MENISNC
Pretraga
14.9 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 666

Šta predložene izmene pravilnika o pravima putnika znače za putnike?

Od
Dara Milovanović
-
0

Nakon predložene revizije kanadskog pravilnika o pravima putnika, putnici se mogu zapitati kako bi im nove odredbe mogle pomoći da dobiju nadoknadu i izbegnu nepravedne naknade od aviokompanija.

Ministar transporta Omar Alghabra je 24. aprila rekao novinarima u Otavi da će nove mere pooštriti kazne i zakrpiti “rupe u zakonu”.

“To znači da više neće biti rupa u kojima avio-kompanije mogu tvrditi da je poremećaj uzrokovan nečim što je van njihove kontrole iz sigurnosnih razloga, a to nije”, objasnio je Alghabra.

“I više neće biti putnik taj koji će morati da dokazuje da ima pravo na odštetu. Sada će aviokompanija biti ta koja će morati da dokazuje da to ne mora da plati.”

Predlog zakona dolazi usred ogromnog pritužbi putnika, uključujući i zagušenja na aerodromima, izgubljeni prtljag i prekide letova. Nove odredbe, iznesene u Parlamentu, takođe bi povećale kazne za aviokompanije i ubrzale proces pritužbi kupaca. Ali koliko se ove promene razlikuju od već postojećih procesa?

AKTUELNA POLITIKA KOMPENZACIJE

Putnik trenutno ima pravo na odštetu između 125 i 1.000 dolara za kašnjenje do tri sata ili više, osim ako je prekid rezultat događaja koji je van kontrole aviokompanije. Takvi faktori dvosmisleno uključuju vremenske i sigurnosne probleme ili mehaničke probleme, a iznos nadoknade zavisi od trajanja kašnjenja.

Alghabra je rekao da se aviokompanije često pozivaju na razloge van njihove kontrole, kada su kašnjenja ili problemi sa prtljagom njihova odgovornost.

Izmene politike povećale bi maksimalnu kaznu za prekršaje aviokompanija na 250.000 dolara, a aviokompanije bi zadržale regulatorne troškove žalbi. Nove odredbe bi takođe nametnule rok od 30 dana za aviokompanije da odgovore na žalbe i donesu odluku za klijente. (Kazna za aviokompanije koje krše ovaj vremenski okvir još nije poznata.)

Prema web stranici kanadske transportne agencije, predloženi propisi bi se primenjivali na sve letove “za, iz i unutar Kanade”, uključujući letove sa presedanjem.

Ostale modifikacije uključuju uvođenje hrane i vode kao obaveznih usluga tokom prekida leta i uspostavljanje zahteva za povraćaj novca u slučaju kašnjenja prtljaga.

AVIOKOMPANIJE TRAŽE ODGOVORNOST I AERODROMA

U izjavi predsednika nacionalnog veća za avioprevoznike Kanade (NACC), koje predstavlja najveće avioprevoznike u zemlji, Jeff Morrison je rekao da „nijedna aviokompanija ne bi trebala biti kažnjena zbog pridržavanja najviših standarda sigurnosti, bilo da je to zbog vremenskih prilika, mehaničkih problema ili drugih ograničenja vezanih za sigurnost.”

Morrison sugeriše da se odgovornost za loše iskustvo putnika, treba obuhvatiti ne samo avio-kompanije, i da bi trebala uključivati ​​i aerodrome.

Na pitanje novinara, Alghabra se osvrnuo na tvrdnje da ministarstvo ovim novim merama nepravedno cilja na avio kompanije.

“Ove mere nemaju za cilj da demonizuju aviokompanije”, rekao je on. „Hiljade zaposlenih u avio-kompanijama svakodnevno odlaze na posao predani da daju sve od sebe da pruže odličnu uslugu svojim klijentima. Zaposleni u aviokompaniji prolaze kroz period izazova bez presedana i znam da daju sve od sebe u vanrednim okolnostima.”

