Ukrajina planira kontraofanzivu i čeka oružje sa Zapada, kako ne bi „išla golih ruku na Ruse“, izjavila je potpredsednica Vlade Ukrajine za evropske i evroatlantske integracije Olga Stefanišina u intervjuu za Journal du Dimacnhe.
„Nećete videti da krećemo u kontraofanzivu dok ne smatramo da su naše oružje i municija dovoljni da to izvedemo. Planiranje ove operacije je već počelo“, uverila je ona.
Prema njenim rečima, što više opreme bude imao Kijev, to će Oružane snage delovati efikasnije. Ona je dodala da su Ukrajini potrebna oklopna vozila, avijacija, tenkovi, artiljerija i municija.
Reprezentacija Srbije u streljaštvu osvojila je četiri medalje na Evropskom prvenstvu vazdušnim oružjem u Talinu. Sve četiri seniorske ekipe Srbije osvojile su medalje u timskim takmičenjima poslednjeg dana.
Srbija je jedina zemlja koja je u svakoj od četiri ekipne seniorske discipline stigla do odličja, a srpski timovi su osvojili jedno zlato, dva srebrna i jedno bronzano odličje.
Muška seniorska ekipa Srbije u sastavu Milenko Sebić, Lazar Kovačević, Milutin Stefanović osvojila je zlatnu medalju u disciplini vazdušna puška.
Srebrnu medalja osvojio je ženski tim Srbije u disciplini vazdušni pištolj u sastavu Zorana Arunović, Brankica Zarić i Jovana Todorović.
Srebro je pripalo i ženskoj ekipi Srbije u disciplini vazdušna puška (Andrea Arsović, Teodora Vukojević, Ivana Anđušić Maksimović).
Muška seniorska selekcija Srbije u disciplini vazdušni pištolj osvojila je bronzanu medalju. Za Srbiju su nastupili Damir Mikec, Dimitrije Grgić i Duško Petrov, prenosi Sputnjik.
Oko 47.000 stanova trenutno „zjapi prazno“ u Zagrebu, pokazuju analize podataka Državnog zavoda za statistiku.
Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, u prestonici Hrvatske postoji oko 300.000 domaćinstava, dok broj stambenih jedinica iznosi oko 393.000.
Pretpostavka je da razlika od 90.000 stanova nisu prazni stanovi, već stanovi namenjeni za kratkoročno ili dugoročno iznajmljivanje, ali je do takvih podataka teško doći, jer je neprijavljivanje stanara, kako bi se izbegao porez, učestalo, prenose hrvatski mediji.
Nešto realističnije brojke praznih stanova daje Hrvatske elektroprivreda, na osnovu broja stanova koji imaju godišnju potrošnju električne energije manju od 500 kilovat-sati, dok je potrošnja prosečnog domaćinstva oko 3.500 kilovat-sati.
Na osnovu tih podataka, oko 47.567 domaćinstava ima potrošnju manju od 500 kilovat-sati godišnje, dok je broj priključaka na struju u prestonici Hrvatske 402.000.
Hrvatski mediji navode da je uzrok tome kupovina nekretnina kao oblik štednje, zaštita od inflacije, trošenje viška zarađenog u turizmu ili kupovina stanova koje će kasnije koristiti deca.
Izračunali su i da je na taj način u stanovima koji nisu u upotrebi „zarobljeno“ čak 7,35 milijardi evra, ali pod uslovom da se radi o prosečnom stanu od 70 kvadrata, čija je cena 2.100 evra po kvadratu, koliko iznosi trenutna cena u prestonici Hrvatske.
Treći po redu protest podrške tužiteljkama Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Bojani Savović i Jasmini Paunović, održane je u petak popodne u Beogradu. Dok je Savovićeva sklonjena iz koruptivnog odeljenja u opšti kriminal nakon što je izdala nalog da se uhapsi šest osoba zbog zloupotreba u Elektroprivredi Srbije (EPS), druga je sklonjena jer se otvoreno suprotstavila višem javnom tužiocu Nenadu Stefanoviću. Protest podrške tužiteljkama održan je i u Nišu.
