U Beogradu je održan protest “Srbija protiv nasilja”. Posle čitanja zahteva, okupljeni su krenuli u šetnju od zgrade Skupštine Srbije, preko Ulice kneza Miloša do mosta “Gazela”, koji je potom bio blokiran.

Na samom početku skupa još jednom su pročitani zahtevi. Organizatori traže od vlasti u Srbiji da se kao reakcija na dve tragedije smeni rukovodstvo REM i RTS, oduzme nacionalna frekvencija televizijama Pink i Hepi i zabrane tabloidi koji promovišu nasilje.

Opozicija traži i hitnu sednicu Skupštine Srbije na kojoj će se raspravljati o odgovornosti Vlade, kao i o bezbednosnoj situaciji u zemlji. Nakon ostavke ministra prosvete Branka Ružića, traži se i smena ministra policije Bratislava Gašića i direktora BIA Aleksandra Vulina.

Podsećamo, prvi protest „Srbija protiv nasilja“, koji se održao u ponedeljak, 8. maja, okupio je, prema tvrdnjama organizatora, 50.000 ljudi.

Međunarodni institut za štampu (IPI) pridružio se Balkanskoj inicijativi za slobodne medije i Nezavisnom udruženju novinara Srbije u konstatovanju sve veće zabrinutosti najnovijim Izveštajem Evropskog parlamenta o slobodi medija u Srbiji.

Evropski parlament je 10. maja usvojio Izveštaj o Srbiji za 2022, koji odgovara na zaključke Evropske komisije iz oktobra 2022. o nedostatku napretka koji je zemlja postigla u okviru svojih obaveza za pristupanje bloku, navodi IPI.

Nalazi Evropskog parlamenta i izvestioca Vladimira Bilčika su osuđujući i pokazuju da u protekloj godini nije postignut napredak u sva 33 pregovaračka poglavlja, uključujući slobodu štampe i slobodu izražavanja. Ovi nalazi jasno podvlače našu zabrinutost zbog krize sa kojom se suočava nezavisno novinarstvo i sloboda medija u Srbiji. To se dalje odražava u nedavno objavljenom Svetskom indeksu slobode štampe za 2023. u kome je Srbija pala za 12 mesta na 91, prenosi IPI.

„Takođe, primećujemo nedavnu izjavu koju je objavilo više međunarodnih organizacija za slobodu štampe, uključujući IPI, tokom nedavne posete Beogradu, u kojoj je istaknuto da, uprkos pozitivnim pomacima, nije postignut nikakav opšti opipljiv napredak po pitanju slobode medija“, navodi se u tekstu Međunarodng institut za štampu.

Izveštaj Evropskog parlamenta navodi da se aktivisti, novinari i mediji suočavaju sa pritiscima, zastrašivanjem, uznemiravanjem, govorom mržnje i napadima u Srbiji. U međuvremenu, šire medijsko tržište je narušeno nedostatkom transparentnosti vlasništva nad medijima i državnog finansiranja. Izveštaj takođe poziva Vladu da obezbedi nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije, piše na sajtu Međunarodnog instituta za štampu.

„Štaviše, izveštaj jasno pokazuje da je Srbija postala središte proruskih dezinformacija i retorike protiv EU od ruske invazije na Ukrajinu. U izveštaju se navodi da je ovo rezultat „dugotrajne anti-EU/proruske političke retorike koja se široko širi preko medija koje kontroliše vlada, kao i od strane vladinih zvaničnika“. Izveštaj osuđuje otvaranje Raša tudej u Beogradu prošle godine i opisuje Srbiju kao sigurno utočište za ruske medijske kompanije koje promovišu provladinu propagandu“, ističe Međunarodni institut za štampu.

„Mi, dole potpisani, duboko smo zabrinuti nalazima Izveštaja Evropskog parlamenta za 2022. o slobodi medija i slobodi izražavanja. Slobodni mediji i, samim tim, funkcionalna demokratija su u sve većoj opasnosti u Srbiji. Pozdravljamo snažnu formulaciju Evropskog parlamenta, ali smatramo da se mora učiniti više kako bi se osigurala zaštita prava i sloboda srpskih novinara i medija. Pozivamo evropske institucije da jasno stave da Srbija rizikuje da izgubi pristup pretpristupnom finansiranju ukoliko situacija sa slobodom medija nastavi da se pogoršava. Kao zemlja kandidat, Srbija mora da se pridržava principa i politike EU. Trenutno su demokratija i vladavina prava ugroženi. Slobodni mediji su od vitalnog značaja za očuvanje ovih osnovnih prava. Moramo da osiguramo njihovu zaštitu“. Potpisnici su Balkanska inicijativa za slobodne medije, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Međunarodni institut za štampu (IPI).