Kanadska agencija za transport trenutno ima zaostatak od više od 45.000 žalbi, sa prosečnim vremenom pregleda od 18 meseci po predmetu, objasnio je Alghabra. Iz Vlade se nadaju da će povećana maksimalna kazna i rok od 30 dana za rešavanje pritužbi poboljšati nivo usluge aviokompanija.

Ako se ove odredbe usvoje, kanadska agencija za saobraćaj bi izradila listu izuzetaka za odštetu putnicima, koja bi uključivala loše vremenske prilike ili faktore koji su zaista van kontrole avio-kompanije. 

SERBIANNEWS/CANADA

Trudo kaže da nikoga nije terao da se vakciniše, već je samo “podsticao Kanađane ” da budu hrabri ( VIDEO )

Od
Dara Milovanović
-
0

Premijer Džastin Trudo rekao je grupi studenata na Univerzitetu Ottawa, da nikoga nije prisiljavao da se vakciniše, i još je rekao da je svestan da će njegovi komentari izazvati buru kritika. Što su i desilo.

Snimak koji je naširoko distribuiran na Twitteru prikazuje Trudoa, kako kaže da su naučnici i medicinski stručnjaci ” tvrdili da će vakcinacija biti put kroz” pandemiju COVID-19.

“I stoga, iako nisam nikoga prisiljavao da se vakciniše, odlučio sam da podstičem i da hrabrim Kanađane da se vakcinišu. I upravo su oni to i uradili.”

Trudo je dodao: “Sada vidim mnogo ljudi koji klimaju glavom, ali čoveče, oh čoveče, znam da komentarisanje na livestream-u sada eksplodira, od ljudi koji se duboko ne slažu sa svime što sam upravo rekao.”

Lider Konzervativne stranke Pierre Poilievre brzo je odgovorio, objavljujući na Twitteru snimak Trudoa koji kaže „…i stoga ne prisiljava nikoga da se vakciniše“, a zatim ga je prekinuo, kada je pustio njegov govor pred kamerama u oktobru 2021: „Dokaz o vakcinaciji će biti tražen najkasnije do kraja ovog meseca za sve federalne službenike, a do sredine novembra sprovedene mere će osigurati da svi budu vakcinisani.”

U međuvremenu, lider Narodne stranke Maxime Bernier direktnije je ubo Trudoa, objavivši sliku i napisavši: “Trudo kaže da nikoga nije prisiljavao da se vakciniše. Narcisoidne psihopate nisu samosvesne i ne shvataju da lažu sve vreme.”

Komentari su bili deo jednosatne rasprave između Trudoa i nemačkog predsednika Frank-Waltera Steinmeier-a koji je boravio u poseti, čija je četverodnevna poseta Kanadi, uključivala posetu Vancouver-u i severozapadnim teritorijama, pre nego što je završila u sredu uveče.

Trudo je dao svoje komentare kao odgovor na pitanje učenika, o terminu “dezinformacije”: „Kako odlučiti šta je dezinformacija i kada koristiti ovu reč, budući da reč može obuhvatiti različite ideje među Kanađanima?”

U svom šestominutnom odgovoru, Trudo je počeo govor ističući da nikada nije studirao političke nauke. “Studirao sam englesku književnost, tako da su mi reči zaista važne. I možete me nazvati staromodnim, ali sklon sam se pridržavati stvarnih definicija reči kada ih koristim.”

Dalje je definisao dezinformaciju, kao “stvari koje su neistinite šire ljudi koji ne znaju ništa bolje”, i da je dezinformacija “nameran izbor širenja i deljenja neistina za određenu svrhu, bilo da je to lična svrha ili politička svrha ili svrha stvaranja haosa. Sada, ono što može početi kao dezinformacija može brzo i završiti kao dezinformacija.” Zatim je ušao u pojednostavljenu raspravu o naučnoj metodi pre nego što je dao svoje komentare o vakcinaciji.