Advokatica Sara El Sarag održala je u Beogradu govor na samom početku protesta. „Mi smo Laura, vi ste Laura, svako je Laura“, rekla je ona.
„Nama treba Laura, da znamo da nas nisu uništili. Zašto Laura? Da bismo ohrabrili ljude u sistemu. Neophodna nam je solidarnost, potreban nam je brat, sestra, komšija. Dosta je bezvlašća, da nas dele“, rekla je advokatica.
Savo Đurđić, sudija Višeg i Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji i biši član Visokog saveta sudstva rekao je da je došao da podrži hrabre tužiteljke.
„Na žalost, mnoge kolege koje su aktivne sudije ne mogu to da urade. Zahtevi su jasni, da se zamenice tužioca, koje su nepravedno premeštene, vrate u odeljenje i na predmet o EPS-u. Skinute su s predmeta kada su donele rešenje o hapšenju i zato nemamo rezulatat u brobi protv visoke korupcije“, poručio je Đurđić.
TANJUG/STRAHINJA AĆIMOVIĆ
Okupljeni su se potom uputili ka zgradi Republičkog javnog tužilaštva (RJT).
Član Organizacionog odbora protesta advokata Čedomir Kokanović pozvao je okupljene da zvižducima pozdrave Zagorku Dolovac ispred zgrade RJT.
Kokanović je istakao da će sledeći put blokirati Gazelu, ukoliko ne dođe do ispunjenja zahteva.
Advokat Ivan Ninić je prethodno održao govor i podsetio na slučaj tužiteljke Ljiljane Mauković koja je doživela progon jer je prijavila krađu novca.
„Znate šta joj je rekao Nenad Stefanović? Rekao joj je: ‘Uništiću te, sedi dole!’ Znate li zbog čega sam ja ovde danas? Zbog toga što sam čuo da je Nenad Stefanović rekao tužiteljki Maunović: ‘Tvoj sin je advokat, uništiću mu život’. Viši javni tužioče Nenadu Stefanoviću, ti ćeš nekome da ugrožavaš egzistenciju, sram te bilo bestidniče jedan! E zbog toga su advokati organizatori ovog protesta. Ovaj Stefanović i drugi Stefanovići, Brankice Marić i Zagorke Dolovac, zakucaćate na vaša vrata. Ljudi su gladni pravde, ali gladni ljudi nemaju para da dođu, nemaju para za flašicu vode. Ali kada gladni ljudi dođu u Beograd, Beograd će biti mali. Nema više prostora za manipulaciju“, rekao je Ninić.
Protest i u Nišu
Podršku tužiteljkama dali su i građani Niša.
N1
Okupljeni su zatražili isto što i u Beogradu, ali imali su i jedan dodatni zahtev – pitaju šta se desilo sa niškim trgom, kada će biti pokrenuta istraga, jer su više puta probijeni rokovi, a firma Bauzeven radila je i taj trg.
Aktivista i nastavnik u penziji Slavoljub Blagojević poneo je transparent na kome je pisalo: „Ne dam Stefanovića, Zagorku, Jovanjicu, Kosovo…jer ja kad dunem i vatru sunem“.
N1
Popularni čila Slavko poznat je po brojnim angažovanim performansima. Pored ostalog, po tome što je Vučiću slao zarđale kašike, a vraćao mu je i vitamine koje je SNS slao penzionerima.
Građanima se obratio aktivista Miloš Bošković, koji je listu zahteva, simbolično, sa razglasom u rukama, predao sudu.
N1
Na kraju protesta je zahtev okačen na vrata Palate pravde u Nišu, gde su tužilaštva i sudovi.
Protest zbog smenjivanja zamenica Višeg javnog tužioca u Beogradu Bojane Savović i Jasmine Paunović organizovan je 2. marta u centru Beograda, pod nazivom „Ne damo naše Laure“, tako nazvan po Lauri Koveši, nekadašnjoj uspešnoj antikorupcinoj tužiteljki Rumunije.
