustala od projekta Jadar, šansu za privredni razvoj vlast ponovo vidi u rudarstvu. Nova nalazišta minerala kalcita i zlata u jugoistočnoj Srbiji javnosti je otkrio predsednik države.

„Kalcijum-karbonat, mislim da se tako zove, to smo pronašli u Srbiji i kao da nas je bog pogledao. U jednom od najsiromašnijih delova Srbije pronađeno je jedno od 80 najvećih nalazišta zlata, potpuno novo nalazište zlata na teritoriji Srbije, tako da, kao da nas u poslednje vreme bog pomalo pogleda“, izjavio je 15. decembra za RTS predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Kostataciju predsednika ubrzo je potvrdila ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović i istakla da bi to značilo visoke prihode za državu i nova radna mesta. Resorno ministarstvo otišlo je korak dalje i pored ocena da bi u budućnosti kalcijum mogao da zameni litijumske baterije, tvrdi da eksploatacija tog minerala neće imati bilo kakve ekološke posledice.

„Vađenje kalcijum-karbonata je jednostavno, bezbedno i nije štetno po životnu sredinu, zahvaljujući savremenim tehnologijama koje se koriste u postupku“, navodi se u saopštenju MInistarstva rudarstva i energetike.

Kalcit, kreda ili krečnjak se nalazi u karbonatnim stenama, pa bi njegovo iskorišćavanje zahtevalo otvaranje novih kamenoloma. Uz sve savremene rudarske tehnologije, to će neizostavno uticati na životnu sredinu i živote ljudi u toj sredini, a svaka suprotna tvrdnja je uvreda za zdrav razum, navode iz organizacije Koalicija za održivo rudarstvo.

„Svako takvo rudarstvo ostavlja iza sebe praktično neupotrebljive regione, odnosno neupotrebljive lokacije i najčešće se dešava da takvo rudarstvo, kako se sada predstavlja ispada da je neki masivni potencijal, postoji mogućnost da su to pedesetine kvadratnih kilometara zahvaćene, gde bi sva druga lokalna privredna aktivnost, uključujući poljoprivredu, šumarstvo, turizam, bilo šta drugo, uz upotrebu voda, bili ugroženi“, rekao je za N1 Zvezdan Kalmar iz organizacije Koalicija za održivo rudarstvo.

Srbija nema mnogo ležišta kalcita da bi njegovo vađenje bilo kapitalno za državnu privredu kako se to predstavlja, kaže geolog Branislav Božović.

„Ležišta kalcijum karbonata ili kalcita u Srbiji nema mnogo. Na planini Venčac su otkinuli vrh. Zamislite sramotu kad je država sebi otkinula vrh planine u Šumadiji, na divnom mestu koje je bilo spomenik prirode. Sledeće ležište o kome se govori je Gadžin Han, koje još nije u potpunosti otvoreno, delimično otvoreno, ali nema ni tolike rezerve, vrednosti ni kvaliteta da bi se govorilo o tome da je to toliko značajno, materijalno i ekonomski će preporoditi zemlju. To je već nešto što je mnogo neozbiljno“, smatra Božović.

I dok javnost ne zna mnogo o navodno novim nalazištima kalcita i zlata, stručnjaci se slažu da o održivom korišćenju mineralnih sirovina treba da govori struka, a ne političati koji često daju nepotpune i netačne izjave.

„Treba videti, za kakve bi se on hemijske procese koristio. Mora da se vidi gde se nalazi, ja namerno neću da spekulišem uopšte o lokacijama, niti je informacija jasna. Maltene, kao da nikada nismo čuli za kalcijum-karbonat, takvo je bilo otkriće. Imam utisak da se sa tim manipuliše i stalno pokušava da se nekakvo rudarstvo promoviše i pojača, da se praktično pretvorimo u Zimbabve ili Kongo, gde ćemo da živimo od prodaje rude“, kazao je Kalmar.

A dok planovi o rudarenju kalcita i zlata ne odmaknu dalje od uopštenih najava, kompanija Rio Tinto saopštila je da ne odustaje od rudarenja litijuma u dolini Jadra.

Podaci Evropskog zavoda za statistiku pokazuju da je u 2021. Srbija bila četvrta najsiromašnija država u Evropi. Čudno, ako se ima u vidu da nas predstavnici vlasti neprestano uveravaju da je ekonomska situacija stabilna, da BDP raste i da građani ne treba da brinu. Zašto takozvani “ekonomski tigar”, gledano kroz evropsku statistiku, postaje nešto sasvim drugo?

Ekonomska kriza je pokucala na vrata mnogih država. Srbija izgleda nema problem sa tim. Osim što predsednik tvrdi da građani žive u zlatnom dobu, da je zemlja ekonomski tigar sa odličnim BDP-om, sve cveta i na polju rezervi.

„U ovom trenutku imamo 15 milijardi 230 miliona evra neto devizne rezerve, to su najveće neto devizne rezerve u istoriji Srbije, bruto rezerve su preko 18 milijardi – nikada nisu bile na tom nivou, mi stojimo veoma čvrsto, veoma stabilno“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Kada se predsednikovi „čvrsto“ i „stabilno“ – prebace u realno stanje – uočavaju se manjkavosti i problemi. Poslednji podaci Eurostata pokazuju da je Srbija u 2021. bila četvrta najsiromašnija zemlja u Evropi mereno po bruto domaćem proizvodu po stanovniku. Ovakvi podaci, stručnjake, ipak, ne iznenađuju.

„Ne možemo da klizimo u siromaštvo, jer se mi nalazimo u siromaštvu poslednjih 30 godina, tako da statistički podaci su takvi kakvi su i oni su neumoljivi, to su statistički podaci Eurostata, nešto u šta ne treba sumnjati“, ističe Milorad Filipović profesor Ekonomskog fakulteta.

„Ono što je problem – ne postoji efikasan sistem socijalne zaštite, dakle država ne pruža građanima jednu sigurnost, ne štiti od tog siromaštva u koje mogu da zapadnu, a sa druge strane često imamo te populističke poteze neke vrste pomoći“, ocenjuje Katarina Baletić, novinarka Nove ekonomije.

Statistika pokazuje da je pola miliona ljudi u Srbiji apsolutno siromašno, bez osnovnih sredstava za život, dok je oko dva miliona ljudi u riziku od siromaštva. U kategoriji siromašnih nalaze se deca, mladi, stari. Ugroženi su i penzioneri. Najniža penzija je oko 17.000, a prosečna nešto više od 30.000 dinara. Za minimalc radi više od 400.000 ljudi.

„Da li se sa minimalcem u Srbiji može živeti pristojono i u tom ekonomskom tigru, definitivno da ne, svi znamo sa svojim primanjima koliko i šta možemo da kupimo, kada kažete – ekonomski tigar – za koga ekonomski tigar, ko živi u tom ekonomskom tigru, jer imamo s jedne strane privilegovane grupe koje verovatno zaista žive u tom ekonomskom tigru, ali imamo jako veliki broj građana koji uopšte ne mogu ni da domisle taj nivo koji čuju na televiziji“, ističe Baletić.

„Sa ekonomske tačke gledišta, nikad ne bih upotrebio sintagmu – zlatno doba – zato što to jednostavno u ekonomiji teško može da se definiše, desetine i destine fabrika se otvaraju, zapošljavaju se ljudi, raste privredna aktivnost, raste bruto domaći porizvod, ali na osnovu stranog kapitala, ne našeg kapitala, zato što smo mi još uvek dosta siromašna zemlja, zato što nam je nizak dohodak domaćinstava, nizak lični domaći standard i veoma mali procenat ljudi štedi, tako da imamo nizak nivo domaće štednje“, naglasio je profesor Ekonomskog fakulteta Milorad Filipović.

Zvaničnu strategiju borbe protiv siromaštva Srbija još uvek nema. Poslednja je bila doneta 2003. godine za vreme Vlade Zorana Đinđića.