Sve više kupaca nekretnina izbegava kupovinu novih stanova u širem području Toronta i Hamiltona, jer najnoviji podaci pokazuju da je prodaja na tom tržištu pala na najniži nivo u više od 30 godina.

U izveštaju koji je u sredu objavio Urbanation , broj prodatih novih stanova opao je četvrtu godinu zaredom u 2025. godini, smanjivši se za 60 posto u odnosu na 2024. godinu na ukupno 1.599 jedinica. Taj broj prodaje je najniži od 1991. godine, navodi se u izveštaju.

Prošle godine, prodaja novih stanova pala je za 91 posto ispod desetogodišnjeg proseka i opala je za 95 posto od 2021. godine. Pred kraj 2025. godine, aktivnost kupaca se nije poboljšala, jer je u poslednjem kvartalu prodato samo 262 nova stana, što je najniži kvartalni broj od 1990. godine.

Čini se da pad prodaje utiče na nove projekte stanova, jer Urbanation navodi da je 28 aktivnih projekata – ukupno 7.243 jedinice – otkazano. To je više nego dvostruko više jedinica od otkazanih u 2024. godini, sa 3.469 jedinica, čime je nadmašen prethodni maksimum zabeležen 2018. godine, sa 3.598.

Grafikon koji predstavlja broj prodatih novih stanova u etažnoj svojini na širem području Toronta i Hamiltona od 1986. godine. (Urbanizacija)

U izveštaju se navodi da je u poslednje tri godine broj započetih stanova opao za 88 posto, pri čemu je 50.479 stanova trenutno u izgradnji, što je najniži nivo u poslednjih 10 godina.

U izveštaju se navodi da su investitori u stambene zgrade pokrenuli samo 10 novih projekata u 2025. godini, a samo jedna od tih zgrada je puštena u prodaju do poslednjeg kvartala. Od 1.425 jedinica pokrenutih prošle godine, prodato je samo 22 posto, što odražava pad prodaje od 24 posto za nove objekte pokrenute u 2024. godini i najviši pad od 81 posto za nove objekte pokrenute u 2021. godini.

„Prodaja je nastavila padati u 2025. godini uprkos tome što su prosečne prodajne cene novih proizvoda pale na najniži nivo u poslednjih pet godina od 1.123 dolara po kvadratnom metru, što je osam posto manje nego u 2024. godini i 18 posto manje nego u 2022. godini“, navodi se u izveštaju.

Izveštaj navodi da su do kraja godine završene i neprodane zalihe porasle na rekordnih 3.897 jedinica, što predstavlja povećanje od 131 posto u odnosu na 2024. godinu. Taj broj je takođe pet puta veći od zaliha iz 2023. godine.

Prema istraživanju Urbanationa o zemljišnim knjigama, postojao je i znatan broj unapred prodanih stanova koje su investitori preuzeli nazad. Oko 10 posto unapred prodanih novih stanova je vraćeno, što predstavlja otprilike 3.000 jedinica.

„Neprodane zalihe su porasle zbog smanjenja prodaje, a završeni radovi su dostigli rekordne nivoe u protekle dve godine“, navodi se u izveštaju.

„Kako tržište stanova ulazi u petu godinu svoje najveće korekcije ikada, trajanje ovog pada trebalo bi biti značajan razlog za zabrinutost kada je u pitanju buduća ponuda“, rekao je u izveštaju predsednik Urbanationa Shaun Hildebrand.

Hildebrand sa sigurnošću tvrdi da do kraja decenije neće vise biti zavrsavanih novih stanova. Ono što je neizvesno, dodaje Hildebrand, jeste koliko će dugo u 2030-im trajati kriza ponude.

„Ako izgradnja nekretnina za iznajmljivanje ne može popuniti prazninu, to postavlja ozbiljna pitanja o uticaju na priuštivost.“

SERBIANNEWS/CANADA

NATO i Evropa nimalo ne cene sve što radimo za njih. Neću dobiti ništa od njih osim ako ne odlučim da iskoristim veliku silu. Ali, neću. Sada sigurno osjećate olakšanje. Ništa ne želimo, želimo samo Grenland, rekao je danas američki predsednik Donald Tramp u govoru na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

– Ništa nismo dobili od NATO-a, nikada, samo plaćamo za NATO. Oni ne plaćaju račune. Sve što tražimo je vlasništvo na Grenlandu. Ne možemo ga braniti bez vlasništva – nastavio je Tramp.