„Uvek pravim razliku između nekoga ko bira iz ličnih razloga… da se ne vakciniše, i nekoga ko namerno koristi dezinformaciju da obmani i uplaši druge ljude takozvanim činjenicama koje uopšte nisu činjenice, koje ih dovode do napraviti izbor koji ugrožava njihove živote i živote drugih građana.”

Štajnmajer, koji je bio predsednik Nemačke od 2017. pod kancelarima Angelom Merkel i Olafom Šolcom, činilo se da slaže sa Trudoom, napominjući: „Mi, Vlada, pošto smo odgovorni, smo na osnovu podataka koji su nam dostupni… razvili stav. Kanadska vlada je to isto uradila. Uspeli smo. Dobili smo kritike zbog toga.”

U decembru 2021., budući nemački kancelar Scholz objavio je svoju nameru da vakcinaciju protiv COVID-19 učini obaveznom. Obaveznost vakcine, koji pokriva sve zdravstvene radnike, stupio je na snagu sledećeg marta, iako je provincija Bavarska odlučila da ga ne sprovodi.

Steinmeier je takođe rekao: „Mislim da ćemo uvek imati situaciju u kojoj ćemo videti ljude koji neguju različita uverenja i ideje, o tome koje se vrste mera pokazuju kao najkorisnije. [Ali] mislim da se neka uverenja može zanemariti, na primer verovanje da COVID nije opasan.”

Komentari su bili isključeni tokom prenosa.

SERBIANNEWS/CANADA

Dodik: BiH je sklepana država, RS će biti samostalna i ostvariće to u miru

Od
miki
-
0

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ponovio je da ne ne veruje u državu BiH i da je jedino racionalno rešenje da se ta država podeli.

„Ne verujem u BiH, to je sklepana država, nikada nije imala šansu da uspe, BiH nije imala perspektivu ni kada je stvarana u Dejtonu i jedino je racionalno da se ona podeli“, rekao je Dodik u emisiji „Oko“ Radio-televizije Srbije.

Prema njegovim rečima, bošnjački predstavnici pristali su da potpišu Dejtonski sporazum, jer su im velike sile obećale da će jednog dana doći do potpune centralizacije BiH. Govoreći o svojoj nedavnoj izjavi da se zalaže za ujedinjenje Republike Srpske sa Srbijom, on je naveo da ne vidi problem u tome „da bude velika Srbija“ i da on živi sa idejom i nadom da će jednog dana u budućnosti doći do ujedinjena RS i Srbije. Dodao je da je to „istorijska težnja“ srpskog naroda u RS.

Navodeći da je RS stalo do mira, on je kazao da srpski narod iz RS nikada neće pristati na ovakvu BiH, a da bošnjački predstavnici prete ratom ako RS bude samostalna.

„RS će biti samostalna država i to će ostvariti u miru. Mi nemamo ratni plan, mi ćemo jednog dana tu odluku doneti u parlamentu i proglasiti RS samostalnom državom. Kako ćete tu odluku parlamenta sprečiti oružjem“, kazao je Dodik.

Dodao je da za to „ima neke saveznike“, a neki će „morati“ da podrže samostalnost RS.

Dodik je izneo niz optužbi na račun Ustavnog suda BiH, najavivši da će Narodna skupština RS sutra doneti odluku o povlačenju srpskih sudija iz te pravosudne institucije. Prema njegovim rečima, sada je ključno političko pitanje, pitanje državne imovine, kojim se dalje želi urušiti Republika Srpska.

Predsednik RS je dalje kazao da BiH nije priznala Kosovo, da u vezi sa pitanjem Kosova „prati Beograd“, dok bi Bošnjaci priznali nezavisnost Kosova, izbegavši direktno da odgovori na pitanje zašto je BiH juče bila uzdržana prilom glasanja o članstvu Kosova u Savetu Evrope.

U Savetu Evrope juče se uzdržala od glasanja zamenica ambasadora Tanja Milašinović, koja je kadar iz RS.

„Ovi iz Sarajeva bi rasparčali Srbiju, a svaki dan od (predsednika Srbije Aleksandra) Vučića traži da napadne Dodika. Njima je problem jaka Srbija“, kazao je Dodik.

