MENISNC
Pretraga
18.3 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 723

Završen neformalni sastanak o ZSO kod Džefrija Hovenijera

Od
miki
-
0

Neformalni sastanak o Zajednici srpskih opština, održan u okviru radne večere u rezidenciji američkog ambasadora u Prištini Džefrija Hovenijera, kojem su prisustvovali i predstavnici Srba na Kosovu i Metohiji, završen je večeras oko 20 časova, saznaje Tanjug.

Na sastanku su, između ostalih bili predstavnici Srpske liste Goran Rakić, Dalibor Jevtić, Igor Simić, nekoliko gradonačelnika opština sa srpskom većinom, među kojima i predsednica opštine Gračanica Ljiljana Šubarić, bivši zamenik premijera u vladi u Prištini Branimir Stojanović, Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative, ministar za zajednice i povratak u vladi privremenih prištinskih institucija Nenad Rašić.

Netfliks počeo da ograničava deljenje korisničkih naloga u Kanadi

Od
Dara Milovanović
-
0

Kompanija Netfliks (Netflix) saopštila je svoje dugo očekivane smernice za deljenje lozinki korisničkih naloga. Novine se odnose na njihove korisnike u Kanadi, na Novom Zelandu, u Portugaliji i Španiji.

Kompanija koja se bavi video stremingom saopštila je da će se od korisnika u tim zemljama tražiti da postave „primarnu lokaciju“ za svoje Netflix naloge, preneo je BBC.

Kako se navodi, korisnicima će biti dopuštena dva „podnaloga“ za korisnike koji ne žive u istom domaćinstvu.

Osim toga, kompanija će naplaćivati mesečnu naknadu po dodatnom korisniku: 7,99 kanadskih dolara u Kanadi, 7,99 novozelandskih dolara na Novom Zelandu, 3,99 evra u Portugalu i 5,99 eura u Španiji.

„Danas više od 100 miliona domaćinstava deli svoje korisničke naloge i to utiče na našu sposobnost ulaganja u nove televizijske programe i filmove“, rekao je Čengi Long, jedan od direktora u toj kompaniji.

Netfliks inače testira ovu novinu za korisnike, pre nego što je u martu uvede i za svoje korisnike u Sjedinjenim Američkim Državama.

Promene stupaju na snagu odmah, zajedno sa novom stranicom „Upravljanje pristupom i uređajima“.

Ona će korisnicima omogućiti da odrede ko ima pristup njihovim korisničkim nalozima.

Kako trenutne kamatne stope mogu uticati na kanadsko stambeno tržište tokom 2023

Od
Dara Milovanović
-
0

Niže kamatne stope u 2023. godini mogle bi revitalizovati kanadsko stambeno tržište pre kraja godine, prema nekim ekonomistima, iako centralna banka upozorava da je priča o smanjenju kamatnih stopa preuranjena.

U izveštaju Desjardins Economics objavljenom u četvrtak, očekuje se da će prodaja nekretnina u Kanadi “dostići najniži nivo u drugoj polovini 2023. pre nego što ponovo krene da raste”.

Neke provincije kao što su Ontario i Britanska Kolumbija bi trebalo da vide povratak višim cenama sledeće godine.

Revidirani izgledi na tržištu ukazuju na mogući pad referentne kamatne stope Banke Kanade, kao pokretač ponovnog oživljavanja stambenog sektora, kao i na snažnu potražnju od imigracije i veću kupovnu moć zbog snažne štednje stanovništva i zategnutog tržišta rada.

Banka Kanade je prošlog meseca signalizirala da će pauzirati dalje promene svoje referentne kamatne stope, dok su agresivna povećanja kamatnih stopa iz prošle godine aktuelne.

Ankete centralne banke objavljene ranije ove sedmice pokazuju da neki posmatrači tržišta očekuju smanjenje kamatnih stopa pre kraja godine.

Guverner Tiff Macklem odbio je tu ideju nakon govora u Quebec City-ju u utorak, rekavši novinarima: “Zaista je prerano razmišljati o smanjenju stopa.”

