BRISEL – U nacrtu kompromisnih amandmana za nacrt izveštaja o Srbiji za 2022. godinu Evropska komisija je pohvalila činjenicu što je strateški cilj Srbije punopravno članstvo u Evropskoj uniji i u tom kontekstu i izbor novog ministra za evrointegracije, uspešno organizovan referendum o promeni Ustava čime je omogućena dalja reforma pravosuđa.

U dokumentu u koji je Tanjug imao uvid pohvaljuju se napori vlasti u Srbiji da „osigura nediskriminatorni tretman” etničkih, religijskih i seksualnih manjina, kao i drugih ranjivih grupa, a ističe se i da Srbija nastoji da brzo reaguje na zločine počinjene iz mržnje, kao i slučajeve diskriminacije protiv žena, etničkih manjina, izbeglica, ljudi sa posebnim potrebama i pripadnicima LGBT zajednice.

U dokumentu se pozdravlja i početak izgradnje gasovoda između Srbije i Bugarske, kao i poboljšanje na polju energetske sigurnosti i otvaranja srpskog gasnog tržišta ka diversifikaciji, pozdravlja se i nedavno potpisanmi sporazum o izgradnji trans-balkanskog strujnog koridora kroz Srbiju, koji ilustruje napore EU da se ”poveća energetska stabilnost” Zapadnog Balkana.

Poslanici u dokumentu pozdravljaju činjenicu da je Srbija uskladila regulativu sa EU i uvela vize građanima trećih zemalja koji predstavljaju ilegalne migracije, kao i činjenica da Srbija poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine. Sa druge strane izražava se žaljenje što se Srbija nije pridružila evropskim sankcijama protiv Rusije, kao i žaljenje zbog opadanja podrške građana evrointegracijama. U nacrtu teksta se ”sa žaljenjem” ukazuje na saradnju Srbije sa ”autoritarnim režimom u Iranu” i poziva se Srbija da se udalji od ”antidemokratskih režima”. Prema nacrtu, Evropska komisija potvrđuje svoju punu podršku specijalnom izaslaniku Evropske unije za dijalog između Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku i poziva Srbiju i tzv. Kosovo da dijalogu pristupe ‘„u duhu kompomisa”, kako bi se postigao pravno obavezujući dogovor o normalizaciji odnosa, u skladu sa međunarodnim pravom, bez odlaganja.

Obe strane se pozivaju na skoru i punu implementaciju svih relevantnih dogovora, uključujući tu i formiranje Asocijacije, odnosno Zajednice opština sa većinskim srpskim stanovništvom. EK „najsnažnije osuđuje” i sve poteze koji su doveli do nestabilnosti i ugrozili pomirenje, i izražava zabrinutost u vezi sa tenzijama na severu KiM i ”neprihvatljive” pucnjave na pravoslavno Badnje veče, i na druge nasilne događaje čije su mete bili kosovski Srbi, uključujući i arbitrarno zadržavanje političarke Rade Trajković na administrativnom prelazu Merdare u decembru 2022.

U tom smislu, podvlači se da eventualni neuspeh efikasne deeskalacije tenzija između Beograda i Prištine može da dovede do destabilizacije regiona, i pozdravlja se konstruktivan pristup Srbije u dijalogu Beograda i Prištine, kao i posvećenost normalizaciji odnosa. EK u nacrtu poziva srpske i prištinske vlasti da rade na promociji ličnih kontakata među lokalnim stanovništvom, kako bi se osnažio dijalog i pomirenje i na ne-valdinom nivou, pa se u ovom kontekstu pozdravljaju i kulturne i omladinske inicijative.

U nacrtu se podseća na važnost poštovanja pravila i procedura u Narodnoj Skupšitni, pogotovo tokom vanredne sednice o Kosovu i Metohiji, i osuđuje se ”zapaljivi govor” protiv političkih konkurenata, medija, civilnog društva i predstavnika drugih institucija. Pohvaljuje se i ”konstruktivan razgovor” između i vlade i civilnog društva i organizacija za ljudska prava, nakon čega je povučen nacrt zakona o unutrašnjim poslovima iz decembra 2022. godini, prema kojem bi se u upotrebu stavile kamere koje imaju mogućnost biometrijskog prepoznavanja lica, a koje su kupljene u Kini. Navodi se ”duboka zabrinutost” zbog navodnih pokušaja da ruska paravojna formacija Vagner vrši regrutaciju u Srbiji, ali se i ističe da srpski krivični zakon zabranjuje građanima da učestvuju u stranim ratovima, i u tom smislu se pozivaju srpski organi da motre i odvrate svoje građane da učestvuju u ruskom ”agresorskom” ratu protiv Ukrajine.