Demantovao je izjavu predsednika Hrvatske Zorana Milanovića o tome da ga je Milanović obavestio da će tokom nedavne posete Derventi odlikovati brigadu Hrvatskog veća odbrane (HVO), čiji su pojedini pripadnici osuđeni za zločine nad srpskim narodom u tom gradu. On je kazao da ga je Milanović obavestio da taj dan dolazi u Derventu, ali da mu nije rekao da će odlikovati 103. brigadu HVO-a.

Komentarišući vojnu pokaznu vežbu Vojske Srbije održanu pre nekoliko dana u Batajnici, kojoj je prisustvovao, Dodik je kazao „to je moć“. On je ocenio da poslednjih godina Srbija napreduje u svim segmentima, dok je Hrvatska „polupusta“ i „stagnira“, uprkos ogromnoj finansijskoj pomoći zapadnih zemalja.

Gde je prodat najskuplji stan u Srbiji od početka godine, a gde najskuplja kuća?

Od
miki
-
0

Najskuplji kvadrati u Srbiji i dalje su, prema zaključenim kupoprodajnim ugovorima – oni u Beogradu na vodi. U prvom tromesečju ove godine najskuplji kvadrat u celoj zemlji prodat je upravo u ovom naselju i to za 11.474 evra.

Međutim, kako se navodi u upravo objavljenom izveštaju Republičkog geodetskog zavoda „nisu svi stanovi na lokaciji Beograd na vodi u kategoriji najskupljih“ – najniža cena po kojoj je prodat kvadrat stana na ovoj lokaciji bila je – 3.264 evra.

Stan za koji je izdvojeno najviše novca u prvom kvartalu 2023. godine je stan u novogradnji u iznosu od 2.601.888 evra, površine je 383 kvadrata i nalazi se na lokaciji Beograd na vodi, navodi se u izveštaju RGZ.

Međutim, to nije ujedno i najskuplji kvadrat koji je promenio vlasnika u prva tri meseca ove godine – najskuplji je koštao 11.474 evra i nalazi se takođe u Beogradu na vodi – reč je o stanu u novogradnji od 143 kvadrata.

I kuće na tržištu nekretnina umeju da postignu visoku cenu, pogotovo u opštini Savski venac u Beogradu, kojoj pripada i elitno naselje Dedinje.

Upravo u ovoj opštini prodata je u prvom tromesečju ove godine i kuća po ceni od čak – 1.575.000 evra.

Garaže su i dalje na ceni, pa je najskuplje garažno mesto promenilo vlasnika za 58.400 evra i nalazi se na lokaciji Beograd na vodi.

Tržište nepokretnosti u Republici Srbiji u prvom kvartalu 2023. godine beleži stabilizaciju, ocenio je Republički geodetski zavod u izveštaju o kretanju tržišta nepokretnosti za prvi kvartal.

„Ostvareno je povećanje ukupnog obima novčanih sredstava za nepokretnosti koje su bile u prometu, iako je došlo do smanjenja broja transakcija – ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina iznosila je 1.642.369.253 evra što predstavlja rast od 2,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ukupan broj kupoprodaja u istom periodu bio je 29.275, što je za 9,5 odsto manje nego u prvom kvartalu 2022. godine“, naveo je RGZ.

Stanovi najtraženiji
U prvom kvartalu 2023. godine najveći udeo u ukupnim novčanim sredstvima u prometu nepokretnosti u Srbiji imao je promet stanova u iznosu od 861,1 milion evra, od čega je u Gradu Beogradu za stanove izdvojeno 537,1 milion evra, navodi se u izveštaju.

„Učešće stanova u ukupnoj količini novca na tržištu u prvom kvartalu 2023. godine iznosio je 53 odsto, što je za četiri procentna poena manje nego u istom periodu 2022. godine“, navodi RGZ.

Osim Beograda na vodi, izveštaj RGZ pokazuje da su visoke cene kvadrata i u drugim stambenim kompleksima u Beogradu.