– Ako izbije rat, većina akcija će se događati upravo tamo. Sve što želimo je međunarodna bezbednost. Gradimo “Zlatnu kupolu” koja će braniti Kanadu. I oni su nezahvalni. Gledao sam jučer premijera Karnija. Drugi put kad daje izjave, razmisli malo, Mark, Kanada živi od SAD-a – zapretio je Tramp kanadskom premijeru Marku Karniju.

SERBIANNEWS/CANADA

Mark Carney izneo je svoj iskren stav, kako gleda na svet u provokativnom govoru u Davosu, u Švajcarskoj, u utorak, gde je rekao da je dugogodišnji međunarodni poredak, predvođen SAD-om i zasnovan na pravilima, završen i da se srednje sile poput Kanade moraju promeniti kako bi izbegle da postanu žrtvom daljnjeg premijera moćnih aktera.

Ne spominjući američkog predsjednika Donalda Trumpa, Carney je spomenuo “američku hegemoniju” i rekao da “velike sile” koriste ekonomsku integraciju kao “oružje”.

„Kanađani znaju da naša stara, udobna pretpostavka da naša geografija i članstvo u savezima automatski donose prosperitet i sigurnost više ne važi“, rekao je Carney.

Dok se suočava sa ovim novim dinamikom, Carney je rekao da Kanada mora biti “principijelna i pragmatična” te se okrenuti unutrašnjoj izgradnji zemlje i diverzifikaciji trgovinskih odnosa kako bi postala manje zavisna o zemljama poput SAD-a, sada kada je jasno da “integracija” može dovesti do “određenosti”.

Carney je rekao da su multilateralizam i “arhitektura kolektivnog rešavanja problema” – oslanjanje na institucije poput Svetske trgovinske organizacije, Ujedinjenih nacija itd.- “smanjeni” i da zemlje moraju prihvatiti da će možda morati delovati isto češće nego u nedavnoj prošlosti.

„Mnoge zemlje izvlače iste zaključke. Moraju razviti veću stratešku autonomiju: u energetici, hrani, ključnim mineralima, finansijama i lancima snabdevanja.“

“Zemlja koja ne može sama sebe da sačuva, obezbedi gorivo ili se brani sa malom opcijom. Kada vas pravila više ne štite, morate zaštititi sebe”, rekao je Carney.

Carney je rekao da će ovaj izolacioni pristup, učiniti zemlje siromašnijim, krhkim i manje održivim. Ali to se ipak dešava i Kanada mora sarađivati ​​sa istomišljenicima gde je to moguće kako bi se suprotstavila dominaciji većih, bogatijih i bolje naoružanih zemalja.

“Ovo nije naivni multilateralizam. Niti se oslanja na oslabljene institucije. To je izgradnja koalicije koje funkcionišu, pitanje je pitanje, s partnerima koji dele dovoljno zajedničkog jezika da deluju zajedno. Srednje sile moraju delovati zajedno jer ako niste za stolom, onda ste na meni”, rekao je Carney.

“Angažujemo se široko, strateški, otvorenih očiju. Aktivno prihvatamo svet kakav jeste, a ne čekamo da svet bude onakav kakav želimo da bude”, rekao je.

“Stari poredak se ne vraća. Ne bismo trebali žaliti za njim. Nostalgija nije strategija. Ali iz loma možemo izgraditi nešto bolje, jače i pravednije.”

Spominje izdvajanja za odbranu, diverzifikovanu trgovinu

Carney je rekao da je od preuzimanja dužnosoti preduzeo mere kako bi promenio putanju Kanade: udvostručio je troškove odbrane, brzo diverzifikovao trgovinu potpisivanjem 12 trgovinskih i sigurnosnih sporazuma na četiri kontinenta za šest meseci i još više se približio Evropskoj uniji.