Pored toga, nacrt izveštaja Evropske komisije podvlači da je potrebno daleko više učiniti na polju ekoloških, radnih i socijalnih standarda kada je reč o investicijama i poziva se Srbija da svoj zakon o radu poravna sa onim EU. S druge strane, izražava se duboka zabrinutost zbog prisustva strateških investicija Rusije preko ”malignih trećih strana”, kao i Kine i ”njenih rastućih političkih, ekonomskih i ekoloških procesa u regionu”, kao i zbog broja projekata zalključenih usled međuvladinih dogovora.

Navodi se da se povećava udeo investicija Kine u Srbiji, kao i uvoza i planiranog dogovora o slobodnoj trgovini sa tom zemljom. U nacrtu dokumentaa piše da su strani faktori, pre svih kineske kompanije, bile u mogućnosti da zloupotrebe niske socijalne i ekološke standarde, a izražava se i zabrinutost u vezi sa povećanom zavisnošću od vojne i odbrambene tehnologije iz Kine, kao i količine pozajmica koje Srbija mora da plati Kini.

EK izražava i zabrinutost u vezi sa ”trajnim” zagađenjem vazduha, ali se pozdravlja i novi plan o prevenciji od zagađenje vazduha, te se poziva Srbija da ubrza početak implementacije plana; zabrinutost je izražena i povodom činjenice da su mnoga mesta u Srbiji često na listama najzagađenijih lokacija u svetu po kvalitetu vazduha, te se u tom smislu pozivaju vlasti da uvedu mere da se smanji karbonski otisak, pogotovo u velikim gradovina, kao i da se poveća energetska efikasnost i samostalnost, prenosi Tanjug.

ATINA – Ministar spoljnih poslova Grčke Nikos Dendijas boraviće sutra u poseti Srbiji, gde će ga primiti predsednik Aleksandar Vučić, saopštilo je grčko Ministarstvo spoljnih poslova.

U saopštenju grčkog MSP-a navodi se da se očekuje da će se razgovori tokom posete Dendijasa Srbiji biti usredsređeni na dijalog Beograda i Prištine nakon nedavnog razvoja događaja, kao i na evropsku perspektivu Zapadnog Balkana.

Iz Predsedništva Srbije Tanjugu je potvrđeno da će šef grčke diplomatije sutra boraviti u Srbiji.

Dendijas je na Tviteru objavio da je, povodom posete Srbiji, razgovarao telefonom sa predsednikom Vučićem.

Dendijas je 12. marta bio u poseti Prištini, gde je sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem razgovarao o procesu dijaloga o normalizaciijji odnosa i evropskim integracijama zapadnog Balkana.

Protestna pisma Evropskom parlamentu zbog održavanja konferencije posvećene Alojziju Stepincu uputili su osnivač Instituta „Diana Budisavljević“ Gojko Rončević, dete logoraš logora Jastebarsko, kao i instituti, nevladine organizacije i istoričari iz Italije, Kanade i SAD koji se bave kulturom sećanja na stradanja u NDH.

Protestna pisma zbog konferencije „Blaženi Alojzije Stepinac – svedočanstvo vere, istrajnosti i nade“ koja danas treba da se održi u zgradi EU upućena su i predsednici EP Roberti Mecoli, šefu delegacije EU u Srbiji Emanuelu Žiofreu, Evropskoj narodnoj partiji kao i šefovima poslaničkih gupa u EP.

Neshvatljivo i neprihvatljivo
Rončević, u ime Instituta „Diana Budisavljević“za istraživanje dečjih logora smrti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH) naglasio je da oseća dužnost i obavezu da im se obrati, kao preživelo dete logora Jastrebarsko, ali i u ime 74.000 dece brutalno ubijene u NDH.

„Potpuno sam slomljen spremnošću EP i evropskih poslanika da podrže inicijativu hrvatske parlamentarke Željane Zovko, da održe konferencija o Stepincu“, naveo je on i podsetio da je bio svedok raznih mučenja i zverstava ustaša koji su blagosiljani od strane Stepinca išli u zverske pohode vršeći razne zločine protiv čovečnosti.

„Žive ljude su spaljivali, prikivali na panjeve, njihova koža je drana, otvorene rane posipane solju, oči su im kopane, uši, nosevi, jezici odsecani, u glavu zakucavani ekseri, razbijane glave maljevima, majkama su vađeni fetusi iz utrobe, bebe nabijane na bajonete …“, naveo je on i naglasio da su to zlodela koja naša civilizacija danas ne može da zamisli i pojmi, a koje su i danas izvor njegovih noćnih košmara, prenosi Sputnjik.

