U skladu sa rastom cena trebalo bi da rastu i primanja građana. Za to su se još u novom budžetu izborili poslanici Skupštine Srbije, predsednik, kao i stručne službe u tim institucijama. Administrativni odbor je odlučio da će uvećanje osnovice biti 12,5 odsto, što znači da će poslanici i predsednik ove godine primati platu koja je za oko 12 hiljada dinara veća, dok će zaposlenima u stručnim službama plata biti uvećana za blizu četiri hiljade dinara.

Sve je poskupelo i svima je logično da se plate povećaju, bar onima koje je izabrao narod. Sve u skladu sa zakonom koji je već tu i uz nikad tiše i kraće obrazloženje najglasnijeg naprednjaka u parlamentu Milenka Jovanova.

„Prosto eto, samo da napomenem da je ovo samo usklađivanje sa zakonom koji je već predhodno donet“, kaže poslanik naprednjaka Milenko Jovanov.

Sa usklađivanjem poslanici će imati oko 120 hiljada dinara, a predsednik oko hiljadu i po evra platu. Iako su to najmanje plate u regionu, građani tvrde da ni tolike nisu potrebne političarima sa funkcijama.

„Narodni poslanik zaslužuje u sadašnjim uslovima platu koja je minimalac“.

„Obavljaju više funkcija istovremeno, ja sam za to da svako obavlja svoj posao, ne da na svakom mestu ubiraju plate, meni je to apsurdno“.

„Sigurno da ne. Verovatno zato što ništa ne rade. Kada bi nešto radili za nas, za vas, za narod, onda bi to bilo opravdano“, kažu građani sa kojima smo razgovarali.

Međutim, manje plate, kažu u opoziciji, bacaju sumnju na korupciju, jer na primer ministri kojima je plata oko 1.000 evra mnogo više troše.

„Da li državni funkcioneri sa takvim obimom svojih aktivnost, troškova, samo da nabrojimo oblačenje državnih funkcionera koji nedeljno moraju da promene ne znam koliko odela i šta sve treba da bi predstavljali tu državu, javnost, narod ovde i u svetu, koliko to košta i može li to da se kupi od tih primanja“, kaže poslanik Dveri Boško Obradović.

Građane, međutum, ne interesuje to koliko su funkcionerski troškovi, već to koliko rade i traže da im se toliko i plati.

„Imate one koji ne rade ništa, koji se nikad ne pojave na govornici, oni nisu zaslužili ništa. Imate ljude koji se bore, da li je on pozicija ili opozicija, bilo da su ministri ili predsednik, oni zaslužuju“.

„Predsednik bi trebalo da ima mnogo više para od svih njih, što se tiče visine plate, e sad šta radi i kako radi to je drugo pitanje“, dodaju građani.

Mnogi ministri bacili su sami senku na sebe, kako sa 1.000 evra platom 24 stana, ili kako samo jedan stan ili zašto sa plate od oko 7.000 evra postati ministar za 1.000 evra, kako živeti u vili uz poslugu za 1.000 evra, a sve su to primeri iz Nemanjine 11.

„Posle ovog povećanja od 12 i po odsto predsednik Republike će imati platu od oko 150 hiljada, ne znam tačno, koja će biti daleko daleko manja od direktora javnih preduzeća, direktora raznih agencija i niko ne može da me ubedi da to nije čista demagogija“, smatra Miroslav Aleksić iz Narodne stranke.

Na istoj sednici odobreno je ministarki za nauku Jeleni Begović da obavlja još jedan posao naučnog savetnika za molekularnu genetiku. Begović nije jedinstven slučaj.

Petnaest odsto – tolika je inflacija u Srbiji. I prema najavama minsitra finansija to je njen pik. Dok Siniša Mali najavljuje da inflacija kreće na dole, ekonomisti upozoravaju – na “prigušenu” i dugotrajniju inflaciju u Srbiji nego u Evropi. Zato budite spremni na dalje obezvređivanje plata, poručuje profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.

Skupo, skuplje, mleko. I meso. I limun. I ugalj i drva. Dok građani prebiraju po novčanicima, ministar finansija uverava – ovo je vrhunac poskupljenja.

„To znači da smo dosegli taj pik ili vrhunac inflacije i ja očekujem u mesecima koji su pred nama da će inflacija ići dole“, rekao je ministar finansija Siniša Mali.

Dok ministru optimizam uliva pad inflacije u evrozoni, ekonomsiti upoyoravaju i ukazuju na specifičnost Srbije u odnosu na Evropu.

„Mi imamo prigušenu inflaciju, koja se ispoljava kroz zamrznute cene nekih osnovnih prehrambenih proizvoda i kroz vrlo niske cene energenata i zato će inflacija kod nas biti nešto dugotrajnija nego u Evropi. Trajaće nekoliko meseci duže“, smatra profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.