Tako u stambenom kompleksu „Novi Dorćol“ u centralnoj beogradskoj opštini Stari grad, cena kvadrata ide do 4.430 evra, u „Petici“ na Novom Beogradu do 3.134 evra i dr.

Cena kvadrata u stambenom kompleksu „Park Novi Reisdence“ u Novom Sadu ide do 2.201 evro, dok se kvadrat u naselju „Novi Bubanj“ u Kragujevcu kreće od 980 evra do 1.385 evra.

Koliko je iz kredita
Na osnovu prikupljenih podataka iz kupoprodajnih ugovora, u prvom kvartalu 2023. godine sedam odsto nepokretnosti je plaćeno iz kreditnih sredstava, što je, kako se ističe, za pet procentnih poena manje u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

„Iz kredita se najčešće plaćaju stanovi. U prvom kvartalu 2023. godine 18 odsto stanova u Republici Srbiji je plaćeno kreditnim sredstvima, što je za 10 procentnih poena manje u poređenju sa prvim kvartalom 2022. godine“, navodi se u izveštaju.

Na ceni poljoprivredno zemljište
Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je na opštini Surčin (Dobanovci) po ceni od 29,9 evra po kvadratu, za parcelu površine 66,2 ara.

Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji u prvom kvartalu 2023. godine prometovano je u Titelu po ceni od 1.279.655 evra za 107 hektara.

Partizan pobedio Real Madrid u prvom meču plej-ofa Evrolige.

Od
miki
-
0

Košarkaši Partizana pobedili su Real Madrid 89:87 u prvom meču plej-ofa Evrolige.

Junak je kapiten Kevin Panter trojkom u poslednjoj sekundi utakmice. Naravno, treba da se istaknu i ostali saigrači, jer je ovo pre svega timska pobeda protiv favorita na njegovom terenu.

Izuzetno naporna utakmica za igranje i gledanje. I domaćini i gosti su imali periode preokreta, padova i uspona.

Taktička zamka u vidu starta Alena Smailagića na petici je ponovo bila uspešna, jer je otvorio meč sa tri trojke protiv Tavaresa. Real se ulaskom Jabuselea sa klupe pokrenuo i serijo 10:2 vraća egal u prvoj deonici na 22:22.

Madriđani nastavljaju sa serijom i doalze do prednosti 30:22, međutim sledi niz faulova u napadu, dva Muse i jedna Hezonje, uz pomoć kojih Partizan smanjuje zaostatak. Tu Panter isporučuje tri trojke, četvrtu dodaje Egzum.

Važna stavka je povreda i preforsiranost centra Reala Valtera Tavaresa, koga Ćus Mateo nije izvadio iz igre tokom celog prvog poluvremena. To se odrazilo na njeogovo koleno i nije ga u nastavku bilo niti jednog sekunda na parketu.

Umesto Tavaresa je roviti povratnik iz povrede Entoni Rendlof imao više minuta nego što je očekivano. Gabrijel Dek je igrao fenomenalno, Jabusele je imao periode moćnih poteza i serija pormašaja za tri u trećoj deonici. Na drugoj strani, Partizan je lošim napadom, za šta je zaslužna i dobra odbrana rivala, išao korak unazad po pitanju ranijeg rešavanja meča. Nije ih hteo šut, niti su doalzili do lakih poena.

Na 80:77 za Real na dva minuta do kraja, Panter pogađa trojku uz faul i dodatnim bacanjem vraća poen prednosti za Partizan.

U poslednjem minutu odlični Gabrijel Dek prodire do kraja, izvlači peti faul Ledeju i postiže koš uz kontakt. Bilo je 87:86.

Onda je Panter na 21 sekund do poslednje sirene uzeo loptu, dočekao Jabuselea u “pocepao mrežicu”.

Hezonjin očajnički šut sa velike daljine na 0.4 sekunde do kraja nije bio opasan.