Tada je zatražena smena republičke javne tužiteljke Zagorke Dolovac, višeg javnog tužioca Nenada Stefanovića i njegove zamenice Brankice Marić, kao i vraćanje smenjenih tužiteljki Savović i Paunović na stara radna mesta u Višem javnom tužilaštvu.
Zamenici javnog tužioca podneli su Državnom veću tužilaca (DVT) disciplinsku prijavu protiv višeg javnog tužioca Nenada Stefanovića zbog toga što je, kako navode, „ugrozio poverenje građana u Više javno tužilaštvo“ i izdavao „očigledno lažna saopštenja“, saznaje N1.
Vaterpolo reprezentacija Srbije poražena je večeras u Podgorici od selekcije Grčke sa 14:16 (2:4, 1:4, 6:5, 5:3), u drugom kolu kvalifikacione Grupe B Svetskog kupa.
Grčka je u reprizi olimpijskog finala iz Tokija ključnu prednost stekla u završnici druge četvrtine, kada je povela sa 2:8. Najefikasniji u redovima aktuelnih olimpijskih prvaka bio je Strahinja Rašović sa pet pogodaka, dok je Dušan Mandić postigao gol manje, prenosi Beta. U selekciji Grčke po tri gola su postigli Konstantinos Genidunijas, Joanis Funtulis, Stilijanos Agriropulos i Konstantinos Kakaris.
Srbija naredni meč igra protiv Crne Gore u subotu od 17.30. Plasman na završni turnir u Los Anđelesu osiguraće tri najbolje plasirane selekcije iz grupe.
Košarkaši Crvene zvezde izgubili su od ekipe Panatinaikosa 75:66 (9:17, 20:25, 23:13, 23:13) u okviru 28. kola Evrolige.
Grčku ekipu je do pobede vodio Georgis Papajanis sa 17 poena, sedam skokova i dve asistencije. U beogradskoj ekipi istakao se Filip Petrušev sa 12 poena i devet skokova.
Crvena zvezda je bolje otvorila meč i serijom 10:0 uspela da prvi put dođe do dvocifrenog vođstva. U drugoj četvrtini nastavili su košarkaši beogradskog tim u istom ritmu. Nedović je nizao poene i do kraja prvog poluvremena razlika je iznosila 13 poena.
„Crveno-beli” su drugo poluvreme otvorili trojkom Ivanovića ali posle toga dolazi do sumraka u igri Crvene zvezde. Mučili su se gostujući igrači u napadu, dok u odbrani nisu igrali dovoljno agresivno. Pet i po minuta Crvena zvezda nije pogodila iz igre i za to vreme Panatinaikos je prišao na samo tri poena minusa (55:52). Dugo u igri nije bilo Kampaca i Nedovića, tako da je gostima nedostajala kreacija. Panatinaikos je poslednju četvrtinu dobio rezultatom 23:13 i tako došao do pobede u meču, preneo je Tanjug.
Crvena zvezda je trenutno na 14. mestu na tabeli sa 12 pobeda i 16 poraza, dok je Panatinaikos na 16. mestu sa skorom 9/19.
U narednom kolu „crveno-beli” gostuju ekipi Barselone, dok grčki tim putuje za Lion na duel sa Asvelom.
Na području Sarajevsko-romanijske regije u ratu stradalo 156 mališana, među kojima su i Milica Lalović i Nataša Učur, ubijene hicima iz snajpera dok su igrale lastiš
Istočno Sarajevo – Bolna sećanja na stradanje srpskog naroda na području nekadašnjeg Srpskog Sarajeva u tragičnim sukobima u BiH budi, između ostalog, i spomen-obeležje koje se nalazi u dvorištu Osnovne škole „Sveti Sava” u današnjem Istočnom Sarajevu. Podignuto je pre nekoliko godina i posvećeno je svim najmlađim stradalnicima. Među njima je i šestoro učenika pomenute škole, koja na tradicionalan način obeležava 11. mart kao Dan sećanja na sve njih. Obeležila ga je i danas.
