Državni sekretar u MUP-u Željko Brkić potvrdio je za N1 da su policijske uprave u Užicu i Kikindi poslale dopis školama u tim gradovima, u kojem se traži sastavljanje spiskova problematične i asocijalne dece i zbog toga se izvinio građanima, jer je, kako je objasnio, u pitanju nesmotren potez. Brkić je poručio i da je do sada policiji dobrovoljno predato više od tri hiljade nelegalnog oružja.

Na spisku mera kako ubuduće čuvati đake, zalutao je i spisak – spisak problematične i asocijalne dece, tako piše. Policija je tražila da škole procene ko vrši, a ko trpi nasilje, pa da se tako popisani učenici razmatraju. Iz MUP objašnjavaju da tako nešto nisu zahtevali ni pisanim putem ni usmeno, već da su pojedini načelnici iz dobre namere načinili grešku.

„Načinjen je jedan nesmotren potez, traženo je dostavljanje određenih podataka, za koje MUP nema ovlašćenja i ja se ovom prilikom želim izviniti svima koji su se osetili uznemireno zbog tog dopisa i da im poručim da nemaju obavezu da odgovore na takav dopis, niti će takvi dopisi stizati bilo kojoj školi“, kazao je Brkić.

Stručnjaci objašnjavaju da je čak i terminologija „asocijalna deca“ upotrebljena u dopisu diskutabilna i upozoravaju da bi u tom lutanju za rešenjima veće bezbednosti učenika trebalo biti baš oprezan.

„Praćenje dece je važno, ali ne tako da se oni osete kao meta, kao da su diskriminisani, targetirani, već tako da bude u njihovom najboljem interesu“, navodi psihološkinja Jelena Vukićević.

Dakle, jedan spisak je greška i, tvrde, neće ga biti, na drugom spisku do sada dobrovoljno predatog nelegalnog oružja policija je upisala:

oko 3.000 komada vatrenog oružja
oko 125.000 komada municije
oko 150 komada minsko eksplozivnih sredstava
„U prva dva dana, nepuna dva dana, imali smo više komada predatog oružja nego u prethodne tri kampanje koje smo ranije sproveli“, rekao je Brkić.

O odzivu pričaju, grubim procenama koliko ima nelegalnog oružja u Srbiji neće da se bave. Policija ističe da do 8. juna traje rok za dobrovoljnu predaju oružja bez legitimisanja i posledica, a da posle tog datuma slede, kako kažu, oštre represivne i restriktivne mere koje uključuju i višegodišnje zatvorske kazne.

Drugi protest “Srbija protiv nasilja” biće održan u petak, 12. maja, okupljanjem građana u 18 časova ispred Skupštine Srbije, gde će organizatori ponovo pročitati svoje zahteve, a zatim se uputiti ka Gazeli, gde sledi dvočasovna blokada.

Kako je Danasu rečeno u Ne davimo Beograd, tokom blokade na Gazeli biće saopšteni dalji koraci i načini protestovanja.

Podsetimo, iako su organizatori protesta „Srbija protiv nasilja“ najavili da će tek sutra ispred Vlade Srbije saopštiti plan za protest u petak, kako bi se izbegle moguće manipulacije od strane režima, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić je još jutros na televiziji Pink rekao da se planira blokada puteva, pomenuvši Gazelu.

U Ne davimo Beograd kažu da će protest „Srbija protiv nasilja“ biti organizovan bez govora i obraćanja organizatora i uz „najveće poštovanje i saosećanje sa bolom koju svi osećamo zbog ovih nezapamćenih tragedija“.

„Na početku če biti pročitani zahtevi protesta, nakon čega će se povorka građana u tišini uputiti u blokadu mosta Gazela“, ističu u Ne davimo Beograd.

Skup će se odvijati bez stranačkih obeležja.

Prvi protest „Srbija protiv nasilja“, koji se održao pre dva dana, u ponedeljak, 8. maja, okupio je, prema tvrdnjama organizatora, 50.000 ljudi.

ARILjE – Berba malina u ariljskom kraju počinje za oko mesec dana i sve se češće postavlja pitanje, nakon, za malinare odlične 2022. godine, kakvu će cenu ove godine ponuditi hladnjačari.

I sami hladnjačari tvrde da imaju problema sa naplatom svojih potraživanja, a uz to navode i dodatne troškove koje izaziva stanje na evropskom tržištu.

„Ko je imao unapred sklopljene ugovore sa stranim izvoznicima, malinu prodaje po ceni od 5 do 5,2 evra. Međutim, problem je što i ti strani kupci slabije povlače robu iz hladnjača, što znači da i njima teško ide prodaja. To otežava poslovanje samih hladnjača. Zahteva dodatne troškove čuvanja.

