Domaća modularna puška M-19, jedinstvena po tome što može da koristi municiju u dva kalibra, privlači sve veću pažnju u svetu. Naime, osim standardnog metka 7,62 milimetra (kalašnjikov) ona, jednostavnom zamenom cevi i okvira za municiju, može da koristi municiju u kalibru 6,5 milimetara „grendel”, metak za koji stručnjaci tvrde da ima bolje karakteristike od onog prvopomenutog.

Naravno, nije zamisao da vojnik u sred borbe menja kalibre municije, već da se po potrebi može koristiti i širom sveta dostupni metak u kalibru 7,62 milimetra. Zapravo, skoro sve savremene vojničke puške su u kalibrima 7,62 i 5,56 milimetara koji su dominantni decenijama. Ali, bez obzira na logističke izazove, konstruktori oružja širom sveta tragaju za boljim metkom drugog kalibra. U tom svetlu treba gledati i na napore naših konstruktora koji su razvili pušku M-19, a koju proizvodi „Zastava oružje”.

Upravo je kragujevačka fabrika na ovogodišnjim sajmovima, među ostalim svojim proizvodima, izlagala i M-19. Ova modularna puška privukla je pažnju posetilaca manifestacija IDEKS u Abu Dabiju i „Enforce tac” u Nirnbergu. Predstavljena je i verzija ove puške sa kraćom cevi, namenjena posadama borbenih vozila, a koja nosi oznaku M-20.

Pripadnici stranih armija i službi bezbednosti interesovali su se i za modifikovani mitraljez M-84M i dalekometnu pušku M-12M u kalibru 12,7 milimetara. Kako za „Politiku” objašnjavaju u „Zastava oružju”, kada je reč o dobro poznatom (i pouzdanom) mitraljezu, novine se odnose pre svega na takozvanu „pikatini” šinu i oblogu cevi koje omogućavaju ugradnju dodatne opreme i preklopivi kundak koji se po visini i dužini može prilagoditi potrebama strelca.

Dalekometna puška M-12M razvijena je iz, može se reći, čuvene „crne strele”. Ima preklapajući kundak sa trećom nožicom (u prednjem delu oružja nalaze se dve), bočne prihvate za optoelektronske sprave, pomenutu „pikatini” šinu…

Kada je reč o civilnom programu oružja, kragujevačka fabrika je ove godine već nastupala na sajmovima „Shot show” u Las Vegasu i IWA u Nirnbergu. Prikazana je široka paleta proizvoda, ali se kupci tradicionalno interesuju za lovačke karabine i pištolje. U Nemačkoj je bilo izloženo i unikatno oružje izgravirano i izrezbareno u čuvenom ateljeu „Zastava oružja”.

SAD su naravno i dalje izuzetno važno tržište, a tamošnji ekskluzivni distributer „Zastava arms USA” proglašen je za uvoznika godine.

„Tržište SAD je vrlo važno za sve svetske brendove, pa i za ’Zastava oružje’ jer se na njemu obavlja 75 odsto prometa lovačkog i sportskog oružja od ukupnog prometa na svetskom tržištu. Na američko tržište se dominantno izvoze poluautomatski lovački karabini u kalibru 7,62 puta 39 milimetara i pištolji u kalibru devet milimetara”, objašnjavaju u „Zastava oružju”, fabrici koja ove godine obeležava jubilej nacionalnog značaja – 170 godina postojanja.

Tokom 78 dana koji su promenili svet bombardovani su civili, vojska se borila na Košarama i Paštriku. – Rat pokrenut zbog Kosova i Metohije koje je i danas bezbednosni problem
Деца крај срушене куће у селу Горња Вапа крај Сјенице (Фото ЕПА/ Viktor Vasanin)
Napad NATO-a na SR Jugoslaviju počeo je 24. marta 1999. godine i trajao je 78 dana, poslednja bomba pala je 10. juna 1999. godine. Zapadni vojni savez time se umešao u sukob na području Kosova i Metohije koji je eskalirao pre tačno četvrt veka, u martu 1998, u obračunu sa grupom Adema Jašarija u Drenici. Usledilo je godinu dana borbi, stradanja, diplomatskih pregovora i dogovora da bi se na kraju alijansa stavila na stranu albanskih separatista i napala SRJ bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, uz obrazloženje da je slučaj Kosova i Metohije „izuzetak”.

NATO agresija nije imala posledice samo po građane SR Jugoslavije, bio je to događaj koji je promenio svet. Mnogi se slažu da su Rusija i Kina tada shvatile šta bi ih moglo snaći. Slučajno ili ne baš od tog perioda ove dve države su počele povratak na svetsku scenu kao velike sile sa snažnim armijama. A to koliko je Kosmet „izuzetak” videlo se u kasnijim ratovima u Iraku, Libiji, Gruziji i, naravno, Ukrajini.
Tokom NATO agresije, u bombardovanju i žestokim sukobima na Kosovu, poginule su hiljade ljudi, stradalo je mnogo civila. Popisani su poginuli vojnici i policajci, njih oko hiljadu izgubilo je živote u borbama protiv OVK 1998. i 1999. godine, kao i tokom napada avijacije NATO-a.

Okršaj u selu Račak u januaru 1999. bio je povod i izgovor za direktne pretnje oružanom intervencijom alijanse. Usledili su pregovori u Rambujeu, postavljeni tako da SR Jugoslavija ne može da pristane na ponuđene uslove. Rat je bio neizbežan.