Od 1992. do 1995. godine na teritoriji Sarajevsko-romanijske regije, prema još nepotpunim podacima Centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih, život je izgubilo 156 mališana srpske i drugih nacionalnosti. Simbol njihovog stradanja je tragična sudbina dve učenice OŠ „Sveti Sava” – jedanaestogodišnje Milice Lalović i godinu dana mlađe Nataše Učur – ubijenih 11. marta 1995. godine u sarajevskom naselju Grbavica, koje je u to vreme, kao i neki drugi delovi današnjeg federalnog Sarajeva, bilo pod srpskom kontrolom. Dan njihovog ubistva obeležava se kao Dan sećanja na svu stradalu decu Srpskog Sarajeva.
Milicu i Natašu, koje počivaju jedna pored druge na grblju Miljevići u Istočnom Sarajevu, ubio je iz snajpera pripadnik 101. brigade Armije RBiH. Pucao je u njih dok su bezbrižno igrale lastiš ispred zgrade u kojoj su živele. Iako za ovaj teški zločin postoje brojni dokazi, ubica devojčica nikada nije odgovarao. Na tu činjenicu, kao jedan od mnogih dokaza neprimerenog odnosa Tužilaštva i Suda BiH prema srpskim žrtvama, ukazano je i na jučerašnjem obeležavanju u Istočnom Novom Sarajevu.
„Na današnji dan se okupljamo kako bismo poslali poruku da se ovakvi zločini ne smeju nikada više ponoviti, ali i da otrgnemo od zaborava sve nevino stradale”, rekla je direktorka OŠ „Sveti Sava” Željka Topalović. Na taj način, dodala je, „nastojimo kod učenika da izgradimo etički odnos prema žrtvama i porodicama stradalih i trudimo se da sećanje i pamćenje na stradale budu utemeljeni na istini, toleranciji i razumevanju”.
Povodom obeležavanja 11. marta juče je služen pomen i položeni su venci na spomen-obeležje u dvorištu škole „Sveti Sava”. Osim članova porodica ubijenih mališana, vence i cveće položili su i izaslanici predsednika Republike Srpske i srpskog člana Predsedništva BiH, gradonačelnik Istočnog Sarajeva i predstavnici gradskih opština, kao i delegacije MUP-a Srpske, boračkih i drugih organizacija. Obeležavanju je prisustvovao i predstavnik ambasade Srbije u BiH.
NjUJORK – Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC) zaplenila je danas imovinu banke Silicijumske doline, koja je propala nakon što su štediše, uglavnom tehnološki radnici i kompanije koje se bave rizičnim kapitalom, počeli ubrzano da povlače svoj novac.
Ovo se smatra najvećim bankrotom od kolapsa banke Vašington Mutual tokom finansijske krize 2008. godine, preneo je AP. Silicijumska dolina bila je, kako se navodi, veoma izložena tehnološkoj industriji, ali male su šanse da „inficira” bankarski sektor, kao što je to bilo u mesecima koji su prethodili velikoj recesiji pre više od jedne decenije, naročito zato što se smatra da velike banke imaju dovoljno kapitala da izbegnu sličnu situaciju.
FDIC je danas naredio zatvaranje banke Silicijumske doline i odmah preuzeo sve njene depozite.
„Banka je imala 209 milijardi dolara imovine i 175,4 milijarde dolara depozita u trenutku propasti”, navodi se u saopštenju FDIC-a.Bilo je nejasno koliko je depozita u ovom trenutku iznad granice osiguranja od 250.000 dolara.Primetno je da FDIC nije objavio kupca imovine Silicijumske doline, što je uobičajeno kada dođe do urednog zatvaranja banke.Imovina banke zaplenjena je usred radnog dana, što je znak koliko je situacija postala teška, preneo je Tanjug.
Finansijska situacija banke Silicijumske doline sve je više bila dovedena u pitanje ove nedelje nakon što je banka objavila planove da prikupi do 1,75 milijardi dolara kako bi ojačala svoju kapitalnu poziciju usred zabrinutosti zbog viših kamatnih stopa i problema u ekonomiji.Akcije finansijske grupe banke Silicijumske doline, pale su skoro 70 odsto pre nego što je trgovanje zaustavljeno.