“Pauziramo povećanje kamatnih stopa kako bismo procenili da li smo dovoljno podigli kamatne stope da inflaciju vratimo do cilja,” rekao je on u utorak. “Pitanje je zaista da li smo uradili dovoljno. Ne radi se o tome da li razmišljamo o smanjenju kamatnih stopa.”

No, Macklem je takođe priznao da bi pauza u povećanju kamatnih stopa mogla imati stimulativni učinak na sektor, jer kupci i prodavci koji su po strani čekaju vrh stopa, kako bi imali jasnu sliku.

“Činjenica da smo pauzirali rast stopa, može vratiti ljude na tržište. To su stvari koje ćemo morati da pratimo”, rekao je.

Randall Bartlett, Desjardins-ov viši direktor za sektor kanadske ekonomije i jedan od autora izveštaja, kaže za Global News da očekivana pauza u povećanju kamatnih stopa već snižava neke hipotekarne stope, otvarajući vrata nekim potencijalnim kupcima.

Kada tržišta očekuju buduća smanjenja, to umanjuje dugoročne prinose obveznica, objasnio je u e-poruci, koja se odnosi na hipotekarne proizvode s fiksnom kamatnom stopom.

Desjardins očekuje da će petogodišnji krediti sa fiksnom kamatnom stopom u ponudi nastaviti da padaju, jer Banka Kanade održava svoju ključnu kamatnu stopu, a proizvodi sa varijabilnom kamatnom stopom će slediti njihov primer kada sniženja na kraju počnu.

„Pad troškova pozajmljivanja trebalo bi da bude glavni pokretač oporavka (tržišta stanova),“ kaže se u izveštaju Desjardinsa.

Koliko još treba da ide korekcija na tržištu nekretnina?

Desjardinsov izveštaj navodi da je korekcija stanovanja već izražena: prodaja postojećih kuća pala je za 38 % u odnosu na vrhunac pre otprilike godinu dana, s prosečnom prodajnom cenom za 20 % u odnosu na najnovije maksimume na tržištu.

Ostalo je još, tvrde autori izveštaja, jer će visoke kamatne stope „nastaviti da utiču na aktivnost tržišta nekretnina“. „ Kanađane verovatno čeka još bolnih trenutaka, uključujući recesiju u 2023.“, navodi se u izveštaju. Sa strane Banke Kanade, ona je u revidiranoj prognozi prošlog meseca rekla da očekuje, da će tržište nekretnina nastaviti da se hladi do sredine 2023. pre nego što se blago oporavi.

U međuvremenu, pomoćnik glavnog ekonomiste  RBC-a Robert Hogue rekao je da se čini da stambena korekcija “u velikoj meri ublažila”.

On je rekao da očekuje da će tržište nekretnina doći do najnižeg nivoa u proleću ili letu, s tim da će se tačni tajming razlikovati od tržišta do tržišta.

“Oporavak koji će uslediti, međutim, u početku će biti vrlo postepen”, napisao je. „Očekujemo da će masovno povećanje kamatnih stopa nastaviti da zadržava aktivnost i kompresuje budžete za kupovinu još neko vreme.”

Kako bi ove godine tržište stanovanja moglo izgledati širom Kanade?

Desjardinsov izveštaj takođe očekuje da će korekcija stanovanja i naknadni oporavak varirati od provincije do provincije.

Izveštaj stavlja Ontario i BC u sličan obrazac, klasifikovani su kao “najranjiviji” na dalje korekcije na njihovim stambenim tržištima 2023. godine.

Očekuje se da će Ontario, na primer, završiti 2023. s cenama stanova padom od 25 % u odnosu na njihov vrh, a stambena aktivnost će se vratiti na nivo pre pandemije do kraja sledeće godine.

Ali reputacija dve pokrajine kao atraktivnih centara za imigraciju će „podstaknuti“ oporavak njihovih sektora, tvrdi se u izveštaju.U međuvremenu se očekuje da će Kvebek zabeležiti dalji pad prodaje od 20 %, pre nego što dostigne najniži nivo u poslednjih 10 godina, predviđa se u izveštaju, pre nego što počne postepeni uspon od 2024. godine.