Ranije ove sedmice, Carney je takođe sklopio trgovinski sporazum s Kinom o električnim vozilima i poljoprivrednim proizvodima – okončavši godine bilateralnog nezadovoljstva – i pridobio bliskoistočnu silu Katar.

Kanada takođe teži sporazumima o slobodnoj trgovini s Indijom, Tajlandom, Filipinima i zemljama Udruženja jugoistočnih azijskih zemalja i Mercosura, južnoameričkog bloka koji uključuje Argentinu, Boliviju, Brazil, Paragvaj i Urugvaj.

“Velike sile mogu sebi priuštiti da to rade same. Imaju veličinu tržišta, vojni kapacitet, moć da diktiraju uslove. Srednje sile to nemaju. Ali kada pregovaramo samo bilateralno sa hegemonom, pregovaramo iz slabosti. Prihvatamo ono što se nudi. Takmičimo se jedni s drugima da budemo najpopustljiviji. Ovo nije suverenitet. To je vršenje suvereniteta uz prihvatanje podređenosti”, rekao je Carney.

“U svetu rivalstva velikih sila, zemlje između imaju izbor: da se međusobno takmiče za naklonost ili da se udruže kako bi stvorile treći put s uticajem.”

Kanada je ‘stabilan i pouzdan partner’

Iako je zauzeo skeptičan ton prema nekim globalnim institucijama i žalio se zbog onoga što je nazvao “prekidom” u načinu na koji su stvari dugo funkcionisale, Carney je rekao da je siguran u budućnost Kanade uprkos nestabilnim okolnostima.

Kanada je “stabilan, pouzdan partner” koji “ceni dugoročne odnose”, što je čini privlačnom drugim zemljama, rekao je.

„Kanada ima ono što svet želi. Mi smo energetska supersila. Imamo najobrazovanije stanovništvo na svetu“, rekao je. „Imamo kapital, talente i vladu s ogromnim fiskalnim kapacitetom za odlučno delovanje. I imamo vrednosti kojima mnogi drugi teže.“

Govoreći kasnije na razgovoru uz kamin na Svetskom ekonomskom forumu, Carney je priznao da je Kanada ranjiva na sve agresivniji stav SAD-a s obzirom na geografiju i dugogodišnje ekonomske veze.

Na pitanje da li sklapanje sporazuma s Kinom čini Kanadu previše zavisnom o azijskoj supersili, Carney je rekao da igra “ofanzivno” i da je produbljivanje ekonomskih veza s drugom najvećom zemljom na svetu razuman potez u ovom trenutku.

„Trebali bismo imati strateško partnerstvo s njima“, rekao je o Kini, dodajući da će biti postavljene „zaštitne ograde“. „Potrebna vam je mreža veza.“

Dok Trump insistira da SAD moraju preuzeti Grenland, navodno iz razloga nacionalne sigurnosti, Carney je rekao da Kanada “čvrsto” stoji uz Dansku, koja kontroliše tu autonomnu teritoriju.

„Naša posvećenost Članu 5 je nepokolebljiva“, rekao je Carney, misleći na NATO-ov princip kolektivne odbrane. „Sarađujemo sa našim NATO saveznicima kako bismo dodatno osigurali severni i zapadni bok alijanse.“

Govoreći na danskoj teritoriji koju Trump želi, Carney je rekao: “Mislim da je jasno da NATO trenutno prolazi kroz test.”

Rekao je da Kanada povećava svoje vojno prisustvo na Arktiku, a istovremeno poziva na “razgovore” među saveznicima kako bi postigao “bolji ishod” u severnom Atlantiku.

Carneyjeve izjave uslijedile su nakon Trumpove pretnje da će uvesti carine evropskim saveznicima i Velikoj Britaniji sve dok Washingtonu neće biti dozvoljeno preuzimanje Grenlanda. Premijer je rekao da se Kanada “snažno protivi” američkom planu da na saveznike uvede kažnjavajuće carine ako se ne slažu s Trumpovim imperijalizmom.

SRPSKINEWS/KANADA