Banka je potom izvestila da su pokušaji prikupljanja kapitala propali i da želi da bude prodata.Silicijumska dolina nije bila mala banka, već je rangirana kao 16. najveća u zemlji, sa aktivom od 210 milijardi dolara.
Deo oružja američke i NATO proizvodnje koje je zaplenjeno na ukrajinskom ratištu Rusije šalje u Iran, navodi „Si-En-En”, pozivajući se na četiri različita izvora.
Ovo oružje, kako veruju američki stručnjaci, Teheran će pokušati da obrnutim inženjeringom pokuša da ubuduće sam proizvodi.
„Tokom prošle godine američki i drugi zapadni zvaničnici evidentirali su više slučajeva kako je ruska vojska došla u posed opreme i oružja, uključujući protivtenkovske sisteme „Džavelin” i protivvazdušne sisteme „Stinger” koje su Ukrajinci ostavili na položajima, naveli su ovi izvori reporteru Si-En-En-u.
Američki stručnjaci navode da je jedan deo tog oružja i opreme Rusija avionom poslala u Iran na rastavljanje i analizu. Smatraju da su to učinili kako bi iranska vojska pokušala napraviti vlastitu verziju tih sistema.
Ukrajinska vojska od početka rata ima obavezu da izveštava Pentagon o svim gubicima opreme koju je SAD dostavio njihovim snagama. Ipak, američki zvaničnici, na koje se poziva Si-En-E priznaju da je problem u tome što se takvi slučajevi teško mogu pratiti.
Još se ne zna da li je Iran uspešno izvršio obrnuti inženjering nekog američkog oružja koje je zaplenjeno u Ukrajini, ali su se Iranci u nekim ranijim situacijama pokazali vrlo veštima u razvoju borbenih sistema napravljenih na osnovu zaplenjene američke opreme.
Ključno oružje u iranskom posedu je protivtenkovska navođena raketa „tufan”, iz američke rakete BGM-71 TOV.
Iranci su 2011. prizemljili bespilotnu letelicu američke proizvodnje, „Lokid Martin” RQ-170 i obrnutim inženjeringom je napravili svoju verziju bespilotne letelice.
Pitanje doma je postalo centralno u mom radu gotovo od trenutka mog iseljenja u Kanadu, kaže Vesna Perunović, čija izložba će biti otvorena večeras u Legatu Zorić-Čolaković
Rad koji je i dalje relevantan a koji je i definisao moje polje interesovanja i moju praksu je „Kuća egzila”. On je premijerno prikazan na Cetinjskom Bijenalu 2002, a zatim i u puno navrata po svetu, dok će beogradska publika imati prilike da ga po prvi put vidi na ovoj izložbi. On na jedan poetski način meditira na temu svih aspekata vezanih za pojam doma – naših strahova, sukoba, snova i aspiracija, upućuje nas Vesna Perunović u svoj intimni, stvaralački univerzum, koji će nam razotkriti na postavci pod nazivom „Paradigma doma: Novo mesto pripadanja”. Otvaranje je planirano za večeras u 18 sati u prostranom Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.
Vesna Perunović (1960) diplomirala je i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1987, godinu dana kasnije odlazi u Kanadu, u Toronto, gde od tada živi i radi. Izlagala je na više stotina izložbi u Kanadi, Sjedinjenim Državama, Evropi, Aziji i Južnoj Americi.
S tim u vezi, njen izraz, kako to u pratećem tekstu studiozno objašnjava Miroslav Karić, kustos izložbe i Muzeja savremene umetnosti Beograda, prošao je kroz nekoliko faza. Nakon odlaska iz Srbije, umetnica najpre svoju praksu razvija oko klasične slike, motivski istražujući egzotične i imaginarne predele, da bi od devedesetih prešla na tematska polja intimnosti, rodnih odnosa i ličnog imigrantskog iskustva. Tada počinje njen rad u vezi sa istraživanjem materijala sačinjenih od recikliranih kućnih predmeta i raznih vrsta tekstila, od čega nastaju prve skulpture i asemblaži, koji će prerasti u instalacije, ambijentalno-skulpturalne celine i intervencije prilagođene mestu izlaganja. Zatim dolazi i do proširivanja izraza u domenima video-umetnosti i performansa. Motivski – tu su migratorna kretanja, granice i transnacionalne i transkulturalne realnosti današnjice.