Iako Desjardinsovi ekonomisti primećuju da su stambena tržišta na Atlantiku, pokazala izvesnu otpornost na korekciju s malim padom cena tokom 2022. godine, postoje sada rani znakovi pada, kako bum migracije povezan s pandemijom počinje da jenjava.

Očekuje se da će snažna robna aktivnost i cene povećati privrednu proizvodnju u prerijskim provincijama, prema izveštaju, a stambeno tržište bi u skladu s tim trebalo porasti.

Relativna pristupačnost Calgary-ja, Edmonton-a i Winnipeg-a učiniće svaki od ovih gradova, privlačnim destinacijama za imigraciju, tvrde Desjardinsovi ekonomisti.

SERBIANNEWS/CANADA

Ambasador SAD: Srbija da uvede sankcije Rusiji, to je u njenom interesu

Od
miki
-
0
Izvor: Twitter

Američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil izjavio je da će SAD videti kako će se postaviti prema izborima u Srbiji u slučaju da budu organizovani. Kazao je da evropski i američki pregovarači žele formiranje ZSO i članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.

„Odluku o organizovanju prevremenih izbora donose isključivo vlasti u Srbiji, a ako do izbora dođe, videćemo kako ćemo se prema tome postaviti“ rekao je, u odgovoru na pitanje N1, ambasador Sjedinjenih Američkih Država Kristofer Hil.

On je na generalnoj skupštini Američke privredne komore poručio da pregovarači iz Evropske unije kojima se pridružuju i američke kolege pokušavaju da sprovedu u delo Zajednicu srpskih opština i stvore prostor kojim Kosovo može da ima prava i obaveze članstva u međunarodnim organizacijama.

„Rešenje situacije na Kosovu važno je za Srbiju da bi se posvetila svom centralnom zadatku pripreme za članstvo u Evropskoj uniji, obavezujući se i na skup zajedničkih principa EU“, rekao je Hil.

Govorio je i o tome da bi Srbija trebalo da uradi ono što je u njenom interesu, odnosno da se pridruži sankcijama Rusiji. „Zlu se treba suprotstaviti, a Evropska unija to radi“, zaključio je Hil.

Srbija se dugo suprotstavljala sankcijama i svi su razumeli njenu poruku, ali, mada za sve postoji trenutak i vreme, to vreme sada ističe, kazao je on.

„Srbija treba da uradi ono što je u njenom interesu i ne sumnjam u iskrenost srpskog rukovodstva kada to rukovodstvo jasno izražava želju da postane deo Evropske unije i pređe završni deo svog puta na Zapad… Poruka je jasna. Srbija će biti deo Evrope. To se već dešava. Pitanje je samo tempa i obima“, rekao je američki ambasador.

Koliko zapravo satelita kruži oko Jupitera

Od
miki
-
0

Astronomi su uočili 12 dodatnih meseca koji kruže oko Jupitera, čime je njihov ukupan broj potvrđen na 92. Do otkrića je pažljivim monitoringom došao astronom sa Instituta Karnegi Skot Šepard sa svojim timom naučnika.

Koristili su Subaru teleskop na Havajima u septembru 2021. i koja se nalazi na teleskopu Blanko u Interameričkoj opservatoriji u Čileu u avgustu 2022.

„Slučajno smo uočili nove mesece oko Jupitera, dok je naše glavno istraživanje bilo usmereno ka traženju nebeskih objekata u prostoru iza Plutona”, rekao je Šepard.

Naknadna promatranja i analize za 12 novih meseca trajala su oko godinu dana kako bi se dobila konačna potvrda, a tim je koristio Magelanov teleskop u Čileu da obavi taj posao.

Nijedan od meseca još nema ime, pošto je njihovo otkriće upravo objavljeno, ali i to se očekuje u narednim mesecima.

„Centar za male planete” prati položaje malih planeta, kometa i svemirskih stena. Pod okriljem Međunarodne astronomske unije, organizacija je odgovorna za identifikaciju, označavanje i orbitalne podatke za takve nebeske objekte.

„Međunarodna astronomska unija dozvoljava imenovanje svakog meseca većeg od 2,4 kilometra, od čega je polovina ovih novih otkrića veća od toga, tako da će dobiti imena”, rekao je Šepard.