Do tragedije koja se desila u Srbiji nije došlo zbog vrednosti koje dolaze sa Zapada, a protesti na kojma nije bila samo opozicija, već različite grupe građana, pokazuju da ljudi misle da je krajnje vreme da se poradi na smanjenju nasilja, oružju i ostalim stvarima koje su važne za čitavo društvo”, rekla je za N1 evroposlanica Viola fon Kramon.

„Ta retorika ne odgovara činjenicama. Ne mogu se izvlačiti takvi zaključci jer uzrok tragedija nije u Zapadu i evropskim vrednostima. To je potpuno pogrešno. Mi se zalažemo za solidarnost, vladavinu prava, demokratiju, za jačanje demokratije na lokalu i mi želimo da više sarađujemo sa susedima na zapadnom balkanu“, istakla je Fon Kramon.

Na pitanje da li u EU postoje saznjana o tome da mnogi ljudi u Srbiji milse da upravo Evropska unija podržava režim u Beogradu, a koji targetira i omalovažava svoje građane, i koji je u poslednjem Izveštaju Evropskog parlamenta do sada najoštrije kritikovan, Fon Kramon kaže da je bilo u prošlosti puno lobiranja, kako bi se Izveštaj ublažio, ali da se to nije desilo.

„Nadam se da će se takvo mišljenje, sa ovim Izveštajem koji je kritičniji, jasniji i stroži u nekim delovima, promeniti. Mislim i da su naše kritike u izveštaju slične sa zahtevima koji su se čuli sa protesta od ljudi koji traže promene. Evropski parlament je shvatio da Srbija mora jasno da iznese svoj stav, da li postoji istinski interes da sarađujemo ili je možda Srbija zainteresovana za povezivanje sa Rusijom i Kinom, a ne EU. Srbija ima veliku korist od nas, počev od novca, fondova, direktnih stranih investicija, i to ne samo iz Unije već i iz Nemačke kroz otvaranje radnih mesta što je mnogo pomoglo Vladi Srbije“, naglašava evroparlamentarka.

Iako je, kako kaže Fon Kramon, izbor već napravljen, jer se trgovinska razmena u većem delu odigrava između Srbije i Unije, Srbija ne sme biti mesto gde će se skrivati ruska propaganda, odakle će Raša tudej širiti laži protiv EU. Odgovornost za to, kaže, je na vlastima u Srbiji.

„Od kada je počeo rat u Ukrajini svaka zemlja je morala da se opredeli. Potrajalo je dok se predsednik Srbije nije odredio za glasanje za rezoluciju u UN. Sada čekamo da se uskladi i uvede sankcie Rusiji. Ne možemo da dozvolimo da se Srbija stavi na stranu Rusije ili kineskog autokrate, za kojeg ne znamo da li će jednog dana napasti Tajvan. Mi ne želimo uticaj Kine, a preko Srbije na Zapadnom Balkanu. Za nas je jasno da želimo da se Srbija okrene Zapadu, ali ne samo kada je reč o finansijama, već i politički“, rekla je.

Dodaje da EU može lako i brzo da ukine sredstva i zaustaviti plaćanja, kao što je to urađeno Miloradu Dodiku i drugima, ali, kako kaže, ne žele da do toga dođe, već samo očekuju da Srbija ispunjava ono što je potpisala i na šta se obavezala.

„Vučić vrlo dobro zna da u nekom trenutku mora da završi i dijalog sa Kosovom. Ne samo da govori, već i da radi.  Nadam se da će u praksi pokazati ono što je rekao. On nije potpisao sporazum, ali je obećao da će ga sprovesti. Želimo veću ozbiljnost Srbije i sada mora doći do novih koraka u cilju finalizacija sporazuma“, kaže Viola fon Kramon.