„Da ćemo cele ove godine imati dvocifrenu inflaciju to je za sada prilično izvesno. Pogovoto za Srbiju imajući u vidu da mi imamo ove godine tri puta poskupljenje električne energije, a kao što znamo, svako poskupljenje energenata se uključujuje u cene“, kaže ekonomska novinarka Radojka Nikolić.

Dosadašnja poskupljenja plate su pokušavale da prate. Zvanična statistika kaže da nisu mnogo zaostale. U oktobru 2022. prosečna zarada realno je bila manja 0,8 posto nego godinu dana ranije, podaci su Zavoda za statistiku.

„Mislim da se može računati da smo do sada bili u nekoj ravnoteži i za nadati se da ćemo i dalje biti u nekoj ravnoteži“, poručuje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

„Mudra politika je da ne rastu brže od inflacije. I da se ne uključuje buduća inflacija, jer tada se stvara inflaciona spirala. Znači mora da se prihvati određeno obezvreĐivanje plata i ono se dogodilo, naročito u javnom sektoru. Opadale su tokom godine i u privatnom sektoru. Verovtano će taj pad u privatnom sektoru realni da se nastavlja i u ovoj godini“, dodao je Arsić.

Privrednici oprezni. Kažu, teško je vreme za pravljenje bilo kakvih prognoza.

„Neće biti svima isto. Poslodavac koji i sam nema mogućnost preživljavanja firme i ulazi u gubitke ne može to da uradi. Tako da kod zaposlenih će biti velika razlika kod onih koji će moći da imaju zarade koje će da pokrivaju inflaciju i da čak nešto možda dođe u plus, ali kod velikog broja to neće biti moguće“, kaže Atanacković.

I oni će, pre svih, morati da se naviknu na pad životnog standarda. Koliki – pokazuje još jedna zvanična statistika. Hrana kao najveća stavka u potrošačkoj korpu siromašnih poskupela je u proseku 24 odsto. A to je značajno više od prosečnog povećanja plata.

Pitanje je gde će politika velikih mlekara da nas dovede. Obavešteni smo da će do marta da snize cenu za 13 dinara, upozoravaju proizvođači

Za godinu dana čak 1. 408 gazdinstava manje podnelo je zahtev za premiju za mleko, što je isto vremeno i oko 18 miliona litara mleka manje koje se našlo na tržištu u istom periodu. Poznavaoci tržišta ističu će se ova situacija nastaviti, posebno posle najava pojedinih velikih mlekara da će sniziti cene.

Portal „Agropres”, koji je nedavno objavio da je „Imlek” pod brendom „moja kravica” prodavao i poljsko mleko, izneo je ovaj podatak pozivajući se na statistiku koju vodi Ministarstvo poljoprivrede.

–Danas u otkupu, dnevno imamo oko 200 tona manje sirovog domaćeg mleka nego 2021.– ističe taj portal koji je poredio količine premiranog mleka, broj grla koja su ostvarila pravo na premiju kao i broj gazdinstva koja su dobila premije u drugom kvartalu 2021. i istom periodu prošle godine. Kupci razočarani, sumnjaju u poreklo mleka na rafovima

Inače, stanje na tržištu mleka izazvalo je veliku pažnju javnosti, a čitaoci „Politike” izrazili su razočaranje zbog činjenice da se uz domaće na policama nalazi i uvozno mleko. Neki od njih, komentarisali su i da odavno sumnjaju u kvalitet ali i to da se u radnjama nalaze i proizvodi napravljeni od mleka u prahu jer je uvoz značajno uvećan.

Neki od njih kažu i da se to može videti i po drastičnom padu prerade u pojedinim mlekarama od kada su privatizovane.

Farmer sa kojim smo juče razgovarali, inače veliki proizvođač, otkrio nam je kakao im je nedavno iz mlekare sa kojom posluju najavljeno da će cena u otkupu biti za 13 dinara manja, po litru, do kraja marta.

–To je užasno i to je kraj. Posebno sada kada smo u problemu s hranom. Cena u  centralnoj Srbiji je trenutno jača nego u Vojvodini. Brže bolje su se setili da je ta naša cena u otkupu trenutno veća nego u EU. Pošto sada plaćaju pristajno. A kako se nisu setili da je podignu kada su šest godina sirovinu plaćali mizarno i doveli nas do ivice bankrota– pita naš sagovornik.

U Srbiju je u prvih 11 meseci prošle godine uvezeno mleka i mlečnih proizvoda za više od 166 miliona evra, najviše iz Nemačke i Poljske