Uz to, struja je poskupela pa je i to dodatni trošak što, naravno, ne zanima strane kupce koji uglavnom i taktiziraju, povlače malinu iz drugih država i gledaju svoju računicu, što je i normalno u ovom poslu”, rekao je jedan od većih hladnjačara iz okoline Arilja.

Hladnjačari najavljuju da će otkupna cena ove sezone biti daleko niža u odnosu na prethodnu godinu kao i da će se ove godine prvenstveno ići sa otvorenim računima.

Naš sagovornik kaže da još uvek ima dosta malinara kojima hladnjače nisu iplatile prošlogodišnji rod, pa će i ovogodišnja isplata biti teška.

„Mnogi još uvek nisu naplatili prošlogodišnju malinu pa teže ide isplata prema malinarima. Početna otkupna cena će ove god biti daleko niža i uzimaćemo na otvoren račun, da vidimo gde je ko u ovoj priči, jer ne možemo više dozvoliti da gubimo 50 odsto. Drugi razlog je što niko nema ni mogućnosti da unapred i po fiksnoj ceni plati nešto što je unapred neizvesno i nesigurno. Zato sam siguran da se mora vratiti ono što je ranije bilo, kad se išlo na otvoren račun. Tada smo rizik snosili svi, od proizvođača do hladnjačara i tada niko nije gubio. A sada su hladnjačari apsolutni gubitnici u većini slučajeva kada govorimo o malini”, rekao je hladnjačar.

On dodaje da je situacija sa drugim proizvodima, pre svega kupinom i višnjom daleko bolja jer je cena stabilnija i rizik je manji.

Kako bi uspele da prežive teško stanje na tržištu, prema rečima našeg sagovornika, mnogi hladnjačari su spas potražili kod banaka, u kreditima i različitim aranžmanima.

„Prošlogodišnja situacija sa cenama maline je bila loša i pomerila je naše poslovanje iz temelja. Mnoge hladnjače su prinuđene da od banaka traže milost ili reprogram i u većini slučajeva, na sreću su to i dobijali, što im je produžilo život i dalo novu šansu za ovu godinu. Ali to je sve privremeno”, kaže hladnjačar i ističe da nova berba, koja počinje za mesec dana znači nova zaduživanja hladnjačara.

„Za mesec dana počinje nova berba. Šta mislite, kako će to isfinansirati? To znači nove kredite ili ulaganje svog novca, ali takvi su retki. Ima onih koji imaju novca, ali mali hladnjačari sigurno nemaju. A male hladnjače su bile u ovoj proizvodnji veoma značajne jer su direktno na terenu i sprečavaju ucenu velikih”, zaključio je hladnjačar koji je želeo da ostane anoniman.

Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije tvrdi da su u najvećem problemu mali hladnjačari, koji su prošle godine imali solidnu dobit.

„U Ivanjicu je prošle godine ušao `Agropartner`, koji je plaćao 530 dinara na zatvoren račun i sve su isplatili do oktobra meseca. Prošle godine su veliki hladnjačari morali da kupe malinu od malih i to po ceni koju su upravo mali diktirali. I takva situacija se ponavlja poslednje tri godine, ali je to bilo vreme u kom je na tržištu falilo maline”, rekao je Radović.

Radović predviđa znatno lošiju sezonu u odnosnu na prethodnu i prinos koji će biti umanjen za 10.000 tona.

„Vremenski uslovi nam ne idu na ruku. Kasni vegetacija. Prošle godine, 10. maja, lastari su bili do 40 centimetara, a ove 10 do 15, a branje je za mesec dana. Moja je procena da će biti slabiji prinos. Bićemo srećni ako bude u Srbiji rodilo 50.000 tona. Prošle godine je maksimalna proizvodnja u Srbiji bila 60.000 tona. Ako je statistika tačna, Srbija je izvezla do prvog marta ove god 80.000 tona. Postavlja se pitanje odakle tih 20.000 tona i još 20.000 tona koje leži u hladnjači”, kaže Radović, prenosi Tanjug.

On je istakao da je, zahvaljujući dobrom rodu i zadovoljavajućoj ceni, svako treće domaćinstvo u ariljskom kraju obnovilo poljoprivrednu mehanizaciju i dodaje da su na to uticali i podsticaji koji su se pored mašina, odnosili i na sadni materijal.

„O ceni maline ne želim da licitiram jer je još uvek rano, ali prema nekim predviđanjima, malina će se plaćati 300 dinara uz tendenciju rasta cene do kraja berbe. Očekujemo da će malinari ponovo moći da biraju da li hoće zatvoren račun na tih 300 dinara ili da idu na otvoren račun, dobiju možda veću cenu ali da dele rizik sa hladnjačarima. Prošle godine se isplatilo ići na zatvorenu cenu ali je pitanje da li će hladnjačari to prihvatiti ove godine pa da sami snose rizik”, zaključio je Radović.