Najefikasniji kod Partizana bio je upravo Panter sa 26 poena. Zek Ledej je ubacio 13, ali je meč završio u poslednjem minutu zbog pete lične greške.Smailagić, Lesor i Egzum su postigli pod 11 poena.

Za Real je meastrealno odigrao Gabrijel Dek sa 24 poena. Bio je neumoljiv u reketu, bez promašaja iz igre za dva i sa penala je šutirao 8/11. Geršon Jabusele je završio sa 14, a Tavares sa 12 poena.

Naredni duel igra se u četvrtak.

Kako štrajk federalnih radnika utiče na procese oko izdavanja viza i pasoša?

Od
Dara Milovanović
-
0

Savez javnih službi Kanade (PSAC) štrajkuje već šesti dan, u jednom od najvećih štrajkova radnika u kanadskoj istoriji, sa više od 150.000 radnika javnih službi koji se zalažu za veće plate, mogućnosti rada od kuće i za bolju sigurnost posla.

Mnogi se pitaju kako ovaj štrajk utiče na izdavanja viza, obnavljanje pasoša i drugih usluga koje pružaju članovi PSAC-a. Prvog dana štrajka prošle srede, ministar imigracije Sean Fraser rekao je da bi uticaj mogao biti ozbiljan i da će “puna razmera poremećaja… otežati sa sigurnošću procenu preciznih rokova ili kašnjenja s kojima se podnosioci zahteva mogu suočiti”.

Vladina web stranica navodi koje su usluge delimično ili potpuno poremećene.

Usluge izdavanja pasoša su pod velikim znakom pitanja, navodi se na veb stranici vlade. Tokom štrajka, Service Canada će obrađivati ​​zahteve za pasoše samo za “hitne ili humanitarne situacije”.

Te situacije su definisane kao:

  •  klijentima pasoša koji su u opasnosti od finansijskih poteškoća,

  •  klijenti pasoša koji se oslanjaju na putovanje kao izvor zaposlenja i čija sigurnost prihoda može biti ugrožena,

  •  klijenti pasoša koji moraju putovati iz zdravstvenih razloga, ili su imali smrtni slučaj ili bolest u porodici,

  •  klijenti pasoša čija se situacija smatra hitnom iz saosećajnih razloga.

  •  Web stranica upozorava na sveukupna kašnjenja u obradi aplikacija, uključujući “aplikacije koje su trenutno prioritetne”.

Međutim, usluge izdavanja pasoša za Kanađane koji žive van zemlje smatraju se osnovnom uslugom i nastaviće se i tokom štrajka, čak i ako proces može doći do nekih kašnjenja, kaže vlada.

Svi događaji vezani za državljanstvo biće pomereni, iako na web stranici piše da se neke hitne prijave “još mogu obraditi”. Komunikacija sa servisom za imigraciju i državljanstvo Kanade putem društvenih medija, biće odgođena.

Sastanci vezani za imigraciju unutar Kanade mogu se pomeriti, ali oni van zemlje se nastavljaju, osim ako se kandidati ne kontaktiraju radi ponovnog zakazivanja.

Voren Krejts, sertifikovani specijalista za imigraciono pravo, rekao je za CTV u ponedeljak da već postoji zaostatak u obradi imigracije izazvan pandemijom.

Prošle jeseni, savezna vlada je objavila planove za značajno povećanje imigracije, s ciljem da 500.000 ljudi stigne u Kanadu svake godine do 2025. Vlada je očekivala da će 2023. videti 465.000 imigranata, u odnosu na 431.645 u 2022. godini.

Ekonomski imigranti činili su većinu imigracionog plana, nadajući se da će popuniti oko milion upražnjenih radnih mesta u Kanadi.

Krejs je rekao da mnogi ljudi koji žive u Kanadi koji su ovde na osnovu dozvole za studiranje ili rad ili vize za posetioce, a koji su podneli zahtev za produženje svog boravka možda neće biti obrađeni tokom prekida usluge. „Ljudi su veoma nervozni jer slušaju iste stvari“, rekao je Krejs.