Prvi udar alijanse bio je usmeren na RV i PVO Vojske Jugoslavije. Taj vid vojske trebalo je uništiti za tri dana, ali to se nije desilo ni do kraja rata. Odlučnost, hrabrost i inventivnost raketaša, pilota i ostalih pripadnika VJ u prvim satima i danima rata podigla je moral vojsci i narodu. Već četvrte ratne noći oboren je „nevidljivi” F-117A, ponos SAD, što je bio i ostao jedinstven vojni uspeh. Istovremeno, Treća armija, a posebno Prištinski korpus razbili su snage OVK na Kosmetu.
NATO je bombardovao infrastrukturu, uništeni su mnogi mostovi, a zbog navodnih grešaka stradali su stanovnici mnogih gradova. Iz komande alijanse ovi izgubljeni životi hladnokrvno su nazvani „kolateralnom štetom”.
Sredinom aprila počela je epska bitka na Košarama. Vojska Jugoslavije, na za odbranu neodgovarajućem terenu, u početku i brojčano nadjačana, uspela je da odbrani granicu na području pomenute karaule.
Dok tamo traju ogorčene borbe, nastavljaju se vazdušni udari po celoj Srbiji. Među stradalim civilima su i zaposleni RTS-a, što je bio ratni zločin bez presedana. Stradaju Aleksinac, Varvarin, Niš… Rakete pogađaju putničke vozove i autobuse. Napada se elektroenergetski sistem, ali je ipak osposobljen. Bombardovana je i ambasada Kine u Beogradu, što izaziva bes u najmnogoljudnijoj zemlji sveta.
Dok rat bukti, pokreću se pregovori, uz angažovanje posrednika – Martija Ahtisarija iz Finske i Viktora Černomirdina iz Rusije. Istovremeno, NATO krajem maja pokreće pokušaj kopnenog prodora, koji nam je danas poznat kao bitka za Paštrik. Zahvaljujući herojskom otporu Vojske Jugoslavije, i ova ofanziva propada.
Prvih dana juna, paralelno sa pregovorima, vazdušni udari se intenziviraju. Na kraju, usvaja se mirovni plan čija je osnova Rezolucija SB UN 1244. Prethodno je potpisan Vojnotehnički sporazum kojim je regulisano povlačenje VJ i MUP-a Srbije iz pokrajine i ulazak snaga Kfora, predvođenih NATO-om.

Kraj rata nije označio kraj stradanja Srba na Kosmetu, njih oko 200.000 je proterano, a mnogi su tog leta nastradali kao žrtve etnički motivisanog nasilja. Kasnije, 17. marta 2004. usledio je i pogrom. Dvadeset četiri godine posle NATO agresije, Kosmet je i dalje bezbednosni problem Srbije i Evrope. Svedoci smo nedavnih incidenata na severu pokrajine, ali i novih diplomatskih napora koji bi trebalo da omoguće bezbedne i stabilne prilike na Kosovu i Metohiji.

SOMBOR – Na Trgu Svetog Đorđa u Somboru u tokui je centralno obeležavanje ovogodišnjeg Dana sećanja na žrtve NATO bombardovanja 1999. godine. Patrijarh Spske pravoslavne crkve Porfirije služi pomen žrtvama, a skup kome prisustvuje predsednik Srbije Aleksandar Vućić održava se sa porukom „Oprostićemo ako budemo mogli, a zaboraviti samo ako nas ne bude bilo” . Skupu na prepunom centralnom gradskom trgu prisustvuju i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, poslanici Skupštine Srbije, ministri u Vladi Srbije i Republike Srpske.

Patrijarh SPC Porfirije rekao je  da su onda „anđeli” umesto mira sejali smrt i poručio da se molimo da se stradanja ne ponove, kao i da nam je najpotrebniji mir, jer ćemo „ako se pokrene spirala zla”, svi biti gubitnici. „Istrajmo uporno na putu svih razgovora i pregovora, na putu dijaloga, koji ima za cilj makar elementarno međusobno razumevanje među ljudima. Ali, ne prihvatajmo ultimatume i ucene po bilo koju cenu, koji podrazumevaju poklanjanje sebe i svoga i odricanje od sebe i svoga. Istovremeno dajmo sve od sebe da ostanemo poslednji za stolom za kojim se traži rešenje, koje će očuvati mir i nama i svima oko nas zajedno sa nama”, istakao je patrijarh na Trgu Svetog Đorđa.

Poručio je i da treba da gradimo i čuvamo najpre mir Božji u sebi, pa ćemo onda moći da se mirimo i sa drugim ljudima, bližnjima, komšijama, kolegama na poslu, sa svima, i da ćemo onda moći da budemo „istinski blagovesnici mira”.

Uz prigodan umetnički program okupljenima se posle patrijarha, obraćaju predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Sombor je ove godine izabran za grad u kome održava centralna komemorativna manifestacija, jer su u njemu pale prve bombe i izgubljeni prvi ljudski životi. Naime, jedna od prvih ispaljenih krstarećih raketa na SRJ pogodila je 24. marta 1999. u 19.55 časova vojni aerodrom u Somboru, napad na aerodrom ponovljen je još jednom iste večeri i tada je poginuo zastavnik jugoslovenske vojske Radovan Medić. NATO agresija počela je 24. marta 1999. godine i trajala je 78 dana. Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom vazdušne agresije NATO ubijeno je 2.500 civila, među njima 89 dece i 1.031 pripadnik Vojske i policije. Prema istom izvoru, ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba se vodi kao nestalo. U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno. Agresija je obustavljena nakon 78 dana potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna, a tri dana kasnije počelo je povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije. Savet bezbednosti UN usvojio je tada Rezoluciju 1244. U pokrajinu je u sastavu misije KFOR-a upućeno 37.200 vojnika iz 36 zemalja.