Potraga za mladim mesecima
Pošto je Jupiter svetla planeta, astronomi su morali da se pozabave problemom odsjaja i rasejane svetlosti koji utiču na prostor u kome mogu postojati meseci. Savremena tehnologija olakšala je detaljnije posmatranje Jupitera i oblasti oko njega.

Šepard i njegov tim su u procesu praćenja još jednog broja satelita oko Jupitera, ali im je potrebno više podataka da potvrde i objave svoja otkrića.

Pronalaženje dodatnih meseci oko Jupitera i određivanje njihovih orbita moglo bi pomoći u identifikaciji ciljeva za buduće svemirske misije, među kojima je program Nase i Evropske svemirske agencije obilaska ove planete – planiran za 2024. godinu.

„Nadamo se da će bar jedan od novih meseca biti u blizini putanje letelice u okviru te misije, kako bi mogao da napravi slike izbliza. Meseci su važni za razumevanje mnogo toga iz materije koja nas zanima, jer su oni poslednji ostaci gupe objekata koji su se formirali u regionu džinovske planete dok se ostatak materijala inkorporirao u planete”, objasnio je Šepard.

Šepard i njegov tim veruju da su ovi meseci ostaci najmanje sedam većih, koji su se raspali kada su se sudarili sa drugim mesecima, asteroidima ili kometama. Njihovo raspadanje dovelo je do stvaranja stotina manjih meseci, rekli su istraživači.

Meseci su inače ostaci onoga što je „rođeno” u disku gasa i prašine oko Jupitera nakon što se planeta formirala, a zatim uhvatila i povukla većinu materijala u orbitu. Ovi gradivni blokovi planeta mogu biti svojevrstan „pogled kroz prozor” u rane godine Sunčevog sistema.

Šepardov tim takođe prati satelite oko Saturna, ali njih je teže locirati jer je planeta sa famoznim prstenom udaljenija od Zemlje.

„Verujemo da i Uran i Neptun takođe imaju veliki broj malih satelita, ali te planete su još udaljenije, pa ih je još teže otkriti”, kaže Šepard, prenosi RTS.

Tiha pandemija u toku, stradaće milioni

Od
miki
-
0

Smanjiti zagađenje izazvano farmaceutskim i poljoprivrednim sektorom ključno je u borbi protiv širenja superbakterija koje su otporne na lekove. Ove bakterije mogle da izazovu da do 2050. godine godišnje od nje strada do 10 miliona ljudi.

„Sve je jasnije da okolina igra ključnu ulogu u razvoju, prenosu i širenju”, otpornosti antimikroba (AMR), ističe UN u svome izveštaju.

Ta otpornost razvija se kada mikroorganizmi kao što su bakterije, virusi, paraziti ili gljivice postaju otporni na antimikrobne terapije na koje su ranije bili osetljivi, piše Indeks. Svetska zdravstvena organizacija smatra antibiootpornost pretnjom i strahuje da se svet kreće prema dobu u kojem će svakodnevne infekcije ponovno početi da ubijaju. UN procenjuje da je 1,27 miliona smrti u 2019. godini bilo povezano sa infekcijama otpornim na lekove, a do 2050. godine ta brojka bi mogla da naraste na 10 miliona novih smrti na godišnjem nivou.

Ovakvu vrstu otpornosti podstiče i preterana primena antibiotika, ali UN ističe i da je otpornost „tesno povezana sa trostrukom krizom naše planete: klimatskom krizom, gubitkom bioraznolikosti i prirodnih staništa te zagađenjem i otpadom”. Zagađenje, posebno povezano sa farmaceutskom industrijom i poljoprivredom, omogućava zapravo antimikrobima da uđu u okolinu, najbrže u reke.

„To je istinski problem jer su reke često izvor naše pitke vode”, ističe mikrobiolog Džonaton Koks sa britanskog Univerziteta Aston.

„Možemo već govoriti o tihoj pandemiji”, kaže Koks, a UN predlaže sklop rešenja koja ciljaju sektore koji povećavaju taj problem. Tako bi bolnice morale da ugrade specifične načine za pročišćavanje korišćenih voda, da garantuju trajno uništenje lekova, dok u poljoprivredi treba da se zaštitite vode.