Creates je rekao da nema uticaja na podnošenje zahteva za vizu ili druge imigracione zahteve jer se oni mogu podneti online. „Ono što se dešava nakon što podnesemo prijave je velika crna rupa“, rekao je Krejs. Niko ne zna ko gleda ove aplikacije niti kada će biti pregledane.”

Štrajk ne utiče na granične službe, tako da oni koji dolaze u Kanadu koji već imaju vizu ili im nije potrebna neće biti pogođeni.

“Štrajk će uticati na molbe za dobijanje radne dozvole, za studijske vize, za dobijanje statusa stalnog boravka ili za dobijanje državljanstva ili pasoša”, rekao je on.

Uprkos smetnjama, Creates i dalje veruje da će Kanada uspeti postići cilj od 465.000 imigranata 2023. godine.

“Još uvek mislim da je to moguće jer je odbor za trezor, odobrio nova sredstva za zapošljavanje novog osoblja i potrebna je godina dana da se službenik obuči da donosi nezavisne odluke… Mislim da je to moguće, ali će to zahtevati dosta teškog posla.”

Radnici PSAC-a su nastavili štrajkovati širom zemlje.

SERBIANNEWS/CANADA

Kanadski aktivista Kreg Kohon u ekološkoj kampanji svratio u Beograd

Od
Dara Milovanović
-
0

KANADSKI aktivista Kreg Kohon iz Londona zaputio se pešice ka Istanbulu, a na njegovoj ruti juče je bio i Beograd. On pešači u sklopu kampanje pod nazivom Walk it back, a njegov cilj je da ukaže na neophodnost smanjenja emisije ugljen-dioksida i da poveća ekološku svest kod ljudi.

Dočekala ga je i ugostila u ime Grada podsekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine Jasmina Madžgalj. Iz naše prestonice Kreg Kohon poneo je i flašu rakije kao uspomenu na posetu Beogradu. Kako je rekao, kampanju je započeo kada je postao svestan koliko je štete kao pojedinac naneo planeti, i na ovaj način želi da ispravi grešku. Cilj mu je da svoj 60. rođendan proslavi u Istanbulu, koji je krajnje odredište na njegovom putu.

– Ova kampanja je moje svojevrsno pokajanje upućeno planeti – rekao je juče Kreg Kohon. – Tu odluku doneo sam kao rezultat dubokog uverenja da činim pravu stvar za sve nas. Nijedan sekund se nisam dvoumio iako je bilo na hiljadu prepreka. Moj otac je najpre rekao da je to ludost, a sada misli da sam “kul”. Moja devojka je navela da ću joj nedostajati u ovih 153 dana i bila je ljuta, a sada je ponosna.

Kohon je na svom putovanju nailazio i na otežavajuće okolnosti. Osim snega i kiše, u pojedinim zemljama nije bio dobrodošao.

– Vaši ljudi su izuzetno ljubazni i zato je važno razbijati predrasude koje postoje na Zapadu o Srbiji. Bilo je i onih koji su me pozivali da prenoćim kod njih – istakao je Kohon.

Osim što je sa čelnicima Grada razgovarao o svom putovanju i kampanji, bio je u prilici da čuje i koje aktivnosti se sprovode kod nas kako bi se smanjila emisija ugljen-dioksida.

SERBIANNEWS/CANADA

Ontario eliminiše školarinu i neke obrazovne uslove za nove policajce

Od
Dara Milovanović
-
0

Ontario čini neke velike promene u nastojanju da podstakne zapošljavanje u policiji, uključujući eliminaciju školarina i zahteva za obrazovanjem nakon srednje škole.

Govoreći u Etobicoke-u, ON, premijer Doug Ford rekao je da je u pokrajini “rastući talas kriminala” i kao rezultat toga, postoji hitna potreba za dovođenjem pojačanja.

“Ljudi se ne osećaju sigurno. Neki se plaše da idu metroom ili da prošetaju kada padne mrak i to je pogrešno”, rekao je novinarima.

“Potrebno nam je više policajaca na ulici.”