Isceljenje – reč godine
Naglasio je da su mu duboko povređena osećanja zbog žrtve i njegove porodice i njegovog naroda, i dodao da je neshvatljivo i neprihvatljivo da se u EP, centru demokratije EU, organizuje konferencija posvećena rehabilitaciji nadbiskupa genocida Alojzija Stepinca.

„Danas stojim pred Vama kao svedok i žrtva u 89. godini i preklinjem Vas u ime evropskih vrednosti za koje se zalažete i koje promovišete, da dignete glas i osudite ovu sramotnu konferenciju koja vređa dostojanstvo svakog Evropljanina, a pre svega vređa žrtve, posebno nas, još uvek živu decu logoraše“, naveo je on.

Naglasio je i da oni koji su bili sinovi i kćeri dželata koji su vršili ustaške zločine nisu krivi ni za šta, ali da moraju da imaju odgovornost da osude i odbace ustašku ideologiju – jednu od najsmrtonosnijih 20. veka.

Rončević je apelovao na evroposlanike da hrvatskim kolegama budu putokaz i pomognu im da se vrate izvornim načelima hrišćanstva i da ne pokušavaju rehabilitaciju osvedočenih ratnih zločinaca poput Stepinca. U pismu je naveo i 12 tačaka koje objašnjavaju zašto Stepinac nije žrtva komunističkog, niti ustaškog režima, i izrazio nadu da će EP sprečiti reviziju istorijskih činjenica i da će čuvati dostojanstvo žrtava, posebno dostojanstveno sećanje na stradanje oko 74.000 beba i dece, od čega samo 20.000 u Jasenovcu, a čiji je duhovni stub bio i ostao Alojzije Stepinac koji nikada nije digao glas da zaštiti pre svega decu.

Rončević je podsetio i na knjige „Nadbiskup genocida Stepinac“, Marka Aurelia Rivelija, „Alojzije Stepinac, ustaški vikar: Pokrsti se ili umri“ – 101 razlog zašto ne može biti svetac“ Gideona Grajfa, „Hrvatska pod Antem Pavelićem: Amerika, Ustaše i hrvatski genocid u Drugom svetskom ratu“, i na kako je naglasio revizionističko delo Ester Gitman „Alojzije Stepinac stub ljudskih prava“, nastalo nakon istoimene izložbe u EP 2016.

Protestna pisma i iz Kanade, Italije i SAD

Rončević je Evropskom parlamentu uputio i protestna pisma koja su mu stigla u znak podrške iz Kanade iz Humantirane Fondacije „Diana Budisavljević“ na čijem je čelu David Harfild, kao i italijanskog istoričara Mirka Galasa i njujorškog instituta za istraživanje Jasenovačkih žrtava JRI.

JRI u pismu EP izražava ogorčenje zbog vesti da je EP dozvolio da bude iskorišćen „kao sponzor događaja koji veliča nacističkog saradnika Alojzija Stepinca“.

Istakli su da se o nekim stvarima može raspravljati ali da se ne može osporiti činjenica da je „Stepinac bio nacistički saradnik genocidnog ustaškog režima u Hrvatskoj koji je uspostavio Adolf Hitler“.

„Dok je Stepinac sarađivao sa ovim režimom, taj režim je ubio 40.000 Jevreja, stotine hiljada Srba, desetine hiljada Roma i antifašističkih protivnika“, navodi se u pismu JRI koji poziva EP da odbaci i otkaže konferenciju.

Podsećaju i na tekst objavljen u „Njujork tajmsu“ koji, kako navode, u uvodniku „Katargejt je spektakularni skandal i upozorenje Evropi“ jasno navedeno da je „istorija EP pokazala da je serijski podložan korupciji“, i pitali „da li je ova konferencija još jedan slučaj skandala ‘keš za uticaj’?“

Njujorški JRI koji se bavi istraživanjem žrtva Jasenovca i očuvanju sećanja na Holokaust u Jugoslaviji pozvao je EP da ne dozvoli da konferencijom o Stepincu trajno ukaljaju njihovu dobru reputaciju, preneo je Tanjug.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić ranije je naveo da je Srbija protestovala kod EP zbog konferencije i naglasio da je neshvatljivo da se u EP, centru demokratije EU, organizuje konferencija posvećena revizionističkim težnjama i još jednom pokušaju istorijske rehabilitacije Alojzija Stepinca.