Pevačica Blagica Beti Đorđević, preminula je 80. godini, potvrđeno je Tanjugu u krugovima bliskim umetnici.

Publika će je najviše pamtiti po nezaboravnom hitu „Počnimo ljubav ispočetka”.

Blagica Beti Đorđević rođena je u Kumanovu 1946. godine. Na muzičku scenu tadašnje Jugoslavije, kročila je krajem 60-tih godina.

Prvi singl „Kraj moje tuge” objavila je 1974. godine.

Od tada do početka 80-tih godina, objavila je desetak singlova, te nastupala na festivalima: Beogradsko proleće, Hit parada, Opatija, Split…

Veliku popularnost donela joj je pesma „Počnimo ljubav ispočetka”, Aleksandra Koraća, koju je prvi put izvela na Beogradskom proleću 1976. godine.

Poznata je po nastupima u američkim klubovima u Zapadnoj Nemačkoj gde je pevala uglavnom džez standarde.

Ministar Selaković: Tuga zbog odlaska Beti Đorđević

Ministar kulture Nikola Selaković uputio je danas telegram saučešća povodom smrti pevačice Blagice Beti Đorđević (1946-2026), saopštilo je Ministarstvo kulture. Selaković je naveo da je „sa velikom tugom primio vest da nas je napustila Đorđević, istinska diva izuzetnog glasa i harizme”.

„Uvek svoja i jedinstvena, od pesme ‘Počnimo ljubav ispočetka’ kojom je započela put ka samom vrhu domaće muzičke scene, pa sve do međunarodnog ugleda stečenog prepoznatljivim džez izrazom, Đorđević ostavila je neizbrisiv trag u nacionalnoj kulturi”, ocenio je Selaković.

Prema njegovim rečima, njena interpretacija nosila je „posebnu, suptilnu melanholiju prožetu ljubavlju i dostojanstvom, kao tihi, ali snažni odgovor ličnim životnim tragedijama sa kojima je živela hrabro i nenametljivo”.

Selaković je dodao da je Đorđević „do poslednjeg daha ostala dosledna svom umetničkom pozivu, oličenje profesionalizma, vrhunskog umeća i trajna inspiracija generacijama umetnika i stvaralaca”, prenosi Tanjug.

„Narodno verovanje kaže da veliki ljudi odlaze na velike praznike. Odlazak Đorđević na Svetog Jovana kao da potvrđuje tu misao. Iako ostaje žal što zasluženo priznanje za njen vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, kojim je ovenčana ove godine, nije stigla lično da primi, njeno delo već odavno zauzima mesto koje joj pripada”, ocenio je ministar.

Selaković je poručio da če Đorđević živeti večno kroz svoje pesme i sećanja svih koji su imali privilegiju da budu savremenici „umetnice koja se rađa jednom u generaciji”.

Pisac Darko Tuševljaković dobitnik je 72. NIN-ove nagrade za roman „Karota“, u izdanju Lagune, saopšteno je juče u Kolarčevoj zadužbin

U najužem izboru žiri je razmatrao šest romana, a kako je ocenila Adrijana Marčetić, članica žirija, svi oni na sebi svojstven način komuniciraju s romanesknom tradicijom, starijom i savremenom književnošću, svesni da pripadaju široj zajednici koja se zove književnost.

„To nisu izolovane priče o pojedinačnim junacima, već romani koji ulaze u dijalog s književnošću“, istakla je Marčetić, dodajući da je to znak da su u najuži izbor za NIN-ovu nagradu ušli osvešćeni i ozbiljni pisci.

Laureat Darko Tuševljaković rekao je da je još uvek u šoku i da veruje da će, kako dan bude odmicao, početi da oseća sreću. Kako je kazao, pisanje je samo po sebi neizvestan proces i velika je čast kada ono bude priznato.

„Kada pišete roman, mnogo toga je neizvesno — da li će ispasti onako kako ste ga inicijalno zamislili. Nikada neće do kraja. Kada završite pisanje, ne možete sa sigurnošću znati kako će čitalac čitati taj tekst, niti da li će ono što ste želeli dopreti do njega na način na koji ste zamislili — sigurno neće. Ali uvek se nadate da će vaš tekst na neki način dopreti do drugog i ostaviti što dublji trag. Kada se osvrnemo na spisak dosadašnjih dobitnika NIN-ove nagrade, vidimo imena koja su od polovine prošlog veka formirala našu književnost, i velika je čast naći se na tom spisku“, rekao je Tuševljaković, za čiji je roman „Karota“ žiri u završnici doneo jednoglasnu odluku.

foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)

Žiri je radio u sastavu: Aleksandar Jerkov (predsednik), Jelena Mladenović, Adrijana Marčetić, Vladimir Gvozden i Mladen Vesković.

„Između naslova koje je žiri smatrao ravnopravnim, roman ovog zrelog pisca nagradu je dobio jer je, između ostalog, jednu veliku traumu pretvorio u pitanje dostojno Sfinge, ukrštajući istorijske dileme sa složenim psihoanalitičkim poniranjima. Ispripovedana između mita, savremenosti i sećanja, pri čemu na mitskoj osnovi izrasta priča o stradanju pojedinca i kolektiva, ‘Karota’ ukršta misteriju i tragediju. Napor da se pronađe ponešto drugačiji ugao svedočenja dao je jedno veoma čitljivo, ali istovremeno i zagonetno delo“, navedeno je u obrazloženju žirija.

U užem izboru bili su još romani: „Balada o ubici i ubici i ubici“ Dalibora Pejića (Geopoetika), „Frau Beta“ Laure Barne (HERAedu), „Besmrtne ludosti gospođe Kubat“ Milana Tripkovića (Akademska knjiga, Novi Sad), „Razgovori s Vješticom“ Vladimira Vujovića (Sumatra) i „Opatija Svetog Vartolomeja“ Miloša Perišića (No Rules Publishing). Svih pet romana žiri je toplo preporučio za čitanje.

Za 72. NIN-ovu nagradu u konkurenciji je ukupno bilo 195 naslova.