Kako bi podstakla zapošljavanje, pokrajina će ukinuti školarinu za program osnovne policijske obuke na policijskom koledžu Ontarija. Ova promena će biti retroaktivna za regrute koji su započeli obuku u januaru 2023.

Cena ovog programa je 15.450 dolara, potvrdjeno je iz kancelarije generalnog advokata.

Pokrajina će takođe otvoriti dodatnih 70 mesta po programu, tako da svake godine diplomiraju četiri grupe od 550 oficira.

Sa 2.200 studenata, troškovi školarine su blizu 34 miliona dolara godišnje.

Novozaposleni takođe više neće morati da diplomiraju u instituciji višeg obrazovanja da bi postali policajaci. Prema sadašnjem Zakonu o sigurnosti u zajednici i radu policije , policijski službenik takođe mora imati fakultetsku ili višu diplomu.

Ako se donese novi zakon, ovaj uslov će biti eliminisan.

Generalni advokat Michael Kerzner rekao je da se nada da će promene podstaknuti više ljudi “iz svih sfera života i porekla” da se pridruže policijskim snagama.

„Želimo da više ljudi ima priliku da budu policajci“, rekao je on.

SERBIANNEWS/CANADA

Zvezda ubedljiva u Ljubljani, partija sezone Nikole Ivanovića

Od
miki
-
0

Košarkaši Crvene zvezde ubedljivo su u Ljubljani savladali ekipu Cedevita Olimpije sa 84:70, u zaostaloj utakmici 3. kola ABA lige. U duelu koji nije imao rezultatski značaj, crveno-bele je do pobede predvodio Nikola Ivanović sa 29 poena.

Utakmicom u Ljubljani i zvanično je završen ligaški deo regionalne lige, a Zvezda je bez muke izašla na kraj sa Cedevita Olimpijom – 84:70.

Crveno-beli su igrali bez Fakunda Kampaca, Luke Vildoze i Bena Bentila, ali to za ekipu Duška Ivanovića nije predstavljalo problem, jer su u sastavu imali više nego raspoloženog Nikolu Ivanovića.

Crnogorski plej ubacio je 29 poena, najviše u karijeri otkad nastupa za beogradski tim.

Zvezda je dominirala od početka utakmice, domaćin je tek povremenim naletima uspevao da uhvati nekakav ritam, ali nedovoljno da ugrozi visoku prednost crveno-belih.

Osim Ivanovića, u ekipi Zvezde istakli su se Dobrić i Petrušev sa po 12 i Mitrović sa 10 poena.

Domaći sastav izgledao je kao razbijena vojska, a Alibegović je bio najefikasniji sa 12 poena.

Utakmicu u Ljubljani posmatrao je slovenački reprezentativac i velika NBA zvezda Luka Dončić.

Zvezda je sezonu završila na drugom mestu na tabeli i u četvrtfinalu će igrati protiv Zadra, dok je Cedevita Olimpija četvrta i za polufinale će se boriti sa FMP-om.

Plej-of regionalne lige počinje već u petak.

Odbojkašice Jedinstva iz Stare Pazove osvojile prvu titulu prvaka u istoriji

Od
miki
-
0

UB – Odbojkašice Jedinstva iz Stare Pazove postale su danas šampionke Srbije prvi put u istoriji, pošto su u četvrtom meču finala plej-ofa pobedile domaći Ub sa 3:0 (25:17, 25:22, 25:15) i tako slavile 3:1 u seriji.

Jedinstvo se tako Ubu sportski osvetilo za poraz u finalu Kupa Srbije. Ub je drugu sezonu u nizu izgubio finale plej-ofa, jer je lane bolja bila Crvena zvezda, javlja Tanjug.

Trener Jedinstva Jovo Caković je doneo Jedinstvu najveći uspeh u istoriji, a najzaslužnije za osvajanje istorijskog pehara bile su sestre Marija i Tamara Miljević, Isidora Kockarević i Ivana Nedeljković.

1...665666667...1.500Stranica 666 od ukupno 1.500

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković