Komandant Komande združenih snaga NATO u Napulju, admiral Stjuart Manč rekao je u intervjuu za Tanjug da Kfor pažljivo prati situaciju na severu KiM i da je spreman za pružanje bezbednog okruženja i slobode kretanja za sve zajednice svuda na KiM, u skladu sa mandatom zasnovanim na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.

„Od oktobra pojačavamo naše prisustvo, između ostalog dodavanjem snaga, kao i patrolama na severu Kosova ove nedelje. Očekujemo od svih aktera da budu u bliskoj koordinaciji sa Kforom i da se suzdržavaju od provokativnih demonstracija sile, kako bi se održavala sigurnost i bezbednost svih zajednica”, rekao je Manč, odgovarajući na pitanje da oceni da li je trenutna bezbednosna situacija na KiM ugrožena.

On je apelovao na sve strane da deluju konstruktivno, kako bi se osigurala bezbednost i sloboda kretanja na KiM.

„KFOR će nastaviti da ispunjava svoj mandat propisan Rezolucijom SB UN 1244 iz 1999. za sve zajednice na Kosovu. Rešenja se moraju tražiti kroz dijalog”, ističe Manč.

Na pitanje zašto Kfor dopušta da kosovska policija naoružana automatskim naoružanjem dolazi na sever KiM, iako to, kako politički predstavnici Srba i građana tvrde, nije u skladu sa sporazumom potpisanim 2013. o operacijama specijalnih snaga na severu KiM, Manč odgovara da „Kfor nastavlja da podržava dijalog kako bi se umanjile tenzije i rešavale nesuglasice”.

„Pozivamo sve aktere da izbegavaju jednostrane poteze koji mogu dovesti do povećanja tenzija. Kfor je posvećen i usredsređen na svoj mandat UN, koji podrazumeva očuvanje bezbednosti i slobode kretanja za dobrobit svih zajednica koje žive na Kosovu”, rekao je Manč.

Odgovarajući na pitanje da prokomentariše zahtev Srbije da se srpske snage vrate na Kosovo i Metohiju u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN, da li je takav povratak moguć i na koji način će Kfor reagovati u slučaju da dođe do dalje eskalacije na KiM, Manč kaže „da je Kfor primio pismo od Srbije, i da se zahtev trenutno nalazi u fazi razmatranja i procene”.

„Kfor ostaje na oprezu i u potpunosti sposoban da ispunjava svoj mandat UN”, naglašava Manč.

Kada su u pitanju pregovori Srbije i NATO u vezi sa novim ciklusom partnerstva Manč kaže da NATO vojna kancelarija za vezu u Beogradu vredno radi i posvećena je promociji i širenju partnerstva NATO sa Srbijom.

„Želim da istaknem vođstvo brigadnog generala Zanitija u ovom pogledu, u njegovom svakodnevnom kontaktu sa civilnim i vojnim partnerima iz Srbije. Uopšteno gledano, rad naše Vojne kancelarije za vezu je bio presudan za unapređenje odnosa NATO i Srbije i dalji rast našeg partnerstva”, rekao je Manč, javlja Tanjug.

Ističe da se dugotrajno partnerstvo NATO i Srbije mora posmatrati kroz rezultate koji su postignuti.

„Političke i vojne konsultacije se održavaju na različitim nivoima, uključujući Sedište NATO-a u Briselu, Savezničku komandu za operacije/Vrhovnu komandu savezničkih snaga u Evropi u Monsu, kao i našu Komandu združenih snaga u Napulju, te kroz direktnu komunikaciju načelnika Generalštaba Vojske Srbije i naše misije Kfora”, naglasio je Manč.

Kako je rekao, praktična saradnja Srbije i NATO se odvija u oblastima koje najviše doprinose bezbednosnim interesima i potrebama Srbije, kao i tamo gde NATO kao organizacija pruža dodatnu vrednost.

„Na primer, radili smo zajedno kako bismo bili spremniji za vanredne situacije poput poplava i šumskih požara. Takođe pomažemo Srbiji na reformama njenih bezbednosnih snaga i institucija. NATO obučava srpske vojnike za mirovne misije, i uložili smo milione evra kako bismo pomogli Srbiji da uništi stotine tona zastarele municije”, objašnjava Manč.

Dodaje da NATO ima dugu naučnu saradnju sa Srbijom kroz program Nauka za mir i bezbednost, uključujući u oblastima energetske i ekološke bezbednosti, borbe protiv terorizma i sajber odbrane, a da su Srbija i NATO takođe radili zajedno kako bi obučavali iračke vojne lekare.

„Stoga, pozdravljamo naše blisko partnerstvo sa Srbijom. Možemo imati jake odnose sa našim partnerima, kao što imamo sa Austrijom i Švajcarskom, a da oni ne postanu članice. U potpunosti poštujemo njihovu odluku da se ne učlane u NATO, isto kao što poštujemo odluke drugih da se učlane”, zaključuje Manč.

„Češka je primila aplikaciju, a po najavama, kako danas stoje stvari, na sednici koja bi trebalo da bude ove nedelje, oni će samo informisati da su primili aplikaciju i neće je stavljati dalje u proceduru”, rekao je Dačić
Ивица Дачи (Танјуг – С.Р.)
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da prema informacijama kojima trenutno raspolaže Češka do kraja svog predsedavanja EU neće staviti u proceduru zahtev tzv. Kosova za članstvo u EU, već će samo o njegovom prijemu obavestiti članice.

„Češka je primila aplikaciju, a po najavama, kako danas stoje stvari, na sednici koja bi trebalo da bude ove nedelje, oni će samo informisati da su primili aplikaciju i neće je stavljati dalje u proceduru”, rekao je Dačić u izjavi novinarima posle sastanka sa grčkim kolegom Nikolasom Dandijasom.

Dodao je da će se tim pitanjem baviti sledeći predsedavajući, a to je Švedska koja od Nove godine preuzima tu ulogu.

“Na kraju krajeva o tome se mora doneti odluka konsenzusom što u ovom trenutku neće biti, jer ima pet zemalja, uključujući i Grčku, koje nisu priznale Kosovo, a imajući u vidu i stav Mađarske koja bez obzira što je priznala Kosovo, ne glasa za Kosovo na međunarodnim forumima”, istakao je Dačić.

Dodao je da Srbiji ostaje i prestoji i dalje teška borba u Savetu Evrope.

“Sve je prebačeno za sledeću godinu. Irska taj posao nije htela da završava za vreme svog mandata. Sada je Island na redu. Predstoje nam razgovori. S obzirom da Island održava Samit zemalja članica Saveta Evrope nije im u interesu da podgrevaju razne probleme. Njima je u interesu da to prođe u nekom saglasju. Zato je naše očekivanje da ta tema neće biti brzo na dnevnom redu”, rekao je Dačić, prenosi Tanjug.

Istakao je da Priština krši i Briselski i Vašingtonski sporazum i naglasio da će Srbija i dalje raditi sa zemljama koje ne priznaju tzv. Kosovo da ostanu pri tom stavu, a sa onima koje su ga priznale da taj stav promene u smislu povlačenja priznaja.

Kazao je da je od grčkog ministra spoljnih poslova čuo da će njihovi stavovi po pitanju Kosova i Metohije ostati principijelni, što bi značilo da Grčka daje podršku očuvanju teritorijalnog integriteta suvereniteta Republike Srbije.

Na pitanje Tanjuga o najavi predsednika Srbije da će javnost uskoro obavestiti koje su zemlje povukle priznanje tzv. Kosova, Dačić je kazao da će to biti u jednom trenutku.

“Ono što je sigurno ima 27 zemalja koje su povukle priznanje Kosova, za 18 zemalja se zna koje su, za devet zemalja ćemo videti kada će se odluka doneti da saopštimo koje su to zemlje”, naveo je Dačić.

Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) danas je na sastanku odobrio Republici Srbiji stendbaj aranžman u iznosu od 290 odsto kvote naše zemlje u MMF-u u trajanju od 24 meseca, kao podršku dogovorenom ekonomskom programu, saopšteno je iz Narodne banke Srbije (NBS).

Istovremeno, Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda pozitivno je ocenio ostvarene rezultate u okviru trećeg razmatranja Instrumenta za koordinaciju politike.

Nadovezujući se na postignute rezultate i reformsku agendu, novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom zamenio je postojeći Instrument za koordinaciju politike, uz odgovarajuća prilagođavanja makroekonomske politike kojima se uvažavaju aktuelni izazovi na globalnom nivou, navodi se u saopštenju NBS, javlja Tanjug.

Takođe, novi aranžman predstavlja podršku za dalje sprovođenje strukturnih reformi, s fokusom na sektor energetike. Ciljevi ekonomskog programa Republike Srbije za period 2023-2024. godine koji su podržani novim stendbaj aranžmanom usmereni su na: očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, jačanje otpornosti privrede na energetsku krizu kroz sprovođenje odgovarajuće energetske politike, reforme u domaćem energetskom sektoru, i istovremenu zaštitu najranjivijih kategorija, podsticanje visokog, ekološkog, inkluzivnog i održivog rasta u srednjem roku.

MMF je ocenio da srpska ekonomija ima dobre mehanizme odbrane od rizika, uključujući adekvatne devizne rezerve, umereni nivo spoljnog i javnog duga, dobro kapitalizovan i likvidan bankarski sektor.

Ocenjeno je da je reakcija monetarne politike odgovarajuća u uslovima aktuelnih inflatornih pritisaka, kao i da tekuće pooštravanje monetarne politike ima ključnu ulogu u sprečavanju dužeg trajanja inflacije.

Novi stendbaj aranžman obezbeđuje još jedan zaštitni sloj u periodu izazova i neizvesnosti na globalnom nivou.

„Odobreni stendbaj aranžman biće dodatna podrška u suočavanju sa globalnim rizicima i pozitivan signal za sve potencijalne investitore, kao još jedan pokazatelj posvećenosti Vlade i Narodne banke Srbije odgovornom vođenju ekonomskih politika. U Srbiji nastavljamo da čuvamo stabilnost i sprovodimo reforme, uz punu koordinaciju politika i neophodnu diversifikaciju izvora finansiranja u aktuelnim globalnim uslovima. Izazovi i rizici se nisu smanjili, ali je to samo pojačalo našu rešenost da istrajemo i dalje stvaramo uslove za prosperitet onih za koje i s kojima radimo – građane i privredu”, kazala je guverner Jorgovanka Tabaković.

Nadzorni odbor javnog preduzeća Elektroprivrede Srbije nedavno je usvojio predlog odluke o promeni pravne forme u akcionarsko društvo, predlog o izmenama i dopunama osnivačkog akta, kao i predlog Statuta Akcionarskog društva. Ovi predlozi su usvojeni kako bi EPS predložio Vladi, kao svom osnivaču, promenu pravne forme. Iz Vlade poruka da neće biti privatizacije preduzeća, dok su, s druge strane, stručnjaci, ali i zaposleni – skeptični.

Od javnog preduzeća do akcionarskog društva. Put koji će preći EPS. Šta to zapravo predstavlja?

„Koja je krajnja namera Vlade i nadzornog odbora EPS-a o tome sada zaista ne možemo da govorimo. Ja ne tvrdim da je namera Vlade da prodaje EPS, ali definitivno se otvara mogućnost da se promeni njegova vlasnička struktura. Sama transformacija iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, ne znači ništa. Država će i dalje većinski vlasnik, akcije neće biti na berzi“, navodi Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku.

Krajnju nameru otkrila je predsednica Vlade – a to je reforma. I ponovno obećanje da privatizacije EPS-a neće biti. „Nemamo nameru niti smo ikada razgovarali o privatizaciji EPS-a. EPS mora da se reformiše i transformiše, da postane jedna moderna energetska kompanija. Kompanija koja na najbolji način koristi sve naše resurse. U ovom trenutku bilo bi besmisleno da privatizujemo EPS, to je nacionalna bezbednost“, rekla je premijerka Ana Brnabić 13. decembra.

A predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je: „Ja nemam ništa protiv da neko uđe sa 10 odsto, ali država hoće da bude većinski vlasnik i uvek će biti većinski vlasnik. Ja sam nekada bio za to da se Telekom prodaje, pa sada nisam. Ništa od toga nećemo prodavati“.

Osnovni kapital EPS-a pretvara se akcijski kapital, a država postaje apsolutni vlasnik više od 36 i po miliona akcija.

Osnovni kapital EPS-a iznosi 365 milijardi dinara. Novčani ulog je 4,2 milijarde, a nenovčani 360,9 milijardi dinara.
„Ta cena od 360 milijardi dinara, od kojih su samo četiri milijarde u novcu, a 360 milijardi u imovini, to je vrlo potcenjena vrednost preduzeća. Moje informacije kažu, u razgovoru sa nekim drugim ljudima, koji se u to bolje razumeju, da to mora biti najmanje duplo skuplje, najmanje šest milijardi skuplje“, naglašava Dragoslav Ljubičić iz Sindikata rudarstva i energetike „Nezavisnost“.

Između ostalog, navodi se da je zaključkom Vlade iz novembra 2014. prihvaćen Program reorganizacije EPS-a i da je ovim Programom predviđena i promena pravne forme u akcionarsko društvo. A kada će do toga doći?

„Vlada će početkom naredne godine odlučivati o predlogu pomenute odluke. Promena pravne forme znači uvođenje veće agilnosti upravljanja radi optimizacije procesa, od čega će korist imati krajnji potrošači građani i privreda Srbije“, navelo je ministarstvo.

Da bi preduzeće izašlo na berzu, trebalo da bi prethodno da sredi svoje poslovanje, smatra broker Nenad Gujaničić. „Ova odluka ako se usvoji, u šta ne sumnjam, ne mora ništa da znači. Mi imamo veliki broj akcionaraskih društava, gde je država dominantni vlasnik kao što je, recimo Telekom, koji ne da nije na berzi već je podelio akcije i ne nalazi se na tržištu. Samim tim ta promena ne mora ništa da znači. Možemo reći da je ovo potencijalna šansa da EPS sprovede korporativizaciju. Neophodno je da se reše brojni problemi i tek onda kompanija može da se pripremi za berzansko tržište“, ističe Gujaničić.

Međutim, zaposleni ne očekuju previše.

„Ja se bojim tih međukoraka. U ovom trenutku Elektroprivreda Srbije je preduzeće koje, određenim izvršiocima nekakvih radova, duguje ogroman novac. Ja ne znam kakva je platežna moć, ali meni je malo čudno da ti poverioci ne potežu pitanje naplate tih dugovanja. Ja se bojim da ne dođe u nekom međukoraku do izlaska na berzu – neka vrsta konverzije potraživanja za akcije, pa će ti neki poverioci postati i vlasnici imovine, a da pre toga EPS nije utvrdio svoju vrednost na berzi. Zebnja se uvukla među zaposlene, posebno što ne poznaju ta akcionarska društva i kako ona funkcionišu“, kaže Ljubičić.

Dug EPS-a u prva tri kvartala ove godine povećan je za 50 odsto i od kraja prethodne godine konstantno beleži gubitke.