Ovoga puta na sva tri nivoa izlagačkog prostora biće tu do 21. maja dela nastala u periodu nakon dvehiljaditih i u različitim medijima, a pored nekoliko ključnih ostvarenja iz navedenog doba („Kuća egzila” i „Kolevka”) biće predstavljena i najrecentnija produkcija poput instalacija velikog formata („Promenjeno utočište” i „Arhiva beznačajnih gubitaka”).
O pojmu, značenju i smislu doma ona nam govori ovako:
– Pitanje doma je postalo centralno u mom radu gotovo od trenutka mog iseljenja u Kanadu. Moje stvaralaštvo je uglavnom inspirisano mojim životnim iskustvima i reflektuje moj odnos prema svetu u kojem živim. Istovremeno, bavim se i našim kolektivnim iskustvima, globalnim kontekstom i trendovima. Teme doma, identiteta, mobilnosti, izmeštanja i granica prisutne su ne samo u mom iskustvu dijaspore već su prominentne i u univerzalnom smislu, sa njima smo suočeni svakodnevno, a one posebno izbijaju u prvi plan u kriznim situacijama kao što su ratovi, masovne migracije, prirodne katastrofe, pandemija…
Na pitanje kako locirati gde je to dom, koliko nas slobodnim, zarobljenim ili izgubljenim u bilo kom prostoru i vremenu čine objektivne okolnosti, a koliko naš subjektivni doživljaj istih, naša sagovornica odgovara da su osećanje pripadnosti i osećaj doma promenljivi i individualni.
– U mom slučaju dom više nije definisan jednim permanentnim mestom. Dug život u dijaspori i često vraćanje u region je zakomplikovalo moju ličnu definiciju doma. Trenutno se moj život odvija na relaciji između dva doma, Toronta i Beograda. U poslednjih 15 godina sam učestvovala u više od deset internacionalnih umetničkih rezidencija koje u više mesečnom trajanju postaju moj privremeni dom. Smatram sebe građaninom sveta, pripadam svugde i nigde. Takođe sam neko ko se vrlo brzo prilagođava novoj sredini i oseća komforno čak i u sredinama koje su mi nove i nepoznate. Ma koliko to kontradiktorno zvučalo, najviše se osećam kod kuće kad putujem. Putovanja su moj dom u tranziciji – kaže ona.
Sumiran u poslednjih deceniju i po, a kako to ističe Karić, njen rad ostaje prepoznatljiv po sažetom vizuelnom jeziku i strategiji svedenosti u izboru boja, predmeta i materijala koje upotrebljava, performativnih gestova koje primenjuje kao i centralnih motiva arhetipskih sadržaja. Iz ugla nas kao posmatrača čini se da su njena dela prepuna čulnih utisaka, krajnje visceralna u pogledu efekta koji proizvode, čest je tu osećaj anksioznosti. Ona stvara u međuprostoru kontrastnih pojmova. Na pitanje da li je to svesna namera ili njen unutrašnji osećaj koji i nesvesno transponuje ka spolja, kroz svoje radove, ona odgovara:
– Moj rad prvenstveno projektuje sliku sveta na način na koji ga ja doživljavam. Komunikacija sa publikom je vrlo važna, ona često postaje deo rada, deo tog visceralnog iskustva, neka vrsta spekulativnog ogledala koje dopunjuje sliku i dovršava narativ koji želim da iskažem. Uglavnom sam vođena intuicijom u želji da pomirim suprotnosti koje postoje u našem realnom svetu i da stvorim neku vrstu balansa koji takođe postoji i u prirodi. S jedne strane tu su izazovi, krize, konfliktna stanja, anksioznost a sa druge neuništiva životna energija, radost, kreativnost, invencija i lepota života.