Partizan se oprostio od Ćire Blaževića

Od
miki
-
0
Foto EPA/JOAO RELVAS)

Fudbalski klub Partizan oprostio se danas od bivšeg hrvatskog fudbalera i trenera Miroslava Ćire Blaževića, koji je preminuo u 88. godini života.

„Uz duboko poštovanje za rad i postignute uspehe u karijeri, FK Partizan se oprašta od legendarnog Miroslava Ćire Blaževića. Porodici i prijateljima upucujemo iskreno saučešće”, navodi se na zvaničnom Tviter nalogu Partizana.

Blažević je preminuo jutros nakon duge i teške bolesti, a tokom trenerske karijere najveće uspehe ostvario je sa Dinamom iz Zagreba (prvak Jugoslavije 1982. godine) i sa reprezentacijom Hrvatske (bronza na Svetskom prvenstvu 1998.).

On je u karijeri, između ostalih, vodio Sion, Dinamo, Rijeku, Grashopers, Prištinu, Nant, PAOK, Osijek, Muru, Varteks, Hajduk, Ksamaks, Zagreb, Šangaj Šenhua, a poslednji klupski angažman imao je u Zadru 2015. godine. Vodio je i reprezentacije Hrvatske, Irana, BiH i selekcije Kine do 23 godine.

Govor Rodžera Votersa u SB UN izazvao oštre reakcije

Od
miki
-
0
EPA-EFE/JUSTIN LANE

Jedan od osnivača čuvenog britanskog benda „Pink Flojd” Rodžer Voters danas je u obraćanju putem video linka prisutnima na sastanku Saveta bezbednosti UN, pozvao američkog predsednika Džozefa Bajdena, ruskog lidera Vladimira Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da postignu saglasnost o prekidu vatre u Ukrajini.

Rusija ga je zamolila da se obrati Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija zbog isporuke oružja Ukrajini.

„Tražimo promene, predsednik Bajden, predsednik Putin, predsednik Zelenski, SAD, NATO, Rusija, EU – molim vas sve da promenite stavove. Pregovarajte danas o prekidu vatre u Ukrajini – naveo je u svom govoru Voters.

On je istakao da bi to, naravno bila polazna tačka.

Sednica Saveta bezbjednosti UN o Ukrajini održala se na zahtev Rusije radi razmatranja isporuke oružja Ukrajini.

Na kraju sednice stalni ukrajinski predstavnik Sergij Kislica bio je oštar prema Rodžeru Votersu. Podsetio je na prošlost benda, i da ih je Sovjetski Savez zabranio jer su se protivili sovjetskoj invaziji na Avganistan.

„Ironično je, ako ne i licemerno, da on sada pokušava ds zataška invaziju. Kako je tužno za njegove bivše obožavaoce kad ga vide kako prihvata ulogu samo cigle u zidu”, dodao je ukrajinski diplomata.

Voters, britanski muzičar bez dlake na jeziku, uvek je iznosio stavove o različitim društvenim i političkim pitanjima, zbog čega je stekao veliki broj poštovalaca, ali i ljudi koji ga ne podnose.

O Votersu se oglasila i Poli Samson, supruga Dejvida Gilmora, frontmena grupe Pink Flojd i Votersovog nekadašnjeg bliskog saradnika i nazvala ga raznim pogrdnim imenima. Njen stav je u tvitu potvrdio i Dejvid, koji je napisao: „Sve napisano je apsolutno tačno“.

Svi kritičari su se više bavili njim nego onim šta je izgovorio.

Marko Stamenić od leta u crveno-belom dresu

Od
miki
-
0

Čini se da je ovu zimu Crvena zvezda u najvećoj meri iskoristila za veliko letnje spremanje, kada je očekuju i zahtevne obaveze u Evropi. Remi na startu drugog dela šampionata nije poremetio atmosferu u našem klubu, koji se posle podele bodova sa Vojvodinom okrenuo novim zadacima. Imajući u vidu činjenicu da prelazni rok kod nas još traje Zvezda je dva dana pre zatvaranja zimske „pijace” odlučila da ozvaniči novu saradnju –  član prvaka postaće talentovani Marko Stamenić, fudbaler danskog Kopenhagena, koji će dres novog kluba zadužiti 1. juna.

U Crvenoj zvezdi kažu da je reč o odličnom mladom igraču, koji poseduje sjajne fizičke sposobnosti, igra na poziciji centralnog veznog, a visok je 188 santimetara. Stamenić, kažu u Zvezdi, ima sjajan pregled igre i izvrsnu tehniku i biće značajno pojačanje što se tiče obaveza „crveno-belih”” u Ligi šampiona. Na Novom Zelandu, gde je rođen, Marko je do sada nosio dres Vestern Subursa i Tim Velingtona, a u Evropu je došao kada je postao punoletan i sa Kopenhagenom potpisao profesionalni ugovor. Za danskog velikana odigrao je 16 utakmica a u međuvremenu je bio pozajmljen HB Kegeu gde je u 23 meča postigao dva gola. On je standardni reprezentativac Novog Zelanda.

Sportski direktor Zvezde Mitar Mrkela nije krio zadovoljstvo urađenim poslom.

– Doveli smo mladog i veoma kvalitetnog igrača, u skladu sa našom fudbalskom politikom koju ćemo forsirati narednih godina. Stamenić će iduće godine biti bonus igrač, a s obzirom na to na da ima naš pasoš u domaćem prvenstvu neće nastupati kao stranac, što nam je i bila ideja. Reč je o velikom igračkom potencijalu, drago nam je da je pored brojnih ponuda odlučio da izabere Crvenu zvezdu. Verujemo da je pred njim lepa fudbalska karijera i da je Zvezda ovim najnovijim činom napravila dobar posao.

U klubu su se posle neželjenog i pomalo neočekivanog starta dobro organizovali. Sa igračima je održan sastanak, čisto radi preventive, ali im je skrenuta pažnja da Zvezdin dres ima težinu a svaki pojedinac obavezu da na terenu pruži maksimum. Jasno je da su neki igrači „pali” na startu, pa se sada očekuje reakcija trenera Milojevića i klupskih čelnika. Neki su očigledno nezadovoljni što im Zvezda nije omogućila da odu iz kluba, pa se nonšalantno ponašaju na terenu. Drugi kao da još nisu uhvatili pravi ritam. Već u subotu šampion će se naći na novom iskušenju kada ga očekuje gostovanje vrlo dobrom Voždovcu. Takođe, u Zvezdi se nadaju da je remi sa Vojvodinom predstavlja samo loš dan i da ovaj tim ima potencijal za najveće domete.

Srđan Milivojević se sakrio ispod klupe, pa iskočio pred Orlića (VIDEO)

Od
miki
-
0

Ne skrivaju se u Skupštini Srbije ispod klupa samo telefoni na kojima se gledaju neprimereni sadržaji, skrivaju se i poslanici – jer, kako kaže Srđan Milivojević iz Demokratske stranke, to je jedini način da dobiju reč.

„Ne vidim po kom osnovu. Mi… Milivojeviću“, izgovorio je predsednik parlamenta Vladimir Orlić posle čega je iz skupštinske klupe iskočio poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević.

„E, tako sam vas čekao. Tu sam vas čekao. Ja moram da se sakrijem ispod klupe, pa da mislite da nisam u sali, pa da onda date reč. Pa, gosn Simo što pravite cirkus od Skupštine? Pa tu sam Vas čekao, Simo gluvaću. Ja čučnem ispod klupe, sakrijem se. Moramo, građani Srbije, da se krijemo po sali od ovog čoveka da bi dobili reč. Pa ovo nigde na svetu nema! I kažete – imate sva prava, sva prava imamo kad igramo žmurke sa njim“, rekao je Milivojević.

Poslanik DS je na ovaj način reagovao zbog situacije koja se ranije desila u skupštinskoj sali, kada je predsedavajući Orlić dao reč opozicionom poslaniku Borislavu Novakoviću tek pošto je ovaj napustio salu i tako je bio uskraćen da govori.

1...722723724...1.519Stranica 723 od ukupno 1.519

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković